Zemljište kao resurs proizvodnje, načini korišćenja zemljišta, zagađenje zemljišta.

1. RESURSIRESURSI
PROIZVODNJEPROIZVODNJE

2. Zemljište je opšti predmet rada, sredstvo za rad i objektivniZemljište je opšti predmet rada, sredstvo za rad i objektivni
uslov izvršenja rada u poljoprivredi.uslov izvršenja rada u poljoprivredi.
Za razliku od industrije, u poljoprivredi onoZa razliku od industrije, u poljoprivredi ono nije samonije samo
radno mestoradno mesto radniku, već je i sveopšti fizički uslovradniku, već je i sveopšti fizički uslov
ostvarenja normalnog funkcionisanja procesa proizvodnjeostvarenja normalnog funkcionisanja procesa proizvodnje
Fizičko - hemijska svojstva zemljišta deluje na drugeFizičko - hemijska svojstva zemljišta deluje na druge
predmete rada (zasejano žito)predmete rada (zasejano žito)
Za ocenu značaja zemljišta u poljoprivredi treba imati uZa ocenu značaja zemljišta u poljoprivredi treba imati u
vidu:vidu: prirodne karakteristike zemljištaprirodne karakteristike zemljišta, kao i, kao i društvenedruštvene
usloveuslove njegovog korišćenjanjegovog korišćenja

3. PRIRODNEPRIRODNE
KARAKTERISTIKEKARAKTERISTIKE
DRUŠTVENI USLOVIDRUŠTVENI USLOVI
KORIŠĆENJA ZEMLJIŠTAKORIŠĆENJA ZEMLJIŠTA
1.1. Nepokretnost (uređenjeNepokretnost (uređenje
ekonomskog dvorišta)ekonomskog dvorišta)
1.1. Neumnoživost (stepenNeumnoživost (stepen
intenzivnosti proizvodnje)intenzivnosti proizvodnje)
1.1. Neistrošivost (načinNeistrošivost (način
gazdovanja zemljištem)gazdovanja zemljištem)
1.1. Različita plodnost (visinaRazličita plodnost (visina
prinosa i ulaganja po jediniciprinosa i ulaganja po jedinici
površine)površine)
1.1. Fenomen vlasništva nadFenomen vlasništva nad
zemljištemzemljištem
1.1. Zemljište kao predmetZemljište kao predmet
prometaprometa

4. Tu osobinu imaju i drugTu osobinu imaju i drugii faktori poljoprivredne proizvodnje, npr.faktori poljoprivredne proizvodnje, npr.
melioracije, dugogodišnji zasadi i građevine – nepokretnost jemelioracije, dugogodišnji zasadi i građevine – nepokretnost je
relativna (relativna (npr. rušenje objekta i podizanje na drugom mestunpr. rušenje objekta i podizanje na drugom mestu))
Nepokretnost zemljišta – apsolutna (Nepokretnost zemljišta – apsolutna (nema seljenja parcelanema seljenja parcela!)!)
Direktno utiče na efikasno upravljanje poljoprivrednimDirektno utiče na efikasno upravljanje poljoprivrednim
organizacijama na više načina:organizacijama na više načina:
1.1. Udaljenost zemljištaUdaljenost zemljišta – direktno se odražava na potrebu izgradnje– direktno se odražava na potrebu izgradnje
putne mreže i na visinu transportnih troškovaputne mreže i na visinu transportnih troškova
2.2. Uređenje zemljištaUređenje zemljišta – direktno se odražava na ekonomiju– direktno se odražava na ekonomiju
korišćenja poljoprivredne mehanizacije, na interne transportnekorišćenja poljoprivredne mehanizacije, na interne transportne
troškove i nejednak značaj pojedinih parcela za pojedinetroškove i nejednak značaj pojedinih parcela za pojedine
organizaciono-proizvodne jedinice u poljoprivrednom preduzećuorganizaciono-proizvodne jedinice u poljoprivrednom preduzeću
3.3. Pristupačnost zemljištaPristupačnost zemljišta – direktno se odražava na blagovremenost– direktno se odražava na blagovremenost
obrade usevaobrade useva

