SlideShare a Scribd company logo
1 of 34
Стене
Прва крагујевачка гимназија – 2013.
Саша Михајловић, професор географије
• Стене су природни скупови или агрегати петрогених
минерала.
• Оне поседују одређене физичке и хемијске особине и могу
да се састоје од једног или више минерала.
• Наука која проучава стене назива се петрологија.
• Назив петрологија потиче од грчких речи petra што значи
стена и logos што значи наука, сазнање.
• Мономинералне стене су изграђене од једног минерала
(мермер – калцит), а полиминералне од више минерала и
заступљеније су у Земљиној кори (гранит – кварц, фелдспат,
лискун).
• Према начину постанка стене се деле на магматске,
седиментне и метаморфне.
гранит мермеркречњак
• Магматске стене настају хлађењем и кристализацијом
магме у унутрашњости или лаве на површини Земље.
• Према месту формирања деле се на: дубинске (или
интрузивне), изливне (или ефузивне) и жичне стене.
Магматске стене
Дубинска магматска стена - гранит Изливна магматска стена - трахит
• Дубинске магматске стене настају на већим дубинама
Земљине коре спорим хлађењем магме и њеном
кристализацијом.
• Имају зрнасту структуру, чине је минерали приближно исте
величине.
парчад перидотитa
• Дубинске магматске стене најчешће се јављају у облику
батолита и лаколита.
• Када се магма креће ка површини, она издиже слојеве стена
изнад себе, хлади се и формира простране стеновите масиве
неправилног облика који се називају батолити (Копаоник).
• На сличан начин настају и лаколити, који су утиснути у
слојеве седиментних стена у облику сочива или печурке
(Авала).
• Разарањем површинских слојева стена ови масиви могу се
појавити на површини у виду компактних стеновитих
блокова – монолита.
монолит
• Најпознатије дубинске магматске стене су гранит, диорит,
сијенит, габро и перидотит.
сијенит
диорит
габро
гранит
перидотит
• Гранит је најраспрострањенија интрузивна стена, која се
састоји од минерала кварца, фелдспата и лискуна.
• Веома је отпорна и чврста стена и зато има широку примену у
грађевинарству.
гранит
• Сијенит је сличан граниту, не садржи кварц и ређи је, док је
диорит тамније боје и користи се за поплочавање путева и
улица.
сијенит
диорит
• Габро је тамнозелена или црна стена, која се и поред велике
тврдоће добро обрађује и глача, па се користи у
грађевинарству и вајарству.
• Од њега је изграђен споменик Незнаном јунаку на Авали.
габро
• Перидотит је тамнозелена стена. За њу су везана налазишта
појединих руда.
перидотит
• Изливне магматске стене настају на површини Земље
хлађењем и очвршћавањем лаве.
• Састоје се од ситнозрних минерала између којих су уметнути
крупнији кристали. Оваква структура назива се порфирска.
андезит
• У зависности од тога да ли је лава течна или густа изливне
магматске стене могу се наћи у облику вулканских купа,
плоча, платоа или лавичних токова.
• Према минералошком и хемијском саставу изливне стене не
разликују се од дубинских, односно, свакој дубинској
одговара нека површинска стена.
риолитгранит
• Најпознатије су риолит, трахит, дацит, андезит и базалт.
• Риолит одговара граниту и јавља се у вулканским купама и
лавичним токовима.
• Трахит одговара сијениту и јавља су у вулканским купама и у
као жична стена.
риолит трахит
• Дацит и андезит аналогни су диориту, док је базалт сличан
габру и најраспрострањенија је магматска стена (образује
дно већине океана), а на површини Земље јавља се у виду
великих лавичних плоча (Декан у Индији, Колумбијски
плато).
андезит базалтдацит
• Жичне стене су дубинске магматске стене које по положају
формирања представљају прелаз између стена насталих
хлађењем магме на дубини и изливних магматских стена.
• Образују се када магма на свом путу ка површини испуни
тање пукотине и у њима очврсне.
• Седиментне стене настају таложењем и нагомилавањем, а
потом и повезивањем различитог материјала, минералног и
органског порекла.
• Најчешће се јављају у виду слојева у воденим басенима или
на копну.
• Према саставу материјала и начину седиментације, деле се
на кластичне, органогене и хемијске седиментне стене.
Седиментне стене
слојеви седиментних стена
• Кластичне седиментне стене настају од материјала
минералног порекла различите величине, облика и састава,
који је већ учествовао у грађи стена.
• Такав материјал се таложи и повезује силикатним,
карбонатним или гвожђевитим цементом.
• Најпознатије кластичне седиментне стене су брече,
конгломерати, пешчари и алевролити (лес).
• Глина (глинац) чине засебну групу хемијско седиментних
стена сасатављене од честица прашине пречника мањих од
0, 002mm).
глинац
• Брече су настале цементовањем угластих комада стена, док су
конгломерати састављени од заобљеног и повезаног шљунка.
• Пешчари чине 10–15% свих седиментних стена и могу се
формирати и на копну и у мору. Настају цементовањем
