2. 252 Goran Ibrajter
Zovem se Goran Ibrajter. Ro|en sam 21. jula 1962. godine u
Mokrinu. Upu}eni u te stvari, ka`u da sam rak u horoskopu,
ma {ta to zna~ilo. Mo`da bi mi to moj nesre}ni irolamo
objasnio.
Ono {to i bez wega mogu re}i je slede}e – diplomirao sam
filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1988.
godine.
Tako|e, pi{em vikendom – ne svakim. Voleo bih da nije
tako, ali sumwa me spre~ava da ~inim druga~ije. Od rele-
vantnih ~iwenica pomenu}u jo{ i to da sam direktor (mada
bi lep{e zvu~alo upravnik) Narodnog pozori{ta “To{a
Jovanovi}” Zrewanin od 2000. godine, dodu{e sa prekidom.
Kardanus je premijerno izveden u Narodnom pozori{tu u
U`icu 30. aprila 2007. godine u re`iji Quboslava Majere.
@iveo sam i osim, i izme|u ovih redova, ali po tome
nisam izuzetan. @iveli su, i `ive mnogi. Eto i ja.
3. Kardanus 253
Goran IBRAJTER
KARDANUS
LICA:
HIERONIMUS CARDANUS, ili svetovno irolamo
Kardano, lekar, astrolog, matemati~ar, filozof,
prirodoznanac, hiromant i, po nekima, ludak
LUCIJA BANDARINI KARDANO, wegova `ena
ALDO, sin Kardanov, i wegovo najve}e razo~arewe
ALBERT TEDESKO, sledbenik Martina Lutera,
u o~ekivawu loma~e
LUKA, ubica
KARDINAL DEL MONTE, izaslanik pape Pavla III
LEONARDO DA VIN^I, utvara ili snovi|ewe
NIKOLO TARTAQA, mucava utvara ili snovi|ewe,
ina~e matemati~ar
MARIJA, slu{kiwa Kardanovih
TAMNI^AR, opsednut insektima, naro~ito parazitiraju}im
Wihovi duhovi koji progone ostarelog Kardana
Va{ke, buve, stenice i druga gamad
VREME DE[AVAWA: Taj ludi, ludi 16. vek
4. 254 Goran Ibrajter
UPUTSTVO ZA UPOTREBU
Kardanus je, kao i ve}ina likova koji }e se ovde pojaviti, is-
torijska li~nost. U tekstu su kori{teni stvarni doga|aji i
situacije iz wegovog , nadasve zanimqivog, `ivota. Ti doga|aji
su, osim u dva, ili tri slu~aja, dati uz po{tovawe hronolo{kog
sleda. Naravno, autor se nije odrekao one blagotvorne privilegije
po imenu licentia poetica.
Ukoliko se nekome u~ini da, u onome {to sledi, ima preterivawa,
kada je re~ o Kardanusovom pona{awu, ili o naglim promenama
raspolo`ewa, mora se re}i da je wegov `ivot u tom pogledu bio i
gori. Kao dokaz tome, ali i kao mogu}u indikaciju, koja mo`e, a ne
mora biti uva`ena, navodimo ovde opis Kardanusov, kako ga Hegel
daje u svojoj “Istoriji filozofije”.
“Kardanus je uop{te `iveo u neprekidnim unutra{wim i spo-
qa{wim burama. On tvrdi da je u sebi podnosio najve}a mu~ewa
du{evnosti. U tom unutra{wem bolu on je nalazio najve}u na-
sladu u tome da mu~i isto tako sebe kao i druge. Kardanus je
{ibao sama sebe, ugrizao se za usne, sna`no sebe {tipao, razvla~io
sebi prste kako bi se oslobodio svoga mu~eni~kog du{evnog ne-
mira i doveo sebe do pla~a, {to mu je donosilo olak{awe. Wegovo
spoqa{we pona{awe bilo je isto tako protivre~no, ~as je bio
miran i pristojan, ~as je opet po svome pona{awu li~io na nekog
ludaka i umobolnika, i to u sasvim ravnodu{nim stvarima i bez
ikakvog spoqa{weg povoda. ^as se obla~io pristojno i ukra{avao
se, ~as je opet i{ao u drowcima. Bio je to zatvoren ~ovek, vrlo
marqiv, stalno u poslu; zatim je odjednom postajao raskala{an,
zabavqao se i pri tom je pro}erdavao sve {to je imao, doma}e
posu|e i nakit svoje `ene. ^as je i{ao polako i odmereno, kao i
ostali qudi, ~as je opet tr~ao kao neki manijak“.
