Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

2
Autorke: Biljana Janjić, Kosana Beker, Monika Husar Tokin
Saradnice: Maja Mirkov, Valentina Lepojević, Sonja Kojić
Za izdavača: Udruženje građanki FemPlatz
Bilten je nastao u okviru projekta „Medijska i informaciona pismenost i rodna
ravnopravnost“ koji realizuju FemPlatz i KomunikArt, a koji je podržan delom granta u
okviru regionalnog projekta „Mediji za građane – građani za medije“.
Ovaj bilten je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva
odgovornost udruženja građanki FemPlatz i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

4
Uvod
Pred vama je elektronski bilten o medijskoj i informacionoj pismenosti u kontekstu rodne
ravnopravnosti u kojem ukazujemo i na ključnu ulogu ženskih organizacija i feminističkih
pokreta da prepoznaju i reaguju na različite medijske sadržaje u kojima se vređaju ili
omalovažavaju žene i devojčice, posebno ukoliko se u negativnom ili paternalističkom
kontekstu govori o marginalizovanim grupama žena. Cilj nam je da unapredimo znanja i
veštine za razumevanje i prepoznavanje načina prenošenja i održavanja rodnih stereotipa
u medijskom i javnom prostoru kako bismo reagovale na stereotipno i diskriminatorno
izveštavanje. Neophodno je promovisati i učiniti vidljivijom rodnu ravnopravnost kroz
aktivno delovanje aktivistkinja i ženskih organizacija. Da bismo uspele u tome, da budemo
osnažene za razumevanje, prepoznavanje i kreiranje politika za unapređenje medijske i
informacione pismenosti na lokalnom i nacionalnom nivou, potrebno je i da se povežemo
i razmenjujemo iskustva.
Projekat „Medijska i informaciona pismenost i rodna ravnopravnost“ realizuju udruženje
građanki FemPlatz i KomunikArt u saradnji sa Novosadskom novinarskom školom.
Projekat je podržan u okviru regionalnog projekta Mediji za građane - građani za medije,
projekat sedam organizacija za razvoj medija (Fondacija “Mediacentar”, Albanski medijski
institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska
novinarska škola, Mirovni institut, SEENPM) iz zemalja Zapadnog Balkana čiji je cilj
izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva u regionu za unapređenje medijske i
informacione pismenosti (MIP).
U ovom elektronskom biltenu objavljujemo sedam tematskih oblasti o medijskoj i
informacionoj pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, koje smo nazvale lekcije.
Obrađujemo teme kao što su predstava o ženi u medijima, rodno zasnovani stereotipi i
predrasude, diskriminacija žena, izveštavanje o nasilju prema ženama, mehanizmi zaštite
u kontekstu medijskog izveštavanja, reagovanje na kršenje ženskih prava, promocija
ženskih prava. S obzirom da smo projekat realizovale tokom COVID-19 pandemije kada je
potreba za pronalaženjem tačnih i pravovremenih informacija bila još izraženija, ali i kada
je seksizam pojačan u javnom i medijskom prostoru, prenosimo i tekstove, preporuke i
smernice za izveštavanja i uključivanje rodne perspektive u odgovor na negativne
posledice COVID-19 koje su uputile Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i
osnaživanje žena (UN Women) i Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE). Takođe,
zahvaljujemo se prof. dr Smiljani Milinkov i Novosadskoj novinarskoj školi na dozvoli za
objavljivanje teksta „Izveštavanje o Kovidu-19: medijska isključenost marginalizovanih
grupa“ koji je originalno objavljen 22. maja 2020. godine na vebsajtu Novosadske
novinarske škole. Na kraju e-biltena je predlog tekstova, publikacija i izveštaja koje
smatramo važnim i korisnim za dalje informisanje i rad na medijskoj i informacionoj
pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti. Nadamo se da će ovaj bilten pružiti nove
informacije o važnosti rodne ravnopravnosti u okviru razvijanja veština i znanja o
medijskoj i informacionoj pismenosti, kao i da će otvoriti prostor za jačanje kapaciteta

5
organizacija civilnog društva i medija da zajednički rade na razvoju i uspostavljanju rodne
ravnopravnosti u svim društvenim aspektima.
Foto: Pixabay

6
Lekcije o medijskoj i informacionoj
pismenosti i rodnoj ravnopravnosti
(pripremio FemPlatz tim)
Mediji su veoma važni i društvu i nesporno je da na mnogo načina utiču na društvo u celini,
kao i na pojedince/ke. Medijska pismenost je sposobnost razumevanja, kritičkog i
analitičkog usvajanja medijskih sadržaja i omogućava nam da shvatimo ulogu medija u
društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da
možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Medijska pismenost nije samo
prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo,
a novi mediji su medijskoj pismenosti dodali još jednu novu dimenziju ‒ sposobnost da se
osmisli i proizvede medijski sadržaj, što znači da publika više nije pasivni primalac
medijskih poruka, već stvara sopstvena značenja tih poruka. Razvojem interneta i
društvenih mreža, mediji su dobili svojevrsnu konkurenciju, jer su osim sadržaja koji
kreiraju medijski profesionalaci/ke, sada široko dostupni i sadržaji koje kreiraju
građani/ke (blogovi, tvitovi, statusi na društvenim mrežama).
U prošlosti je bio problem kako doći do informacije, a danas nam je potrebna medijska
pismenost da razumemo informacije koje su nam dostupne u ogromnom broju. Medijska
pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bi smo
protumačili značenje poruke koju primamo. Medijska pismenost je proces (a ne stanje)
koji ima uporište u tri segmenta:
 Lični položaj – šta želimo da slušamo/gledamo/čitamo i zašto. Ako znamo
odgovore na ova pitanja, imaćemo kontrolu nad medijima, a u suprotnom
mediji će imati kontrolu nad nama;
 Raspoloživo znanje – ovde nisu u pitanju informacije koje su nam na
raspolaganju, već znanje (organizovane informacije, trajnijeg karaktera i
vrednosti) koje nam obezbeđuje kontekstualizaciju medijske poruke;
 Veštine – analiza medijske poruke, evaluacija, grupisanje, indukcija,
dedukcija, sinteza i apstrakcija.

7
Ukoliko smo medijski pismeni, moći ćemo da koristimo medije kao sredstvo za
zadovoljavanje sopstvenih potreba, pa će mediji i njihovi sadržaji doprinositi kvalitetu
našeg života.
Republički zavod za statistiku svake godine sprovodi istraživanje o upotrebi
informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultati istraživanja potvrđuju ove
promene. Na primer, 2009. godine 36,7% domaćinstava je imalo internet, a 2019. godine
internet ima 80,1% domaćinstava u Srbiji. Pored toga, podaci pokazuju da skoro 90%
stanovništva svakodnevno gleda televiziju, preko polovine sluša radio, a 20% redovno
čita štampane medije. Za razumevanje uloge medija u Srbiji važno je znati da postoji 3,6
miliona Facebook naloga, da mladi najčešće imaju smart telefone i da koriste više od
jednog multimedijalnog uređaja istovremeno, u proseku 2,39 povezanih uređaja po
korisniku.
Medijska pismenost je veoma važna za demokratska društva jer demokratska
participacija građana/ki zahteva veštine kritičkog razmišljanja i samoizražavanja, a
medijski pismeni, dobro obavešteni građani/ke su osposobljeni da nezavisno odlučuju o
demokratskom izbornom procesu.
Kao i u drugim oblastima, obrazovanje može da ima veoma važnu ulogu u procesu
medijskog opismenjavanja. Međutim, medijska pismenost još uvek nije adekvatno
uključena u nastavne programe u svetu, a i tamo gde jeste, uglavnom je uključena u
srednjoškolsko obrazovanje i oslanja se na pojedinačne napore i entuzijazam, osim u
retkim slučajevima kada zvanične obrazovne politike imaju pozitivan stav prema
medijskoj pismenosti (npr. Australija, Finska, Danska, Kanada, Slovenija, Švedska itd).
Medijska pismenost nije sastavni deo nastavnih planova u Srbiji. Razumevajući značaj
medijske i informacione pismenosti, UNESCO razvija program medijske i informacione
pismenosti, koji uključuje i kurikulum za nastavnike/ce, a polazna osnova je da će
nastavnici/ce koji razumeju važnost medijske i informacione pismenosti i koji su i sami
medijski pismeni, moći svoje znanje i veštine da prenesu na učenike/ce, što dugoročno
doprinosi razvoju tolerantnih, naprednih demokratskih društava. Medijska pismenost je
veoma široka oblast i podrazumeva preplitanje različitih znanja i veština. Iz toga su se
Medijska pismenost je neophodna da bismo prepoznali i razumeli:
 kako medijske poruke utiču na kreiranje javnog mnjenja/ličnih stavova;
 ko kreira medijske poruke;
 koje stavove nameću kreatori/ke medijskih poruka;
 mehanizme manipulacije;
 deo priče koja nije ispričana;
 medijsku poruku na osnovu sopstvenih stavova i vrednosti.

8
razvile i studije medijske pismenosti, koje uključuju, između ostalog, potencijalno štetne
medijske sadržaje (npr. stereotipi, predrasude, nasilje i dr).
U Srbiji je već godinama unazad prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira
senzacionalističko informisanje, iznose se površne i neproverene informacije, najčešće
bazirane na stereotipnim stavovima o različitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo
naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se
izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome
se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se
prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. Ovakvo prikazivanje žena u tabloidima
vodi ka daljoj marginalizaciji žena, predrasude prema ženama se održavaju i šire, što žene
dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno
nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje,
žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.
Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti, a medijska
pismenost je jedan od načina za preispitivanje sadržaja koji se plasiraju u javnosti i
suprotstavljanja stereotipima. Položaj žena u društvu je lošiji u poređenju sa muškarcima,
žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim
UNESCO: Pet zakona medijske i informacione pismenosti
1. Informacije, komunikacije, biblioteke, mediji, tehnologija, internet i drugi načini
obezbeđivanja informacija koriste se za/u kritičnom građanskom angažmanu i
održivom razvoju. Oni su jednaki, odnosno, nijedan nije bitniji od ostalih, niti bi
trebalo da se tako tretira.
2. Svaki građanin/ka je tvorac informacija/znanja i ima poruku. Građani/ke
moraju biti osnaženi da pristupaju novim informacijama/znanju i da se izraze.
Medijska i informaciona pismenost je za sve, za žene i muškarce podjednako i
povezana je sa ljudskim pravima.
3. Informacije, znanje i poruke nisu uvek vrednosno neutralne ili nepristrasne.
Svaka konceptualizacija, upotreba i primena medijske i informacione pismenosti
treba na ovo jasno da ukaže, na način koji je razumljiv svim građanima.
4. Svaki građanin/ka želi da zna i razume nove informacije, saznanja i poruke, kao
i da komunicira, čak i ako toga nije svestan, ako to ne priznaje ili ne iskazuje.
Međutim, njegova/njena prava ne smeju biti ugrožena.
5. Medijska i informaciona pismenost se ne stiču odjednom. To je živo i dinamično
iskustvo, kao i proces. Proces je kompletan kada uključuje znanje, veštine i
stavove, kada obuhvata pristup, procenu, evaluaciju, upotrebu, proizvodnju i
komunikaciju informacija i medijskih sadržaja.

