3.  Од безазлене разоноде, преко устаљене
навике, до праве правцате зависности –
цена је коју данашње генерације младих
плаћају.

5.  Дугометражни цртаћи замењени су 3D
филмовима, ластиш и „школице“ видео
игрицама, а писање писама и дописивање
са вршњацима тихо је уступило место
онлине chat-u и друштвеним мрежама.
Мења се језик, мења се машта, мењају се
симболи... Где је граница преласка
коришћења интернета у зависност ?

7. Развој интернет зависности

8. • Зависнпст пд Интернета је клинички
ппремећај са снажним негативним
ппследицама на
спцијалнп, раднп, ппрпдичнп, финансијскп
и екпнпмскп функципнисаое личнпсти.

9.  Сваки вид зависности може се посматрати
као сложен процес, при чему се, услед
честе конзумације супстанце или објекта
зависности, ствара нелагодност и снажна
жудња у њиховом одсуству. Јавља се
неконтролисана жеља за одређеним
понашањем, и тенденција за сталном
потрагом за објектом зависности и његовом
употребом. Да ли је екцесивна употреба
Интернета формe зависности или не?

11.  Oво питање је последње деценије често
постављано, након што је Интернет ера
узела замаха у свету, и употреба Интернет
ресурса постала свакодневица огромне
већине светског становништва. Ипак,
могућности које светска мрежа пружа, уз
све позитивне стране, садржи и пуно
негативних последица.

13.  Први облици електронске зависности
јавили су се још педесетих година
двадесетог века, када су се појавили
апарати за игру (флипери). Осамдесетих
година је почела ера видео-игара, која је
код нас трајала до половине деведесетих,
када је запажен прелазак на рачунаре и
конзоле.

14.  Касније се појавило масовно коришћење
рачунара, а повећао се и број претплатника
интернет-услуга. Паралелно са развојем и
ширењем Интернет мреже, у исто време су
се појавила позитивна очекивања, али и
негативне реакције. Негативне реакције
углавном су се односиле на све већу
потребу за коришћењем Интернета.

16.  Слобода акције кориснике
Интернета снабдева
могућношћу да независно и
неспутано „крстаре“
мрежом, ван утицаја других
људи, и прибаве себи жељене
информације.

17.  Анонимност и слобода експресије и
могућност бити „сам свој газда“,
омогућавају корисницима да се представе у
потпуно другачијем светлу, често кријући
реални, а наглашавајући имагинарни,
виртуелни идентитет. Услед страха од
критике и бројних ограничења, у мањој је
мери могуће исказати сопствене ставове и
представити се на жељени начин у реалном
свету.

19. ◦ Управо апликације које служе за комуникацију
(нпр. Скајп, Фејсбук) представљају најчешће
коришћене Интернет програме у 21. веку. То
говори о жељи за комуницирањем, за
самопредстављањем и донекле, самопромоцијом.

21.  Зависност од интернета сматра се
поремећајем контроле импулса.
Млада (и одрасла) особа не уме да
обузда своју жудњу, и са смањеном
толеранцијом на фрустрацију,
понавља радње које доводе до
задовољења, у овом случају
повезивања са виртуелном
социјалном групом.

23.  Време проведено на рачунару
током дана сматра се
најмеродавнијим индикатором
постојања зависности, и 4-6
сати слободног времена сматра
се симптомом. Поред тога,
постоје још неки критеријуми
којима се утврђује присуство ове
зависности.

25. Најмање 5 од њих:
 повећање времена на интернету,
 апстиненцијални синдром,
 осећај умора и нервозе кад није
на интернету,
 губитак значајних веза,
 оffline зависност…

27. • ХВАЛА НА ПАЖЊИ
Ксенија Дмитрпвић I3
Прпфеспр Маја Ранкпвић