5. Kardanus 255
PRVA SCENA
Kardanusov kabinet, tipi~an za renesansnog nau~nika. To je ujed-
no i soba. Tu je krevet sa visoko podignutim le`ajem, u skladu sa
tada{wim obi~ajima. Na wega se pewe pomo}u sanduka za stvari, a
pod wim su no}ni sud i ko zna {ta jo{. On i u narednim scenama
mo`e, uz modifikacije, poslu`iti kao deo dekora. Kardanus kle~i
zadignute ko{uqe i bi~uje se.
KARDANUS: Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to si me ostavio? Eloi!
Eloi! Lama savahtani? Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to
si me ostavio? Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to sam te
ostavio? Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to sam te...
Glas iz offa: irolamo!
Kardanus hitro spu{ta ko{uqu.
LUCIJA: (Ulazi)
irolamo!
KARDANUS: [ta je? Da ti nije sam Lucifer za petama? Ili se,
ne daj bo`e, uselio u tu {upqinu {to je zovemo
Lucijina glava? To }e pre biti.
LUCIJA: Ti si se, luda~e, opet {ibao. Nije ti dosta {to te je
otac lemao dok se nisi o`enio.
KARDANUS: Da mogu da biram izme|u o~evih batina, i braka sa
tobom, izabrao bih batine. Uostalom, kako bi mi sad
bilo ugodno, da malo~as nije bolelo? Nego, jesi li
donela namirnice?
LUCIJA: Nisam.
KARDANUS: Lepo sam rekao da ode devojka, a ona navalila. Ni za
pijac nisi kadra.
LUCIJA: Ostavi se sad toga.
KARDANUS: Da se ostavim? Jeste. Moje su o~i uprte ka zvezdama,
ali me krasi i utroba. I ona tra`i svoje.
LUCIJA: Slu{a{ li ti mene? Ostavi se ludosti, govorim ti.
Qudi na trgu, kod fontane, pri~aju da }e te sveti
sud pozvati na saslu{awe.
KARDANUS: Da, qudi. Sigurno su se tebi poveravali.
LUCIJA: Ne, `ene pri~aju.
KARDANUS: Ko sad? Qudi, ili `ene?
(Kezi se)
@ene pri~aju.
6. 256 Goran Ibrajter
LUCIJA: @ene kod fontane. Devojka ~ula, kad je i{la da
nato~i vode.
KARDANUS: Marija! Marija! Gde li je ta devoj~ura?
MARIJA: Tra`ili ste me.
KARDANUS: [ta si to ~ula?
MARIJA: Pa to... Ovaj... @ene kod fontane.
KARDANUS: (Kezi se)
@ene kod fontane! @ene kod fontane! [ta `ene?
MARIJA: Pa, ka`u to za vas. Mislim, `ene.
KARDANUS: [ta?
MARIJA: To {to je gospoja kazala. Mislim {to su `ene
kazale.
KARDANUS: A da im to nije do{apnuo sam sveti otac papa, dok je
nalivao vodu u kr~age? Dve guske – da li je to ve}
jato?
(Devojci)
Odlazi glupa devoj~uro.
(Luciji)
A ti!? Jao! Ako si me kaznila nesre}nim sinovima,
{to me ka`wava{ i svojom ludo{}u? Mudro je
govorio San Bernardino da `enu ne treba tu}i samo
u poodmakloj trudno}i.
LUCIJA: Samo ti lupetaj, ali meni je ve} dojadilo da svaka
mu{ka glava iz ove ku}e mora da zavr{i u tamnici.
KARDANUS: I koko{ke su vrednije od vas. Jeste. I one nekad
gurnu }up, pa ga razbiju, kao i `ene. Ali od wih bar
ima neke vajde. Nose jaja.
LUCIJA: Ti o koko{kama, a negde mo`da ve} spremaju loma~u
za tebe.