9
mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene
diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih
rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.
Monitoring informativnih emisija iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene u
informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tri puta
su manje zastupljene od muškaraca. Istraživanje iz 2016. godine u štampanim
medijima pokazuje slične rezultate, muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike,
žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama
određenog događaja. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom
diskursu, česti su neprimereni i omalovažavajući medijski sadržaji o ženama, uključujući
političarke i žene koje su profesionalno uspešne u svom poslu. Stereotipna i
diskriminatorna slika žena u medijima podržava ukorenjene rodne uloge u kojima su žene
pasivne, inferiorne i nekompetentne da ponude stručno znanje o pitanjima od javnog
interesa.
Kritička analiza medijskog diskursa u kontekstu rodne ravnopravnosti je neophodna,
posebno ako se ima u vidu da je istraživanjima potvrđeno postojanje predrasuda i
stereotipa u pisanju u štampanim medijima o ženama, kao i latentna diskriminacija koja
se ogleda u nepostojanju rodno osetljivih tema i u određenom obrascu kojim se piše i
govori o njima. Potrebno je da mediji posvete više pažnje rodnoj ravnopravnosti i
približavanju ovog (ustavnog) principa građanima/kama. Primeri tema koje su povezane
sa rodnom ravnopravnošću su brojni jer svaka tema koja je aktuelna u društvu ima i rodnu
perspektivu. Na primer, od februara 2019. godine, kvota za žene (manje zastupljeni pol)
na izbornim listama je 40%, te bi bilo korisno da se u medijima jasno objasni ovaj koncept,
Rodna ravnopravnost podrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju,
napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez obaveze i očekivanja da će se uklopiti
u rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, kako bi društvo moglo da se
razvija, a to pretpostavlja, između ostalog, značajnu ulogu medija.
Seksizam je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i manje
vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su žene nesposobne da se bave
politikom). Potiče od engleske reči sex – pol). Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema
određenom polu (mizoginija – mržnju prema ženama i duboko ukorenjene
predrasude prema ženama i mizandrija – mržnja prema muškarcima). Seksizam se u
javnom diskursu najčešće pojavljuje kao potcenjivanje, vređanje i omalovažavanje
žena.

10
zašto je kvota neophodna, s obzirom da je reč o izborima i zakonskim obavezama u tom
pogledu.
Foto: Pixabay

11
Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su
diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su
diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije,
rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci
više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko
marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge,
u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa
muškarcima iz svojih grupa.
Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni
se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i
seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog
govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se
komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj
njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze.
Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju
seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama,
novinarkama i drugim stručnim ženama. Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:

12
Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji
to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi,
te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i
patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim
pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena
i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena
na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između
porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom
unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su
često izložene diskriminaciji.
 Seksistički napadi na novinarke u Srbiji: novinarke su često bile meta
seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta
slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić, novinarku Srpskog
telegrafa, a u oktobru novinarku RTS-a Oliveru Jovićević, uporedivši je sa
prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „izvinio“ i tom
prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u
2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je
Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima
vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene
su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.
 Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom“.
 Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama
vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a
posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama
Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić, novinarki lista Danas Snežani Čongradin i
poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković. Pored toga, narodni
poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović.
Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke
Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio-televiziji
B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio:
Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas
pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada
je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali
muškog pola. Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost
i tako dalje, ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla
jedna žena.

13
Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u
vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza
seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim
izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica
likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije.
Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima.
Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja,
te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu,
svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su
uglavnom stereotipno predstavljene.
U godišnjem izveštaju za
2019. godinu, Poverenik
za zaštitu ravnopravnosti
ukazuje na neophodnost
odgovornog medijskog
izveštavanja i navodi da
medijsko izveštavanje ne
sme da karakteriše govor
mržnje, senzacionalizam,
seksizam, mizoginija,
diskriminatorni stavovi i
uvredljivo izveštavanje.
Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj rekao:
Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga
žena u svemu ovome. Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje
protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije,
ukoliko je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr
Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena.

14
Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom
kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili
podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na
stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim
reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili
nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.

15
Reklama za ribaru u Segedinu, 2019.
Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“
ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i
slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo
nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

16
Foto: Pixabay
CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:
 razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na
žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi
potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje
aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;
 prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju,
ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se
bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori
smatrali odgovornim.

17
Poslednjih godina se u Srbiji ulažu određeni napori kako bi se poboljšao sistem prevencije
i zaštite od nasilja, a u tome važnu ulogu igraju ženske organizacije koje se bave ovim
pitanjima i međunarodna ugovorna tela i mehanizmi. Međutim, nasilje prema ženama je i
dalje veoma rasprostranjeno u Srbiji.
Nasilje prema ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa moći između
muškaraca i žena koji su doveli do dominacije muškaraca i diskriminacije žena, kao i do
sprečavanja punog napretka žena. CEDAW komitet ukazuje da rodno zasnovano nasilje
predstavlja sredstvo kojim se žene drže u podređenoj poziciji u odnosu na
muškarce, što štetno utiče na njihov lični, društveni, politički i ekonomski život i ostavlja
posledice na društvo u celini.
Iako se prikupljanje statističkih podataka o nasilju prema ženama poboljšalo, ono što
ostaje problem je nepostojanje pouzdanih javno dostupnih evidencija. I dalje se o
rasprostranjenosti nasilja, njegovim oblicima i manifestacijama uglavnom saznaje iz
medija, najčešće povodom određenih datuma koji se obeležavaju u Srbiji, kao što je 16
dana aktivizma protiv nasilja prema ženama, kada državni zvaničnici daju izjave iz kojih
se saznaju određeni statistički podaci o nasilju. Na primer, podaci s kraja 2019. godine
pokazuju da je prijavljeno 109.000 slučajeva nasilja u porodici i izrađeno 30.000
individualnih planova za zaštitu žrtve.
Prilično dobra evidencija o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici postoji na
sajtu Isključi nasilje, koja je predstavljena u delu pod nazivom Statistika, ali je
predstavljena po mesecima, ali ne i zbirno po godinama. Prema podacima iz marta 2020.
godine, od početka primene zakona (jun 2017), grupe za koordinaciju i saradnju
razmotrile su više od 132.000 slučajeva nasilja u porodici.
Mediji svakako imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o pojavama i
rasprostranjenosti nasilja prema ženama, ali pored informisanja, mediji načinom
izveštavanja mogu da podignu svet javnosti i skrenu pažnju na ovaj veoma štetni
društveni fenomen.
Mediji su zainteresovani za izveštavanje o seksualnom uznemiravanju i nasilju kada su
učinioci javne ličnosti. Na primer, mediji su redovno izveštavali o Mariji Lukić, ženi koja
je preživela najpre seksualno uznemiravanje, napade i ucene od tadašnjeg predsednika
opštine Brus Milutina Jeličića Jutke, a nakon toga se suočila sa velikim preprekama tokom

18
sudskog postupka. Medijsku pažnju privukao je i Goran Cvetanović, gradonačelnik
Leskovca, koji je osuđen zbog izazivanja opšte opasnosti i lakih telesnih povreda koje je
naneo supruzi. Na novinarska pitanja o nasilju prema supruzi, navodi da svako ima neku
svoju porodičnu tajnu i svako ima nešto što ne bi voleo da se tako iznosi. Kada neko piše,
treba da razmišlja o porodici, treba da razmišlja o deci, treba da razmišlja o širokoj
populaciji koju zahvata i treba da razmišlja da se sutra vrlo brzo to okrene i da se piše u
suprotnom pravcu. Mediji su preneli delove presude. Pored toga, Goran Cvetanović se
uvredljivo i bahato ponaša prema ženama zaposlenim u opštini, na primer: Neka digne
ruku ona koju nisam j... ili ako majka dođe da pita za zaposlenje ćerke, on obično kaže: Šta
si ti došla, pošalji ćerku. Iako je sve ovo dospelo u javnost, Goran Cvetanović nije smenjen
sa mesta gradonačelnika Leskovca. Takođe, mediji su izveštavali i o nasilju Milana
Gurovića, poznatog košarkaša prema ženi i ćerki, kao i o njegovom naknadnom priznanju
nasilja i osudi na kućni zatvor.
Visok nivo diskriminatornih rodnih stereotipa sa kojima se žene susreću ometaju
unapređenje prava žena Srbiji, a postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca
ključni je element u prevenciji nasilja prema ženama. O nasilju prema ženama izveštava
se najčešće tek kada se nasilje desi. Način izveštavanja medija o nasilju nad ženama može
da dovede do dodatne traumatizacije žene i njene porodice, često se nasilnici
predstavljaju kao dobre osobe, a nasilje se romantizuje.
Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama, pokazuje da je ukupan broj
medijskih objava u periodu od januara do kraja jula 2019. godine na temu muškog nasilja
prema ženama bio je 5.549. Problemom nasilja prema ženama najviše su se bavili online
portali (58%), zatim štampani mediji (36%), dok su TV i radio stanice znatno manje
pažnje posvetile ovoj temi (6%). Ukupan broj medija koji su objavljivali na ovu temu je
103, znatno češće kada je reč o konkretnim slučajevima nasilja (79%), u odnosu na objave
koje se bave fenomenom nasilja prema ženama iz edukativnog ugla (21%). U polovini
medijskih objava otkriven je identitet preživele/žrtve i članova njene porodice, a jedna
petina (20%) medijskih objava sadržala je informacije kojima se čin nasilja može
opravdati spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.
Skoro polovina medijskih objava (45%) sadržala je vrlo detaljne opise mesta i načina
izvršenja dela, korišćenog oružja, količine krvi, iscepane garderobe, kao i preciznog opisa
garderobe, modrica ili suza preživele/žrtve ili maloletne dece koja su činu prisustvovala,
dok je skoro isti broj objava (46%) sadržao senzacionalističke ili stereotipne izraze za
nasilje, preživelu/žrtvu i nasilnika. Mediji su naglašavali nacionalnu ili versku
pripadnost nasilnika u slučajevima kada to nije bilo relevantno za priču, a uvek je bila reč
o nacionalnim manjinama u Srbiji ili migrantima. Trećina medijskih objava (31%)
sadržala je fotografije ili video zapise koji su na neadekvatan i stereotipan način
Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije iz maja 2019. godine ukazala
da je u Srbiji i dalje zabrinjavajuća uloga medija u održavanju rodnih stereotipa
i minimizovanju rodno zasnovanog nasilja.

