reakcije udruženja, izmene i dopune zakon ao autorskim i srodnim pravima

1. Народна Скупштина Репубике Србије 24. фебруар 2012. године
Одбор за европске интеграције Скупштине Београд
Трг Николе Пашића бр. 13
11000 Београд
Председник Ласло Варга
Предмет: НЕУСАГЛАШЕНОСТ ПРЕДЛОГА ИЗМЕНА И ДОПУНА ЗАКОНА О АУТОРСКОМ И
СРОДНИМ ПРАВИМА ОД 2. ФЕБРУАРА 2012. ГОДИНЕ СА ЕВРОПСКИМ
ПРОПИСИМА И МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА
Подносиоци:
Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије, Бирчанинова улица
36а, Београд
Удружење оркестарских уметника Србије, Француска бр. 3, Београд
Удружење сценских уметника, стручњака и сарадника у култури Србије, Змај
Јовина 4/I, Београд
Удружење балетских уметника Србије, Француска бр. 3, Београд
Организација за колективно остваривање права интерпретатора, Мајке
Јевросиме 38, Београд
Поштовани,
Обраћамо Вам се поводом Предлога измена и допуна Закона о ауторском и сродним
правима1 који је Влада Републике Србије усвојила 2. фебруара 2012. и упутила Скупштини
Републике Србије на усвајање по хитном поступку2 (у даљем тексту Предлог закона).
Предлогом закона се одређене класе корисника музичких дела потпуно ослобађају
плаћања накнаде за јавно саопштавање музичких дела (1), обавезује се ауторска музичка
организација да наплаћује накнаду за интерпретаторе и произвођаче фонограма (2), за
друге класе корисника уводе се значајна ограничења износа накнаде (3), а посебна
накнада се лимитира на 0,3% увозне/продајне цене (4).
Напомињемо да су легислативна решења из новог Предлога закона супротстављена
европским директивама 2001/29/ЕЗ и 2006/115/ЕС, ратификованим међународним
прописима, одговорима Републике Србије на Упитник Европске Комисије, Препорукама
1
http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/167141/pz_autorska_prava00602_cyr.zip
2
http://www.parlament.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/346-12.zip

2. Европске Комисије за доделу статуса кандидата Србији, и Споразумом о придруживању
Европској Унији.
У прилогу (1) овог дописа достављамо анализу новина које би биле уведене у правни
систем Србије, ако би Скупштина усвојила овакав предлог. У Прилогу (1) даље
објашњавамо, са референцама, тачно које би међународне конвенције усвајањем оваквог
предлога Србија прекршила, и у којој су мери предложена решења супростављена
европским прописима.
У прилогу (2) овог дописа достављамо изводе из Мишљења и препорука Европске
комисије у вези са развојем интелектуалне својине у Србији, као и изводе стратегије и
акционог плана Владе Србије које се крше оваквим предлогом.
У прилогу (3) овог допис достављамо писмо које је европска асоцијација удружења
извођача из 30 земаља проследила Влади Србије.
У прилогу (4) достављамо преглед наплате посебне накнаде у Европи и свету.
Сматрамо да је из свега наведеног потпуно јасно да је Предлог закона супростављен
европским стандардима и прописима и да као такав може само да штети аспирацијама
Србије за чланством у ЕУ, носиоцима права и друштву у целини.
У том смислу наша удружења Вас моле да се у складу са Вашим надлежностима
супроставите усвајању оваквог предлога Закона.
Такође Вас обавештавамо да овакво писмо достављамо и канцеларијама Европске
комисије у Београду и Бриселу, као и амбасадама европских земаља.
С поштовањем,
Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије,
Бирчанинова улица 36а, Београд
Удружење оркестарских уметника Србије,
Француска бр. 3, Београд
Удружење сценских уметника, стручњака и сарадника у култури Србије,
Змај Јовина 4/I, Београд
Удружење балетских уметника Србије,
Француска бр. 3, Београд
Организација за колективно остваривање права интерпретатора,
Мајке Јевросиме 38, Београд