KARDANUS: Loma~u! Zar za mene koji sam tolike dostojnike
izle~io, nau~nika na takvom glasu. Uostalom, to
tvoj gu{~ji mozak ne mo`e da shvati.
LUCIJA: Ne bi bio ni prvi ni posledwi, koga su ispratili sa
takvim preporukama.
KARDANUS: (Teatralno)
Ne smrti, umirawa se bojim. Jer, smrt je samo pro-
mena `ivotnog oblika.
LUCIJA: Mudar si ti, moj irolamo, ali ti je u kolima
ludosti mnogo ve}i tovar.
7. Kardanus 257
KARDANUS: Na kraju krajeva, za{to bih brinuo? Po horoskopu,
pro{le su me kriti~ne godine za umirawe. Do-
`ive}u duboku starost.
LUCIJA: To ti misli{.
KARDANUS: (Besno)
Ne! Tako zvezde misle.
LUCIJA: A ti im ~ita{ misli.
KARDANUS: Ksantipo!
LUCIJA: Jo{ i vre|a{. Sad sam nekakva neman.
KARDANUS: Pih, gusko. To je `ena velikog Sokrata.
LUCIJA: Jo{ gore.
KARDANUS: Ha, ha! Zar u tvojoj glavi nije bilo mesta ba{ ni za
jedno zrnce pameti?
LUCIJA: Bilo, ne bilo, znam samo jedno. Ne}u da posle na{eg
anija ostanem i bez tebe. Makar i takvog kakav si.
KARDANUS: Namerno mi to radi{. Namerno. Prvo sveti sud, pa
loma~a, a sad mi jo{ dosipa{ so na `ivu ranu.
LUCIJA: O kakvoj soli bunca{?
KARDANUS: Sad si na{la da mi pomiwe{ moje nesre}no ~edo,
moju uzdanicu.
LUCIJA: Samo da te podsetim da je ovani Batista bio i moj
sin, ali...
KARDANUS: [ta ali? Mo`da nije trebalo da otruje onu kurvu od
svoje `ene? Trebalo je da pusti da ga i daqe bezo~no
vara, da ga javno sramoti? [ta?
LUCIJA: On je bio i moj sin, govorim ti. Svake no}i dolazi
mi u san da pla~emo zajedno. ubre si ti, irolamo.
Veliko, sebi~no |ubre.
KARDANUS: Ne, ne, nikad sebi ne}u oprostiti jednu stvar, greh
koji sam po~inio prema mom ovaniju. [to nisam
uzeo malo tog otrova, i dao ga tebi. Tako bi se osim
zle `ene, ani oslobodio i zle majke. Eh! Otkad
nema wega, ni za mene nema `ivota.
LUCIJA: Osim {to si sebi~an, ti si i nepravi~an. Zabo-
ravqa{ da imamo jo{ jednog sina.
KARDANUS: Alda mi ne pomiwi. To lopovsko ime u ovoj ku}i
vi{e niko ne}e izgovoriti. Malo mu je bilo lopov-
{tina, nego je i ro|enog oca na{ao da pohara. Ne
guju, a`daju sam gajio u nedrima. To mi je hvala.
8. 258 Goran Ibrajter
LUCIJA: Za {ta hvala? Za batine kojima si svakodnevno
~astio wega i anija? Batine na kojima bi ti
pozavideo i tvoj stari, Facio. Za tvoj tvrdi~luk? I
prema {ugavom psu si bio boqi nego prema sino-
vima. Yukela se bar mogla nadati korici hleba od
tebe.
KARDANUS: Meqi, meqi. Bar da si vodenica. ^uje{ li ti ovo, o
pokojna Kjara, zla majko moja? Za{to me nisi po-
bacila, kad si ve} htela? Za{to tvoji napori osta-
{e uzaludni? Zar ne be{e nijednog napitka koji bi
pomogao tvoj plemeniti naum?
LUCIJA: Ako ti je ba{ tako drago, i ja prokliwem sve
ve{tice i vra~are {to su Kjari poturile obi~nu
vodicu.
KARDANUS: E, hajde uveri me sad da ti nisi jedna od onih
dvadeset pet hiqada ve{tica iz Bre{e. Tebe treba
pred inkvizitora, a ne mene.