19
prikazivali nasilje, preživele/žrtve i nasilnike, a u 10% medijskih objava koristili su se
izrazi kojima se umanjuje, odnosno, ismeva nasilje i iskazuje direktno neverovanje
preživeloj/žrtvi. Samo 13% medijskih objava ispunilo je edukativnu funkciju, u vidu opisa
fenomena, prevencije i načina zaštite i podrške, kao i o uzrocima nasilja prema ženama
koji se ogledaju u nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena.
Najekstremniji vid nasilja prema ženama je femicid. Međutim, u Srbiji ne postoji pouzdana
zvanična statistika o femicidu, a podaci o broju ubijenih žena uglavnom se godinama
unazad prikupljaju iz medija. Prvo interdisciplinarno i sveobuhvatno istraživanje o
femicidu u Srbiji objavljeno je 2019. godine (Društveni i institucionalni odgovor na femicid
u Srbiji I i II).
Nasilje prema ženama se veoma često u medijima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao
posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili
melodrama, femicidi se nazivaju „porodičnim tragedijama“ a ljubomora se označava kao
glavni uzrok niza femicida. U medijima se često ističe kako je ubica bio dobar i pošten
domaćin, a izvor su uglavnom komšije i meštani.
Ispod ovakvih i sličnih medijskih sadržaja često se pišu komentari, koji dodatno
viktimizuju žrtvu i/ili članove njene porodice. Veoma je važno da mediji takve komentare
brišu, s obzirom na to da često pozivaju na nasilje, opravdavaju nasilnika i dodatno
omalovažavaju žrtvu. Zaštitnik građana je u saopštenju iz novembra 2019. godine uputio
apel svim institucijama da se bave i nasiljem na društvenim mrežama i da nađu načina da
spreče i sankcionišu svaki vid teškog vređanja žena, majki, supruga i istaknutih
stručnjakinja u svom poslu.
 KAD LJUBAV POSTANE STRAVIČAN ZLOČIN: Ovo su znaci koji mogu da
nagoveste TRAGEDIJU;
 Pucao u devojku pa se UBIO zbog ljubomore!
 ŽENI PRESUDIO LETVOM POSLE SVAĐE ZBOG SEKSA!
 Iskasapio ženu jer je izašla iz kuće sama;
 Ubio sam je jer nije bila u kući i vodila računa o deci;
 JEZIVA PORODIČNA TRAGEDIJA: Poljočuvar ubio ženu iz LJUBOMORE, pa
presudio i sebi.

20
Komentar ispod vesti da je devojka pretučena:
Na društvenim mrežama takođe se deli niz neprikladnih komentara i objava.
Ovi komentari preuzeti su sa Facebook stranice Ženska mreža.
CEDAW komitet preporučio je Srbiji da:
 sprovede analizu o rasprostranjenosti i uzrocima rodno zasnovanog nasilja
prema ženama, uključujući žene iz višestruko diskriminisanih grupa;
 razvije sveobuhvatnu strategiju i akcioni plan za eliminisanje svih oblika rodno
zasnovanog nasilja prema ženama;
 obezbedi da sve žene žrtve rodno zasnovanog nasilja imaju nesmetan pristup
efikasnoj zaštiti od nasilja.

21
Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva.
Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija,
doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva
i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu
izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog
posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje
izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način
i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan
društveni posao.
Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima,
kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava.
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem
štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda
izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja slobode
izražavanja moraju biti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi poštovanja
prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog poretka,
javnog zdravlja ili morala.
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti
formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to
neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog
integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja
ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih
u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

22
Sloboda izražavanja, posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno
sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi
nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava
zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet
portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi.
Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima,
Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja
medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i
prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani
diskriminacije.
U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje
mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu
izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi
budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na
raspolaganju.
U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji
u kontekstu medijskog izveštavanja.
1. Obraćanje uredniku ili urednici
Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i
novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na
naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja
vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati
objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.
Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno
prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi
da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno
prenete.
2. Savet za štampu
Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike
štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje
Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i
institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne
opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za
štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na
jačanju uloge medija u Srbiji.
Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge
sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija.
Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim
sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijema

23
žalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može
podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na
njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na
pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno
povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu
pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih
medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn
medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti
potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da
nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe,
primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično.
1. Regulatorno telo za elektronske medije (REM)
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna
organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike
u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i
raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju
slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih
medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa
Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju
obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i
drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže
informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da
smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao
ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da
odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući
tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov
lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge,
najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog
sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici
Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz
poštovanje obavezne sadržine prijave.
Primeri iz prakse Saveta za štampu:
 Narušavanje dostojanstva žrtve
 Brojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve
 Skandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“

24
Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge,
odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje
drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave
upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih
odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično.
2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše
ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi
postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima
diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i
teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je
potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije.
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja
smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i
svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u
slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može
podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo
diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik.
Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku
od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je
došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i
preporuke o načinu otklanjanja povrede prava.
Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
 Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki FemPlatz
podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti doneo je mišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na
osnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu
„Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.
 Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na
konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: Žena
ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je
volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a
ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.

25
Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku
pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog
uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da
čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.
Foto: Pixabay
Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i
milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja
žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenje u kome je
utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja,
podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim
društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili
nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.

26
(pripremio KomunikArt tim)
Pojam mediji, odnosno medijum u jednini potiče od latinske reči medius, koja znači
sredina ili između. Glavni zadatak medija je prenošenje različitih vrsta informacija širokoj
javnosti, i to putem različitih medijskih kanala kao što su novine, televizija, internet, i
drugi.
Postoji nekoliko različitih podela medija (tipologija), ali je danas najčešće u upotrebi
podela na tradicionalne i nove medije. Tradicionalni mediji obuhvataju štampu, radio i
televiziju. Novi mediji podrazumevaju digitalne medije, odnosno primenu kompjuterske
tehnologije u procesu prenošenja i čuvanja informacija. Spomenimo ovde i najnovije
medije, socijalne mreže, sve češće nazivane i društvenim medijima (više o njima u Lekciji
7).
Zbog količine informacija koje obrađuju i plasiraju u javnost, mediji imaju veliki značaj u
našoj svakodnevici, posebno ukoliko želimo da budemo informisani i da aktivno
učestvujemo u javnom životu.
Imajući u vidu da svaki oblik društvene komunikacije podrazumeva proces razmene
poruka između onoga ko šalje poruku i primaoca, medije treba posmatrati kao važan
komunikacioni kanal putem kojih se prenosi poruka i ostvaruje komunikacija.
U najvećem broju slučajeva, mi smo primaoci informacija – počev od ranog jutra kada
pratimo servisna obaveštenja i vremensku prognozu, preko dnevnih informativnih
programa i vesti, do večernjih umetničkih i zabavnih sadržaja i reklama. Za nas se tada
može reći da smo konzumenti medijskog sadržaja.
U nekim slučajevima, kada želimo da promovišemo sopstveni rad, najavimo neku
aktivnost ili saopštimo važnu vest, možemo postati pošiljaoci informacije, koji se putem
medija kao kanala komunikacije obraćaju javnosti ili određenoj ciljnoj grupi.
U novoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja (2020-2025) navodi se da
zaposleni u medijima nisu dovoljno obučeni za nediskriminatorno izveštavanje. Imajući
upravo u vidu razlike u profesionalnim kompetencijama novinara/ki u lokalnim medijima
u Srbiji koje variraju od mesta do mesta, ženske OCD mogu inicirati ili uzeti aktivno učešće
u projektima/programima medijskog opismenjavanja (sa akcentom na rodnu
ravnopravnost) lokalnih novinara/ki, ali i lokalnog stanovništva, i to kroz:

27
Kada je reč o projektima i programima za edukaciju zaposlenih u medijima, treba imati u
vidu da oni ne doprinose direktno medijskoj promociji ženskih prava jer su namenjeni
„zatvorenoj” ciljnoj grupi, a ne široj javnosti. S druge strane, rezultat takvih projekata –
obučeni novinari/ke, u budućnosti će kompetentnije i profesionalnije izveštavati o
ženama i ženskim pravima. Takođe, treba napomenuti da su projekti/programi sa
medijima kao partnerima višestruko značajni: osim što su novinari/ke u mogućnosti da
kroz zajednički rad uče od ekspertkinja o ženskim pravima i članicа ženskih organizacija
dobijaju priliku da od novinara/ki nauče o medijskim tehnologijama i tehnikama. Ovakva
partnerstva su važna i za građenje kontinuirane profesionalne saradnje i komunikacije
među partnerima.
Promocija ženskih prava putem medija
Vratimo se nakratko na razmenu poruka (informacija) koja se odvija u javnosti i s
javnošću. Osnovna šema komunikacijskog procesa je linearna i sastoji se od tri elementa:
Odnosi s javnošću predstavljaju umeće rada i govora koji će stvoriti povoljno mišljenje
kod ljudi o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu. Odnosi s medijima su deo odnosa s
javnošću čiji je predmet praćenje i analiza medijskih sadržaja i njihovog uticaja na za nas
važne ciljne grupe i javno mnjenje uopšte. Oni se bave kreiranjem, planiranjem,
realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti kojima se obaveštava i ubeđuje javnost,
pregovara sa novinarima, priprema i vežba za delovanje u kriznim situacijama.
Kada ženske organizacije žele da poruka/informacija stigne do šire ciljne grupe (publike),
one se bave odnosima s javnošću. Ako za kanal komunikacije biraju medije, reč je o
odnosima s medijima. Koje ćemo medije izabrati kao najbolje komunikatore naše poruke
najčešće zavisi od ciljne grupe kojoj se obraćamo (brojnost, uzrast, mesto prebivališta...),
važnosti i sadržaja poruke, ali i kapaciteta i resursa same organizacije. Promotivne
kampanje putem medija mogu biti lokalne, regionalne i nacionalne (takođe,
internacionalne i globalne), plaćene (marketinške) ili bez posebnog reklamnog budžeta
(zahvaljujući medijskom pokroviteljstvu/partnerstvu sa nekim medijem), „jednokratne”
Pošiljalac P o r u k a Primalac
 projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske
pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi,
tribine...);
 projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu)
javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju
medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za
buduće novinare/ke...).