5. Osobina zemljišta vezana za jednu određenu površinuOsobina zemljišta vezana za jednu određenu površinu
Zemljišna površina – proširuje se melioracionimZemljišna površina – proširuje se melioracionim
zahvatima (odvodnjavanje i sl.) – visoki troškovizahvatima (odvodnjavanje i sl.) – visoki troškovi
Površina zemljišta – apsolutno neproširivaPovršina zemljišta – apsolutno neproširiva
Alternative za rešenje problema neumnoživosti zemljišta:Alternative za rešenje problema neumnoživosti zemljišta:
1.1. Ublažavanje ove osobenosti – uvođenje intenzivnijeUblažavanje ove osobenosti – uvođenje intenzivnije
proizvodnje (preko nove tehnologije ili više žetvi na istojproizvodnje (preko nove tehnologije ili više žetvi na istoj
površini)površini)
2.2. Ublažavanje ove osobenosti – izbor lošijeg zemljišta zaUblažavanje ove osobenosti – izbor lošijeg zemljišta za
podizanje nekih građevinskih objekatapodizanje nekih građevinskih objekata

6. Održavanje glavne sadržine zemljišta – sastav zemljištaOdržavanje glavne sadržine zemljišta – sastav zemljišta
koji biljke troše kao hranljive materije za svoju ishranu, akoji biljke troše kao hranljive materije za svoju ishranu, a
koji se može nadoknaditi dodavanjem mineralnih materijakoji se može nadoknaditi dodavanjem mineralnih materija
Ovo dodavanje određenih mineralnih materija možeOvo dodavanje određenih mineralnih materija može
poboljšati kvalitet zemljištapoboljšati kvalitet zemljišta
Zašto je ova osobina zemljišta bitna?Zašto je ova osobina zemljišta bitna?
Predstavlja ekonomski pravilno gazdovanje, a isključujePredstavlja ekonomski pravilno gazdovanje, a isključuje
pristup pljačkaškog gazdovanja, odnosno raubovanjapristup pljačkaškog gazdovanja, odnosno raubovanja
zemljišta gde se iz zemljišta samo izvlače hranljive materijezemljišta gde se iz zemljišta samo izvlače hranljive materije

7. Objektivno svojstvo tlaObjektivno svojstvo tla
Posledica je različite strukture tla i sadržaja hranljivihPosledica je različite strukture tla i sadržaja hranljivih
materijamaterija
Prirodna plodnost zemljišta visina prinosaPrirodna plodnost zemljišta visina prinosa
Zašto je ova karakteristika bitna za upravljanjeZašto je ova karakteristika bitna za upravljanje
poljoprivrednim organizacijama?poljoprivrednim organizacijama?
1.1. Za ostvarenje istog prinosa potrebna su različita ulaganja –Za ostvarenje istog prinosa potrebna su različita ulaganja –
osnova za diferencijalnu rentu, tj. osnova za ostvarenje većegosnova za diferencijalnu rentu, tj. osnova za ostvarenje većeg
profita u uslovima tržišnog privređivanjaprofita u uslovima tržišnog privređivanja
2.2. Različita plodnost odražava se na određeni stepenRazličita plodnost odražava se na određeni stepen
specijalizacije, tj. praktikovanje raznovrsnosti proizvodnjespecijalizacije, tj. praktikovanje raznovrsnosti proizvodnje
3.3. Uloga i značaj plodoreda upravo su određeni različitomUloga i značaj plodoreda upravo su određeni različitom
plodnošću zemljištaplodnošću zemljišta

8. Društveni uslovi korišćenja zemljištaDruštveni uslovi korišćenja zemljišta
 Različito vlasništvo nad zemljištemRazličito vlasništvo nad zemljištem
(kolektivno–javno–privatno grupno-državno-privatno...)(kolektivno–javno–privatno grupno-državno-privatno...)
 Specifičnosti prometa zemljištem i sistema nasleđivanjaSpecifičnosti prometa zemljištem i sistema nasleđivanja
 Ono nije proizvod ljudskog rada, te nema vrednost, niti tu vrednostOno nije proizvod ljudskog rada, te nema vrednost, niti tu vrednost
može preneti na nove proizvode (ne amortizuje se), ali ono posedujemože preneti na nove proizvode (ne amortizuje se), ali ono poseduje
prometnu vrednost budući da je predmet prometa (ima cenu)prometnu vrednost budući da je predmet prometa (ima cenu)
 Nasleđivanje - predmet detaljne zakonske regulative:Nasleđivanje - predmet detaljne zakonske regulative:

Negde može biti više naslednika (Mediteranske zemlje)Negde može biti više naslednika (Mediteranske zemlje)

Negde ima samo jedan naslednik (zakon o primogenituri uNegde ima samo jedan naslednik (zakon o primogenituri u
germanskim zemljama)germanskim zemljama)

Negde ne može automatski sin da nasledi svog oca (npr. uNegde ne može automatski sin da nasledi svog oca (npr. u
Danskoj)Danskoj)

9. Oranice
Vrtovi
Voćnjaci
Vinogradi
Livade
Pašnjaci
Trstici,
močvare i
ribnjaci
Šume Neproduktivno
zemljište
Obradiva
površina
Poljoprivredna
površina
Produktivna
površina
Ukupna površina
Slika 1 – Statistički okvir klasifikacije zemljišta

10. Ekstenzivni sistem korišćenja zemljištaEkstenzivni sistem korišćenja zemljišta podrazumevapodrazumeva
upotrebu manje površine zemljišta za biljnu proizvodnju, dokupotrebu manje površine zemljišta za biljnu proizvodnju, dok
veći deo zemljišta ostaje izvan obrade (ništa se ne seje)veći deo zemljišta ostaje izvan obrade (ništa se ne seje)
Različite vrste ekstenzivnog načina korišćenja zemljišta su:Različite vrste ekstenzivnog načina korišćenja zemljišta su:

ZaležajZaležaj →→ površina je ostavljena da se zatravi samoniklimpovršina je ostavljena da se zatravi samoniklim
travama (nekoliko godina)travama (nekoliko godina)

ParlogParlog →→ površina je ostavljena da se zakorovipovršina je ostavljena da se zakorovi

PrelogPrelog →→ isključena površina iz sistema obrade na godinuisključena površina iz sistema obrade na godinu
dana (samo u toku jedne sezone)dana (samo u toku jedne sezone)

UgarUgar →→ površina se ore i đubri u periodu od godinu dana, alipovršina se ore i đubri u periodu od godinu dana, ali
se ne sejese ne seje
Zemljište je oskudan resurs, što u kontekstu pitanja “hrana -Zemljište je oskudan resurs, što u kontekstu pitanja “hrana -
populacija” zahteva njegovu optimalnu upotrebu, te je stogapopulacija” zahteva njegovu optimalnu upotrebu, te je stoga
ekstenzivan način njegovog korišćenja realno neodrživ.ekstenzivan način njegovog korišćenja realno neodrživ.

11. o Kompleksniji sistem korišćenja zemljišta podrazumevaKompleksniji sistem korišćenja zemljišta podrazumeva
njegovunjegovu intenzivnu upotrebuintenzivnu upotrebu..
o Tradicionalni – PLODOREDTradicionalni – PLODORED koji bazira nakoji bazira na
sistemu plodosmene i rotacije komplementarnih isistemu plodosmene i rotacije komplementarnih i
suplementarnih biljnih kultura koje omogućavajusuplementarnih biljnih kultura koje omogućavaju
prirodnu obnovu kvaliteta zemljišta.prirodnu obnovu kvaliteta zemljišta.
o Moderni – MONOKULTURAModerni – MONOKULTURA koja označavakoja označava
kontinuiranu proizvodnju na istom polju iste biljnekontinuiranu proizvodnju na istom polju iste biljne
kulture uz obnovu kvaliteta zemljišta upotrebomkulture uz obnovu kvaliteta zemljišta upotrebom
veštačkih đubriva.veštačkih đubriva.

12. I II III IV
1 Kukuruz Jari ječam Crvena detelina Ozima pšenica
2 Ozima pšenica Kukuruz Jari ječam Crvena detelina
3 Crvena detelina Ozima pšenica Kukuruz Jari ječam
4 Jari ječam Crvena detelina Ozima pšenica Kukuruz
Godina Polja
Rotacija
Plodosmena

13. Dugogodišnji zasadi obuhvataju sledeće kategorije:Dugogodišnji zasadi obuhvataju sledeće kategorije:

VoćnjakeVoćnjake

VinogradeVinograde

Zaštitne pojaseve (od vetrova, erozije tla i za vezivanje peščara)Zaštitne pojaseve (od vetrova, erozije tla i za vezivanje peščara)

Višegodišnje zasade industrijskog biljaVišegodišnje zasade industrijskog bilja

ŠumeŠume
Specifičnosti se vezuju za:Specifičnosti se vezuju za:

