Rad učenika ekonomskog smera

1. ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ
САДРЖАЈИ И ТИПОВИ
ДРЖАВА

2. • Човек је друштвено биће и он као јединка не
може опстати. Људи су од првобитне
заједнице до нашег времена живели у
различито организованим заједницама.
• У нашим приликама то су: Породица, радна
организација, разна удружења, месна
заједница, општина, република и федерација.
• Најшира друштвена заједница на Земљи су
Уједињене Нације, односно
сви лјуди на планети.

3. • Држава је значајна заједница, коју осим
географије, проучавају и друге науке. Географија
је проучава зато што свака држава заузима
одређен простор настањен одређеним бројем
људи.
• Елементи државе, посматрано са политичко-
географског аспекта, јесу: територија, народ,
географски положај, унутрашње друштвено-
политичко уређење, главни град, државна
граница и међународни економско-политички
односи.

4. • Територија (простор), под којом се
подразумевају рењеф, земљиште, рудно
богатство, вода, ваздух – клима и биљни
покривач, основни су делови државе.
• На територији становништво обавља скоро све
своје делатности и са ње обезбеђује највећи део
средстава за живот.
• Територија, односно простор државе је
тродимензионалан. Горња граница се налази на
20км изнад нивоа мора, а доња се налази на 5 км
испод површине земље.

5. •Народ је најважнији елемент државе јер је његово постојање
услов да постоји држава.
Физичко-
географска
компонента
Географски
положај
Економско-
географска
компонента
Политичко
географска
компонента
Математичко-
географска
компонента

6. • Економско Географска компонента географског
положаја показује да ли се дата држава налази у
развијеном или неразвијеном подручју света, да
ли је близу индустријских подручја, да ли преко
њене територије пролазе важне међународне
саобраћајнице итд.
• Политичко-геограсфска компонента географског
положаја показује територијални однос дате
државе према војним блоковима, ратним
жариштима, подручјима политичке стабилности
итд.

7. • Друштвено-политичко уређење зависи од
1400
друштвене структуре државе. Под друштвеном
структуром 1200
подразумевамо социо-класне и
социо-1000
политичке односе и стања, затим државно
уређење 800
и облик владавине. Социо класна
структурапоказује социо-класне односе међу
600
житељима дате државе и њихов глобални Милиона
ниво
социо-400
становника
економске развијености.
• Социо-200
политичка показује степем
демократичности 0
дате друштвене заједнице,
изражене у демократском устројству друштва.
Демократско устројство одликује се постојањем и
складним функционисанјем тржишне привреде.
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
2
Милиона км

8. • Облик државног уређења показује у каквом су
односу централни (главни) и локални (нижи)
органидржавне власти. Власт централних органа
простире се на целу територију државе, а власти
локалних органа на један њен део.
• Државе у којима централни органи врше власт у
име локалних органа називају се просте државе.
• Децентрализованих држава има више врста. Ако
су односи између делова децентрализоване
државе уређени на бази равноправности, тада
имамо конфедерацију или савез држава и
федерацију (савезну државу). У оба случаја
поједини делови државе имају већи или мањи
степен самосталности.

9. • У другу групу сложених држава спадају оне које у
свом саставу имају неравноправне делове. Те
чланице зависе од главног дела државе. Ту
спадају протекторати и колоније.
• Колонија је најзависнији Државно
облик државе које су
уређење
економски и политички потпуно обесправљене.
• Протекторати Просте су мање државе Сложене државе државе
под заштитом
неке веће државе
Нераноправне
државне
чланице
Колонија
Протекторат
Вазална држава
Равноправне
државне
чланице
Федерација
Конфедерација

10. • Облик владавине представља начин
организовања највишег органа државе, а данас
имамо два основна облика владавине –
република и монархија.
• Главни град (престоница) је насеље у којем су
смештени главни државни органи: Скупштина,
влада, председник републике, монарх итд.
Главни град најчешће има највише становника у
држави и најважнији је економски, културни и
здравствени центар.

11. • Државна граница је линија којом је омеђена
територија једне државе.
• Државне границе се, према географској средини
у којо се налазе и према обиму промета који се
обавља преко њих, деле на затворене и отворене
• Затвореност или слаба прометност граница
настаје због лоших политичких односа суседних
држава или због постојања природних препрека.
• Државна граница је отворена када су добри
политички односи између суседних држава и
када граница прелази преко проходног рељефа.

12. • Државне границе се такође деле на етничке и
неетничке.
• Етничка граница раздваја подручја настањена
различитим народима. Етничке границе се често
поклапају са природним.
• Математичка државна граница је граница која
има изглед праве линије. Ових граница има у
Сахари, С. Америци и Аустралији.
• Међународни економско-политички односи су
битна одлика сваке државе јер једна држава не
може опстати изолована од осталих.Државе теже
да имају што више добрих и корисних
међународних веза.

13. Питања
1. Шта је држава и од којих се политичко
географских елемената састоји?
2. Према величини територије државе се
најчешће деле на?
3. Које су 4 компоненте географског положаја
државе?
4. Пре распада социјалистичког система
постојала су 2 типа држава, која?
5. Шта је централизована, а шта
децентрализована држава?
6. Шта је облик владавине?
7. Шта је главни град, а шта државна граница?

14. Одговори
1. Држава је важна друштвена заједница. Састоји се од седам
елемената. То су: територија, народ, географски положај,
унутрашње друштвено-политичко уређење, главни град,
граница и међународни економско-политички односи.
2. Државе се најчешће деле на велик, средње и мале.
3. Одновне 4 компоненте географског положаја су: математичко-
географска, физичко-географска, економско-географска и
политичко-граографска.
4. Постојале су капиталистичке и социјалистичке државе.
5. Централизована држава је држава у којима централни органи
врше власт у име локалних органа, а децентрализоване државе
уређене су на бази равноправности.
6. Облик владавине је начин организовања највишег органа
државе – републике и монархије.
7. Главни град је насеље у којем су смештени главни државни
органи, а државна граница је линија којом је омеђена
територија једне државе.

15. 1. Александар Жијан
2. Немања Богданов
3. Немања Ђурђевић
4. Давид Фејеш
5. Марко Рајковић
6. Бојан Вагић