28
ili višemesečne, osmišljene oko nekog posebnog događaja ili važnog datuma. Možemo
birati samo omladinske lokalne medije, ukoliko su naša ciljna grupa mlade žene u nekom
gradu ili naseljenom mestu. Možemo komunicirati putem svih medija ako je naša
kampanja nacionalnog karaktera. Donošenje ovakvih odluka najpre zavisi od cilja koji
želite da postignete komunikacijom putem (posredstvom) medija.
Svakoj medijskoj promociji prethodi definisanje jasnog cilja medijske kampanje. Cilj
medijske kampanje ne mora uvek nužno biti identičan cilju projekta. Nekad promovišemo
aktivnost na projektu, nekada rezultate pojedinačne aktivnosti. Nekad je cilj informisanje
javnosti o značajnom događaju, nekad mobilizacija istomišljenika/ca oko važnog pitanja
ili reakcije na diskriminaciju.
Zbog toga je cilj medijske promocije potrebno posmatrati kao cilj komunikacije.
Pitanja na koja bi pre početka planiranja kampanje trebalo odgovoriti jesu:
 Šta želimo da promovišemo?
Probajmo sa jednostavnim odgovorima: događaj, aktivnost, rezultat aktivnosti,
dostignuće. Neke medijske kampanje su složene, posebno ako govorimo o višemesečnim
projektima podizanja svesti javnosti putem medija, samim tim sadržaće više „odgovora”.
Možemo ih popisati pojedinačno i za svaku od njih napraviti mini-kampanju i mini-plan
medijskih aktivnosti. Povežimo ih na kraju zajedničkim sloganom, vizualom ili,
jednostavno – imenom projekta u okviru kojeg se realizuju.
Medijska promocija ženskih prava sprovodi se uglavnom kroz:
 Šta želimo da postignemo promocijom?
Ono što želimo da postignemo promocijom je rezultat naše promocije. Probajmo i ovde sa
jednostavnim odgovorima – želimo da obavestimo/edukujemo/pozovemo na događaj,
reagujemo na diskriminaciju ili izvestimo o novostima (jer želimo
obaveštene/edukovane/prisutne pripadnike/ce ciljne grupe).
 Kome se obraćamo?
1. Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne
ravnopravnosti.
2. Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih
prava.
3. Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih
organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji,
sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).
4. Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

29
Određivanje ciljne javnosti (grupe, publike) u komunikaciji preduslov je uspešne
medijske promocije. U najširem smislu, javnost je svaka grupa ljudi koja ima aktuelni ili
potencijalni interes ili uticaj na ono čime se bavimo. Ciljna grupa naše medijske kampanje
može biti ista kao i ciljna grupa projekta u okviru kojeg se medijska promocija odvija, a
može biti i „uža” ukoliko je ono što promovišemo namenjeno užem krugu i tada govorimo
o demografskoj segmentaciji ciljne grupe (primer: u okviru projekta za žene imamo
događaj namenjen tinejdžerkama i kroz medijsku kampanju obratićemo se najpre njima,
putem digitalnih medija – vebsajtova za tinejdžere i mlade). Ovde je neophodno uzeti u
obzir i mesto prebivališta ciljne grupe (geografska segmentacija) kako bismo odredili da
li je medijska kampanja koju vodimo lokalna, regionalna ili nacionalna.
 Koje medije biramo?
Odgovor na ovo pitanje proizilazi iz odgovora na prethodna tri. U zavisnosti od toga šta
želimo da promovišemo i šta je očekivani rezultat promocije, kao i od toga ko je naša ciljna
grupa, odabraćemo one medije koji će našu komunikaciju učiniti svrsishodnom. Pored
svrsishodnosti, obično je poželjno da odaberemo medije koji će biti efikasni i tačni u
prenošenju informacije, ali i ugledni i relevantni u javnosti.
 Kada da počnemo i koliko da traje promocija?
Plan promocije u medijima obavezno uključuje vreme početka kampanje, kao i detaljni
vremenski plan komunikacionih aktivnosti. U zavisnosti od cilja, ciljne grupe, očekivanog
rezultata i dinamike samog projekta u okviru kojeg se odvija komunikacija, trajanje može
da varira od kratke jednonedeljne kampanje pozivanja publike na neki događaj do
višegodišnjih kompleksnih kampanja edukacije javnosti na neku temu. Ono što ne može
da „varira” je aktuelnost. Reagovanje putem saopštenja za javnost na slučaj diskriminacije
ne može se slati u medije nakon sedam dana jer je to za većinu redakcija koje svakodnevno
dobijaju i više hiljada novih informacija uveliko „bajata vest”. Takođe, izveštaj sa događaja
koji šaljemo pet dana nakon završetka nije aktuelan za medije.
 Koliki je budžet za medijsku promociju?
Budžet za odnose s medijima (i s javnošću) potrebno je na vreme isplanirati i uračunati u
budžet projekta ukoliko želimo uspešnu medijsku promociju. U budžet za medijsku
promociju unosimo stavke:
U slučaju da u timu postoji zaposlena osoba za odnose s medijima i javnošću, njen/njegov
honorar je uračunat u budžet. Ukoliko ne postoji, potrebno je da taj novac uračunamo, a
angažman i honorar uskladimo u odnosu na to koliko je dana/meseci potrebno znanje i
 honorar osobe zadužene za odnose s medijima (i javnošću);
 marketing/reklama (iznajmljeni baneri, plaćeni oglasi, dizajn reklamnog
materijala);
 troškovi medijskih aktivnosti (putni troškovi za gostovanja, troškovi
organizovanja konferencije za medije, štampani materijal za medije...).

30
stručnost te osobe, a možemo dogovoriti i plaćanje po „celom” projektu. Nekada je
potrebno, ako je osoba za medije spoljni saradnik/ca, obezbediti osobu iz internog tima
koja će biti zadužena za koordinaciju i prikupljanje materijala potrebnog za medijsku
promociju, te je u budžet poželjno uneti i dodatni honorar za tu osobu.
Kada na sva pitanja imamo spremne odgovore, možemo da počnemo sa izradom plana
medijske kampanje pripremom liste medija i materijala za medijsku promociju.
Foto: Pixabay

31
Položaj žena u medijima u Srbiji je neadekvatan, o čemu smo pisale u Lekcijama 2 i 3.
Kodeks novinara Srbije nalaže novinarima/kama poštovanje profesionalnih i etičkih
principa sadržanih u Kodeksu. Između ostalog, novinar/ka se mora suprotstaviti svima
koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje
i podsticanje nasilja. Novinaru/ki je zabranjeno da koristi neprimerene,
uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu.
Mediji krše prava žena i ne poštuju etičke standarde u izveštavanju o ženama na različite
načine. Klikabilni senzacionalistički naslovi puni seksizma i stereotipa, pornografski i
degradirajući sadržaj, mizogini autorski komentari i tekstovi redakcije spadaju u grupu
diskriminatornih medijskih sadržaja odobrenih od strane uredništva i uprave.
Brojna istraživanja medijskih natpisa poslednjih godina u Srbiji ukazuju da su najčešći
primeri kršenja prava i nepoštovanja novinarskih standarda u izveštavanju medija o
ženama:
S druge strane, prenošenjem diskriminatornih izjava „trećih lica” mediji omogućavaju
javnosti da se sa tom izjavom upoznaju i da na nju reaguju. Izveštavanjem o kršenjima
ženskih prava takođe alarmiraju javnost, a često i nadležne institucije. Takođe, mediji su
najbolji kanal komunikacije za reakcije ženskih OCD na kršenje zakona i diskriminatorne
izjave/ponašanje javnih ličnosti.
U tom smislu, treba razlikovati reagovanje u situacijama kada mediji krše prava u
izveštavanju o ženama od reagovanja na kršenje prava putem medija.
 neistine i/ili neproverene informacije;
 osetljive informacije iz privatnog života;
 stereotipi i predrasude;
 seksizam;

32
Reagovanje kada mediji krše prava u izveštavanju o ženama
O mehanizmima zaštite u kontekstu medijskog izveštavanja i kršenja prava u izveštavanju
medija bilo je reči u Lekciji 4. Pored navedenih mehanizama (pismo uredniku/ci, Savet za
štampu, Regulatorno telo za elektronske medije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti),
žalba se može uputiti i sudovima časti novinarskih udruženja UNS, NUNS, NDNV (u
zavisnosti od toga kom udruženju pripada novinar/ka na čiji se tekst/izveštavanje
žalimo) i Asocijaciji medija, koja kao poslovno udruženje okuplja izdavače medija u Srbiji.
Ne postoji pravilo niti tačno utvrđena procedura koja se mora poštovati kada mediji krše
prava. Na organizaciji ili pojedincu koja/i reaguje je da odluči kome će se najpre obratiti.
Imajući u vidu da je pismo uredniku/ci prvi u nizu, a ujedno i jedini interni mehanizam
zaštite, preporučljivo je obratiti se njima pre žalbe drugim mehanizmima.
Pismo uredniku/ci treba da bude blagovremeno, koncizno i jasno, kao i argumentovano.
Blagovremenost podrazumeva brzu reakciju, a brza reakcija iziskuje kontinuirano
praćenje medija i dobru opštu informisanost. Imajući u vidu da živimo u vremenu novih,
digitalnih medija i da se informacije šire velikom brzinom, potrebno je i reagovati u skladu
sa tim i u roku od dan ili dva poslati pismo uredniku/ci. Blagovremenost je lakše postići
ukoliko reaguje jedna organizacija ili pojedinac. Ukoliko je reč o združenoj reakciji više
ženskih organizacija, neophodno je što brže mobilisati sve aktere i raspodeliti poslove u
okviru tima kako bi se što manje vremena utrošilo na pripremu teksta reagovanja i
sakupljanje potpisa. Konciznost i jasnost podrazumevaju da se reagovanje odnosi samo
na informacije iznete u tekstu na koji se žalimo. To postižemo navođenjem tačnog naziva
teksta, datuma kad je objavljen, imena ili inicijala osobe koja ga je pisala, broja strane i
rubrike u okviru koje se tekst nalazi (ukoliko je štampan medij u pitanju) ili emisiju u
okviru koje je prilog emitovan (TV i radio). Ako je reč o internet članku, potrebno je poslati
link koji do njega vodi. Tim informacijama započinjemo pismo. U drugom pasusu kratko i
bez okolišanja ukazujemo na povredu/e prava. Citiramo navođenjem problematičnog
sadržaja od reči do reči. Taksativno argumentujemo i kratko obrazlažemo na koji način
su prekršena prava. Pozivamo se na konkretne zakone i preporuke. U poslednjem pasusu
navodimo šta tačno očekujemo od medija (izvinjenje redakcije, objavljivanje tačnih
informacija, naknada nematerijalne i materijalne štete...). Navodimo i vremenski rok u
kojem očekujemo odgovor, kao i da očekujemo potvrdu prijema mejla. Ukoliko ne
odgovore da su primili mejl u toku tog dana, možemo ih pozvati telefonom i proveriti
sutradan. Ako pismo uredniku/ci ostane bez odgovora ili uredništvo odbije da postupi po
našim zahtevima, vreme je da kontaktiramo sa nekim od navedenih eksternih instanci.
Reagovanje na kršenje prava žena putem medija
Ne krše svi mediji prava žena. Oni koji krše često to čine zbog nedostatka edukacije
profesionalnog kadra u oblasti medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti,
preopterećenosti novinara/ki radnim zadacima, loših uslova rada i borbe medija za profit
i opstanak na tržištu.

