JOAKIMINTERFEST 2016 11. Međunarodni pozorišni festival 11th International Theatre Festival

1. JoakimInterFest 2016
Žiri 11. Međunarodnog
p o z o r i š n o g f e s t i v a l a
JoakimInterFest u sastavu: Miloš
Latinović, književnik i predsednik
žirija, Maja Izetbegović, glumica i
Goran Cvetković, reditelj doneo je
sledeću
O D L U K U
Joakimova nagrada za najbolju
predstavu dodeljuje se predstavi
„MI SMO ONI NA KOJE SU NAS
RODITELJI UPOZORAVALI“
Tanje Šljivar u režiji Mirjane
Karanović i produkciji Bosanskog
narodnog pozorišta Zenica.
Predstava se bavi značajnim,
aktuelnim društvenim problemima,
duboko ulazi u psihe povređene
teškim društvenim turbulencijama -
susret sa smrću, traganje za
ljubavlju, preispitivanje opstanka posle tragedije.
Moderno napisan tekst našao je adekvatan izraz u igri
glumaca.
Joakimova nagrada za režiju dodeljuje se Ani
Đorđević, rediteljki predstave „MOJE DETE“, autora
Stojana Srdića u produkciji Beogradskog dramskog
pozorišta.
Rediteljka hrabro ulazi u sferu složenih i brutalnih
međuljudskih odnosa ljudi sa margine – ponižene romske
populacije kod nas. I pored drastičnih porodičnih odnosa,
punih nasilja i licemerja, poezija nade i suptilne topline
jasnim režijskim sredstvima osvetljava pozorište u
njegovom punom sjaju.
Joakimova nagrada za glumu dodeljuje se Mirjani
Karanović za ulogu Mare u predstavi „MI SMO ONI NA
KOJE SU NAS RODITELJI UPOZORAVALI“.
Igra Mirjane Karanović sugestivno na umetničkom i
filozofskom nivou donosi tragediju izgubljenog ljudskog
duha u katastrofalnim meandrima ličnih i društvenih
dubinskih trauma. Studioznost njenog pristupa ovom
složenom liku doseže najviše tačke glumačke umetnosti.
Joakimova nagrada za glumu dodeljuje se Jovani
Gavrilović za ulogu Ranke u predstavi „MOJE DETE“
Beogradskog dramskog pozorišta.
Autentična prisutnost, nepatvorena iskrenost, svežina
doživljaja, suptilna nežnost i neki daleki vapaj za
slobodom donela je ova mlada glumica tako da je
obasjavala svojim prisustvom celu scenu.
Joakimova nagrada za vizuelnost dodeljuje se Ani
Kolbjanovoj za dizajn i izradu maski u predstavi „SAN
LETNJE NOĆI“, Knjaževsko-srpskog teatra Kragujevac.
Maštovitost, hrabrost, bogatstvo likovnih ideja,
sugestivnost i snaga ekspresije u osmišljavanju i izradi
maski u predstavi „SAN LETNJE NOĆI“ bili su jedinstveni
izraz oniričnosti Šekspirovog dela.
Joakimova specijalna nagrada dodeljuje se
Knjaževsko-srpskom teatru za jedinstvenu, kompleksnu i
neuobičajenu, za današnje vreme i okolnosti, produkciju
predstave „SAN LETNJE NOĆI“, Knjaževsko-srpskog
teatra Kragujevac.
U uslovima minimalističkih produkcija koje dominiraju
scenama srpskih pozorišta, Knjaževsko-srpski teatar
smogao je snage, invencije, upornosti i mašte da ovo
Šekspirovo delo prikaže u sveukupnoj višeznačnosti.
Pored glumačke igre kompletna scenska tehnologija
podržala je ovaj san o moći i ljubavi, što bi se teško moglo
očekivati i u mnogo bogatijim pozorištima.
Sve odluke su donete jednoglasno.
U Kragujevcu
Dana, 14. oktobra 2016. godine
1
POBEDILA ZENIČKA PREDSTAVA
„MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI UPOZORAVALI“
Završen Jedanaesti JoakimInterFest
15.9

2. JoakimInterFest 2016
Kragujevački međunarodni pozorišni festival - 11.
