Obnovljivi i neobnovljivi izvori energije.

1. Obnovljivi i neobnovljiviObnovljivi i neobnovljivi
vidovi energijevidovi energije

2. Obnovljivi i neobnovljivi vidoviObnovljivi i neobnovljivi vidovi
energijeenergije
• U osnovi razlikujemoU osnovi razlikujemo obnovljiveobnovljive
(alternativne)(alternativne) ii neobnovljiveneobnovljive
(konvencionalne)(konvencionalne) vidove energije.vidove energije.
• U obnovljive ubrajamo: energiju sunca, energijuU obnovljive ubrajamo: energiju sunca, energiju
vetra, energiju morskih talasa, geotermalnuvetra, energiju morskih talasa, geotermalnu
energija, energiju biomase, dok se uenergija, energiju biomase, dok se u
neobnovljive ubrajaju fosilna goriva (ugalj, nafta,neobnovljive ubrajaju fosilna goriva (ugalj, nafta,
zemni gas)zemni gas)

3. Neobnovljivi vidovi energijeNeobnovljivi vidovi energije
• Neobnovljivi vidovi energijeNeobnovljivi vidovi energije
• U neobnovljive vidove energije ubrajaju seU neobnovljive vidove energije ubrajaju se
fosilna goriva i to:fosilna goriva i to:
• a.) ugalja.) ugalj
• b.) nafta ib.) nafta i
• c.) zemni gasc.) zemni gas

4. Neobnovljivi vidovi energije-UGALJNeobnovljivi vidovi energije-UGALJ
• U toku 400 milionaU toku 400 miliona
godina nagomilani sugodina nagomilani su
ostaci kopnene vegetacijeostaci kopnene vegetacije
u močvarama u viduu močvarama u vidu
ogromnih količina biljneogromnih količina biljne
organske materije.organske materije.
Složenim biohemijskim iSloženim biohemijskim i
hemijskim preobražajemhemijskim preobražajem
biljaka u zemljinimbiljaka u zemljinim
slojevima nastala suslojevima nastala su
ležišta uglja.ležišta uglja.

5. Fig. 16-12, p. 368
Porast sadržaja C i oslobođene toplote
Porast sadržaja vlage
treset
(nije ugalj)
Lignit
(braon
ugalj)
Bitumen
(tečni ugalj)
Antracite
(kameni ugalj)
toplota toplota toplota
pritisak pritisak pritisak
Delimično
raspadnut biljni
materijal u
tresavama i
mičvarama; nizak
toplotni kapacitet
Nizak toplotni
kapacitet; nizak
sadržaj sumpora;
u većini predela
otežano
snabdevanje
Široko korišćen kao
gorivo zbog
visokog toplotnog
kapaciteta i široke
dostave; normalno
sadrži dosta
sumpora
Najpoželjniji
zbog visokog
toplotnog
kapaciteta i
niskog sadržaja
sumpora;
uglavnom je
otežana njegova
nabavka

6. Neobnovljivi izvori energije-NAFTANeobnovljivi izvori energije-NAFTA
U toku više stotina miliona godina, uU toku više stotina miliona godina, u
pogodnim morskim dubinama, upogodnim morskim dubinama, u
određenim uslovima, poredodređenim uslovima, pored
uobičajenih morskih životinja,uobičajenih morskih životinja,
razvijale su se ogromne količinerazvijale su se ogromne količine
planktonskih organizama, kao iplanktonskih organizama, kao i
primitivne alge, gljive i bakterije.primitivne alge, gljive i bakterije.
Ovi organizmi su postepenoOvi organizmi su postepeno
odumirali i tonuli na morsko dno,odumirali i tonuli na morsko dno,
gde su se u anaerobnim uslovimagde su se u anaerobnim uslovima
(bez prisustva kiseonika),(bez prisustva kiseonika),
konzervirale. Ovi procesikonzervirale. Ovi procesi
preobražaja organskih supstanci upreobražaja organskih supstanci u
ugljovodonik mogući su samo uugljovodonik mogući su samo u
određenim uslovima i tokomodređenim uslovima i tokom
izuzetno dugog vremenskogizuzetno dugog vremenskog
razdoblja.razdoblja.