33
Da mediji, s druge strane, mogu biti pouzdan i važan partner u promociji i afirmaciji
ženskih prava, svedoči nemali broj primera partnerskih kampanja ženskih organizacija i
medijskih kuća. Ustupanje besplatnih oglasa, banera i reklama, zajedničke kreativne
kampanje i kontinuirano izveštavanje o aktivnostima ženskih organizacija samo su neki
od načina uspešne saradnje.
Takođe, zahvaljujući medijima, ženske organizacije mogu upozoriti javnost o kršenjima
prava žena u društvu. Za pisanje saopštenja za medije koje sadrži reagovanje na kršenje
prava važe iste smernice kao i za pismo uredniku/ci (blagovremenost, konciznost, jasnost
i argumentovanost). Mediji se mogu obavestiti i o pritužbama upućenim zvaničnim
organima ili mehanizmima zaštite od diskriminacije žena, kao i o ishodu tih pritužbi.
Reagovanje na kršenja prava žena putem medija može biti:
Za postizanje veće medijske pažnje i vidljivosti preporučuju se inicijative sa više
potpisnika.
U svakom slučaju, do dostizanja visokog ili barem višeg nivoa medijske pismenosti u
kontekstu rodne ravnopravnosti novinara/ki i urednika/ca na ženskim organizacijama
civilnog društva ostaje da i dalje budu važan korektiv u izveštavanju medija.
 reagovanje jedne organizacije (na pojedinačno kršenje prava ili ponašanje
kojim se kontinuirano krše prava žena);
 zajedničko reagovanje više organizacija (inicijativa može biti vaša ili se možete
pridružiti tuđoj);
 reagovanje kao vid podrške drugim organizacijama koje su pre vas reagovale
na kršenje prava žena (nekada je potrebno pružiti dodatnu podršku drugim
organizacijama i njihovoj reakciji).

34
Rad ženskih organizacija civilnog društva potrebno je učiniti vidljivijim kako bi javnost
imala veći uvid u to čime se one bave i koje vrednosti zasupaju. Vidljivost se uglavnom
najuspešnije postiže kombinacijom marketinga i odnosa s javnošću (i medijima), o čemu
smo pisali u Lekciji 5.
Udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG), u periodu od
septembra 2018. do juna 2019. godine realizovale su projekat Mentorski program za žene
sa invaliditetom u Srbiji, koji je podržao UN Women u okviru programa „Autonomija, glas,
učešće osoba sa invaliditetom”.
Program je uspešno realizovan, a promotivna kampanja projekta našla se u užem izboru
za nagradu Najdobra kampanja, kao jedna od zapaženjiih u regionu te godine.
Kako smo to uspele?
S obzirom na to da je reč o pilot projektu, koji se prvi put realizovao u Srbiji, za promociju
projekta u široj javnosti, kao i afirmaciju u okviru ciljne grupe projekta (žene sa
invaliditetom) bilo je neophodno unapred misliti o vidljivosti projektnih aktivnosti i
rezultata.
Na samom kraju Lekcije 5 spomenuli smo planiranje, realizaciju, analizu i izveštaj kao
važne aktivnosti odnosa s medijima (i javnošću). Pitanja koja prethode planiranju (šta
promovišemo i šta time želimo da postignemo, kome se obraćamo i koje medije biramo,
koliko traje promocija i koliki nam je budžet) i odgovori koje na njih dobijemo čine osnov
svakog plana kampanje odnosa s javnošću.
Za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji naši odgovori su izgledali ovako:
1. Promovišemo projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom tako što
ćemo promovisati cilj i rezultat projekta, ali i pojedinačne projektne
aktivnosti (mentorke, konkurs za mentorine, prezentaciju projekta u Novom
Sadu, iskustvo mentorki i mentorina).

35
Odabir kanala komunikacije s javnošću
Imajući u vidu da se u ovoj Lekciji bavimo pitanjem vidljivosti rada na promociji ženskih
prava, pored medija, o kojima smo već pisali u Lekciji 5, uključićemo i druge važne kanale
i alate komunikacije koji nam mogu pomoći da dopremo do šire javnosti.
Najčešći kanali komunikacije koje koriste ženske OCD u Srbiji kako bi svoj rad učinile
vidljivijim i doprli do ciljnih grupa svojih projekata (ali i šire javnosti) su:
U našoj kampanji za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji planirale smo
sve navedene kanale komunikacije, osim pisane (štampane) komunikacije. Za potrebe ove
Lekcije, usredsredićemo se na povećanje vidljivosti putem medija i društvenih mreža,
imajući u vidu da vebsajt organizacije, događaje i elektronsku, pisanu i direktnu
2. Promocijom želimo da: a) pozovemo žene sa invaliditetom da učestvuju u
projektnim aktivnostima njima namenjenim; b) obavestimo javnost o
postojanju prvog ovakvog programa i c) uverimo donatore i potencijalne
donatore da je projekat važan i uspešan i da zaslužuje dalji nastavak i razvoj.
3. Obraćamo se ženama sa invaliditetom, stručnoj i široj javnosti, donatorima i
potencijalnim donatorima.
4. Biramo nacionalne medije (jer se projekat, a samim tim i kampanja, realizuju
na nivou Srbije). Biramo i lokalne medije iz Pančeva, imajući u vidu da su
organizacije koje projekat realizuju iz tog grada. Biramo i jedan specijalizovani
medij (posvećen temama civilnog društva), koji će pratiti našu promotivnu
aktivnost predstavljanja mentorki. Kampanju za bolju vidljivost programa
vodićemo i kroz druge kanale komunikacije koji su nam na raspolaganju
(društvene mreže, sajt...).
5. Promocija traje koliko i sam projekat.
6. Nemamo budžet za promociju, osim budžeta za honorar saradnice za odnose
s javnošću.
 mediji (tradicionalni i novi);
 društvene mreže;
 vebsajt organizacije;
 događaji;
 elektronska, pisana (štampana) i direktna komunikacija.

36
komunikaciju ženske organizacije civilnog društva uglavnom uspešno primenjuju već više
godina i decenija.
Mediji
Kampanja za Mentorski program vođena je u nacionalnim medijima u Srbiji, lokalnim
medijima u Pančevu i u jednom specijalizovanom mediju koji se bavi temama civilnog
društva. Realizaciji kampanje prethodilo je sastavljanje liste kontakata u medijima
(takozvana adrema, adresar medija), priprema materijala za distribuciju medijima
(saopštenja, najave, izveštaji, pozivi, vizuali, fotografije...) i liste osoba
zaduženih/raspoloženih za gostovanja u medijima.
Lista kontakata u medijima podrazumeva niz informacija o medijima kojima želite da
pošaljete informacije i uglavnom uključuje sledeće podatke: naziv medija, fiksni telefon
redakcije, mejl redakcije (u našem slučaju informativne i redakcije koja prati društvo i/ili
„ženske teme”), ime i prezime urednika/ce redakcije, lični mejl urednika/ce, mobilni
telefon, ime i prezime novinara/ke sa kojima kontaktiramo u redakciji (naš, lični kontakt),
mejl i telefon novinara/ke i sl. U listu kontakata poželjno je upisati redakcijske, ali i
personalizovane mejlove novinara/ki.
Lista kontakata u medijima najčešće se pravi u Ekselu, jer on omogućava da sve kontakte
iz jedne kolone jednostavno kopiramo i unesemo u za to predviđen prostor u mejlu
(koristimo uvek bcc opciju, umesto cc). Takođe, lista kontakata u medijima pravi se
posebno za svaki projekat u odnosu na cilj projekta i komunikacije na projektu, a najčešće
se za to koriste već postojeće liste i adresari organizacije, uz dopunu novih kontakata i
izostavljanje onih koje nismo odabrali za ovu kampanju.
Primer 1: Lista kontakata u medijima u Ekselu

37
Kvalitet i kvantitet podataka unetih u listu kontakata u medijima zavisiće od toga koliko
je vremena, znanja i truda organizacija uložila u negovanje odnosa s medijima. Upravo od
toga, u najvećoj meri, zavisiće i uspešnost promotivne kampanje. Ukoliko lista sadrži samo
redakcijske mejlove i podatke, to znači da organizacija nije ulagala kontinuirani trud i
znanje u izgradnju odnosa s medijima. U tom slučaju, da bi promotivna kampanja putem
medija bila uspešna, potrebno je ili angažovati osobu za odnose s javnošću (koja kao
profesionalac/ka već poseduje bogatu listu ličnih profesionalnih kontakata) ili platiti
reklamnu kampanju u medijima. Većina se odlučuje za ovo prvo jer je višestruko jeftinije.
Pravila korektnog poslovanja nalažu da se liste kontakata u medijima, posebno ukoliko
sadrže lične podatke novinara (privatni mejlovi i telefoni), ne ustupaju drugima
(organizacijama i pojedincima) na korišćenje bez dozvole lica čije podatke želimo da
ustupimo. Takođe, osobe (PR menadžeri/ke i drugi profesionalci/ke) koje se bave
odnosima s javnošću (i medijima) godinama kontinuirano rade na građenju odnosa s
novinarima/kama i urednicima/cama, od toga „žive i zarađuju za život”, te je najbolji
način da se do njihovih kontakata dođe upravo njihovim angažovanjem na projektu.
Materijal za distribuciju medijima
Pre nego što napravimo detaljan Plan realizacije promotivne kampanje u medijima,
potrebno je da isplaniramo, osmislimo, izradimo i napišemo materijale koje koristimo
u komunikaciji s javnošću. Čak i ako nemamo iskustva u novinarskom i poslu odnosa s
medijima, posmatranjem formi vesti koje mediji objavljuju sami možemo napraviti popis
materijala koji su nam potrebni za kampanju.
Materijali koje šaljemo medijima mogu biti:
Kada planiramo slanje informacija u medije, uvek razmišljamo o odgovarajućoj
tekstualnoj formi – od toga šta želimo da promovišemo zavisi da li ćemo slati saopštenje,
poziv novinarima (na neki događaj ili konferenciju za medije), najavu događaja ili
aktivnosti, izveštaj sa već održanog događaja/aktivnosti ili reagovanje, komentar.
Za potrebe promotivne kampanje u medijima Mentosrkog programa za žene sa
invaliditetom izrađeni su i distribuirani medijima sledeći tekstualni materijali:
 tekstualni (saopštenja, najave, pozivi, izveštaji, intervjui, komentari,
reagovanja...);
 vizualni (vizuali, fotografije, video-klipovi...);
 audio (snimljene audio izjave za radio program...).

38
Vizualni materijali po pravilu prate tekst, sa ciljem da vizualno na najbolji (i
najatraktivniji) način predstave i/ili dopune informacije koje šaljemo. Prateće vizualne
materijale za promociju najčešće je potrebno izraditi namenski za to, a ponekad možemo
koristiti i fotografije koje posedujemo iz prethodnih projekata/aktivnosti, ukoliko se
uklapaju u našu kampanju.
Za izradu vizualnih i audio materijala potrebno je angažovati profesionalce/ke
(dizajnere/ke, fotografe/kinje, snimatelje/ke...), kako bi se zadovoljili profesionalni
strandardi koje većina medija ima.
Za potrebe komunikacije s medijima u okviru Mentorskog programa urađeni su sledeći
vizuali:
Fotografije mentorki korišćene u izjavama prikupljene su od njih i objavljene uz njihovu
saglasnost, a za fotografisanje događaja u okviru izveštaja za medije angažovani su resursi
saradnice za odnose s javnošću (promocija u Novom Sadu) i usluge profesionalne
fotografkinje (projektne aktivnosti).
 saopštenje za medije o programu;
 saopštenje za medije o konkursu za mentorine;
 najava promocije konkursa u Novom Sadu;
 poziv za novinare/ke da prisustvuju događaju koji je rezultirao medijskim
objavama sa događaja i izveštajima;
 izveštaj za medije (koji je pripremila osoba zadužena za odnose s medijima) sa
promocije konkursa u Novom Sadu;
 logo;
 poster (plakat);
 vizual za konkurs;
 fotografije sa događaja.
 saopštenje za medije o užem krugu za nagradu Najdobra kampanja;
 predstavljanje mentorki.

