„UTICAJ RAZVOJA NASTAVNOG KADRA NA KVALITET OBRAZOVANJA U OSNOVNIM ŠKOLAMA“ Odbrana Magistarskog rada, Magistrant Stanković Vladimir, Mentor: Dr.Urošević Snežana, Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu, 30.09.2010.g.

1. Magistarskateza „UTICAJ RAZVOJA NASTAVNOG KADRA NA KVALITET OBRAZOVANJA U OSNOVNIM ŠKOLAMA“ Magistrant: Mentor: StankovićVladimir Dr UroševićSnežana

2. Najbitnije u magistarskomradu 1. Znanje i obrazovanje 2. Menadzment ljudskih resursa 3. Obavezno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika 4. Obrazovanje i razvoj u savremenim organizacijama 5. Upravljanje kvalitetom 6. Rezultati istraživanja 7. Model -Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i razvoja modernih društava. -Pod ljudskim resursima u obrazovanju, podrazumeva se nastavni kadar, ali i nenastavno osoblje. -Ulaganjem u nastavnike podiže se kvalitet nastave i obrazovanja.

3. Znanje i obrazovanje Obrazovanje postaje imperativ – društvo znanja zahteva obrazovane pojedince koji su odgovorni i koji svojim znanjem doprinose razvoju društva. obrazovanje je kontinualni proces koji za cilj ima prenošenje znanja i veština obrazovanje je ideološki i politički neutralno najprofitabilnija investicija današnjice je ulaganje u obrazovanje nauka i obrazovanje nose razvoj zemlje i obezbeđuju njenu budućnost inovativna drustva (npr.Japan..UK) komparativna prednost - učiti brže od konkurencije(Microsoft) suština učenja podrazumeva učenje ljudi da misle, a ne da samo akumuliraju činjenice.

4. Menadzment ljudskih resursa ljudski faktor, zaposlene u organizaciji, kadrove, organizacija ljudi- ključni izvor konkurentske prednosti za organizacije efikasno upravljanje ljudskim resursima treba da dovede do još superiornije perfomanse definisanje ljudskih potreba, ”nabavljanje ljudi”, adaptaciju kadrova na firmu, vođenje ljudi, stalno učenje, maksimalni učinak, veliko zadovoljstvo rukovodioca, veliko zadovoljstvo zaposlenih kapital i vrednosti imaju sasvim drugo značenje - to postaju ljudi i njihova znanja, kreativni i razvojni resursi borba za talente (III sv.rat)- najoštriji oblik konkurencije

5. Obavezno stručno usavršavanjenastavnika, vaspitača i stručnihsaradnika nastavnik, vaspitač i stručni saradnik dužan je da u toku pet godina pohađa najmanje 100 časova održi ogledni čas nastave, prikaže aktivnost, temu, rezulatate praćenja razvoja deteta i učenika, stručnu knjigu, odnosno članak ili da vodi radionicu; prisustvuje oglednim časovima, prikazima aktivnosti, delovima akcionog istraživanja pedagoške prakse, teme, stručne knjige, odnosno članka i da učestvuje u njihovoj analizi; prisustvuje stručnim sastancima na kojima se ostvaruje pojedini oblik stručnog usavršavanja, a koji su u vezi sa poslovima nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika; učestvuje u izradi razvojnog plana ustanove.

6. Obrazovanje i razvoj u savremenim organizacijama znanje je osnovni kapital i poluga razvoja razvoj zaposlenih je kontinuirani proces koji uključuje formalno obrazovanje, radno iskustvo, odnose sa drugim ljudima i ocenu lićnosti i sposobnosti nivo potrebnih veština zaposlenih se konstantno povećava osposobljavanje zaposlenog za obavljanje budućih poslova nove veštine-: interpersonalne i komunikacione veštine, veština upravljanja konfliktima, novi oblici efikasnost ekspanzija modernih tehnologija pretpostavljaju visokoobrazovane ljude koji su u stanju da efikasno funkcionišu u društvenim procesima i koriste raspoloživu tehnologiju

7. Upravljanje kvalitetom Da bi dostigla izvrsnost poslovni sistemi treba da razviju korporativnu kulturu tretiranja zaposlenih kao najznačajnijeg kapitala i da konzistentno obezbeđuju kvalitetnu obuku i ulaganje u obrazovanje zaposlenih. Svaki posao se mora planirati, uraditi, popraviti i unaprediti- Demingov krug:P-D-C-A, gde je P- plan (planiraj); D-do (uradi-realizuj); C – check (proveri-analiziraj); A – action (poboljšaj – unapredi) Planiranje kvaliteta mora biti u službi cilja kompanije u kojima se implementacija kvaliteta uspostavlja

8. Istraživanje Akcenat je na detaljnoj i komplikovanoj unakrsnoj analizi prikupljenih podataka sa ciljem da se razume razvoj nastavnog kadra i kvalitet obrazovanja U osnovnim školama podeljeno je 250 anketnih listića. Povratna informacija je dobijena od 147 anketiranih U anketi su učestvovala lica različite stručne spreme, isključivo iz redova nastavnog kadra ( najvećibrojnjihsa VSS, manjisa VS I samojedansa SSS)-kvalitativni tip pitanja Anketiranimlicimasuuzete u obzirgodinestarosti I godineprovedene u obrazovnojinstituciji-kvantitativni tip pitanja Istraživanje je sprovedeno u osnovnimškolamanateritorijiborskogizaječarskogokruga