7. NAFTANAFTA
• Sagorevanje nafteSagorevanje nafte
u saobraćajuu saobraćaju
proizvodiproizvodi 43%43%
globalglobalne emisijene emisije
COCO22..
Figure 16-7Figure 16-7

8. PRIRODNI GASPRIRODNI GAS
• RusiRusijjaa ii IranIran poseduju gotovo pola svetskih rezerviposeduju gotovo pola svetskih rezervi
prirodnog gasa.prirodnog gasa.
• Svetske zalihe prirodnog gasa mogu da potraju jošSvetske zalihe prirodnog gasa mogu da potraju još 62-62-
125125 godinagodina..
• PrirodniPrirodni gas jegas je svestrano i čisto gorivosvestrano i čisto gorivo,, ali se iz njegaali se iz njega
oslobađaju gasovi staklene bašte, ugljen-dioksidoslobađaju gasovi staklene bašte, ugljen-dioksid ((kadakada
sagorevasagoreva)) ii metan (metan (kada curikada curi)) uu tropostroposffereruu.. Zemni gas jeZemni gas je
nastao na isti način i paralelno, u istim uslovima kao inastao na isti način i paralelno, u istim uslovima kao i
nafta. On se danas koristi uglavnom za zagrevanjenafta. On se danas koristi uglavnom za zagrevanje
prostorija i druge potrebe u toplotnoj energiji. U nekimprostorija i druge potrebe u toplotnoj energiji. U nekim
područjima kao što je Engleska, zemni gas se upodručjima kao što je Engleska, zemni gas se u
domaćinstvima koristio još pre nafte.domaćinstvima koristio još pre nafte.

9. Fig. 16-3a, p. 357
nuklearna energija6%
hidro-energija
geotermalna,
solarna, vetra
7%
prirodni gas
21%
Obnovljivo
18%
biomasa
11%
nafta
33%
ugalj
22%
Neobnovljivo
82%
SVET

10. Fig. 16-3b, p. 357
hidro-energija,
geotermalna,
solarna, vetra
3%
nuklearna energija 8%
obnovljovo8%
ugalj
23%
prirodni
gas
23%
nafta
39%
biomasa 4%
neobnovljivo
93%
USA

11. Šta su posledice?Šta su posledice?
• Efekat staklene bašteEfekat staklene bašte
• Globalno zagrevanjeGlobalno zagrevanje
• Temperatura će seTemperatura će se povećati zapovećati za
otprilike 1 do 3,5°C do 2100. godineotprilike 1 do 3,5°C do 2100. godine
• Topljenje glečeraTopljenje glečera
• Menjanje klimeMenjanje klime
• 34 000 biljnih vrsta i 5 20034 000 biljnih vrsta i 5 200
životinjskih vrsta je pred poptunimživotinjskih vrsta je pred poptunim
izumiranjemizumiranjem
Svake godine u Evropi od zagađenog vazduha, slabog kvaliteta vode,
zbog trovanja olovom ili zbog povreda umire 100 000 dece do 19 godina!!!