39
Nekoliko korisnih saveta za pripremu materijala za medije:
Pored saopštenja, najava i izveštaja, u okviru Mentorskog programa za žene sa
invaliditetom promocija u medijima uključivala je i zakazivanje gostovanja, izjava i
uključenja u programe nacionalnih radio i televizijskih stanica.
Pre same realizacije kampanje u medijima, a nakon pripreme liste kontakata i planiranja
i kreiranja (većine) materijala za distribuciju, neophodno je napraviti što detaljniji plan
realizacije kampanje. Plan uglavnom uključuje datum planirane promotivne aktivnosti,
naziv medija (ili liste medija ukoliko se svima šalje informacija), planiranu promotivnu
1. Nikada se medijima ne šalje samo tekst, jer tako rizikujemo da se uz
informacije koje smo poslali medijima pojave vizuali ili fotografije koje nemaju
veze sa temom ili su čak i u suprotnosti sa ciljevima projekta i promocije.
2. Tekstualne informacije trebalo bi svesti samo na one koje su neophodne i
odnose se na razlog/temu naše komunikacije. Jedna do jedne i po A4 strane
(veličina fonta 11-12) sasvim su dovoljne.
3. Uz informacije koje šaljemo važno je uključiti i link do teksta na sajtu
organizacije koji govori o projektu ili ga podrobnije objašnjava.
4. Saopštenje, vest, najavu potrebno je poslati uvek u telu mejla koji šaljemo, kao
i u posebnom Vord dokumentu (attachment). Tako ćemo biti sigurni da je
informacija poslata, čak i ako se prilog u Vordu nekim slučajem izgubi ili ne
pošalje.
5. Fajlove koje šaljemo najbolje je prilagoditi veličini i kvalitetu za objavu u
medijima (fotografije loše rezolucije neće biti objavljene, a ukoliko je fajl
preveliki vratiće se mejl zbog ograničenja pojedinih servera).
6. Fotografije koje šaljemo neophodno je potpisati imenom i prezimenom
fotografa/kinje zbog autorskih prava, što podrazumeva da smo od autora/ki
prethodno dobili dozvolu za objavljivanje u medijima. Može se i naglasiti u
mejlu da je dozvola za objavljivanje dobijena (primer: fotografija pod nazivom
„Žene” u prilogu, autorke Marije Perić, dobijena uz dozvolu autorke za
objavljivanje u medijima).
7. Šaljemo samo neophodne materijale, za dodatnu dokumentaciju koristimo
WeTransfer link koji ćemo uključiti u mejl.
8. U mejlu koji šaljemo neophodno je ostaviti podatke osobe koja šalje mejl (ime
i prezime, funkcija u organizaciji, mobilni telefon). Mediji ponekad žele
dodatnu izjavu ili intervju, i u tom slučaju potrebno je da mogu da nas odmah
pozovu i ugovore dalju saradnju.

40
aktivnost (opis), materijal koji se šalje, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i
moguće napomene.
Kada je plan spreman i usvojen od projektnog tima, prelazi se na realizaciju plana. Plan
realizuju osobe zadužene za odnose s javnošću (i medijima) uz asistenciju celog
projektnog tima. Nakon završene promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal
(uglavnom u vidu pres klipinga i/ili linkova sa objavljenim informacijama), analizira
(kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj
koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i
preporuke (za neku buduću kampanju).
Na kraju kampanje u medijima o Mentorskom programu za žene izvestilo je 51 različitih
medija u Srbiji u okviru 64 medijskih formata (vest, TV prilog, izveštaj, radio gostovanje...).
Medijske objave praćene su i sakupljane zahvaljujući radu pres kliping agencije, koju je u
okviru svog angažmana obezbedila osoba za odnose s javnošću. Plan realizacije ispunjen
je u potpunosti, uz veliko zadovoljstvo projektnog tima, spoljnih saradnica, učesnica
projekta i donatora.
Društvene mreže
Prisustvo i aktivno učešće na društvenim mrežama postalo je uobičajena pojava za sve
organizacije koje žele da svoje svoj rad približe javnosti (postojećim ili potencijalnim
korisnicima, široj javnosti, partnerima i donatorima, pa čak i medijima koji redovno prate
mreže). Cilj komunikacije na društvenim mrežama jeste podsticanje kontakta sa našim
ciljnim grupama. Društvene mreže pogodne su i za dvosmernu komunikaciju koju
promocija putem medija ne omogućava, i u tom smislu, one su nešto najbliže pravom,
direktnom, kontaktu „uživo”.
Poslednjih nekoliko godina postalo je gotovo obavezno da organizacije redovno održavaju
svoje stranice na društvenim mrežama jer postoji sve više korisnika koji provode mnogo
vremena na njima i mnogi smatraju da, ukoliko vas tamo nema, „ne postojite”. Osim toga,
društvene mreže postale su deo našeg svakodnevnog života i svojim prisustvom na njima,
osim što promovišemo svoj rad, pokazujemo da idemo u korak sa vremenom. Ukoliko se,
na primer, organizacija bavi mlađom populacijom, devojčicama i mladim ženama,
društvene mreže su njen glavni kanal komunikacije jer je ciljna grupa svakodnevno onlajn.

41
U Srbiji su trenutno među stanovništvom najpopularnije društvene mreže Fejsbuk,
Instagram i Tviter. Tik Tok, platforma za kratke, zabavne video-klipove, u svetu je veliki
hit, a u Srbiji svakodnevno dobija veliki broj novih korisnika među tinejdžerima/kama.
Većina ženskih organizacija u Srbiji ima Fejsbuk, poneke koriste Instagram, dok je Tviter,
zbog svog specifičnog koncepta koji zahteva aktivnu razmenu stavova, najmanje
zastupljen.
Foto: Pixabay
U promociji svakodnevnih aktivnosti, organizacije treba da koriste sve društvene mreže
na kojima imaju naloge. Ukoliko ih nemaju, trebalo bi da ih naprave i redovno održavaju,
što će uključivati pripremu materijala za objave i nova zaduženja za članove/ce tima ili
angažovanje osobe zadužene za digitalni/social media marketing (pojedini menadžeri/ke
za odnose s javnošću bave se i digitalnim marketingom). Ne postoji pravilo koliko često
morate objavljivati informacije, ali je poželjno da utvrdite neku dinamiku: jednom
nedeljno kada nemate neke posebne aktivnosti, jednom ili dva puta dnevno kada ste u
promotivnoj kampanji.
Kada je reč o posebnim promotivnim kampanjama (za određeni projekat ili pojedinačnu
aktivnost), trebalo bi razmisliti o tome koje su društvene mreže najpogodnije i ne
insistirati na korišćenju svih ukoliko to nije moguće ili neophodno. Takođe je poželjno
unapred odrediti koja društvena mreža „nosi” kampanju, a koje će u promociji biti
„ispomoć”, imajući u vidu da uglavnom nemamo budžet za kampanje na svim društvenim
mrežama. Za onu koja nosi kampanju treba izabrati mrežu na kojoj se u najvećoj meri
nalazi ciljna grupa. Kampanja se može voditi sa već postojeće stranice/naloga
organizacije, a za neke promotivne kampanje potrebno je otvoriti nove stranice,
namenjene jednom projektu ili čak jednoj promotivnoj kampanji u okviru projekta.
Tu vam takođe mogu pomoći pitanja i odgovori koje ste pripremali za kampanju u
medijma, samo što ćete se sada koncentrisati na ciljne grupe i društvene mreže.
Na primer, kampanja za Mentorski program žena sa invaliditetom vođena je putem
Fejsbuka, uz objave na Instagramu.

42
Fejsbuk se zbog svoje kombinacije teksta, slika i linkova uvek čini odgovarajućim i u
najvećem broju slučajeva materijal koji se priprema za medije može se koristiti za deo
kampanje na društvenim mrežama. Za razliku od Fejsbuka, za Instagram je neophodno
pripremiti raznovrstan i atraktivan vizualni materijal, a manje teksta. Za Tviter je
potrebno da ste pre ulaska u promotivnu kampanju izgradili imidž uticajnog tviteraša/ice.
Sve ovo treba uzeti u obzir kada pravite budžet za promociju u javnosti.
Za vođenje kampanje na društvenim mrežama potrebne su lista potencijalnih partnera,
materijal za distribuciju i plan realizacije kampanje na društvenim mrežama. Ako
se odlučimo da vodimo intenzivnu kampanju na više društvenih mreža, neophodno je da
planiramo i budžet i vreme za to, jer svaka mreža ima svoje specifičnosti i nećemo moći
sav materijal koristiti podjednako uspešno na svim društvenim mrežama. Priprema
materijala i planovi rade se posebno za svaku društvenu mrežu, a vreme koje se uloži u to
udvostručava se i utrostručava, ukoliko ih imamo više. Samim tim, to mnogo više košta.
Lista potencijalnih partnera slična je listi kontakata u medijima, s tim što za društvene
mreže uključuje profile partnerskih i potencijalnih partnerskih organizacija (i
pojedinaca), za koje procenjujemo da bi želeli i mogli da dele (šeruju) naše objave
(postove) i tako pomognu u promociji i većoj vidljivosti. U ovu listu je dovoljno uneti naziv
organizacije i link do zvaničnog Fejsbuk profila.
Fejsbuk lista potencijalnih partnera za Mentorski program za žene sa invaliditetom
uključivala je profile 110 organizacija i inicijativa koje su u vezi sa ženama i osobama sa
invaliditetom. Kada je bilo potrebno, menadžerka za odnose s javnošću kontaktirala je sa
svakom organizacijom pojedinačno, poslavši link do konkursa, uz molbu da objave
tekst/poziv na svojim profilima. Praćenjem opcije share, utvrđeno je da su minimum 43
organizacije sa naše liste objavile vest o konkursu.
Primer 2: Lista FB kontakata u Ekselu

43
Pravljenje liste potencijalnih partnera koji će podeliti neku objavu i njihovo kontaktiranje
može se izbeći ukoliko smo u budžetu projekta planirali novac za sponzorisanje postova.
Materijal za objave na društvenim mrežama
Pre nego što napravimo detaljan plan realizacije promotivne kampanje na društvenim
mrežama, potrebno je da isplaniramo i pripremimo materijale koje ćemo koristiti.
Situacija je slična kao sa materijalima za distribuciju medijima, s tim što pri izradi
uzimamo u obzir format prilagođen društvenim mrežama, znajući da se dimenzije za
naslovnu (cover), profil i ostale materijale razlikuju od mreže do mreže.
Na primer, za potrebe Fejsbuk kampanje promocije Mentorskog programa izrađeno je
ukupno 32 vizuala, i to: profile i cover fotografija, vizual za konkurs, vizual za promociju u
Novom Sadu, vizuali za predstavljanje mentorki (10), vizuali za najavu gostovanja (3),
vizuali za odbrojavanje do završetka konkursa (5), vizuali mentorina i mentorki o
projektu (10).
Plan realizacije kampanje na društvenim mrežama
Po istom principu kao i za promotivnu kampanju u medijima, promocija na društvenim
mrežama mora biti planirana. Za to nam služi plan realizacije kampanje na društvenim
mrežama, koji se uglavnom sastoji od datuma objave, sadržaja objave, opisa materijala
koji uz to ide, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i mogućih napomena, koje
mogu uključivati iznos kojim se objava sponzoriše ili neke druge važne informacije.
Sponzorisanje objava na društvenim mrežama, praćenje analitike i kreiranje Strategije
oglašavanja spada u posebna znanja i veštine, koje se danas izučavaju u okviru digitalnog
marketinga. Uglavnom je za te poslove neophodno angažovati menadžera/ku za digitalni
marketing, ali postoje i menadžeri/ke za odnose s javnošću obučeni i za sprovođenje
uspešnih marketinških kampanja.