песковитог материјала различитог порекла и крупноће зрна, а
могу достићи дебљину и до 1.000 метара (Метеори у Грчкој).
• Лес је настао таложењем ситних честица прашине под
утицајем ветра. Код нас је најраспрострањенији у Војводини и
користи се у производњи цигле.
лес
пешчар
конгломератбреча
• Органогене седиментне стене настају таложењем и
очвршћавањем остатака биљних и животињских
организама.
• Карбонатне стене су најраспрострањеније, а међу њима су
најчешћи кречњаци и доломити.
кречњаци
доломит
• Кречњак је трећа по заступљености седиментна стена (после
глине и пешчара).
• Настао је таложењем и очвршћавањем животињских љуштура
и скелета у океанима и морима.
• Сивобеличасте је боје и састоји се од калцијум-карбоната и
минерала калцита.
• Од њега су претежно изграђени Динариди и Карпатско-
балканске планине, у којима је изражена крашка ерозија.
кречњак
• Доломит је сличан кречњаку, само што је у његовом саставу
више заступљен магнезијум и минерал доломит.
• Имају велику примену у грађевинарству.
• Печењем кречњака добија се креч, а од доломита се праве
ватростални и термоизолациони материјали.
креч
доломит
• Хемијске седиментне стене настају таложењем минерала у
сланим језерима и морима и таложењем калцијум-
карбоната.
• Овим стенама припадају камена со, гипс, шалитра, бигар
(сига) и травертин.
гипс камена со
Калијум нитрат познат и као шалитра
• Бигар је порозна, шупљикава и трошна стена која настаје
излучивањем кречњака из воде посредством биљака.
• Травертин настаје на брзацима и водопадима где се због
удара и распршивања воде издваја угљен-диоксид и таложи
калцијум-карбонат. Сличан је бигру, али је компактнији. Може
настати и на местима где се јављају топли извори у кречњаку
(Памукале у Турској).
Траветринске наслаге –Памукале у Турској
Бигар
Травертин
• Метаморфне стене настају накнадном променом
магматских и седиментних стена под утицајем топлоте,
гасова и притиска. Те промене познате су као метаморфизам.
• Висок притисак изазива динамички, а интензивна топлота
термални метаморфизам.
• Изложене притисцима, температури и гасовима, стене трпе
велике структурне, хемијске и минералне промене и
попримају другачије особине.
Метаморфне стене
Метаморфна стена - филит
• Гранит, чврст и отпоран, метаморфише се у гнајс, који се
разлаже и под утицајем атмосферских падавина.
• Мермер настаје метаморфозом кречњака под утицајем
температуре и притиска. Изузетно је цењен у грађевинарству
и вајарству због лаке текстуре, боје и лакоће са којом се
обрађује.
• У метаморфне стене спадају још и серпентинит, метаморфна
стена настала од перидотита, кварцит, настао од пешчара, и
разне врсте шкриљаца.
Гнајс Мермер Кварцит
Серпентинит
Шкриљци
• Руде су стене које садрже метале и неметале у количинама
које су економски оправдане за експлоатацију.
• Оне су настале седиментацијом или процесом метаморфозе
током геолошке историје Земље при хлађењу магме или лаве.
Руде и минерални ресурси
• У развоју цивилизације руде су имале значајну улогу, а
потражња за различитим врстама руда мењала се током
историје.
• После каменог доба наступило је бронзано, а затим је
уследило гвоздено доба.
• У последња два века развој друштва се заснива на
коришћењу угља и нафте, а савремено доба се због примене
нуклеарне енергије назива и атомском ером.
• Руде се могу поделити на руде метала, руде неметала и
фосилна горива.
• Руде метала најчешће се јављају у магматским и
метаморфним стенама, али има их и у седиментним
стенама (боксит и манган).
• Руде неметала углавном се налазе у седиментним стенама, а
користе се у грађевинарству. То су камена кухињска со,
фосфати, азбест, талк, глина, графит, лискун, кварцни песак
итд.
БокситХематит
• Фосилна горива су стене које горе – каустобиолити.
• Деле се на угаљ и нафту.
• Угаљ настаје процесом карбонификације, који се најчешће
одвија у воденој средини, без присуства кисеоника.
Наслаге угља
антрацит
• Деловањем анаеробних бактерија биљна маса постепено
губи кисеоник и водоник, а количина угљеника се повећава.
• Карбонификација се одвија споро и траје милионима година.
• Према степену карбонификације угаљ се дели лигнит, мрки
угаљ, камени угаљ и антрацит.
• Највиши стадијум карбонификације је графит, који гори тек
на 4.000oС, па се користи као термоизолатор.
лигнит
мрки угаљ
камени угаљ
графитантрацит
• Нафта настаје таложењем и труљењем остатака организама.
• Најповољнији услови за стварање нафте су у ивичним
морима, великим лагунама, језерима итд.
• Лежишта нафте по правилу прате налазишта земног гаса.
• Иако се последњих деценија више користе обновиви извори
енергије (ветар, вода, Сунчева енергија), фосилна горива су
још увек најзначајнији извор (више од 4/5 укупних светских
потреба).
• До сада откривене резерве угља и нафте, уз садашњи ниво
експлоатације довољне су за наредних 50 до 100 година.