12. Antropogeni izvori zagađenja čineAntropogeni izvori zagađenja čine
osnovu današnjih ekološkihosnovu današnjih ekoloških
problema. Najčešće zagađujućeproblema. Najčešće zagađujuće
materije su ugljen – monoksidmaterije su ugljen – monoksid
(CO), sumpor – dioksid (SO2),(CO), sumpor – dioksid (SO2),
azot – dioksid (NO2) i čađ.azot – dioksid (NO2) i čađ.
Specifične zagađujuće materijeSpecifične zagađujuće materije
vazduha su i olovo, kadmijum,vazduha su i olovo, kadmijum,
mangan, arsen, nikl, hrom, cink imangan, arsen, nikl, hrom, cink i
drugi teški metali, kao i raznadrugi teški metali, kao i razna
organska jedinjenja koja nastajuorganska jedinjenja koja nastaju
kao rezultat različitih aktivnostikao rezultat različitih aktivnosti
(Sl.(Sl. 8,9,10,11,12,13,14,158,9,10,11,12,13,14,15).).
Antropogeni izvori zagađivanja vazduha
Slika 8 Antropogeni izvor zagađenja
Slika 9Slika 10Slika 11Slika 12Slike 13,14,15

13. PojamPojam kisela kišakisela kiša odnosi se na padavine koje u većoj meri sadrže okside sumpora,odnosi se na padavine koje u većoj meri sadrže okside sumpora,
azota, amonijaka i drugih hemijskih elemenata (Sl. 23). Zbog povećanog prisustvaazota, amonijaka i drugih hemijskih elemenata (Sl. 23). Zbog povećanog prisustva
ovih oksida pH vrednost kiselih kiša u proseku iznosi od 4 do 4,5. Ova koncentracijaovih oksida pH vrednost kiselih kiša u proseku iznosi od 4 do 4,5. Ova koncentracija
otprilike odgovara četrdeset puta većoj količini kiseline u odnosu na normalnu kišuotprilike odgovara četrdeset puta većoj količini kiseline u odnosu na normalnu kišu
čija je pH oko 5,5. Glavni izvori aerozagađenja koji su odgovorni za nastanak kiselihčija je pH oko 5,5. Glavni izvori aerozagađenja koji su odgovorni za nastanak kiselih
kiša su termoelektrane i štetni izduvni gasovi iz automobila, dimnjaka i sl., a štetekiša su termoelektrane i štetni izduvni gasovi iz automobila, dimnjaka i sl., a štete
koje prouzrokuju kisele kiše obično nastaju daleko od izvorakoje prouzrokuju kisele kiše obično nastaju daleko od izvora
Kisele kiše su uzrok velikog oštećenja zimzelenih šuma (lamela sindrom-opuštenostKisele kiše su uzrok velikog oštećenja zimzelenih šuma (lamela sindrom-opuštenost
grana), (Sl. 24,25,26,27), a često i izumranja čitavih šumskih kompleksa.grana), (Sl. 24,25,26,27), a često i izumranja čitavih šumskih kompleksa.
Pored šuma kisele kiše štetno deluju i na jezera. Vodeni organzmi su, uglavnomPored šuma kisele kiše štetno deluju i na jezera. Vodeni organzmi su, uglavnom
osetljivi na promene pH vrednosti životne sredine, tako da može doći do izumiranjaosetljivi na promene pH vrednosti životne sredine, tako da može doći do izumiranja
biljaka, mikroorganizama pa i čitavog eko sistema.biljaka, mikroorganizama pa i čitavog eko sistema.
Kisele kiše uzrokuju pojačano raspadanje kamenja i peska, pa su na taj načinKisele kiše uzrokuju pojačano raspadanje kamenja i peska, pa su na taj način
ugroženi i mnogi kulturno – istorijski spomenici (Sl. 28,29).ugroženi i mnogi kulturno – istorijski spomenici (Sl. 28,29).
Kisele kiše
Slika 23Slika 24Slike 25,26,27Slike 28,29