44
Nakon što projektni tim usvoji plan, prelazi se na realizaciju. Po završetku promotivne
kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu skrinšotova objava) i
izveštaj o rezultatima uloženog novca (ukoliko su objave sponzorisane), analizira
(kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj
koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i
preporuke (za neku buduću kampanju).
U okviru Mentorskog projekta za žene sa invaliditetom, ukupno je realizovano 135 objava
na društvenim mrežama, od čega 53 na stranici FemPlatz-a i 23 na ŽMIG stranici na
Fejsbuku, 16 na Instagram nalogu FemPlatz-a i 43 objave na Fejsbuk stranicama drugih
organizacija. O ovome smo takođe izvestili na našoj Fejsbuk stranici.

45
Dodatak: Informisanje i rodna
ravnopravnost tokom COVID-19 pandemije
U brošuri COVID -19: Kako uključiti marginalizovane i ranjive osobe u komunikaciju o
riziku i u angažovanje zajednice govori se o grupama stanovništva koje su u
nesrazmernom riziku u vanrednim situacijama u oblasti javnog zdravlja. Izdvajamo
obrazloženje zbog čega su osobe sa invaliditetom, žene i devojčice u većem riziku u
ovakvim okolnostima i opisane mere za uključivanje žena u komunikaciju o riziku i
angažovanje zajednice, a preporučujemo da pročitate kompletnu brošuru koja ima dosta
korisnih predloga i alata.
Žene i devojčice
Obrazloženje
 Žene čine veći deo radne snage u zdravstvu. Većina primarnih pružalaca
usluga nege bolesnima su žene
 Veća je verovatnoća da će žene biti angažovane u neformalnom sektoru i da
će ih COVID-19 najviše ekonomski pogoditi
 Žene se susreću sa većim rizikom od rodno zasnovanog nasilja, uključujući i
seksualnu eksploataciju
 Kulturni faktori možda isključuju žene iz prostora odlučivanja i ograničavaju
njihov pristup informacijama o epidemiji i dostupnosti usluga
 Žene se mogu susresti sa prekidom pristupa zdravstvenim uslugama u oblasti
seksualnog i reproduktivnog zdravlja, uključujući i usluge planiranja
porodice
 U nekim kulturnim kontekstima rodne uloge mogu da diktiraju da žene ne
mogu da prime zdravstvene usluge samostalno ili od muških pružalaca
usluga

46
Mere za uključivanje ove grupe u komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice
Osobe sa invaliditetom
Obrazloženje
Mere za uključivanje ove grupe u komunikaciju o riziku i angažovanje zajednice
 Osigurati da su timovi za angažovanje zajednice rodno uravnoteženi i da se
unutar njih promoviše liderstvo žena
 Pružati posebne savete ljudima – uobičajeno ženama – koji se brinu o deci,
starim licima i drugim ranjivim grupama stanovništva u karantinu, a koji
možda ne mogu da izbegnu blizak kontakt
 Osmisliti onlajn i uživo ankete i druge aktivnosti angažovanja tako da žene
koje su uključene u neplaćeni rad na pružanju nege, mogu da učestvuju
 Uzeti u obzir pitanja koja se odnose na brigu o deci, prevoz, kao i sigurnost
prilikom ličnog obavljanja aktivnosti na angažovanju zajednice
 Osigurati da postoji rodni balans među medicinskim osobljem na prvoj liniji
odbrane i da su zdravstvene ustanove kulturno i rodno senzitivne.
 Pristup informacijama često je prepreka osobama sa invaliditetom koje imaju
posebne potrebe u odnosu na komunikaciju
 One su često isključene iz prostora za odlučivanje i imaju nejednak pristup
informacijama o epidemiji i dostupnosti usluga
 One mogu biti društveno izolovane ako nemaju redovan pristup zajednici kroz
zaposlenje ili obrazovanje, na primer.
 Obezbediti aktivan pristup osobama sa invaliditetom da bi se prikupile
povratne informacije od njih
 Širiti informacije napisane na jasan i jednostavan način
 Informacije treba obezbediti u dostupnom formatu, kao što su Brajevo pismo
ili velika slova
 Nuditi različite oblike komunikacije, kao što su pretvaranje govora u tekst ili
video snimci znakovnog jezika, titlovi za osobe oštećenog sluha, online
materijal za osobe koje skoriste asistivnu tehnologiju
 Uključivati organizacije osoba sa invaliditetom u konsultacije i odlučivanje
 Obezbediti prilagođen pristup da se odgovori na pojedinačne potrebe, raditi
sa ličnim negovateljima i drugim mrežama socijalne podrške

47
Tekst je originalno objavljen 22.05.2020. godine na vebsajtu Novosadske novinarske škole
https://www.novinarska-skola.org.rs/sr/izvestavanje-o-kovidu-19-medijska-iskljucenost-
marginalizovnih-grupa/
Medijska isključenost predstavlja odsustvo informacija o pojedinim društvenim grupama
ali i prisustvo medijskog sadržaja koji za posledicu ima opravdavanje društvene
isključenosti, diskriminacije i nepoštovanje prava na identitet.
Osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske
nacionalne zajednice, nezaposleni, izbegli i stanovništvo ruralnih sredina ubrajaju se u
socijalno ranjive grupe. Sem što su društveno marginalizovane zbog svog roda, rase,
etničkog porekla, religije, socijalnog statusa, invalidnosti i seksualne orijentacije, ove
grupe su vrlo često i medijski isključene.
Višegodišnje analize pokazuju da se izveštavanje medija u Srbiji uglavnom svodi na
prenošenje izjava i stavova zvaničnika, dok je vrlo malo analitičkih i istraživačkih priča.
Upravo ta, medijski doterana, slika realnog života mogla bi biti narušena otvaranjem
brojnih pitanja i problema sa kojima se suočavaju manjinske i marginalizovane grupe, koji
su tokom pandemije samo dodatno pojačani. Može se reći da je, uz komercijalizaciju
medijskog sadržaja to jedan od ključnih razloga dominantne medijske prakse ignorisanja
i minimalizovanja potencijalno problematičnih tema.
Kada je reč o funkcionisanju medija tokom pandemije korona virusa, ako su najranjivije
društvene grupe i bile tematski zastupljene i zabeležen je znatan broj tekstova, vrlo je
problematičan način izveštavanja. Navedeno se prevashodno odnosi na tekstove i priloge
o građanima starijim od 65 godina.
Iako su od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, penzioneri i penzionerke označeni kao
posebno rizična kategorija o kojoj se država najviše brine te je, preventive radi, uvedena i
potpuna zabrana kretanja, javnim, pa samim tim i medijskim diskursom dominirala je
negativna praksa objektivizacije i generalizacije starijih osoba. „Bake i deke” kako je
proglašavajući vanredno stanje imenovao predsednik države Aleksandar Vučić a brojni
mediji bez prethodnog promišljanja dalje prenosili, predstavljeni su poput dragocenih
predmeta koji se drže pod ključem ili kao osobe kojima manjka sposobnost
zdravorazumskog mišljenja i brige o sebi.
U medijima se mogao čuti glas starijih samo u anketama objavljivanim jednom nedeljno,
snimanih u svitanje kada je bio dopušten izlazak radi nabavke osnovnih namirnica. O

48
starijima su govorili zdravstveni radnici, političari, volonteri i predstavnici civilnih
organizacija a njihov glas je potpuno utihnuo, sem u sporadičnim slučajevima kada se
moglo pročitati ili čuti kako se sa izolacijom nose javne ličnosti.
Ilustrativan primer ejdžizma su različite verzije „bake Olge” koje su munjevito postale
viralne i služile za zabavu i razonodu građana Srbije. Prvo se društvenim mrežama a
potom i medijskim portalima proširio snimak žene koja je na pitanje zašto krši izolaciju
navela da se vraća sa časa engleskog. Dodatnom montažom izvornog snimka iscenirane
su različite situacije u kojima se navodno našla „baka Olga”, što predstavlja manipulaciju
i zloupotrebu njene nesnađenosti u vanrednom stanju, bez razmišljanja i pokretanja
osnovnog pitanja ko i na koji način zaista brine o ljudima koji su nedeljama zatvoreni u
svojim domovima, a deo njih je suočen s ozbiljnim poteškoćama i nema nikog bliskog.
Mada je prema godišnjem izveštaju institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti,
najveći broj pritužbi u 2019. podnet zbog diskriminacije na osnovu invalidnosti, zatim na
osnovu pola, dok je kao oblast diskriminacije na prvom mestu i dalje rad i zapošljavanje,
u izveštavanju medija o aktuelnom virusu osobe sa invaliditetom su potpuno nevidljive.
Da je epidemija u Srbiji proglašena zimus možda bi se neki tekst i objavio povodom 3.
decembra Svetskog dana osoba sa invaliditetom, kao što je bio slučaj 2. aprila kada se
obeležava Dan osoba sa autizmom. Uoči tog datuma o položaju osoba sa autizmom se više
govorilo u medijima, što je iniciralo, prevashodno zahvaljujući udruženjima građana ali i
pisanju medija, da se nakon gotovo mesec dana koriguje odluka i dozvoli osobama sa
autizmom da izlaze u šetnju u skladu sa potrebama. Prethodno se potpuno sramotno
zaboravilo da postoje građani koji imaju iste potrebe kao i svi ali ne mogu da ih zadovolje
na jednak način i neophodna je dodatna pažnja.
Sticajem okolnosti i Svetski dan Roma 8. april bio je za vreme vanrednog stanja, a medijska
praksa da se o pojedinim marginalizovanim grupama izveštava samo povodom
obeležavanja važnih datuma, odnosno jednom godišnje ili ukoliko zvaničnici reše da
obiđu naselja ili podele neke humanitarne pakete. Reč je o aktuelnim ili pseudo
događajima, na neki način nametnutim medijima, dok izostaje inicijativa novinara i
novinarki. Kako pripadnici romske zajednice žive pre i posle 8. aprila, retko kad je
medijski atraktivna tema.
Primera radi, analiza izveštavanja o aktuelnoj situaciji tri informativna portala (B92,
Srbija danas i Telegraf) tokom aprila pokazala je da su Romi pomenuti samo u dva teksta.
Radi se o osumnjičenom i žrtvama krivičnog dela, i u oba slučaja po Kodeksu novinara
Srbije nije ni trebalo da se pomene da je reč o pripadnicima romske zajednice jer
objavljivanje etničke pripadnosti nije bilo od značaja za kontekst priče. A brojna pitanja
koja zaista jesu od javnog interesa, a na prvom mestu zdravstvena bezbednost svih
građana, a pogotоvo onih najugroženijih, što svakako jesu marginalizovane grupe. Od
nespornog javnog interesa je na koji način građani koji žive na rubu egzistencije u
apsolutno nehigijenskim uslovima ili čak i nemaju svoj dom, mogu da poštuju mere
prevencije. Kako funkcionišu centri za socijalni rad, na koji način će građani kojih nema u
evidenciji i nemaju neophodna dokumenta ostvariti pravo na novčanu pomoć koja im je
preko potrebna? Mnogobrojni problemi, a u medijima ni pitanja, ni odgovora, uz izuzetak
onih koji odgovоrno pristupaju društveno važnim temama. Broj profesionalnih i