JoakimInterFest ulazi u svoju završnu fazu.
Članica ovogodišnjeg
žirija JoakimInterFesta je i
glumica sarajevskog
„Kamernog teatra 55” Maja
Izetbegović. Ona je pre tri
godine (čak sa dve uloge u
p r e d s t a v a m a n a
takmičarskom repertoaru
„Elijahova stolica” -
nagrada za najbolju
glumicu i „Grebanje ili
Kako se ubila moja baka”)
već bila na InterFestu, tako
da joj on kao smotra nije
nepoznanica.
- Te 2013. godine zaista je bila jaka selekcija na
festivalu i zaista sam srećna što sam bila deo nje i u baš
tako jakoj konkurenciji osvojila nagradu. Ove godine je
odabir predstava, takođe, vrlo zanimljiv. Ima „malih”
predstava, duodrama koje se „bave” tim skromnim, malim
pričama običnih ljudi ali koje su takođe veoma važne da se
„ispričaju” sa scene, kaže ona.
Maji Izetbegović ovo nije prvi dolazak na InterFest ali
zato članstvo u žiriju ove ili neke slične pozorišne smotre
jeste. Pošto je po njoj koncept 11. JoakimInterFesta
zanimljiv, ne krije da je zaista uživala u toj ulozi:
- Uživala sam u gledanju predstava sa ove, za mene
nove i interesantne „pozicije”. Kao član žirija na predstave
morate gledati objektivno, a ne, kao što sam ja navikla -
navijački jer želim da bude što bolja i da ja u njoj uživam.
Nije mi bilo jednostavno, priznaje naša sagovornica.
Poslednjeg, osmog, takmičarskog dana festivala na
repertoaru je bila predstava Bosanskog narodnog
pozorišta Zenica „Mi smo oni na koje su nas roditelji
upozoravali” koji je po tekstu Tanje Šljivar režirala Mirjana
Karanović. Ovaj tekst nagrađen je „Sterijinom nagradom
na ovogodišnjem „Pozorju” a glumački dvojac Mirjana
Karanović i Enes Salković, upravo su stigli iz Zagreba gde
su ovaj komad odigrali na zatvaranju „Gavelinih dana”.
- Ovo je priča o dvoje ljudi, dva potpuna stranca koji se
slučajno susreću u nekom toaletu jednog kluba i taj njihov
„sudar”, ta dva sveta i njihova komunikacija i
podkomunikacija nam govori o njima kroz otuđenje svih
savremenih ljudi. Zapravo, ovo je priča, izuzetno
društveno angažovana, u ovom, iskreno moram da
kažem - odvratnom 21. veku gde živimo u vreme tvitera,
fejsbuka, kompjutera, SMS-ova, mobilnih telefona,
aplikacija, gadžeta..., kaže glumac Enes Salković koji u
predstavi tumači lik Milana.
Po njemu komunikacija kao osnovni, bazični pristup
između ljudskih bića danas ne postoji.
- Nje više nema, barem na onaj način na koji smo
navikli između bilo koje dve osobe: brata i sestra, roditelja i
deteta, među ljubavnicima... E, ta i takva komunikacija je
stavljena u drugi, treći, četvrti plan. Ona više nije direktna -
između dve individue i potpuno je dehumanizovana.
Svaka komunikacija se danas odvija preko „nekih
posrednika”. Da li je to mobilni telefon ili internet ali, nema
više zdrave i izravne komunikacije i kontakata između
ljudi. To je „bolest”, ne samo kod nas nego u čitavom svetu
21. veka i ovog našeg doba. Gubi se ljudski odnos, intima i
humanost i taj problem je sve vidljiviji i uočljiviji, tvrdi on.
Mirjana Karanović je režirala komad „Mi smo oni na
koje su nas roditelji upozoravali” i u predstavi igra lik Mare.
- Kada sam prvi put pročitala ovaj tekst, preplavile su
me emocije koje izbijaju iz njega. Prepoznala sam u njemu
slojeve moje duše. Moje tuge, strahove, čežnje, praznine
koje ostaju iza ljudi koje sam voljela. U njemu sam
prepoznala sva moja bića koja uporedo žive u meni.