More Related Content

What's hot

Kartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiKartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiDragan Antić
 
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš GagićHidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš GagićEdukacija Obrazovni portal
 
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemljePostanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemljeJovana Veselinović
 
Vreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiVreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiJovana Veselinović
 
Спољашње силе
Спољашње силеСпољашње силе
Спољашње силеprijicsolar
 
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaOblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaradmila10
 
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stenePostanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, steneljubicadj1
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljedusanjerkovic
 
Privreda - pojam i podela
Privreda - pojam i podelaPrivreda - pojam i podela
Privreda - pojam i podelaAdnan
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiJovana Veselinović
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineprijicsolar
 
Mineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine koreMineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine koreprijicsolar
 

What's hot (20)

Kartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografijiKartografski metod u geografiji
Kartografski metod u geografiji
 
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš GagićHidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
Hidrosfera okeani i mora Tanja Notaroš Gagić
 
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemljePostanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
 
Vreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiVreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementi
 
Спољашње силе
Спољашње силеСпољашње силе
Спољашње силе
 
Fluvijalna erozija
Fluvijalna erozijaFluvijalna erozija
Fluvijalna erozija
 
Vulkani
Vulkani Vulkani
Vulkani
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih silaOblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila
 
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stenePostanak i unutrašnja građa zemlje, stene
Postanak i unutrašnja građa zemlje, stene
 
Zemlja stene-minerali
Zemlja stene-mineraliZemlja stene-minerali
Zemlja stene-minerali
 
Reke Srbije Tanja Gagić
Reke Srbije Tanja GagićReke Srbije Tanja Gagić
Reke Srbije Tanja Gagić
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemlje
 
Privreda - pojam i podela
Privreda - pojam i podelaPrivreda - pojam i podela
Privreda - pojam i podela
 
Zemljiste
ZemljisteZemljiste
Zemljiste
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobine
 
Lednička erozija
Lednička erozijaLednička erozija
Lednička erozija
 
Mineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine koreMineralma gradja zemljine kore
Mineralma gradja zemljine kore
 
Fizička geografija
Fizička geografijaFizička geografija
Fizička geografija
 

Viewers also liked (8)

Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Rudarstvo Tanja Gagić
Rudarstvo Tanja GagićRudarstvo Tanja Gagić
Rudarstvo Tanja Gagić
 
Atmosfera
AtmosferaAtmosfera
Atmosfera
 
Energetika - Saša Stojanović
Energetika - Saša StojanovićEnergetika - Saša Stojanović
Energetika - Saša Stojanović
 
Uticaj pušenja na psihofizičko zdravlje
Uticaj pušenja na psihofizičko zdravljeUticaj pušenja na psihofizičko zdravlje
Uticaj pušenja na psihofizičko zdravlje
 
Pušenje i zdravlje
Pušenje i zdravljePušenje i zdravlje
Pušenje i zdravlje
 
Zagađivanje i zaštita morskih ekosistema
Zagađivanje i zaštita morskih ekosistemaZagađivanje i zaštita morskih ekosistema
Zagađivanje i zaštita morskih ekosistema
 