49
odgovornih medija nikako nije beznačajan ali je najveći problem njihov domet, odnosno
do koliko građana i građanki informacija zaista dopre.
Mada se diskriminacija žena u oblasti rada i zapošljavanja u našem društvu godinama
navodi kao jedan od većih problema a upravo su žene najbrojnije u profesijama koja ne
mogu da se obavljaju od kuće i „na daljinu” kao što je oblast zdravstva, socijalne zaštite,
brige i nege, trgovine i uslužnih delatnosti, te su samim tim i više izložene riziku, o
položaju radnica tokom pandemije vrlo malo se izveštava. Analiza medijskog sadržaja
koju su u periodu od 24. aprila do 8. maja sproveli studenti1 četvrte godine Novinarstva u
okviru predmeta Rod i mediji, pokazala je zabrinjavajuće mali broj tekstova koji govore o
položaju žena na tržištu rada, preciznije od 1912 koliko je ukupno objavljeno radnice se
pojavljuju u svega 17 tekstova, dok poseban problem predstavlja izostanak analitičkog
pristupa temi.
Problematično je i izveštavanje o ženama žrtvama porodičnog nasilja. Tema jeste prisutna
ali se na početku uvođenja višednevne zabrane kretanja svodila na paradoksalnu
situaciju, s jedne strane na negiranje nadležnih o porastu nasilja dok su s druge strane
objavljivani slučajevi nasilja ali i ubistava na stranicama crne hronike. Deo medija je
preneo saopštenje Autonomnog ženskog centra koji je ukazao na problematičnu situaciju
u Srbiji, dok se deo zadržao samo na apelu međunarodnih institucija koji govori o
povećanom riziku u uslovima izolacije na globalnom nivou.
Saopštenje evropske institucije uticalo je i da LGBT osobe ne ostanu sasvim nevidljive,
doduše nakon dva meseca ćutanja. „Savet Evrope traži bolju zaštitu LGBT osoba tokom
pandemije” naslov je prvog teksta koji je objavljen 14. maja i koji ukazuje na tradicionalnu
stigmatizaciju i marginalizaciju osoba drugačije seksualne orijentacije, te upozorava na
još veću izloženost nasilju i govoru mržnje tokom izolacije.
Ipak, najizraženija segregacija „mi” i „oni” prisutna je u medijskom izveštavanju o
izbeglicama i migrantima.
Dve nedelje nakon proglašenja vanrednog stanja, 30. marta objavljeno je pismo grupe
sirijskih i arapskih izbeglica smeštenih u Prihvatnom centru u Bujanovcu kojim
saopštavaju da se tokom epidemije korona virusa stavljaju na raspolaganje vladi i narodu
Srbije.
1 Medije su analizirale studentkinje Branka Erceg i Suzana Rogić i student Miloš Maksimović sa Odseka za
medijske studije filozofskog fakultet u Novom Sadu. Korpus istraživanja obuhvata po šest izdanja dnevnih
listova Danas, Večernje novosti i Blic objavljenih u periodu od 24. aprila do 4. maja, pet izdanja Politike od
24. aprila do 3. maja i po jedan broj nedeljnika Vreme, NIN i Blic žene objavljenih 30. aprila. Od ukupno
objavljenih 1912 tekstova, u 335 su žene akterke, a radnice se pojavljuju samo u 17 tekstova.
Među nama ima bolničara, sestara, radnika, farmera, radnika hitne pomoći i ljudi raznih
drugih zanimanja. Čišćenje ulice, prskanje antiseptičkih sredstava, kurirske službe za
ljude u karantinu i starije… Spremni smo da radimo bilo šta što vlada misli da je
neophodno .Braća smo. Virus ne pravi razliku između građana i izbeglica. Za
čovečanstvo, stojimo rame uz rame sa vama u borbi protiv koronavirusa.

50
Pismo je objavljeno u pojedinim medijima ali je „prisutnije” bilo ćutanje i ignorisanje, dok
su sa druge strane društvenim mrežama odjeknuli vrlo izraženi antimigrantski stavovi,
lažne vesti, govor mržnje i različite teorije zavere kako će izbeglice „naseliti prazna sela
Srbije, obrađivati srpsku zemlju i ženiti Srpkinje”.
Za razliku od većine građana Srbije za koje je zabrana kretanja tokom vanrednog stanja
važila od 18h do 5h ujutro, uz višednevna zatvaranja tokom vikenda, na migrante se
odnosila apsolutna zabrana kretanja izvan kampova čitavih devet nedelja. Medije situacija
u kojoj se nalaze izbeglice i migranti uglavnom nije zanimala i izveštavali su samo
povodom nekoliko međusobnih tuča unutar kampova. I u tom slučaju tekstovi su svedeni
na saopštenje ministarstva ili izjave ministra odbrane ali glas ljudi nedeljama zatvorenih
u krugu kampa, pod vojnom stražom, gotovo se uopšte nije mogao čuti.
Mediji su izveštavali kako estradne zvezde, poznate i ne toliko poznate osobe, provode
vreme u izolaciji, kako komentarišu čekanje u redovima da bi obavili nabavku za
višednevne zabrane kretanja, psiholozi i psihoterapeuti su pojašnjavali na koji način u
vanrednim okolnostima očuvati mentalno zdravlje, kako se izboriti s napadom panike,
nervoze i anksioznosti. Pandemija je poremetila uobičajeni životni tok, izula je građane iz
njihovih udobnih, razgaženih i ubacila u tesne, strane cipele. A šta je sa ljudima koji su već
i zaboravili šta znači živeti normalno, ili sa onim kojima je potpuno strana udobnost života
većine, kao što su Romi ili beskućnici. Na koji način oni podnose izolaciju, da li se i kako
informišu, koji su njihovi strahovi, kako teše svoju decu, kako se bore s nervozom, besom,
strahom? To su pitanja na koja su mediji ostali nemi a njihova dužnost je da skrenu pažnju
jer većina građana Srbije ni ne razmišlja o tome da nekoliko hiljada izbeglica, među kojima
su i žene sa decom, smešteni po različitim kampovima imaju jednako pravo na kvalitetan
život, fizički i psihički integritet kao i ostali građani.
Medijsko izveštavanje za vreme pandemije a pogotovo dok je u Srbiji bilo na snazi
vanredno stanje, još jednom je potvrdilo potpunu medijsku marginalizaciju svih drugih i
jasnu podelu mi i oni. Migranti su ostali medijski nevidljivi zato što su oni, njihove brige
nisu naše, sem u slučaju pojave, uglavnom isceniranog, straha da se ne dirne naše. Tada
se posvećuje ogromna medijska pažnja koja se slobodno može okarakterisati kao hajka,
bez prava druge strane da iznese svoje mišljenje, što je osnovni postulat profesionalnog
novinarstva.

51
Reference:
 Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. (2019). Skraćeni redovan godišnji
izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu. Beograd:
Službeni glasnik. Dostupno na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-
content/uploads/2020/05/Poverenik-skraceni-redovni-godisnji-izvestaj-
2019-za-sajt.pdf
 (2020). Korona virus i migranti u Srbiji: „Uz vas smo u borbi protiv korone”.
bbc.com [online]. 30.3.2020. Dostupno na:
https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52096416
 Radio Slobodna Evropa. (2020). Migranti nude pomoć Srbiji u borbi protiv
korone. slobodnaevropa.org. [online]. 16.4.2020. Dostupno na:
https://www.slobodnaevropa.org/a/migranti-nude-pomoc-srbiji-u-borbi-
protiv-korone/30546599.html

52
Korona virus stavlja žena na prvu liniju odbrane
Pandemija korona virusa (Covid-19) preko noći je promenila naše živote, naša društva i
svet u celini. Svedočimo velikim promenama u našim životima, prilagođavamo se ovoj
situaciji iz dana u dan, ali se već na samom početku ove velike zdravstvene krize u svetu
pokazalo da pandemija, odnosno, mere koje se preduzimaju drugačije utiču na žene i
muškarce. Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) objavio je kratku analizu iz
rodne perspektive i ukazao na veći uticaj i lošiji položaj žena:
 Žene su na prvoj liniji odbrane: većina zdravstvenih radnika i
medicinskih sestara širom Evrope i sveta su žene.
 Postoji opravdana zabrinutost da će doći do velikog gubitka radnih
mesta u profesijama u kojima dominiraju žene: uslužne delatnosti
(frizerke, kozmetičarke, higijeničarke i slično), zaposlene u trgovinama,
turističke radnice, kabinsko osoblje avio kompanija već rade na nesigurnim
poslovima, na kojima neće biti plaćeni ukoliko ne rade niti imaju mogućnost
da koriste plaćeno bolovanje. One će imati problem da prežive, da plate
račune, rentu i obezbede osnovne životne namirnice.
 Neplaćeni rad (nega) koju obavljaju žene će se povećati: neplaćeni rad
(briga i nega) posebno će se povećati sa zatvaranjem škola i radnih mesta.
Situacija će biti još teža za samohrane roditelje, posebno kada mogućnosti
neformalne nege dece nisu dostupne.
 Fizičko distanciranje nije mogućnost za sve: stariji ljudi i osobe sa
invaliditetom često zavise od podrške drugih, što fizičko distanciranje čini
gotovo nemogućim. Podaci iz Evropske unije pokazuju da je 83% žena među
profesionalnim negovateljima koji pružaju podršku starijim osobama i
osobama sa invaliditetom.

Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Similar to Medijska pismenost i rodna ravnopravnost

Similar to Medijska pismenost i rodna ravnopravnost (20)

More from gordana comic

More from gordana comic (20)

Medijska pismenost i rodna ravnopravnost