Djevojčicu koja čezne za pažnjom svog oca, prazninu
majke koja više nema svog sina, neizmjernu ljubav
djevojke prema bratu i žudnju zrele žene za životom.
Ja nisam režirala ovu
predstavu. Ova predstava
je igra i mi smo igrači. Ona
ništa ne objašnjava. Ona
se otkriva. Ona se čuje i
vidi i osjeća, istakla je ona
u svojoj rediteljskoj
eksplikaciji.
To je i bilo prvo pitanje
koje joj je postavila
moderatorka razgovora
D r a g a n a B o š k o v i ć ,
teatrolog, „jeste li ili nije
režirala ovu predstavu?”.
- Za mene je režija
uvek na neki način, tako
sam to doživljavala, bilo
2
DUBOKO LIČNA PRIČA „LEGLA U SVOJE ŽLEBOVE”
Dan osmi

3. 3
JoakimInterFest 2016
Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar 20.00
Teatar „Al. Davila“ Pitešti. Rumunijać
EDIT PJAF U VRTLOGU SREĆE
U ulozi Edit Pjaf: Ramona Olteanu
Autor: Matei Varodi
Klavirska pratnja: Vincentiu Perniu
nešto gde reditelji imaju vrlo
jasnu koordinaciju između svojih
ideja, misli i emocija i to jako
precizno formulišu kroz svoje
planove i viziju šta će se na sceni
dešavati. Reditelj posmatra i
kanališe sa strane i pomaže da
se naša energija „ispliva” u ono
što je glavna misao tog komada.
Pošto sam u ovoj predstavi
radila i jedno i drugo, nikada u
životu nisam doživela tako nešto
i to mi je prvo takvo iskustvo.
Nismo imali nikakvu pomoć sa
strane. Imala sam trenutke
velikih kriza, ali, pošto sam
tvrdoglava nisam htela da
odustanem. Dolazila sam na
probe, sve „rušila” što je prethodnih dana napravljeno sve
dok se predstava nije uspostavila.
Ali jako mi je drago i želim da nastavim te neke
autorske projekte, izjavila je ona na razgovorima dodavši
da je rediteljski rad na filmu nešto lakši jer, tamo „makar
možeš da pogledaš što to si uradio.
Po noj, a izvođenje na InterFestu je bilo 11. put da
igraju predstavu ona je po „prvi put prohodala” i Mirjana
Karanović je osetila da „ne mora da se više za nešto
pridržava”.
- Ona je urađena sa toliko detalja, precizno, i u njoj
nema improvizacije jer bi se pogubili, iskrena je bila
rediteljka i glumica.
Voditeljka razgovora se složila da je ona toliko
precizno zamišljena i izvedena poput partiture u kojoj ni
jedan ton ne sme biti falš kao i da je njen mizancen zapravo
koreografski, dodavši da je imala prilike da gleda
predstavu na „Sterijinom pozorju” i da se prosto osetilo da
je ona sinoć, jednostavno „legla
u svoje žlebove”.
Po njoj ova predstava je
duboko lična i intimna da je
zapravo krajnje univerzalna i
svojevrsna „mapa duše”.
I Karanovićkin partner na
sceni Enes Salković dodao je da
je njihov šestomesečni rad na
ovom projektu bio težak.
- Naporan, zamoran ali isto
tako intrigantan proces rada iz
koga sam najviše naučio, a
naučio sam koliko ne znam.
Predivno otkriće kad spoznaš
koliko ne znaš, rekao je on,
naglasivši da je imao prilike da
igra u komadima Tanje Šljivar („grebanje ili Kao se ubila
moja baka”) ali da je ovaj tekst toliko kompleksan da kada
ga je prvi put pogledao nije imao viziju kako će sve ispasti
na kraju.
Po mišljenju Dragane Bošković forma duodrame, u
kojoj se igra i ovaj tekst je sublimna, postavlja se sve češće
i u njima se tretiraju moćni i bitni problemi.
