1. Израда мониторинг плана у функцији процене утицаја
хидроморфолошких измена на еколошки статус Тамиша
Тамиш извире у Румунији на планини Семеник. Укупна дужина речног тока
Тамиша износи 359 км, а у дужини од 120 км Тамиш тече кроз Србију. У Србији у
близини села Ботош Тамиш се укључује у канал ДТД и тече каналским коритом у дужини
од 1,5 км. Даљим током Тамиш нема ни једну притоку. На територији Румуније Тамиш је
на два места спојен са Бегејом. Код Ченте и Опова Тамиш је спојен каналом Карашац са
Дунавом. Постоје још две везе са Дунавом, Визељ и Сибница у близини Панчева. Сви ови
каналски токови имају задатак да одводе високе воде Тамиша у Дунав а у ретким
случајевима могућ је обрнут ток воде . Долина Тамиша је често угрожена и плављена.
Што се тиче хидроморфолошке измене још обухватају и уређења корита и обезбеђење
обала и урађено је делимично. Од границе до Ботоша са обе стране реке израђени су
насипи, а насипи су израђени и на сектору Панчевачког рита од Ченте до ушћа, са десне
стране читавог тока, а са леве стране само по негде јер се река наслања на релативно
високу лесну трасу. Што се тиче уређења корита дужина меандара ове реке је драстично
смањена поготово у сектору од Ботоша до Ченте. Водни режим Тамиша се контролише са
могућношћу усмеравања водног отицаја. Код Панчева постоји чак и црпна станица која
испумпава насупрот гравитацији Тамиш у Дунав. испуњавањем меандара флувијалним
материјалом је спор. Самим тим што је тамиш међународна река она се карактерише као
река I реда по значају. Свака активност на овој реци је под надлежношћу Републике
Србије која своја права остварује преко министрарства или министарстава, тј. преко
покрајинских органа, органа локалне самоуправе и јавног водопривредног предузећа. Због
тога што Тамиш припада сливу Дунава и водном подручју Бачка и Банат “Воде
Војводине” је јавно водопривредно предузеће задужено за ово водно тело. Битна начела
која прописује закон а којима смо се и ми водили при изради овог мониторинг плана јесу:
- Начела одрживог развоја ( управљање Тамишом треба да буде такво да будуће
генерације користе ресурсе и благодати Тамиша у истој или у већој мери )
- Целовитост ( стање Тамиша не процењујемо само на основу показатеља из самог тока
Тамиша већ и шире )
- Најбоље доступне технике ( у нашој земљи је већи акценат на речи доступних него на
речи најбољих техника )
Све информације добијене мониторингом треба укључити у водни информациони
систем који те информације треба да обради, одржава, презентује и дистрибуира све
релевантне податке свим релевантним странама ( научне иснтитуције, факултети,
индустрија, појединци,... ). Одлично би било када би се у реализацији пројекта остварила
добра сарадња са Румунијом а и њено уључивање у информациони систем би такође било
одлично јер би за резултате мониторинга врло значајни били и податци реке Тамиш са

2. њихове стране. то би било добро прошитење врло добре сарадње коју Србија и Румунија
имају у вези са Дунавом.
Што се тиче финансијске конструкције буџетом Аутономне покрајне одређено је
180,000,000 динара за пројекте међународне сарадње, дефинисано је и 5,000,000 динара за
пројекте мониторинга али и 830,000,000 динара за све разне студије и припреме
инвестиција где се надамо да би овај пројекат могао да узме део средстава. Следећи
могући извор финансија је из накнада за воде. Накнаде за воде се плаћају било када се
користи водена површина. У случају Тамиша накнаду за воду плаћају ( требало би да
плаћају рибњаци ) пољопривредници који користе ту воду за наводњавање, индустрија,
спорт, рекреација и туризам. Висина накнаде за воду није утврђена за тачне количине воде
већ је стандардизована. Метода је следећа, пољппривредници плаћају у зависности од
засађене врсте и хектара по тој засађеној врсти, рибњаци плаћају према запремини
рибњака и типу рибе која се гаји ( да ли је топловодна или хладноводна врста ). Спорт,
рекреација и туризам накнаду плаћају у зависности од површине водног тела која је
потребна за ту активност. Такође постоје концесионе накнаде и загађивачке казне.
Сам програм мониторинга као и његове евентуалне измене законом су дефинисани
односно посебни планови управљања водама. Циљеви нашег програма мониторинга су:
- Процена утицаја хидроморфолошких измена на еколошки статус станишта
- Очување здравља и живота људи
- Смањења загађења и спречавање погоршања стања реке Тамиш
- Неометано коришћење воде, постизање жељених стандарда квалитета животне средине.
Мониторинг врши републичка организација надлежна за хидрометеоролошке послове која
је обавезна да квартално доставља извештаје надлежним органима. Јавност и све
заинтересоване институције, факултети треба да имају податке на располагању бесплатно
и стално.
Сам мониторинг састоји се из праћења огромног низа параметара средине на, по нама, 6
битних локалитета. Те тачке су....
1. Јаша Томић (улаз Тамиша у Србију)
2. тачка у близини Сечња (увид у стање Темиша пре његовог укључиванја у канал
ДТД)
3. непосредно иза уставе на Ботошу