3. ПРИЛОГ 1
Неусаглашеност Предлога измена и допуна закона о ауторском и сродним
правима од 2 фебруара 2012 са европским прописима и међународним
конвенцијама
Новина 1 Предлога Закона
Одређени корисници не плаћају накнаду
Директива 2006/115/ЕС прописује у члану 8 став 1 тачка 23, између осталог да „...ће
корисник платити јединствену правичну накнаду, када фонограм издат у комерцијалне
сврхе, или репродукција таквог фонограма, се емитује као и за свако саопштавање
јавности...“.
Напомињемо да је Европска комисија у Упитнику поставила Србији следеће питање:
„Да ли у вашој држави постоје права давања у закуп, права послуге и одредбе о
одређеним са њима повезаним правима која су садржана у Директиви 2006/115/ЕЗ
(кодификована верзија оригиналне Директиве 92/100/ЕЕЗ)?“.
На то је Србија одговорила потврдно. Европска комисија је даље питала:
„Да ли је у вашем законодавству предвиђено да корисник плати јединствену правичну
надокнаду релевантним извођачима или фонограмским продуцентима сваки пут када се
фонограм објављен у комерцијалне сврхе користи за емитовање бежичним путем или
ради било каквог јавног саопштавања?“4
Србија је одговорила да ово право постоји у складу са члановима 117 и 127 Закона о
ауторском и сродним правима. Напомињемо да постојећи Закон који је изучавала ЕК не
познаје ослобађање од обавезе плаћања накнаде, које се уводи спорним Предлогом
закона.
3
Оригинални текст:
Member States shall provide a right in order to ensure that a single equitable remuneration is paid by the user, if a
phonogram published for commercial purposes, or a reproduction of such phonogram, is used for broadcasting by
wireless means or for any communication to the public, and to ensure that this remuneration is shared between
the relevant performers and phonogram producers. Member States may, in the absence of agreement between
the performers and phonogram producers, lay down the conditions as to the sharing of this remuneration
between them.
Извор: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32006L0115:en:NOT
4
Наводи према Одговорима на упитник ЕК са сајта http://www.seio.gov.rs.

4. Новина 2 Предлога закона
Накнаду за интерпретатора и произвођача фонограма наплаћује ауторска организација
Напомињемо да сви европски и други прописи познају „јединствену правичну накнаду“ за
произвођача фонограма и интерпретатора, у оригиналу „single equitable remuneration“,
коју наплаћује произвођач фонограма, интерпретатор, или и један и други. Није познато
да се десило да неко трећи (у овом случају ауторска организација) наплаћује јединствену
накнаду за произвођача фонограма и интерпретатора, независно њихове воље. Прописи
који предвиђају да произвођач фонограма, интерпретатор или и један и други наплаћују
јединствену накнаду су између осталих су Римска конвенција5 и ВИПО Уговор о
фонограмима и интерпретацијама (још познат и као СОИС Уговор о извођењима и
фонограмима, као и WPPT 1996)6 и други.
Ради илустрације напомињемо да члан 15 став 2 ратификованог ВИПО Уговора о
фонограмима и интерпретацијама (СОИС Уговор о извођењима и фонограмима) гласи:
„Стране уговорнице могу утврдити у својим националним законима да ће интерпретатор
или произвођач фонограма, или обоје, потраживати од корисника појединачну правичну
накнаду. Стране уговорнице могу прописати у својим националним законима да се, у
одсуству споразума између интерпретатора и произвођача фонограма, одреде услови под
којима би интерпретатори и произвођачи фонограма делили појединачну правичну
накнаду“7.
Даље напомињемо да је Европска комисија у Поглављу 7, под бројем 9, упитала Србију:
„Да ли се ваша држава придржава два уговора СОИС из 1996. године (Уговор о ауторском
праву и Уговор о извођењима и фонограмима)?“
Србија је одговорила: „Да, обе конвенције су ратификована у парламенту Републике
Србије 2002.године и на снази су од 28.12.2002. године.“8
5
Међународна конвенција о заштити уметника извођача, произвођача фонограма и установа за
радиодифузију из 1961.г
6
WIPO Уговор о интерпретацијама и фонограмима 1996, ратификован 2002.
7
Оригинални текст:
Contracting Parties may establish in their national legislation that the single equitable remuneration shall be
claimed from the user by the performer or by the producer of a phonogram or by both. Contracting Parties may
enact national legislation that, in the absence of an agreement between the performer and the producer of a
phonogram, sets the terms according to which performers and producers of phonograms shall share the single
equitable remuneration.
8
Наводи према Одговорима на упитник ЕК са сајта http://www.seio.gov.rs.