Po prvi put u istoriji kragujevačkih festivala odluku žirija
o nagrađenima pročitala je odmah po završetku razgovora
na maloj sceni Dragana Bošković a Mirjana Karanović je
bila pomalo zatečena ali iskreno obradovana nagradama
za najbolju predstavu i glumicu.
Po oceni publike najbolja predstava je „MOJE DETE“,
autora Stojana Srdića u produkciji Beogradskog dramskog
pozorišta, sa prosečnom ocenom 4,93. Time je zvaničan
deo 11. JoakimInterFesta bio zvanično završen.

4. JoakimInterFest 2016
Jedanaesti JoakimInterFest
od 7. do 15. oktobra
SREĆA PRATI HRABRE
Scena Joakim Vujić, petak, 7. oktobar - 20 sati
SINOVI UMIRU PRVI - Narodno pozorište
Republike Srpske, Banja Luka
Mate Matišić, režija Marko Misirača
Scena Joakim Vujić, subota, 8. oktobar - 20
sati
SAN LETNJE NOĆI - Knjaževsko-srpski
teatar, Kragujevac
Vilijem Šekspir, režija Pjer Valter Polic
Scena Joakim Vujić, nedelja, 9. oktobar - 20
sati
U AGONIJI - Putujuće kazalište i Scena
Ribnjak, Zagreb
Miroslav Krleža, autorski projekat Nele Kocis,
Ozrena Gabarića i Darka Stazića
Scena Joakim Vujić, ponedeljak, 10. oktobar -
20 sati
VOZ - Zvezdara teatar, Beograd
Kormak Makarti, režija i adaptacija Voja
Brajović
Scena Joakim Vujić, utorak, 11. oktobar - 20
sati
KAFA I CIGARETE, POZDRAV IZ
BEOGRADA Atelje 212, Beograd
Posvećeno filmu Džima Džarmuša, režija Mia
Knežević
Scena Joakim Vujić, sreda, 12. oktobar - 20
sati
MOJE DETE - Beogradsko dramsko
pozorište, Beograd
Stojan Srdić, režija i adaptacija Ana Đorđević
Scena Joakim Vujić, četvrtak, 13. oktobar - 20
sati
NATAŠA - Poljski Teatar Bjalsko Bjala
Jaroslava Pulinovič, režija Malogrzata Sjuda
Scena Joakim Vujić, petak, 14. oktobar - 20
sati
MI SMO ONI NA KOJE SU NAS RODITELJI
UPOZORAVALI - Bosansko narodno pozorište
Zenica u saradnji sa Kamernim teatrom 55
Sarajevo
Tanja Šljivar, režija Mirjana Karanović
Scena Joakim Vujić, subota, 15. oktobar - 20
sati
Predstava u čast nagrađenih
EDIT PJAF U VRTLOGU SREĆE
Autor Matej Varodi
Prateći program Festivala
Petak, 7. oktobar 19.30 - Izložba pozorišnog
plakata u čast Vilijema Šekspira - Galerija
„Joakim”
Subota, 8. oktobar 18.00 - Promocija knjige
„Teatar i društveno biće” autora Gorana
Cvetkovića - Scena „Ljuba Tadić” (Mala scena)
Nedelja, 9. oktobar 12.00 - Radionica „Glumac u
pokretu” Pjera Valtera Polica - Svečana sala
Prve kragujevačke gimnazije
Četvrtak, 13. oktobar
VEČE U ČAST GLUMCA
17.00 - Razgovor sa glumicom Ljiljanom
Stjepanović Scena „LjubaTadić” (Mala scena)
20.00 - Predstava „Lepotica Linejna”
koprodukcija Kruševačko pozorište iArt Tema iz
Beograda - Scena Pozorišta za decu
Kragujevac
Stručni žiri
Miloš Latinović, književnik,
Goran Cvetković, reditelj i pozorišni kritičar
Maja Izetbegović, glumica Kamernog teatra 55
Voditelj razgovora
Dragana Bošković, teatrolog
Urednik Biltena JIF-a
Zoran Mišić
Nagrade
Joakimova nagrada za najbolju predstavu
Joakimova nagrada za režiju
Joakimova nagrada za glumu
Joakimova nagrada za vizuelnost
Joakimova specijalna nagrada