Dupljari

1. DUPLJARI
-žarnjaci-
Hidre
Korali
Morske sase
Meduze
Damnjanović Ivana

2. Hidra

3. Koral

4. Morska sasa

5. Meduza

6. Opšte osobine
Vodeni organizmi
Pretežno morski, ređe slatkovodni
Mogu biti sesilni, ili slobodno plivati
Žive pojedinačno, ili u koloniji

7. Različitih veličina i boja
Neke vrste hidri dostižu veličinu od svega
1-1,5 cm, dok prečnik nekih meduza iznosi
2-3 m
Hidra

8. Cyanea-capillata

9. 1
0
1
5
1
5

11. Boja tela
Crvena, oranž, plava, ljubičasta, crno-
ljubičasta, crna, zelena, žuta...
Neke od njih mogu da menjaju boju
Mnoge meduze su sasvim prozračne
Određene vrste mogu da odaju svetlost

13. Danas je opisano oko 9000 vrsta

14. Dobili su naziv po prostranoj centralnoj
duplji
Uloga: varenje hrane, transport produkata
varenja i nepotrebnih produkata
Centralna duplja

15. Poseduju tkiva
Sistem organa: nervni sistem
Kroz telo dupljara se može povući jedna
osa, i svaka ravan provučena kroz tu osu
deli telo na dve jednake polovine

16. Zračna simetrija
Organi dupljara su raspoređeni oko
uzdužne ose u vidu zraka
Omogućava sesilnim vrstama da lakše
dođu do plena (ručice su kao zraci
raspoređene oko usnog otvora) Usni otvor
Ručice

17. RAZMNOŽAVANJE
BESPOLNO
PUPLJENJEM POLNO

18. Smena polne i
bespolne generacije

19. Dva oblika: polip (sesilni oblik)
meduza (pokretni oblik)

20. Hidre
Sesilni organizmi
Najčešće žive u barama
Pipci
(ručice)
Usni
otvor
Stopalo
Centralna
duplja

21. Građa tela:
Dva sloja ćelija između kojih je
pihtijasta masa-mezogleja
Unutrašnji
sloj
Pihtijasta
masa
Spoljašnji
sloj

22. Spoljašnji sloj
Kožno-mišićne
ćelije; omogućavaju
pokrete tela
Žarne ćelije služe
za napad i
odbranu;
najbrojnije su na
pipcima Mehur ispunjen
otrovnom tečnošću
Končić

23. Ručica Žarna ćelija
Plen

24. Usni otvor
Pipak
Plen
(planktonski
račić)
Centralna
duplja
Ćelije unutrašnjeg sloja
Čestica
hrane
Hranljive
vakuole

25. Nesvarenu hranu izbacuje
kroz usni otvor

26. Mrežast nervni sistem
Reaguje na dodir grčenjem čitavog tela
Nervna mreža

27. Razmnožavanje
Bespolno pupljenjem: u povoljnim uslovima
Ne obrazuju kolonije
pupoljak

29. Polno: pri
nepovoljnim
uslovima
Hermafroditi
Unakrsno
oplođenje
Tokom zime majka
hidra ugine, a
oplođene ćelije
stvaraju omotač; iz
njih se na proleće
razvije mlada hidra
Ženske
polne ćelije

30. Sposobnost regeneracije

31. Korali
Sesilni dupljari
Žive u priobalnim delovima toplih mora
Razmnožavaju se pupljenjem, ali se
novonastale jedinke ne odvajaju, već grade
koloniju

35. Pupljenjem obrazuju
koralne grebene
(sprudove)
Najveći koralni
greben se nalazi
pored severoistočne
obale Australije dug
oko 2000 km

38. Atoli-poseban oblik koralnih grebena koji
nastaje taloženjem krečnjačkog skeleta
korala
Oblik prstena unutar kojeg je morska voda

39. Morske sase
Oko usnog otvora se nalazi veliki broj
pipaka
Podsećaju na cvet
Na dnu mora formiraju podvodne vrtove

44. Slabo pokretni dupljari
Simbioza (npr. sa rakom samcem)

45. Meduze
Aktivno se kreću
Telo je oblika kišobrana
Najveći broj živi u morima

46. 95% težine tela čini voda
Telo je najčešće prozirno
Usni otvor je na sredini donje strane tela
Zvono
Usni
otvor
Pipci

47. Nervni sistem je podeljen na dve mreže:
jedna kontroliše fine i spore, a druga brze
pokrete

48. Spajanje muških i
ženskih polnih ćelija
Larva
Polip
Polip sa
pupoljcima
Mlada meduza

49. Portugalska krstarica

50. Aurelia

51. Mesečeva meduza

52. Atola

53. Značaj dupljara
Hrana mnogim životnjama
Korali-nakit

54. Ugroženost koralnih grebena usled globalnog zagrevanja