Чланковити црви
Чланковити црвиЧланковити црви
Чланковити црви
 

Similar to Stene Geografija - 1. razred gimnazije

Similar to Stene Geografija - 1. razred gimnazije (6)

Stene
SteneStene
Stene
 
Stene rude i fosilna goriva
Stene rude i fosilna gorivaStene rude i fosilna goriva
Stene rude i fosilna goriva
 
Kvarc
Kvarc Kvarc
Kvarc
 
Рударство
РударствоРударство
Рударство
 
Vrste i svojstva materijala
Vrste i svojstva materijalaVrste i svojstva materijala
Vrste i svojstva materijala
 
производња гвожђа и челика
производња гвожђа и челикапроизводња гвожђа и челика
производња гвожђа и челика
 

More from Prva kragujevačka gimnazija (20)

Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018Ispit 5 r zup_2018
Ispit 5 r zup_2018
 
Balkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promeneBalkansko poluostrvo - savremene promene
Balkansko poluostrvo - savremene promene
 
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjigaUvod u fizičku geografiju   razvoj geografskih misli - nova knjiga
Uvod u fizičku geografiju razvoj geografskih misli - nova knjiga
 
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazijeUvod u društvenu geografiju   2. razred gimnazije
Uvod u društvenu geografiju 2. razred gimnazije
 
Uragan
UraganUragan
Uragan
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Lednicka erozija
Lednicka erozijaLednicka erozija
Lednicka erozija
 
Zuti patuljak
Zuti patuljak Zuti patuljak
Zuti patuljak
 
Pustinje
PustinjePustinje
Pustinje
 
Reka Nil
Reka NilReka Nil
Reka Nil
 
Padavine
PadavinePadavine
Padavine
 
Kanjon Kolorada
Kanjon KoloradaKanjon Kolorada
Kanjon Kolorada
 
Amazon
AmazonAmazon
Amazon
 
Zemljina atmosfera
Zemljina atmosferaZemljina atmosfera
Zemljina atmosfera
 
Vulkani
VulkaniVulkani
Vulkani
 
Polarna svetlost
Polarna svetlostPolarna svetlost
Polarna svetlost
 
Okeani
OkeaniOkeani
Okeani
 
Kraška erozija
Kraška erozijaKraška erozija
Kraška erozija
 
Glacijalna erozija
Glacijalna erozijaGlacijalna erozija
Glacijalna erozija
 
Kanjon kolorada
Kanjon koloradaKanjon kolorada
Kanjon kolorada
 

Recently uploaded

Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfpauknatasa
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfpauknatasa
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуИвана Ћуковић
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfpauknatasa
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024pauknatasa
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceSiniša Ćulafić
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfpauknatasa
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docpauknatasa
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaDanijeliriakaMcFlow1
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfpauknatasa
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022pauknatasa
 

Recently uploaded (16)

Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
 
OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у Београду
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
OIR-V10.pptx
OIR-V10.pptxOIR-V10.pptx
OIR-V10.pptx
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
 