14. Poznato je da život na planeti Zemlji nePoznato je da život na planeti Zemlji ne
bi bio moguć bez postojanja prirodnogbi bio moguć bez postojanja prirodnog
efekta staklene bašte. Prirodna pojavaefekta staklene bašte. Prirodna pojava
gasova sa efektom staklene bašte, pregasova sa efektom staklene bašte, pre
svega vodene pare (H2O), ugljen –svega vodene pare (H2O), ugljen –
dioksida (CO2) i gasova, kao što sudioksida (CO2) i gasova, kao što su
metan (CH4), azot – suboksid (N2O) imetan (CH4), azot – suboksid (N2O) i
ozon (O3) dozvoljava Sunčevoj energijiozon (O3) dozvoljava Sunčevoj energiji
da prodre do Zemlje i da padne na njuda prodre do Zemlje i da padne na nju
kao svetlost, a onda se zadržava ukao svetlost, a onda se zadržava u
atmosferi kao infracrvena toplota.atmosferi kao infracrvena toplota.
Međutim, izgleda da se ovaj fenomenMeđutim, izgleda da se ovaj fenomen
koji je milionima godina održavao životkoji je milionima godina održavao život
na planeti Zemlji u poslednjih stona planeti Zemlji u poslednjih sto
godina pretvara u ozbiljnu pretnju,godina pretvara u ozbiljnu pretnju,
zahvaljujući negativnom antropogenomzahvaljujući negativnom antropogenom
uticaju. Sa razvitkom industrije iuticaju. Sa razvitkom industrije i
porastom broja stanovnika emisijaporastom broja stanovnika emisija
gasova sa efektom staklene bašte segasova sa efektom staklene bašte se
stalno povećava.stalno povećava.
Efekat staklene bašte
Slika. 30 Efekat staklene bašte

15. za začarani krug između
emisije štetnih gasova, efekta staklene
bašte, globalnog zagrevanja i rasta
potrošnje energije,
UPOTREBA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Postoji rešenje
a rešenje je

16. ENERGIJA BIOMASEENERGIJA BIOMASE
Biomasa je obnovljiv izvor energije, a čine je brojni
proizvodi biljnog i životinjskog porekla.
Glavna prednost biomase u odnosu na fosilna goriva
je manja emisija štetnih gasova i otpadnih voda.
Dodatne su prednosti zbrinjavanje i iskorišćavanje
otpada i ostataka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne
industrije, smanjenje uvoza energenata, ulaganje u
poljoprivredu i nerazvijena područja i povećanje sigurnosti
snabdevanja energijom.

17. Obnovljivi vidovi energije-BiodizelObnovljivi vidovi energije-Biodizel
Kao jedna od dobrih mera za smanjenje aerozagađenja navodi se i
mogućnost sve veće upotrebe biodizela i drugih biogoriva.Za razliku od
konvencionalnog goriva, biodizel ne sadrži sumpor (odnosno sadržaj
sumpora je veoma nizak), čime se smanjuju mogućnosti za pojavu
kiselih kiša. Biodizel ne sadrži ni toksična aromatska jedinjenja kao što
je benzen.Visok sadržaj kiseonika doprinosi smanjenju sadržaja čestica
(ili čađi) u izduvnim gasovima, dok potpunije sagorevanje doprinosi i
smanjenoj emisiji ugljen monoksida. Kao i kod svih goriva,
sagorevanjem biodizela nastaje ugljen dioksid, međutim pošto biljke
koriste ugljen dioksid iz atmosfere (proces fotosinteze) za svoj rast,
ugljen dioksid formiran sagorevanjem ovog goriva uravnotežava se sa
apsorbovanim ugljen dioksidom tokom godišnjeg rasta biljaka koje se
upotrebljavaju kao sirovine za dobijanje biljnih ulja.
U Srbiji, u Šidu je krajem prošlog meseca (27.06.2007. god) otvorena prva
fabrika biodizela, Victoriaoil, kapaciteta 100.000 tona godišnje Ova
fabrika je najveći proizvođač ovog biogoriva u jugoistočnoj Evropi .