5. Новина 3 Предлога закона
Споран и бесмислен начин дефинисања износа накнаде за одређене кориснике
Спорним Предлогом закона уводе се дефинисања износа накнаде на начин који
обесмишљава јединствену накнаду за произвођача фонограма и интерпретатора, будући
да се реално изједначавају корисници који имају стотине хиљада квадрата комерцијалног
простора са корисником који има простор од неколико десетина квадрата (напр. корисник
који користи фонограме и на њима забележене интерпретације у хиљадама својих
продајних објеката са корисником који има један објекат од 51 м2).
Оваквим прописом се јасно крше одредбе Директиве 2006/115/ЕЗ које уређују да
јединствена накнада коју плаћа корисник мора бити правична.
Новина 4 Предлога закона
Лимитирање посебне накнаде на 0,3% увозне/продајне цене
Директива 2001/29/ЕЗ налаже да ако законодавац ограничи ауторско право на начин
предвиђен чланом 46. став 1. Закона (да је физичком лицу дозвољено да без дозволе
аутора и без плаћања ауторске накнаде умножава примерке објављеног дела за личне
некомерцијалне потребе), мора да омогући да носиоци права добију правичну накнаду за
приватно умножавање (копирање) својих дела.
У Упитнику Европске комисије, под поглављем 7: Право интелектуалне својине, стоји
питање под редним бројем 6. које гласи: „Да ли је у вашем законодавству о ауторском
праву предвиђена правна заштита ауторског права и сродних права у складу са
Директивом 2001/29/ЕЗ?“
Република Србија је одговорила: „Закон о ауторском и сродним правима обезбеђује
заштиту ауторског и сродних права у складу са одредбама Директиве 2001/29/ЕЗ“.
Под бројем 7. Европска комисија изричито пита: „Да ли је у вашој држави обезбеђен
систем правичне надокнаде за носиоце права у следеће сврхе: репрографија, копије
направљене од стране физичких лица за приватну употребу, копије емисија друштвених
институција снимљених у некомерцијалне сврхе?“ На то питање достављен је одговор да
је „одредбама чланова 39, 46 и 146. Закона обезебеђен систем правичне накнаде за
ауторе и носиоце ауторског и сродних права у случају репрографије и приватног
копирања“.
У тренутку давања оваквих одговора, постојеће законско решење је предвиђало да се
тарифа за репрографију и приватно умножавање одређује имајући у виду међународну
праксу. Међутим, предложеним законским решењем (члан 3, нови члан 171б), прописује
се да износ ове накнаде која се плаћа по сваком продатом или увезеном уређају и
предмету са листе Владе не може бити виши од 0,3% његове вредности.

6. Предложеном изменом закона у позитивно право Републике Србије уводи се систем
симболичне накнаде, а не правичне накнаде, супротна је Директиви 2001/29/ЕЗ и
преовлађујућој европској и светској пракси. Из тога произлази да би Република Србија, у
случаја усвајања Предлога закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним
правима, морала да обавести Европску комисију да позитивно законодавство више није
усклађено са Директивом 2001/29/ЕЗ.
Такође, усвајањем оваквог предлога, у Србији би било ефективно спречено постојање
аудивизуелних организација (коју би чинили глумци, играчи) или репрографске
организације (коју би чинили аутори и издавачи). Глумци и играчи би усвањем оваквог
предлога закона ефективно изгубили право на једину неискључиву накнаду која им је
призната позитивним законодавством.
Као доказ за тврдњу да је у питању симболича, а не правична накнада, у прилогу
достављамо преглед износа посебне накнаде9, из које је очигледно да је износ накнаде,
који је лимитиран на 0,3% од увозне цене (независно од капацитета носача звука/слике и
ценећи „превасходну намену уређаја“) из Предлога закона драматично нижи и
супростављен европској и светској пракси.
9
Табела је наведена из Међународног прегледа посебне накнаде – Прописи и спровођење, издање 21.
2010. - The International Survey on Private Copying Law & Practice 21 издање за 2010, линк ка оригиналу на
енглеском језику www.thuiskopie.nl/assets/cms/File/Digital_Survey%202010_Web%20version.pdf

