1. НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ<br />ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У БОРУ<br />Универзитета у Београду<br />Одлуком Наставно-научног већа Техничког факултета у Бору, бр.<br />на седници<br />одржаној 15. 07. 2010. године, одређени смо за чланове Комисије за оцену и одбрану<br />магистарког рада<br />„УТИЦАЈ РАЗВОЈА НАСТАВНОГ КАДРА НА КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА У<br />ОСНОВНИМ ШКОЛАМА“<br />Кандидатa Владимира Станковића. На основу обављене анализе урађеног магистарског<br />рада, Комисија подноси следећи<br />ИЗВЕШТАЈ<br />1. О КАНДИДАТУ<br />Кандидат Владимир Станковић, проф. физичког васпитања запослен је од 2003.<br />год. у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Кривељу на радном месту директора школе.<br />Кандидат Владимир Станковић је уписао последипломске студије шк. 2004/05. године на<br />Техничком факултету у Бору на Одсеку за менаџмент. Претходно је 1997. год., завршио<br />Факултет физичке културе у Приштини и стекао звање професорa физичког васпитања.<br />Магистрант Владимир Станковић је положио све испите предвиђене наставним планом<br />магистарских студија на Одсеку за менаџмент ТФ у Бору. После добијене повољне оцене о<br />научној заснованости теме, Кандидат је приступио изради магистарског рада и почетком<br />јуна 2010. године привео крају рад на изради магистарског рада и доставио исти у<br />штампаном облику.<br />2. ОПШТЕ НАПОМЕНЕ<br />Магистарски рад Владимира Станковића, написан на 188 страна, поред главних<br />тематских целина, садржи резиме и апстракт, преглед кључних речи и прилог. Рад садржи<br />укупно 69 табела и 10 слика. На завршним странама рада, дат је обиман преглед<br />релевантних библиографских извора (укупно 79).<br />3. СТРУКТУРА РАДА<br />Структуру рада чине: теоријски део (изложен у шест поглавља-Знање и образовање,<br />Менаџмент људских реурса, Полазне основе, Учење и развој, Образовање и развој у<br />савременим предузећима, Појам и дефиниција квалитета), експериментални део (три<br />поглавља-Резултати истраживања, Модел, дискусија резултата) и закључак. Обрађена<br />питања у раду су изложена следећим редом:<br />УВОД<br />1. ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ<br />1.1. ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ - ПОЈАМ<br />1.2. РАЗВОЈ ОБРАЗОВАЊА<br />1.3. ЗНАЧАЈ ОБРАЗОВАЊА<br />1.4. ПРОЦЕС ОБРАЗОВАЊА<br />1.4.1. Дуални модел образовања<br />1.4.2. Јединствени модел образовања<br />1.5. ЗНАЊЕ КАО ИНТЕЛЕКТУАЛНИ КАПИТАЛ 21.ВЕКА<br />1.6. ОБРАЗОВАЊЕ У ФУНКИЦИЈИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА<br />1.7. УТВРЂИВАЊЕ ПОТРЕБЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕМ<br />1.8. ОБРАЗОВАЊЕ КАО РЕСУРС 21.ВЕКА<br />2. МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА<br />2.1.1. Појам менадџента људских ресурса<br />2.1.2. Циљеви менаџмента људских ресурса<br />2.1.3. Фактори менаџмента људских ресурса<br />2.1.4. Активности менаџмента људских ресурса<br />2.2. МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА<br />2.3. ФУНКЦИЈЕ МЕНАЏМЕНТА ЉУДСКИХ РЕСУРСА<br />3. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ<br />3.1. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА<br />3.2. ОБАВЕЗНО СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И<br />СТРУЧНИХ САРАДНИКА<br />3.3. СТРАТЕГИЈЕ И ДЕКЛАРАЦИЈЕ<br />3.4. СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ЗВАЊА НАСТАВНИКА, ВАСПИТАЧА И СТУЧНОГ<br />САРАДНИКА<br />4. УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ<br />4.1. НОВИ ТРЕНДОВИ У ОБРАЗОВАЊУ – „ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА УЧИ“<br />4.2. ЛИЧНО УСАВРШАВАЊЕ (PERSONAL MASTETY)<br />4.3. МЕНТАЛНИ МОДЕЛ (MENTAL MODELS)<br />4.4. ЗАЈЕДНИЧКА ВИЗИЈА (SHARED VISION)<br />4.5. УЧЕЊЕ И РАЗВОЈ КАРИЈЕРЕ<br />4.6. РАЗВОЈ КАРИЈЕРЕ<br />4.7. УПРАВЉАЊЕ КАРИЈЕРОМ<br />4.8. ПЛАНИРАЊЕ И УПРАВЉАЊЕ КАРИЈЕРОМ<br />4.9. ЖИВОТНИ ЦИКЛУС КАРИЈЕРЕ<br />4.10. САВЕТИ ЗА НАПРЕДОВАЊЕ У КАРИЈЕРИ<br />5. ОБРАЗОВАЊЕ И РАЗВОЈ У САВРЕМЕНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА<br />5.1. ЗБОГ ЧЕГА УЛАГАТИ У ОБРАЗОВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ?<br />5.2. РАЗЛОЗИ УЛАГАЊА У ОБРАЗОВАЊЕ<br />5.3. ПРОЦЕС ОБРАЗОВАЊА У ОРГАНИЗАЦИЈАМА<br />5.4. УТВРЂИВАЊЕ ОБРАЗОВНИХ ПОТРЕБА<br />5.4.1. Анализа организације<br />5.4.2. Анализа посла<br />5.4.3. Анализа појединца<br />5.5. ЦИЉЕВИ ОБРАЗОВАЊА<br />5.5.1. Општи циљеви образовања<br />5.5.2. Посебни циљеви образовања<br />6. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА КВАЛИТЕТА<br />6.1. ПОЈАМ КВАЛИТЕТА<br />6.2. УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ<br />6.3. ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА<br />7. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА<br />7.1. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА<br />7.2. РЕЗУЛТАТИ ДЕСКРИПТИВНЕ СТАТИСТИКЕ<br />7.2.1. Прва група питања<br />7.2.2. Друга група питања<br />7.2.3. Трећа група питања<br />7.2.4. Четврта група питања<br />7.2.5. Пета група питања<br />7.3. CRONBACH ALPHA FAKTOR<br />7.4. ФАКТОРСКА АНАЛИЗА<br />7.5. КВАНТИФИКАЦИЈА КВАЛИТАТИВНИХ И ОПИСНИХ ПОДАТАКА<br />7.5.1. Стручна спрема<br />7.5.2. Године живота<br />7.5.3. Године проведене у образовној институцији<br />8. МОДЕЛ<br />8.1. КОЛЕРАЦИЈА ИЗМЕЂУ ПОЈЕДИНИХ ГРУПА ПИТАЊА,<br />8.2. КОВАРИЈАНСЕ УКУПНОГ МОДЕЛА<br />ДИСКУСИЈА<br />ЗАКЉУЧАК<br />ЛИТЕРАТУРА<br />ПРИЛОЗИ<br />4.<br />У овом раду Кандидат је спровео анализу како би описао начин на који се врши<br />образовање и усавршавање запослених у основним школама. Најважнији циљ рада је да се<br />да одговор на питање како развој наставног кадра утиче на квалитет образовања у основним<br />школама. Под људским ресурсима у образовању подразумева се наставни кадар, али и<br />ненаставно особље. Пажња у овом раду усмерена је на наставни кадар. Посебно је дат<br />акценат на стручно усавршавање. Улагањем у наставнике подиже се квалитет наставе и<br />образовања. Образовање и усавршавање наставног кадра је изузетно значајна тема.<br />Одговорност наставног кадра огледа се у сталном образовању и оспособљавању на<br />принципима доживотног учења и иновирању својих знања и вештина. Кључни чиниоци<br />квалитета часа и наставе су личност наставника, те његово професионално знање и умеће.<br />На дисконтинуитет квалитета часа дирекно утичу наставници и методе њиховог рада, чиме<br />се оправдава постојање програма за усавршавање наставника, а то је и тема истраживања у<br />оквиру овог магистарског рада.<br />У правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника,<br />васпитача и стручних сарадника, прописане су усмерености, активности, начин одобравања<br />и вредновања стручног усавршавања. Завод за унапређење васпитања и образовања оформио<br />је комисију која ће дефинисати стандарде знања, вештина и способности наставника.<br />Наставничка лиценца требало би да се обнабља сваке пете године, на основу стручног<br />усавршавања и других показатеља квалитета.<br />Начин истраживања проблематике овог рада одређен је садржајем и обимом теме,<br />постављеним хипотезама, одређеним индикаторима и другим сазнањима из предмета<br />истраживања.<br />План израде модела подразумевао је анализу резултата добијених на основу резултата<br />истраживања (систематизација и класификација добијених резултата, уочавање суштински<br />битних информација о овој проблематици), уопштавање знања која су се стекла у току<br />истраживања, како би се створили услови за израду модела и сама израда модела на основу<br />резултата истраживања.<br />Као узорак за истраживање узети су запослени и наставни кадар у основним школама<br />борског и зајечарског округа, тачније све основне школе са подручја Општина Мајданпек,<br />Зајечар и Бор. Истраживање је реализовано попуњавањем упитника, са циљем да се на<br />објективан начин дође до одговора о различитим аспектима процеса развоја кадрова у<br />школама. Запослени су тестирани упитником који се састоји од 34 питања која су груписана<br />у пет група. Неке одговоре дали су представници школа, тачније директори и стручни<br />сарадници, а већи број питања био је намењен је наставном особљу. На основу добијени<br />ПРЕДМЕТ И НАУЧНИ ЦИЉ РАДА<br />одговора дошло се до заклњучка на који начин образовање и усавршавање наставника и<br />запослених у основним школама може допринети квалитетнијој настави а тиме и на<br />квалитет образовања у основним школама.<br />5.