(Opipava puls)
Evo, evo, bilo mi se ubrzalo od besa. Namerno mi to
radi{. Vidi{, sad moram da se {tipam da isteram
gnev iz sebe.
(Besomu~no se {tipa)
Ili bi mo`da vi{e volela da to uradim tako {to }u
tebe izbubeckati?
LUCIJA: (Smeje se dok se ovaj {tipa)
Na tvoje bubotke sam navikla. Glumio si ne`nost
samo u prva tri meseca braka, dok te nisam izle~ila
od polne nemo}i. [owo.
KARDANUS: Ne podsmevaj se. Moja polna nemo} bila je kao i
svaka druga bolest.
LUCIJA: Pa {to si je onda le~io po javnim ku}ama, a ne kod
lekara?
(Ironi~no se sme{ka)
KARDANUS: [ta se sme{ka{? Umi{qa{ da si okonda?
LUCIJA: Za razliku od tebe, ja nisam umi{qena veli~ina.
Moj osmeh mo`e jo{ jedino tebe da nasekira, a o
wenom pri~aju cela Italija i Francuska.
KARDANUS: Italija i Francuska. Naklapawa nadrimudraca. Te
smeje se zbog ovog, te osmeh krije tajnu ko zna ~ega.
Istina je prosta. Madoni okondi, nesre}noj zbog
gubitka deteta, muzi~ari i lakrdija{i su iza le|a
umetnika mamili ono malo osmeha, radi slikawa.
9. Kardanus 259
LUCIJA: Pisala ti je o tome?
KARDANUS: Ne, gledao sam. Otac me je, dok sam bio dete, odvukao
u Firencu kod svog prijateqa Leonarda, pa sam
gledao.
LUCIJA: Jesi li mu ve} tada pokrao spise, ili si to uradio
nekom drugom prilikom?
KARDANUS: Ma, ku{uj ve} jednom.
(Opipava puls)
Nego, govori {ta to qudi pri~aju na trgu.
LUCIJA: @ene.
KARDANUS: Dobro, `ene.
LUCIJA: Kod fontane.
KARDANUS: Kod fontane.
LUCIJA: Pri~aju da je inkvizitor za Milano dobio tu`bu
protiv tebe za bezbo`ni{tvo i bogohuqewe.
KARDANUS: Za jedno, ili za drugo?
LUCIJA: Neke govore za bezbo`ni{tvo, a druge za bogo-
huqewe. Neke, opet, pomiwu i jedno i drugo.
KARDANUS: A sve su, naravno, pametne, kao i ti. Evo, mehur mi se
nadima od nervoze.
(Tr~i iza scene, odakle se ~uje izrazito dugo mo-
krewe u no}ni sud)
LUCIJA: Crkni.
KARDANUS: (Iz offa)
A {ta ti misli{, koje su u pravu? Prve, druge, ili
one tre}e, najmudrije?
LUCIJA: To ne znam, ali znam da se sve sla`u da si nadrqao.
KARDANUS: (Iz offa)
Nadrqao?!
(Vra}a se na scenu)
Devojko, iznesi sud, i ovaj put pazi na ~iju }e{ ga
glavu izru~iti.
MARIJA: Pazim. Uvek pazim.
KARDANUS: Da. Govno na pisara, mokra}u na poreznika.
MARIJA: Rekla sam mu da je ki{ica.
10. 260 Goran Ibrajter
KARDANUS: Jeste. Iz obla~i}a.
(Palcem i ka`iprstom poka`e koliko je bio mali,
ali se seti da je “ki{ica” iz wegovog “obla~i}a”,
pa brzo skloni ruku)
MARIJA: Poverovao mi je. Veli, lepa topla. Prava letwa.
KARDANUS: A {ta si pisaru rekla? Da si ga pogodila zagorelom
zapr{kom, vaqda? Gubi mi se s o~iju.
(Nastavqa, vi{e za sebe)
Moram pogledati {ta ka`u zvezde. Ne boqe u dlan.
Br`e je.
(Zagleda se u dlan)
Da, kao da na liniji `ivota ima neki mali prekid.