Stene Geografija - 1. razred gimnazije

  • 1. Стене Прва крагујевачка гимназија – 2013. Саша Михајловић, професор географије
  • 2. • Стене су природни скупови или агрегати петрогених минерала. • Оне поседују одређене физичке и хемијске особине и могу да се састоје од једног или више минерала. • Наука која проучава стене назива се петрологија. • Назив петрологија потиче од грчких речи petra што значи стена и logos што значи наука, сазнање.
  • 3. • Мономинералне стене су изграђене од једног минерала (мермер – калцит), а полиминералне од више минерала и заступљеније су у Земљиној кори (гранит – кварц, фелдспат, лискун). • Према начину постанка стене се деле на магматске, седиментне и метаморфне. гранит мермеркречњак
  • 4. • Магматске стене настају хлађењем и кристализацијом магме у унутрашњости или лаве на површини Земље. • Према месту формирања деле се на: дубинске (или интрузивне), изливне (или ефузивне) и жичне стене. Магматске стене Дубинска магматска стена - гранит Изливна магматска стена - трахит
  • 5. • Дубинске магматске стене настају на већим дубинама Земљине коре спорим хлађењем магме и њеном кристализацијом. • Имају зрнасту структуру, чине је минерали приближно исте величине. парчад перидотитa
  • 6. • Дубинске магматске стене најчешће се јављају у облику батолита и лаколита. • Када се магма креће ка површини, она издиже слојеве стена изнад себе, хлади се и формира простране стеновите масиве неправилног облика који се називају батолити (Копаоник). • На сличан начин настају и лаколити, који су утиснути у слојеве седиментних стена у облику сочива или печурке (Авала).
  • 7. • Разарањем површинских слојева стена ови масиви могу се појавити на површини у виду компактних стеновитих блокова – монолита. монолит
  • 8. • Најпознатије дубинске магматске стене су гранит, диорит, сијенит, габро и перидотит. сијенит диорит габро гранит перидотит
  • 9. • Гранит је најраспрострањенија интрузивна стена, која се састоји од минерала кварца, фелдспата и лискуна. • Веома је отпорна и чврста стена и зато има широку примену у грађевинарству. гранит
  • 10. • Сијенит је сличан граниту, не садржи кварц и ређи је, док је диорит тамније боје и користи се за поплочавање путева и улица. сијенит диорит
  • 11. • Габро је тамнозелена или црна стена, која се и поред велике тврдоће добро обрађује и глача, па се користи у грађевинарству и вајарству. • Од њега је изграђен споменик Незнаном јунаку на Авали. габро
  • 12. • Перидотит је тамнозелена стена. За њу су везана налазишта појединих руда. перидотит
  • 13. • Изливне магматске стене настају на површини Земље хлађењем и очвршћавањем лаве. • Састоје се од ситнозрних минерала између којих су уметнути крупнији кристали. Оваква структура назива се порфирска. андезит
  • 14. • У зависности од тога да ли је лава течна или густа изливне магматске стене могу се наћи у облику вулканских купа, плоча, платоа или лавичних токова. • Према минералошком и хемијском саставу изливне стене не разликују се од дубинских, односно, свакој дубинској одговара нека површинска стена. риолитгранит
  • 15. • Најпознатије су риолит, трахит, дацит, андезит и базалт. • Риолит одговара граниту и јавља се у вулканским купама и лавичним токовима. • Трахит одговара сијениту и јавља су у вулканским купама и у као жична стена. риолит трахит
  • 16. • Дацит и андезит аналогни су диориту, док је базалт сличан габру и најраспрострањенија је магматска стена (образује дно већине океана), а на површини Земље јавља се у виду великих лавичних плоча (Декан у Индији, Колумбијски плато). андезит базалтдацит
  • 17. • Жичне стене су дубинске магматске стене које по положају формирања представљају прелаз између стена насталих хлађењем магме на дубини и изливних магматских стена. • Образују се када магма на свом путу ка површини испуни тање пукотине и у њима очврсне.
  • 18. • Седиментне стене настају таложењем и нагомилавањем, а потом и повезивањем различитог материјала, минералног и органског порекла. • Најчешће се јављају у виду слојева у воденим басенима или на копну. • Према саставу материјала и начину седиментације, деле се на кластичне, органогене и хемијске седиментне стене. Седиментне стене слојеви седиментних стена
  • 19. • Кластичне седиментне стене настају од материјала минералног порекла различите величине, облика и састава, који је већ учествовао у грађи стена. • Такав материјал се таложи и повезује силикатним, карбонатним или гвожђевитим цементом. • Најпознатије кластичне седиментне стене су брече, конгломерати, пешчари и алевролити (лес). • Глина (глинац) чине засебну групу хемијско седиментних стена сасатављене од честица прашине пречника мањих од 0, 002mm). глинац