<br />Образовање има стратешку важност за економски и друштвени развој, односно за<br />развијање друштва заснованог на знању. Различита истраживања из економске или<br />социолошке перспективе, показују да виши ниво и квалитет образовања у друштву у целини<br />утиче на продуктивност, иновативност, демократичност и друштвену кохезију. Образовање<br />и стварање људских ресурса, један је од најбитнијих инструмената у креирању стратегије и<br />политике привредног развоја. У савременим организацијама, од запослених се захтева<br />ефикасност, продуктивност, квалтетан рад и креативност, а да би то било оствариво, они<br />морају поседовати низ способности, знања, особина личности, вештина и мотивација. У<br />савременој организацији, учење није само организациона функција, већ је уткано у све<br />процесе, саму структуру и начин управљања организацијом.<br />Професионални развој наставника је очито мењање укупног концепта наставничке<br />професије, како припремамо наставника, како изгледа његов посао, каква му је улога<br />упроцесу образовања, а то је директно повезано с низом других аспеката образовног процеса<br />и нужно повлачи за собом многе промене: другачију структуру радног времена; другачији<br />начин оцењивања рада наставника; другачији ситем промоције и материјалног награђивања;<br />другачије захтеве у образовању наставника (већи захтеви траже квалитетнији кадар);<br />другачије су улоге наставника и рад с децом; концепт ПРН-(Професионални развој<br />наставника) захтева и измену у базичној универзитетској обуци наставника; сарадњу<br />различитих институција да би се осигурао развој наставника унутар његове каријере;<br />другачију селекцију за наставничка занимања, јер образовање наставника не може бити<br />супститут за квалитет људи који улазе у наставничку професију и за основне услове добре<br />наставе у школи. Листа проблема (која се овде не завршава) указује нам да се до квалитетног<br />образовања може стићи само подизањем квалитета људи и професија које су у томе<br />ангажоване.<br />ЗНАЧАЈ И АКТУЕЛНОСТ РАДА<br />6.<br />На основу анализе теоријских радова из области менаџмента људских ресурса,<br />Кандидат је у свом магистарском раду утврђивао истинитост следећих пет хипотезе:<br />Х1: Образовање наставног кадра: Професионални развој наставника има озбиљан утицај на<br />квалитет образовања који ученици добијају;<br />Х2: Усавршавање наставног кадра: Знања, способности и вештине наставника утичу на<br />квалитет образовања;<br />Х3: Употреба савремених наставних средстава: Употребом савремених наставних средстава<br />квалитет образовања је већи;<br />Х4: Потребе наставног кадра: Квалитетно образовање се може постићи подизањем квалитета<br />наставног кадра;<br />Х5: Информисаност наставног кадра у циљу унапређења квалитета наставе: Што је наставни<br />кадар у школи информисанији, квалитетнија је настава.<br />МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА РАДА<br />Кандидат је у раду користио методе које су примерене предмету истраживања. С<br />обзиром на то да је предложено истраживање експерименталног карактера, а реч је о<br />лонгитудиналном истраживању, коришћен је низ инструмената, како би утицај примене<br />знања и вештина из области менаџмента људских ресурса био сагледан са различитих<br />аспеката, односно како би била обухваћена сва сложеност проблема.<br />7.<br />Анализа истраживања за потребе овог магистарског рада потврдила је теоријски<br />постављене хипотезе које се односе на развој наставног кадра .<br />ХИПОТЕЗА 1<br />Претпоставка да професионални развој наставника има озбиљан утицај на квалитет<br />образовања који ученици добијају, испоставио се као тацан (б=0.39). То значи да са бољим<br />професионалним развојем наставника, расте и квалитет образовања који ученици добијају од<br />истих.<br />ХИПОТЕЗА 2<br />Претпоставка да већа знања, способности и вештине наставника утичу на квалитет<br />образовања показала се као тачна, с обзиром да је бета коефицијент б =0.06.<br />ХИПОТЕЗА 3<br />Претпоставка да употребом савремених наставних средстава квалитет образовања је већи,<br />показала се као тачна јер је бета коефицијент б= 0.001. с обзиром да сводимо резултат на две<br />децимале, бета = 0.00 што недвосмислено показује да ова хипотеза није довољно јака да би<br />рекли како је позитивна, већ слободно можемо да констатујемо како наставна средства<br />немају већег утицаја на квалитет образовања.