9. Srodna pitanja su grupisana u pet grupa i to

10. Rezultati1.grupe pitanja:Obrazovanjenastavnogkadra

11. Rezultati 2.gr.pitanja: Usavršavanjenastavnogkadra

12. Rezultati 3.gr.pitanja: Upotreba savremenih nastavnih sredstava

13. Rezultati 4 gr.pitanja: Potrebe nastavnog kadra

14. Rezultati 5.gr.pitanja: Informisanost nastavnog kadra u cilju unapređenja kvaliteta nastave

15. M O D E L

16. Korelacija izmedju pojedinih grupa pitanjaKovarijanse ukupnog modela Nivo od značaja za kovarijanse između G1 i G4 gde je oznaka ***. Verovatnoća za dobijanje kritičnih odnosa kao velika 4,282 za apsolutnu vrednost je manja od 0.001. Drugim rečima, kovarijansa između G1 i G4 je značajno različita od nule na nivou 0.001 ( dve decimale).

17. Pouzdanost ispitivanih rezultata urađena je korišćenjem Cronbach alpha testaPrema ovom testu vrednosti koeficijenta α (koeficijent koegzistentnosti) iznad 0.57 predstavljaju dobru mogućnost modelovanja rezultata ankete kod razmatrane populacijeU našem slučaju Crombach alpha faktor ukupne populacije iznosi 0.886

18. HIPOTEZE H1: Obrazovanje nastavnog kadra: Profesionalni razvoj nastavnika ima ozbiljan uticaj na kvalitet obrazovanja koji učenici dobijaju; H2: Usavršavanje nastavnog kadra: Znanja, sposobnosti I vestine nastavnika utiču na kvalitet obrazovanja; H3: Upotreba savremenih nastavnih sredstava: Upotrebom savremenih nastavnih sredstava kvalitet obrazovanja je veći; H4: Potrebe nastavnog kadra: Kvalitetno obrazovanje se može postici podizanjem kvaliteta nastavnog kadra; H5: Informisanost nastavnog kadra u cilju unapređenja kvaliteta nastave: Što je nastavni kadar u školi informisaniji, kvalitetnija je nastava.

19. HIPOTEZA 1Pretpostavka da profesionalni razvoj nastavnika ima ozbiljan uticaj na kvalitet obrazovanja koji učenici dobijaju, ispostavio se kao tacan (b=0.39). To znači da sa boljim profesionalnim razvojem nastavnika, raste i kvalitet obrazovanja koji učenici dobijaju od istih. HIPOTEZA 2Pretpostavka da veća znanja, sposobnosti I vestine nastavnika uticu na kvalitet obrazovanja pokazala se kao tačna, s obzirom da je beta koeficijent b =0.06. HIPOTEZA 3Pretpostavka da upotrebom savremenih nastavnih sredstava kvalitet obrazovanja je veci,se pokazala kao tačna jer je beta koeficijent b= 0.001.Obzirom da svodimo rezultat na dve decimale, beta = 0.00 sto nedvosmisleno pokazuje da ova hipoteza nije dovoljno jaka da bi rekli kako je pozitivna, vec slobodno možemo da konstatujemo kako nastavna sredstva nemaju večeg uticaja na kvalitet obrazovanja. HIPOTEZA 4Pretpostavka da kvalitetno obrazovanje se moze postici podizanjem kvaliteta nastavnog kadra, pokazala se kao tačna jer je b = 0.27. HIPOTEZA 5Pretpostavka : što je nastavni kadar u školi informisaniji, kvalitetnija je nastava,se pokazala kao tačna s obzirom da je beta koeficijent 0.04. Iako je ova hipoteza potvrđena kao tačna, možemo primetiti da beta koeficijent nije veliki pa nam informisanost nastavnika ne utiče previše na kvalitet nastave.

20. Obrazovanje i usavršavanje nastavnog kadra je izuzetno značajna tema Ključni činioci kvaliteta časa i nastave su ličnost nastavnika, te njegovo profesionalno znanje i umeće. Na diskontinuitet kvaliteta časa više ne utiču učenici, nastavne jedinice, nastavna sredstva i raspored časova, već nastavnici i metode njihovog rada. Ovoistraživanje je pokazalodasuanketiranisvojimodgovorimapotvrdilipostavljenehipotezepredsamoistraživanje. Statističkaobradapodataka u programima SPSS, Anova, Amosu I dr., nedvosmislenopokazujekolikiuticajimarazvojnastavnogkadranakvalitetobrazovanja u osnovnimškolama.

21. Zaključak Kvalitet obrazovanja u osnovnim školama u mnogome će se poboljšati ukoliko se nastavni kadar permanentno razvija kroz usko stručno obrazovanje iusavršavanje, sticanje zvanja i koncept doživotnog učenja.

22. Dobijenirezultatiotvaraju prostor zabudućaistraživanja o razvojuzaposlenihštopredstavljajedanodvažnihproblemamenadzmentaljudskihresursa. Profesionalnirazvojnastavnika je očitomenjanjeukupnogkonceptanastavničkeprofesije, a do kvalitetnogobrazovanjamoguće je doćisamopodizanjemkvalitetaljudi I profesijakojesu u tome angažovane. Zahvaljujem se na pažnji 