7. ПРИЛОГ 2
Неусаглашеност Предлога измена и допуна закона о ауторском и сродним
правима од 2 фебруара 2012 са европским прописима и међународним
конвенцијама
Препоруке Европске комисије Србији
У Мишљењу Комисије о захтеву Србије за чланство у Европској унији наведено да
усаглашавање законодавства са правним тековинама ЕУ у области права интелектуалне
својине добро напредује, поменуто је усвајање националне стратегије, те је истакнуто да
је неопходно „јачање административних капацитета свих институција за примену при
чему би Завод за интелектуалну својину требало да преузме водећу улогу у активностима
образовања и подизања свести“. Даље се наводи да ће Србија „морати да уложи додатне
напоре у смеру усаглашавања са правним тековинама ЕУ, као и да би делотворно
спроводила право интелектуалне својине и средњорочном року“10.
Напомињемо да у документу Стратегија развоја интелектуалне својине за период 2011
до 2015 године, који је Влада усвојила стоји следеће: „- систем колективног остваривања
ауторског и сродних права је у целини успостављен и континуирано функционише без
системских тешкоћа“. Стратегија у оквиру Поглавља 2 Планиране активности, наводи:
„Извршити неопходне измене и допуне Закона о ауторском и сродним правима
(„Службени гласник РС”, број 104/09). Реч је потреби за минималним захватима у
важећем Закону о ауторском и сродним правима ради његовог потпуног усклађивања са
прописима ЕУ.“11
Споразум о асоцијацији и стабилизацији са ЕУ
Напомињемо да по Прелазном споразуму о трговини и трговинским питањима између
Европске Уније, са једне стране, и Републике Србије, са друге стране, Србија се обавезала
у члану 40. и Анексу VI наведеног споразума да ће предузети неопходне мере како би
најкасније 5 година од ступања на снагу овог споразума обезбедила ниво заштите
интелектуалне, индустријске и комерцијалне својине који је сличан нивоу који постоји у
Унији, укључујући и делотворна средства за спровођење тих права, да ће приступити
мултилатералним конвенцијама о правима интелектуалне, индустријске и комерцијалне
својине на које се упућује у Анексу VI (у којем се између осталих наводе већ поменути
међународни уговори).
У члану 40. наведеног споразума се прописује да ако се у области интелектуалне,
индустријске и комерцијалне својине појаве проблеми који штетно утичу на услове
трговине, они ће бити хитно упућени Одбору за спровођење Прелазног споразума, на
10
Наведено према званичном сајту Европске комисије
http://www.europa.rs/srbijaIEu/kljucni_dokumenti/MisljenjeEvropskekomisijeokandidaturiSrbije.html
11
Стратегија развоја интелектуалне својине 2011-2015, Број 05 30-4852, Сл гласник бр. 49/2011.

8. захтев било које уговорне стране, ради постизања обострано задовољавајућих решења.
Нама није познато да су „проблеми“ које би предложене измене Закона наводно требало
да реше, хитно упућени Одбору за спровођење Прелазног споразума, те да је постигнуто
обострано задовољавајуће решење. Насупрот томе, Закон о ауторским и сродним
правима се мења по хитном поступку, тако да битно одступа од нивоа заштите
интелектуалне, индустријске и комерцијалне својине који постоји у Европској унији.

9. ПРИЛОГ 3 – Међународна пракса за носаче звука/слике и уређаје