3. 4. код Опова (пружа нам увид о утицају канала Карашац на Тамиш)
5. пре Панчева
6. пред ушће у Дунав (пружа нам увид у утицај Панчева и уставе у Паншеву на
Тамиш)
Сви горе наведени локалитети не смеју бити непосредно поред загађивача због тога
што такви подаци могу да дају нетачну слику.
Параметри који би се пратили генерално су подељени на три групе...
хидроморфолошки параметри
биолошки параметри
физичко-хемијски параметри
Хидроморфолошки параметри које ћемо пратити на свакој од тачака месечно (уз
могућност повећане фреквенције скупљања података) су: динамика тока, количина
воде, облик корита, варијације ширине и дубине, брзина тока и стање приобаља и
повезаност са подземним водама. Ове податке би смо добили релативно простим
методама попут мерења метром, водомерним летвама али и нешто сложенијим
методама попут пијезометарским бушотинама, брзиномерима..
биолошки мониторинг је скуп техника којима анализом живог света долазимо до
релевантних информација о стању водног система и укупном еколошком статусу
читавог водног система. Биолошке информације добијају се анализом различитих
типова заједница од којих су најдоминантније и најпогодније и за квантитативну и за
квалитативну анализу заједнице водених бескичмењака, фитопланктонске заједнице,
водене макрофите ихтиофауна и микробиолошки свет. У конкретном примеру Тамиша
сматрамо да због дубине саме реке није згодно и економски исплативо анализирати
водене бескичмењаке дна те би с тога фокус биолошких анализа био на
фитопланктону, воденим макрофитама, ихтиофауни коју чини чак 28 врста(трећина
сви рибљих врста у војводини)и микробиолошким анализама. Код фитопланктона
анализира се учешће Cyanobacteria, учешће Euglenophyta као и укупне биомасе
односно концентрације хлорофила по јединици запремине воде. Што се тиче водених

4. макрофита раде се индекси диверзитета и укупан број таксона. Код риба добијамо
увид у процесе биоакумулације и биомагнификације као и количини раствореног
кисеоника тако што их прво упецамо и онда анализирамо њихове шкрге или количину
метала у месу. Стандардна микробиолошка метода је колиформни индекс којим преко
количине бактерија E-Coly добијамо увид у фекално загађење воде. Биолошким
мониторингом потребно је испратити кључне сезонске тачке битне за читав живи свет
уз могуће повећање фреквенције узорковања по процени биолога који то ради.
Што се тиче физичко-хемијских података које сматрамо да су битни за ову реку су..
pH, БПК5, укупан азот, укупан фосфор, мутноћа, боја, проводљивост и температура.
Што се тиче ових физичко-хемијских параметара сматрамо да је месечно до недељно
узорковање адекватно.
Квантификацијом и интерполацијом свих горе наведених података добијамо најбољу
могућу представу о најбитнијој ставци мониторинга, а то је еколошки статус саме
воде. Он је одређен, односно може бити максималан (I), добар (II), умерен (III), слаб
(IV) и лош (V).
Све претходно потпада под стандардни континуарни мониторинг. Остављамо велику
могућност за честе циљане мониторинге. Под циљаним мониторингом подразумевамо
стандардне континуалне анализе којима придодајемо хемијске анализе на једињења
која су опасна или токсична а често се јављају у концентрацијама већим од МДК у овој
реци. Та једињења су... кадмијум и његова једињења, циклодијенски пестициди, олово
и његова једињења, жива и њена једињења, нафтален, полиароматични углјоводоници
и полихлоровани бифенили.Иницијатори оваквих циљаних мониторинга могу бити
изненадни помори риба, хаваријске ситуације итд.
Без обзира на велики степен хидроморфолошке измењености сматрамо да Тамиш и
даље поседује висок станишни потенцијал. Уочавамо јасно потенцијалну базу за
процес активне заштите Тамиша. Степен измењености станишта могао би се значајно
смањити уз смањење екстензивног сточарства и експлоатације воде од околних
рибњака и пољопривреде.