18. Obnovljivi vidovi energije-BiomasaObnovljivi vidovi energije-Biomasa
• Sa energetske tačke gledišta biomasom se smatra svaSa energetske tačke gledišta biomasom se smatra sva
materija biljnog i životinjskog porekla koja može da sematerija biljnog i životinjskog porekla koja može da se
koristi kao gorivo. Tu spadaju drvna masa, trska, slama,koristi kao gorivo. Tu spadaju drvna masa, trska, slama,
šaša, strnjika i razno drugo rastinje.šaša, strnjika i razno drugo rastinje.
• Prednosti korišćenja biomase su: gorivo je pristupačnoPrednosti korišćenja biomase su: gorivo je pristupačno
i koristi se na mestu izvora, nije potreban transport ui koristi se na mestu izvora, nije potreban transport u
većem obimu, količine se stalno obnavljaju, jeftina jevećem obimu, količine se stalno obnavljaju, jeftina je
tehnologija i radna snaga. Biomasa je ekološkitehnologija i radna snaga. Biomasa je ekološki
bezopasna jer su otpadni materijali manjeg obima i nebezopasna jer su otpadni materijali manjeg obima i ne
povećavaju atmosfersku zagađenost ugljendioksidom.povećavaju atmosfersku zagađenost ugljendioksidom.

19. Obnovljivi vidovi energije-SunceObnovljivi vidovi energije-Sunce
• Iako je Sunce neograničeniIako je Sunce neograničeni
izvor energije na Zemlji,izvor energije na Zemlji,
njegovo korišćenje zahtevanjegovo korišćenje zahteva
posebnu tehnologiju zaposebnu tehnologiju za
akumuliranje. Korišćeneakumuliranje. Korišćene
sunčeve energije u velikojsunčeve energije u velikoj
meri zavisi od nivoa usvojenemeri zavisi od nivoa usvojene
tehnologije, a za korišćenjetehnologije, a za korišćenje
ovog vida energijeovog vida energije
neophodna su velika početnaneophodna su velika početna
ulaganja u postrojenja.ulaganja u postrojenja.
• Energija zračenja Sunca seEnergija zračenja Sunca se
prevodi u električnu energijuprevodi u električnu energiju
primenom fotonaponskihprimenom fotonaponskih

20. „Parabolic trough“ sistemi uz pomoć parabolično-
cilindričnih kolektora fokusiraju sunčevu energiju.
Sunčevi zraci se pomoću ogledala fokusiraju na cev
koja prolazi kroz centar kolektora. Ta koncentrisana
toplota greje ulje u cevi koje se koristi za zagrevanje
vode u parnom generatoru, zatim, generator stvara
paru i pokreće turbinu. Parna turbina proizvodi
mehaničku energiju koja služi za pokretanje električnog
generatora.

21. Energija vetraEnergija vetra
• U toku poslednjegU toku poslednjeg
milenijuma, energija vetra jemilenijuma, energija vetra je
korišćena u raznim vidovimakorišćena u raznim vidovima
i u različite svrhe: kaoi u različite svrhe: kao
pogonska snaga upogonska snaga u
moreplovstvu, kaomoreplovstvu, kao
mehanička snaga zamehanička snaga za
navodnjavanje i mlevenjenavodnjavanje i mlevenje
brašna (vetrenjače) i slično.brašna (vetrenjače) i slično.
"Farme vetrova" su"Farme vetrova" su
popularan izvor energije upopularan izvor energije u
krajevima gde vetrovi stalnokrajevima gde vetrovi stalno
duvaju.duvaju.

22. Obnovljivi vidovi energije-EnergijaObnovljivi vidovi energije-Energija
vetravetra

23. ENERGIJA VETRAENERGIJA VETRA
• VetroelektranVetroelektranee
• Rad elektrana na vetar nije praćen pojavom zagađenjaRad elektrana na vetar nije praćen pojavom zagađenja
• Velika ekspanzija korišćenja vetra u svetu (2001. godine oko 70% višeVelika ekspanzija korišćenja vetra u svetu (2001. godine oko 70% više
proizvedene struje u odnosu na 2000. godinu)proizvedene struje u odnosu na 2000. godinu)
• Energija vetra se u Srbiji slabo koristiEnergija vetra se u Srbiji slabo koristi
Zaliv Gvantanamo, na KubiVetrogeneratori u Severnom moru