  • 20. • Брече су настале цементовањем угластих комада стена, док су конгломерати састављени од заобљеног и повезаног шљунка. • Пешчари чине 10–15% свих седиментних стена и могу се формирати и на копну и у мору. Настају цементовањем песковитог материјала различитог порекла и крупноће зрна, а могу достићи дебљину и до 1.000 метара (Метеори у Грчкој). • Лес је настао таложењем ситних честица прашине под утицајем ветра. Код нас је најраспрострањенији у Војводини и користи се у производњи цигле. лес пешчар конгломератбреча
  • 21. • Органогене седиментне стене настају таложењем и очвршћавањем остатака биљних и животињских организама. • Карбонатне стене су најраспрострањеније, а међу њима су најчешћи кречњаци и доломити. кречњаци доломит
  • 22. • Кречњак је трећа по заступљености седиментна стена (после глине и пешчара). • Настао је таложењем и очвршћавањем животињских љуштура и скелета у океанима и морима. • Сивобеличасте је боје и састоји се од калцијум-карбоната и минерала калцита. • Од њега су претежно изграђени Динариди и Карпатско- балканске планине, у којима је изражена крашка ерозија. кречњак
  • 23. • Доломит је сличан кречњаку, само што је у његовом саставу више заступљен магнезијум и минерал доломит. • Имају велику примену у грађевинарству. • Печењем кречњака добија се креч, а од доломита се праве ватростални и термоизолациони материјали. креч доломит
  • 24. • Хемијске седиментне стене настају таложењем минерала у сланим језерима и морима и таложењем калцијум- карбоната. • Овим стенама припадају камена со, гипс, шалитра, бигар (сига) и травертин. гипс камена со Калијум нитрат познат и као шалитра
  • 25. • Бигар је порозна, шупљикава и трошна стена која настаје излучивањем кречњака из воде посредством биљака. • Травертин настаје на брзацима и водопадима где се због удара и распршивања воде издваја угљен-диоксид и таложи калцијум-карбонат. Сличан је бигру, али је компактнији. Може настати и на местима где се јављају топли извори у кречњаку (Памукале у Турској). Траветринске наслаге –Памукале у Турској Бигар Травертин
  • 26. • Метаморфне стене настају накнадном променом магматских и седиментних стена под утицајем топлоте, гасова и притиска. Те промене познате су као метаморфизам. • Висок притисак изазива динамички, а интензивна топлота термални метаморфизам. • Изложене притисцима, температури и гасовима, стене трпе велике структурне, хемијске и минералне промене и попримају другачије особине. Метаморфне стене Метаморфна стена - филит
  • 27. • Гранит, чврст и отпоран, метаморфише се у гнајс, који се разлаже и под утицајем атмосферских падавина. • Мермер настаје метаморфозом кречњака под утицајем температуре и притиска. Изузетно је цењен у грађевинарству и вајарству због лаке текстуре, боје и лакоће са којом се обрађује. • У метаморфне стене спадају још и серпентинит, метаморфна стена настала од перидотита, кварцит, настао од пешчара, и разне врсте шкриљаца. Гнајс Мермер Кварцит Серпентинит Шкриљци
  • 28. • Руде су стене које садрже метале и неметале у количинама које су економски оправдане за експлоатацију. • Оне су настале седиментацијом или процесом метаморфозе током геолошке историје Земље при хлађењу магме или лаве. Руде и минерални ресурси
  • 29. • У развоју цивилизације руде су имале значајну улогу, а потражња за различитим врстама руда мењала се током историје. • После каменог доба наступило је бронзано, а затим је уследило гвоздено доба. • У последња два века развој друштва се заснива на коришћењу угља и нафте, а савремено доба се због примене нуклеарне енергије назива и атомском ером.
  • 30. • Руде се могу поделити на руде метала, руде неметала и фосилна горива. • Руде метала најчешће се јављају у магматским и метаморфним стенама, али има их и у седиментним стенама (боксит и манган). • Руде неметала углавном се налазе у седиментним стенама, а користе се у грађевинарству. То су камена кухињска со, фосфати, азбест, талк, глина, графит, лискун, кварцни песак итд. БокситХематит
  • 31. • Фосилна горива су стене које горе – каустобиолити. • Деле се на угаљ и нафту. • Угаљ настаје процесом карбонификације, који се најчешће одвија у воденој средини, без присуства кисеоника. Наслаге угља антрацит
  • 32. • Деловањем анаеробних бактерија биљна маса постепено губи кисеоник и водоник, а количина угљеника се повећава. • Карбонификација се одвија споро и траје милионима година. • Према степену карбонификације угаљ се дели лигнит, мрки угаљ, камени угаљ и антрацит. • Највиши стадијум карбонификације је графит, који гори тек на 4.000oС, па се користи као термоизолатор. лигнит мрки угаљ камени угаљ графитантрацит
  • 33. • Нафта настаје таложењем и труљењем остатака организама. • Најповољнији услови за стварање нафте су у ивичним морима, великим лагунама, језерима итд. • Лежишта нафте по правилу прате налазишта земног гаса.
  • 34. • Иако се последњих деценија више користе обновиви извори енергије (ветар, вода, Сунчева енергија), фосилна горива су још увек најзначајнији извор (више од 4/5 укупних светских потреба). • До сада откривене резерве угља и нафте, уз садашњи ниво експлоатације довољне су за наредних 50 до 100 година.