Karakter resursa (istovremeno su sredstvo za rad i predmet rada)Karakter resursa (istovremeno su sredstvo za rad i predmet rada)

Visina ulaganja i karakter ulVisina ulaganja i karakter ulaaganja – to su dugoročne investicije uganja – to su dugoročne investicije u
nepokretnu imovinu (npr. voćnjaci i vinogradi – visoka ulaganja)nepokretnu imovinu (npr. voćnjaci i vinogradi – visoka ulaganja)

Način vrednovanja investicija (Marketing pristup – analizaNačin vrednovanja investicija (Marketing pristup – analiza
tržišta)tržišta)

Obračun amortizacije - postojanja perioda podizanja, progrObračun amortizacije - postojanja perioda podizanja, progreesivne,sivne,

14. Za upravljanje stočnim fondom značajni su sledeći aspekti problemaZa upravljanje stočnim fondom značajni su sledeći aspekti problema
stočarstva:stočarstva:

Karakteristike ove vrste sredstavaKarakteristike ove vrste sredstava

Značaj uzgoja stokeZnačaj uzgoja stoke

Ciljevi koji se mogu ostvariti držanjem stoke u modernojCiljevi koji se mogu ostvariti držanjem stoke u modernoj
poljoprivrednoj organizacijipoljoprivrednoj organizaciji

Grupisanje i struktura stadaGrupisanje i struktura stada
Stoka se svrstava u biološke faktore proizvodnje i shodno tome:Stoka se svrstava u biološke faktore proizvodnje i shodno tome:

Istovremeno je sredstvo za rad i predmet radaIstovremeno je sredstvo za rad i predmet rada

Dvostruki način dobijanja proizvodaDvostruki način dobijanja proizvoda

Organski karakter proizvodnje – mogućnost sopstvene reprodukcijeOrganski karakter proizvodnje – mogućnost sopstvene reprodukcije
početnog materijalapočetnog materijala

Pokretljivost stadaPokretljivost stada

Specifičnost proizvodnih kapaciteta – specifičnosti amortizacijeSpecifičnost proizvodnih kapaciteta – specifičnosti amortizacije
(razlika: početna vrednost i konačna vrednost grla, razlika u(razlika: početna vrednost i konačna vrednost grla, razlika u
proizvodnoj sposobnosti (npr. krave – količina mleka))proizvodnoj sposobnosti (npr. krave – količina mleka))

15.  Likvidacija stočarske proizvodnje na relativnoLikvidacija stočarske proizvodnje na relativno
malom gazdinstvu doprinosi uvećanju gubitakamalom gazdinstvu doprinosi uvećanju gubitaka
 Na individualnom gazdinstvu deo ove proizvodnjeNa individualnom gazdinstvu deo ove proizvodnje
namenjen je internoj upotrebi (zadovoljenjunamenjen je internoj upotrebi (zadovoljenju
egzistencijalnih potreba članova porodice)egzistencijalnih potreba članova porodice)
 Sporedni proizvodi ratarstva inputi su u stočarstvuSporedni proizvodi ratarstva inputi su u stočarstvu
i obrnutoi obrnuto
 Ravnomernije se koriste ostali resursi naRavnomernije se koriste ostali resursi na
gazdinstvu (radna snaga, mašine ...)gazdinstvu (radna snaga, mašine ...)
 Kombinovanje proizvodne struktKombinovanje proizvodne struktuure doprinosire doprinosi
ubrzanju obrta sredstavaubrzanju obrta sredstava

16. Polazi se od činjenice da eksploatacione površine angažovPolazi se od činjenice da eksploatacione površine angažovaane zane za
puteve budu što manje smanjenje korišćenja zemljišta uputeve budu što manje smanjenje korišćenja zemljišta u
neproduktivne svrheneproduktivne svrhe
Značaj putne mreže u poljoprivrednom preduzeću ima dvostrukiZnačaj putne mreže u poljoprivrednom preduzeću ima dvostruki
značaj:značaj: transport poljoprivrednih proizvodatransport poljoprivrednih proizvoda ii prevoz radnikaprevoz radnika
Dva aspekta analize:Dva aspekta analize:
1.1. Obim tereta koji treba prevesti – 45 t/ha u intenzivnoj proizvodnjiObim tereta koji treba prevesti – 45 t/ha u intenzivnoj proizvodnji
godišnjegodišnje
2.2. Razdaljina – mesto proizvodnje, mesto isporuke gotovihRazdaljina – mesto proizvodnje, mesto isporuke gotovih
proizvoda i nabavke materijala (primer šećerne repe u strukturiproizvoda i nabavke materijala (primer šećerne repe u strukturi
ukupnih troškova, gde troškovi transporta nadmašuju troškoveukupnih troškova, gde troškovi transporta nadmašuju troškove
prerade u zavisnosti od udaljenosti od njive do fabrike)prerade u zavisnosti od udaljenosti od njive do fabrike)

