1. „Sada sedim, možda poslednji put, u
paviljonu svoga vrta i pišem ove
redove…Imetak može imati različite
oblike, pa ne mora biti uvek materijalan,
nego sme da bude i duhovni. Ako
dozvolite i taj njegov oblik, onda i kao
beskućnik neću biti sirotinja“
Veliki srpski i svetski naučnik
astronom, geofizičar, klimatolog,
matematičar, građevinski inženjer,
doktor tehnike, inženjer pronalazač,
profesor Beogradskog univerziteta,
književnik.

5. Karijeru je počeo kao građevinski
inženjer. Od 1905. do 1909. godine
radio je u Beču u jednoj građevinskoj
firmi. Milanković je oktobra 1909.
godine prihvatio poziv Beogradskog
univerziteta, vratio se u Srbiju i počeo
je da radi kao profesor na Katedri za
primenjenu matematiku. Paralelno sa
radom na Univerzitetu radio je
honorarno statičke proračune za
građevinske firme.
Milutin Milanković je izradio
projekate mostova od armiranog
betona, u rasponu od 30 metara, na
stenovitim obalama za buduću trasu
železničke pruge Niš-Knjaževac.

13. …Pa kao što u nama živi celokupna istorija života
na zemlji, tako ćemo i mi živeti u našim
potomcima. Zato smo smrtni. Pa i kada ne
ostavimo potomstva iza nas, naš život ostavio je
traga, kao i ona lopta koja je u snegu brežuljka
ocrtala svoju stazu. Kada sa vrhunca brega bacim
drugu grudu snega, ona će, kada naiđe na tu
stazu, osetiti je, odskočiće, a možda će i poći
njenim tragom.
Kada Sunce rastopi onu grudu snega, raspe je i
ispari, ona je svršila svoju istoriju grude, ali njeni
delići postojaće i dalje, jer ništa se ne gubi u
našoj vasioni.