Antropogeni ekosistemi: agroekosistemi

1. Antropogeni ekosistemi
-agroekosistemi
-zagađivanje i mere zaštite
Damnjanović Ivana

2. Antropogeni ekosistemi
Ekosistemi koje formira čovek

3. ANTROPOGENI
EKOSISTEMI
AGROEKOSISTEMI URBANI EKOSISTEMI

4. AGROEKOSISTEMI

5. Agroekosistemi
Ekosistemi na kojima čovek uzgaja
kultivisane biljke

6. Čovek je od davnina gajio biljke

7. Da bi dobio dostupne površine, čovek je uništio
prirodne ekosisteme (krčio šume, isušivao bare
i močvare itd.)

8. Njiva

10. Povrtnjak

12. Voćnjak

14. Vinograd

16. Dok u prirodnim ekosistemima klima ima
presudnu ulogu u formiranju životnih
zajednica, u agroekosistemima čovek oblikuje
uslove
-bira koja će vrsta biljke preovlađivati u
agroekosistemu
-navodnjava i isušuje zemljište u skladu sa
potrebama biljke koju gaji

17. -obogaćuje i obrađuje nedovoljno plodno
zemljište
-štiti biljke koje su osetljive na mraz i
hladnoću (u stakleniku)

19. Čovek ulaže velike napore kako bi u
svojim poljima eliminisao nepoželjne
biljne i životinjske vrste i gajio samo jednu
kulturu-MONOKULTURA

20. Čovek svake godine može menjati vrstu
biljke koju gaji-plodored

21. Osim gajenih biljaka, u agroekosistemima se
nastanjuju i različite vrste životinja kao i
korovske biljke
Gajene (kultivisane) biljke, korovske biljke i
životinje grade agrobiocenozu, koja sa
biotopom gradi agroekosistem

22. Korovske biljke uzimaju prostor, vodu,
minerale, svetlost kultivisanim biljkama, čime
smanjuju njihove prinose
Kukolj Štir

23. Bulka
Čičak
Pepeljuga

24. Paraziti: -virusi
-bakterije
-gljive:
Žitna rđa na pšenici Garka na kukuruzu

25. Plamenjača na vinovoj lozi

26. Korisne životinje Štetne životinje
Bubamara-hrani se biljnim vašima Skakavac-hrani se zeljastim biljkama
Čvorak-hrani se rovcima Rovac
Kišna glista-stvara rastresito zemljište Poljski miš-hrani se žitaricama
Ptice grabljivice-hrane se glodarima Zec-hrani se zeljastim delovima biljaka,
plodovima

27. Metode pri suzbijanju nepoželjnih
biljaka i životinje (mehaničke, hemijske,
biološke)
Mehaničke: ručno sakupljanje nepoželjnih
stanovnika (insekti, korovi...)

28. Hemijske: korišćenje pesticida
Prekomerna upotreba zagađuje zemljište i
uključuje ih u lance ishrane
Tako dobijena hrana je štetna po zdravlje

30. Biološke metode: korišćenje prirodnih
neprijatelja u kontroli brojnosti
nepoželjnih stanovnika agroekosistema
Laste uništavaju insekte
Zmija lovi pacove

31. Osa guseničarka
Leptir kupusar

33. Vrste koje je čovek (namerno ili
slučajno) uneo u agrobiocenozu
Narušavaju ekološku ravnotežu
Krompirova zlatica
Azijska bubamara

34. Ambrozija Filoksera

35. Osim unetih vrsta, agroekosisteme
ugrožavaju i:
Erozija tla
Nekontrolisano korišćenje hemijskih
supstanci
Zagađenje vazduha, kisele kiše
Deponije

36. Budućnost agroekosistema
Porast broja stanovnika zahteva veću
proizvodnju hrane
Povećanje proizvodnje žitarica za 39%

37. GMO
GMO - Genetički modifikovan organizam je
organizam - biljni ili životinjski - na kome su
pri uzgoju metodom genetskog inženjeringa
uneti geni nekog drugog organizma
Najčešće genetički modifikovani organizmi su:
kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i
paradajz

38. Prodaja i proizvodnja GM hrane zabranjena
je u Srbiji, ali ju je teško kontrolisati
Analize nekoliko autora su pokazale da GMO
namirnice izazivaju sterilnost, da su
kancerogene, izazivaju srčane probleme...
To se, međutim, ne dešava odmah, oštećenja
nastaju kroz određeni vremenski period

39. Zašto je GMO hrana štetna?
Na primer, sastojci
iz GM soje menjaju
DNK prijateljskih
bakterija koje
normalno žive u
našem organizmu,
okrećući ih protiv
nas

40. Od 1996. godine, kada je
prvi put poslužen jedan
obrok sačinjen od GM
namirnica, pa do danas,
broj Amerikanaca obolelih
od jedne ili više hroničnih
bolesti skočio je za čitavih
10 odsto
Alergije na hranu su sve
češće,sve je više ljudi sa
problematičnim sistemom
organa za varenje