17. SAOBRAĆAJNICESAOBRAĆAJNICE
o Efikasnost upravljanja ovim resursom definiše efikasnostEfikasnost upravljanja ovim resursom definiše efikasnost
korišćenja ostalih faktora (npr. mehanizacije)korišćenja ostalih faktora (npr. mehanizacije)
o Upravljanje saobraćajnicama podrazumeva definisanjeUpravljanje saobraćajnicama podrazumeva definisanje
putne mreže unutar gazdinstva i analizu potrebnogputne mreže unutar gazdinstva i analizu potrebnog
kvaliteta puteva koje treba izgraditi.kvaliteta puteva koje treba izgraditi.
o Kvalitet puteva => vek trajanja transportnih sredstavaKvalitet puteva => vek trajanja transportnih sredstava
o
Npr. vek trajanja traktora može se skratiti i do 1/3 ukoliko suNpr. vek trajanja traktora može se skratiti i do 1/3 ukoliko su
putevi lošiputevi loši
o Troškovi održavanja interne putne mreže spadaju u opšteTroškovi održavanja interne putne mreže spadaju u opšte
troškove gazdinstvatroškove gazdinstva

18. MelioracijeMelioracije = sistem uređenja zemljišta= sistem uređenja zemljišta
Tehnički smisaoTehnički smisao:: popravpopravlljanje kvaliteta zemljištajanje kvaliteta zemljišta
dodavanjem komponenti kojima je ono oskudnododavanjem komponenti kojima je ono oskudno
(kalcifikacija, humifikacija, isušivanje, navodnjavanje,(kalcifikacija, humifikacija, isušivanje, navodnjavanje,
odvodnjavanje)odvodnjavanje)
Ekonomsko organizacioni smisaoEkonomsko organizacioni smisao: mere koje privremeno: mere koje privremeno
ili trajno doprinose poboljšanju kvaliteta zemljišta uili trajno doprinose poboljšanju kvaliteta zemljišta u
smislu mogućnosti proizvodnje (komasacija i arondacija,smislu mogućnosti proizvodnje (komasacija i arondacija,
mere sistema intenziviranja poljoprivredne proizvodnje –mere sistema intenziviranja poljoprivredne proizvodnje –
đubrenje zemljišta stajnjakom)đubrenje zemljišta stajnjakom)
Grupisanje melioracija:Grupisanje melioracija:

Hidrotehničke i agrotehničke melioracijeHidrotehničke i agrotehničke melioracije

Melioracije sa trajnim ili ograničenim dejstvomMelioracije sa trajnim ili ograničenim dejstvom

19.  Hidrotehničke melioracijeHidrotehničke melioracije => sistem korišćenja voda na=> sistem korišćenja voda na
području jedne poljoprivredne organizacije – merepodručju jedne poljoprivredne organizacije – mere
odvodnjavanja, navodnjavanja i isušivanjaodvodnjavanja, navodnjavanja i isušivanja
 Agrotehničke melioracijeAgrotehničke melioracije => poboljšanje kvalitativne=> poboljšanje kvalitativne
strukture zemljišta ( kalcifikacija, humifikacija)strukture zemljišta ( kalcifikacija, humifikacija)
 Melioracije sa trajnim dejstvomMelioracije sa trajnim dejstvom => daje takve rezultate=> daje takve rezultate
koje se vremenom neće istrošiti (čišćenje pašnjaka odkoje se vremenom neće istrošiti (čišćenje pašnjaka od
kamena i krčenje šikara) koje se ne amortizujekamena i krčenje šikara) koje se ne amortizuje
 Melioracije sa ograničenim dejstvomMelioracije sa ograničenim dejstvom => predstavljaju=> predstavljaju
obično objekti niskogradnje (nasipi, kanali i sl.)obično objekti niskogradnje (nasipi, kanali i sl.)
amortizuju seamortizuju se