24. ENERGIJA VETRAENERGIJA VETRA
Energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije.
Sunce neravnomerno zagreva zemljinu površinu što
rezultira razlikama u vazdušnim pritiscima. Usled težnje za
izjednačavanjem vazdušnih pritisaka nastaju horizontalna
kretanja vazdušnih masa – vetrovi. Postoje delovi Zemlje na
kojima duvaju tzv. stalni (planetarni) vetrovi i na tim
područjima je iskorišćavanje energije vetra najisplativije.
Dobre pozicije su obale okeana i pučina mora.
Danas se energija vetra koristi za proizvodnju
električne energije pomoću vetrogeneratora.
Dobre strane iskorišćavanja energije vetra
ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja i odsustvo
emisije štetnih gasova.
Loša strana je porast buke usled funkcionisanja
vetrogeneratora.

25. HIDROENERGIJAHIDROENERGIJA
Energija vode (hidroenergija) je značajan obnovljivi izvor
energije, a ujedno i jedini koji je ekonomski konkurentan fosilnim
gorivima i nuklearnoj energiji. Primena hidroenergije je
ograničena prisustvom obilja brzo tekuće vode i njene
permanentne dostupnosti tokom cele godine.
Izgradnja i rad hidroergetskih objekata dovodi do izmene
prirodnih vodenih ekosistema. Promenom nivoa površinskih i
podzemnih voda menjaju se hidrološke prilike i time fizičko-
hemijske karakteristike vode, što direktno redukuje brojnost
organskih vrsta datih biotopa. Podizanjem brana i odsustvom
koridora, presecaju se putevi akvatičnim organizmima i time
ograničava areal za mrest brojnih vrsta riba.

26. ENERGIJA VODEENERGIJA VODE
• iz kopnenih vodotokovaiz kopnenih vodotokova
(reka, potoka i sl.),(reka, potoka i sl.),
• iz plime i oseke,iz plime i oseke,
• iz morskih talasa,iz morskih talasa,
• iz unutrašnjeiz unutrašnje
energije moraenergije mora
Velike hidroelektrane ? ? ? ...Velike hidroelektrane ? ? ? ...
.... potpuna promena ekosistema.... potpuna promena ekosistema

27. • Male (mikro) hidroelektrane do 10Male (mikro) hidroelektrane do 10
MWMW
• Član 86, stav 1, "PovlašćeniČlan 86, stav 1, "Povlašćeni
proizvođači električne energije...proizvođači električne energije...
Mala hidroelektrana Gradište kod Knjaževca

28. Energija plime i osekeEnergija plime i oseke
• Nemogućnost iskorišćavanja uNemogućnost iskorišćavanja u
svim morimasvim morima
• Energija talasaEnergija talasa
• Unutrašnja energija moraUnutrašnja energija mora

29. Geotermalna energijaGeotermalna energija
• Geotermalna energijaGeotermalna energija u užem smislu obuhvatau užem smislu obuhvata
samo onaj deo energije iz dubina Zemlje koji usamo onaj deo energije iz dubina Zemlje koji u
obliku vrućeg ili toplogobliku vrućeg ili toplog geotermalnog medijageotermalnog medija
(vode ili pare) dolazi do površine Zemlje i(vode ili pare) dolazi do površine Zemlje i
prikladan je za iskorišćavanje u izvornom oblikuprikladan je za iskorišćavanje u izvornom obliku
(za kupanje, lečenje i sl.) ili za pretvaranje u(za kupanje, lečenje i sl.) ili za pretvaranje u
druge oblike energije (električnu energiju,druge oblike energije (električnu energiju,
zagrevanje prostora i sl).zagrevanje prostora i sl).