<br />ХИПОТЕЗА 4<br />Претпоставка да квалитетно образовање се може постићи подизањем квалитета наставног<br />кадра, показала се као тачна, јер је б = 0.27.<br />ХИПОТЕЗА 5<br />Претпоставка што је наставни кадар у школи информисанији, квалитетнија је настава,<br />се показала као тачна с обзиром да је бета коефицијент 0.04. Иако је ова хипотеза потврђена<br />као тачна, можемо приметити да бета коефицијент није велики па нам информисаност<br />наставника не утиче превише на квалитет наставе.<br />У оквиру дескриптивне статистике израчунати су стандардни статистички параметри.<br />Поузданост испитиваних резултата је испитана коришћењем Cronbach alpha testa. Према<br />овом тесту вредности коефицијента α (коефицијент коегзистентности) изнад 0.7<br />представљају добру могућност моделовања резултата анкете код разматране популације, у<br />овом случају Cronbach alpha faktor укупне популације износи 0,886.<br />Факторском анализом потврђен је добар одабир модела за анкетирање, односно<br />потврђено је да су групе питања добро формиране, потврђена је једнодимензионалност<br />узорка обрађивањем факторске анализе за сваку групу појединачно. На тај начин дошло се<br />до закључка да је анкетни листић поуздан и валидан.<br />Квантификација података је изведена према групама питања: (1) стручна спрема, (2)<br />године живота и (3) године проведене у образовној институцији. Приликом испитивања<br />утицаја демографских података: стручне спреме испитаника, година старости испитаника и<br />година проведених у образовној институцији, на одговоре на питања из анкете, (за податке<br />који могу имати више од две могуће вредности, конкретно 5), кандидат је користио ANOVA<br />test (analyzes of variances). Ту су променљиве типа; стручна спрема, године старости и<br />године проведене у фирми, узете као фактори, а одговори испитаника на питања у групама<br />као зависне променљиве. Тиме је израчунат утицај фактора на сваку од зависних<br />променљивих.<br />РЕЗУЛТАТИ<br />Ово истраживање је показало да су запослени, који су узели учешће у анкети у<br />суштини потврдили постављене хипотезе пред само истраживање. Статистичком обрадом<br />података у програмима SPSS, ANOVA и разним тестовима, недвосмислено показују колики<br />утицај има развој наставног кадра на квалитет образовања у основним школама.<br />Перфектно постављен модел и структурна анализа доказали су да су све групе питања<br />постављене на одличан начин, као и питања из сваке групе у анкети.<br />8.<br />На основу напред наведених чињеница о резултатима истраживања у предметном<br />магистарском раду, Комисија са задовољством закључује да је Кандидат Владимир<br />Станковић методолошки исправно извео истраживање и обрадио добијене резултате<br />стандардним техникама уобичајеним за одабрано истраживачко питање. У раду је применио<br />савремене методе анализе и тиме показао да влада свим релевантним методама научно-<br />истраживачког поступка који је неопходан за ниво магистарског рада. Добијени резултати<br />отварају простор за будућа истраживања о развоју запослених што представља један од<br />важних проблема менаџмента људских ресурса. Професионални развој наставника је очито<br />мењање укупног концепта наставничке професије, а до квалитетног образовања могуће је<br />доћи само подизањем квалитета људи и професија које су у томе ангажоване.<br />Комисија позитивно оцењује предметни магистарски рад „УТИЦАЈ РАЗВОЈА<br />НАСТАВНОГ КАДРА НА КВАЛИТЕТ ОБРАЗОВАЊА У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА“<br />и са задовољством закључује да је рад урађен у сагласности са захтевима предвиђеним<br />Статутом Факултета те предлаже Наставно-научном већу Техничког факултета у Бору да<br />прихвати овај извештај и да позове Кандидата Владимира Станковића на јавну одбрану.<br />ОЦЕНА МАГИСТАРСКОГ РАДА<br />У Бору, 16. 08. 2010. године<br />КОМИСИЈА<br />Др Снежана Урошевић, доцент,<br />Технички факултет у Бору<br />1.<br />2. Др Илија Младеновић ред. професор,<br />Технолошки факултет, Лесковац<br />3. Др Милован Вуковић, ванр. професор,<br />Технички факултет у Бору<br />