20. o Predstavljaju objektivne uslove za normalno odvijanjePredstavljaju objektivne uslove za normalno odvijanje
samog procesa proizvodnjesamog procesa proizvodnje
o Osnovna namena je:Osnovna namena je: smeštajsmeštaj ii zaštita najznačajnijihzaštita najznačajnijih
faktora proizvodnjefaktora proizvodnje
RazlikujemoRazlikujemo::
1.1. Objekta za obavljanje poljoprivredne proizvodnje – stajeObjekta za obavljanje poljoprivredne proizvodnje – staje
za stoku, objekti za preradu poljoprivrednih proizvodaza stoku, objekti za preradu poljoprivrednih proizvoda
2.2. Objekta za smeštaj osnovnih faktora proizvodnje (mašine,Objekta za smeštaj osnovnih faktora proizvodnje (mašine,
oruđa za rad i materijal) i gotovih proizvoda (magacini)oruđa za rad i materijal) i gotovih proizvoda (magacini)
3.3. Administrativno – upravne građevineAdministrativno – upravne građevine
4.4. Objekti za smeštaj radnika zaposlenih ili sezonskihObjekti za smeštaj radnika zaposlenih ili sezonskih
5.5. Objekti za ishranu i rekreaciju radnikaObjekti za ishranu i rekreaciju radnika

21. Osnovna karakteristika ovog resursa –Osnovna karakteristika ovog resursa – relativnarelativna
nepokretnostnepokretnost utiče na lokaciju ekonomskogutiče na lokaciju ekonomskog
dvorišta (sistem građevinskih objekata nadvorišta (sistem građevinskih objekata na
poljoprivrednom gazdinstvu => rešenje sapoljoprivrednom gazdinstvu => rešenje sa
najmanjim transportnim troškovima) i ukupnenajmanjim transportnim troškovima) i ukupne
troškove vezane za korišćenje ostalih resursa natroškove vezane za korišćenje ostalih resursa na
gazdinstvugazdinstvu
Ekonomsko dvorišteEkonomsko dvorište – građevinski objekti u– građevinski objekti u
kojem se odgaja stoka, čuvaju materijalni faktorikojem se odgaja stoka, čuvaju materijalni faktori
proizvodnje, u kojima rade i stanuju zaposleni uproizvodnje, u kojima rade i stanuju zaposleni u
poljoprivrednom preduzeću ili provode svojepoljoprivrednom preduzeću ili provode svoje
slobodno vremeslobodno vreme

22.  U poljoprivrednoj proizvodnji je ostalo malo poslova kojiU poljoprivrednoj proizvodnji je ostalo malo poslova koji
se ne mogu mehanizovatise ne mogu mehanizovati
 Brojne su prednosti korišćenja poljoprivrednih mašina :Brojne su prednosti korišćenja poljoprivrednih mašina :
 Blagovremeno obavljanje radova u pojedinimBlagovremeno obavljanje radova u pojedinim
proizvodnjamaproizvodnjama
 Produktivnost rada – kvalitetnije obavljanje radovaProduktivnost rada – kvalitetnije obavljanje radova
povećava prinospovećava prinos
 Povoljniji uslovi radaPovoljniji uslovi rada
 Oslobađanje zemljišta i svrsishodnije njegovo korišćenjeOslobađanje zemljišta i svrsishodnije njegovo korišćenje

23. Traktor – osnovna pogonska snaga u poljoprivrediTraktor – osnovna pogonska snaga u poljoprivredi
UpravljUpravljaanje => treba pronaći pravilnu merunje => treba pronaći pravilnu meru
usklađenosti broja traktora sa obimom poslovausklađenosti broja traktora sa obimom poslova
koje treba izvršiti u toku poslovne godinekoje treba izvršiti u toku poslovne godine
Nedovoljan broj traktoraNedovoljan broj traktora – neblagovremeno– neblagovremeno
izvršenje odgovarajućih agrotehničkih meraizvršenje odgovarajućih agrotehničkih mera
Prevelik broj traktoraPrevelik broj traktora – dovodi do nerentabilne– dovodi do nerentabilne
proizvodnje usled suvišnih troškovaproizvodnje usled suvišnih troškova