30. GEOTERMALNA ENERGIJAGEOTERMALNA ENERGIJA

31. • UUnutrašnja toplotna energijanutrašnja toplotna energija ZemljeZemlje
• HHidrogeotermalnidrogeotermalnaa energijenergijaa - t- toplotna energijaoplotna energija
akumulirana u podzemnim vodama.akumulirana u podzemnim vodama.
Kako nastaje ?Kako nastaje ?
• Polagano prirodno raspadanje radioaktivnihPolagano prirodno raspadanje radioaktivnih
elemenata (urana, torijumaelemenata (urana, torijuma))
Šta je toŠta je to GEOTERMALNA ENERGIJA ?GEOTERMALNA ENERGIJA ?

32. Prednost je to da je jeftin, stabilan i trajan izvor, po
pravilu nema štetnih emisija, osim vodene pare, ali
ponekad se mogu oslobađati male količine ugljen-dioksida
i sumpor-dioksida.
Slabosti proizilaze iz činjenice da je malo mesta na Zemlji
gde se vrela voda u podzemlju ne nalazi na prevelikoj dubini
takva područja, tzv. geotermalne zone, vezana su uz
vulkanske oblasti ili granice litosfernih ploča. Kako su to
često i trusna područja sama gradnja postrojenja zahteva
povećane troškove. Često su udaljena od naseljenih oblasti,
pa se stvaraju troškovi prenosa energije.

33. Geotermalna energijaGeotermalna energija
• ... je... je pouzdanapouzdana
• ... je... je obnovljivaobnovljiva
• ...... produkuje minimalnu emisiju štetnih supstanci u vazduhuprodukuje minimalnu emisiju štetnih supstanci u vazduhu
• ...... može pomoći smanjenju globalnog zagrevanjamože pomoći smanjenju globalnog zagrevanja
• ...... može neutralisati ostale tipve zagađenja životne sredinemože neutralisati ostale tipve zagađenja životne sredine
• ... j... je oslobođena od sagorevanjae oslobođena od sagorevanja
• ...... ima minimalan dodir sa površinom zemljištaima minimalan dodir sa površinom zemljišta
• ...... nije bučna tehnologijanije bučna tehnologija
• ... manje košta... manje košta
EMISIJAEMISIJA Azotovi oksidiAzotovi oksidi
(NOx)(NOx)
Sumpor dioksidSumpor dioksid
(SO2)(SO2)
ČestičnoČestično
zagađenjezagađenje
Ugljen dioksidUgljen dioksid
(CO2)(CO2)
POSLEDICEPOSLEDICE
Iritacija disajnihIritacija disajnih
piteva, kašalj,piteva, kašalj,
obrazovanjeobrazovanje
smoga, pogoršanjesmoga, pogoršanje
kvaliteta vode i td.kvaliteta vode i td.
Otežano disanje,Otežano disanje,
napetost unapetost u
grudima, plućnegrudima, plućne
bolesti,bolesti,
degradacijadegradacija
ekosistemaekosistema
Astma,Astma,
bronhitis, rak,bronhitis, rak,
smanjenasmanjena
vidljivost, i tdvidljivost, i td
Globalno zagrevanjeGlobalno zagrevanje
što uslovljavašto uslovljava
otopljavanje lednika,otopljavanje lednika,
a time i povećenjea time i povećenje
nivoa mora, menjanivoa mora, menja
klimu te stvara rizikklimu te stvara rizik
od nepogodaod nepogoda
Emisija priEmisija pri
korišćenjukorišćenju
geotermalnegeotermalne
energijeenergije
nemanema 0 – 0,35 lb/MWh0 – 0,35 lb/MWh nemanema 0 – 88,8 lb/MWh0 – 88,8 lb/MWh
Emisija priEmisija pri
korišćenju ugljakorišćenju uglja 4,31 lb/MWh4,31 lb/MWh 10,39 lb/MWh10,39 lb/MWh 2,23 lb/MWh2,23 lb/MWh 2191 lb/MWh2191 lb/MWh

36. The Geysers, Kalifornija
Otake,
Japan