(Naizmeni~no pribli`ava i udaqava dlan, zagledan
u wega)
Jeste. Kao da je ova godina. Lucija, do|i. Lucija!
LUCIJA: Ne deri se.
KARDANUS: [ta vidi{ ovde?
LUCIJA: @uq.
KARDANUS: Kakav `uq?
LUCIJA: Pa na tvom dlanu.
KARDANUS: Da ima{ mozga, pomislio bih da je na wemu. Meni
`ivot visi o koncu, a ti lupeta{. Nikakve potpore
u `ivotu ja nisam imao od tebe. Samo nevoqe.
LUCIJA: Meni se tek posre}ilo s tobom.
KARDANUS: Ne znam {ta ona zalu|ena piskarala i stihoklepci
nalaze na vama. Te telo od etra, te kosa od zlata. A
svako, ko je imalo pameti popio, zna da i najgora
mazga vredi vi{e od bilo koje `entura~e.
LUCIJA: irolamo! ... Koraci.
KARDANUS: Koraci?
LUCIJA: ^uje{ li korake?
KARDANUS: Lucija! Ne daj me, Lucija moja mila. Ne daj me.
11. Kardanus 261
DRUGA SCENA
Tamni~ka }elija. U woj bi{te va{ke Albert Tedesko, monah koji,
osu|en od inkvizicije, ~eka na loma~u.
TAMNI^AR: (Ironi~no)
Izvol’te, doktore, i prijatan boravak.
(Albertu)
Evo ti, raspope, druga, da se ne bak}e{ samo buvama
i va{kama.
(Na to, i on po~ne da se ~e{e)
KARDANUS: (Ulazi u }eliju)
Bog vam pomogao, o~e.
ALBERT: I tebi, sinko...
KARDANUS: irolamo. Doktor Hieronimus Kardanus.
ALBERT: Albert, a ovde me, kao i sve nas Nemce, pogrdno zovu
Tedesko, pa biraj. Samo me nemoj zvati }upom, jer mi
ve} pripremaju kraj, pa se bojim da bih svetini po-
kvario zadovoqstvo, ako se razbijem. Dakle, doktor.
KARDANUS: Na raspolagawu sam vam, ~im se izbavimo odavde.
ALBERT: Bojim se da je za moju kostoboqu kasno. Sad se ve},
poput lisice u gro`|u, mogu prisetiti epitafa na
grobu onog vlastelina. Umro sam od previ{e doktora.
KARDANUS: Taj je ba{ bio neki nezahvalnik. Samo da znate, o~e,
kako obigravaju oko nas ~im ih ne{to zaboli. Kad
bolest mine, olajavaju nas gore od `ena na pijaci.
ALBERT: Nemoj me pogre{no razumeti, sinko. Ne sporim
lekarsku ve{tinu. Opat manastira, ~ijoj sam brati-
ji pripadao, a za koga smo u {ali govorili, jo{
davno, da je Jeremijin ispisnik, `iv je i danas. Le~i
ga neki doktor, Grk, po Demokritovim metodama.
KARDANUS: A, ne, ne. Demokrit je prevazi|eni {arlatan. Ujed
zmije se le~i svirkom frule. Ili jo{ gore, ako `e-
li{ da ti ud bude tvrd, kad god ho}e{, ma`i ga me-
{avinom bibera i meda. Za ovo drugo, pouzdano znam
da je najobi~nija baqezgarija. Uop{te ne poma`e.
ALBERT: Da, sla`em se s tobom da je medicina, posledwih
desetle}a, neverovatno napredovala. Ali, meni vi-
{e ne}e trebati.
12. 262 Goran Ibrajter
KARDANUS: Nego o~e, vi to kao da ukazujete na neku zlu kob koja
vas i{~ekuje.
ALBERT: Da, sinko. Evo ve} oslu{kujem pucketawe loma~e,
koja treba da me preda rukama gospodwim.
KARDANUS: Kako li ste samo zapali u takvu nevoqu... nesre}u.
ALBERT: Kao sledbenik velikog u~iteqa Martina Lutera,
do{ao sam ovde da pronesem wegovu svetu misiju.
Tako i padoh u ruke inkvizicije.
KARDANUS: [to se ne odrekoste jeresi?
ALBERT: Kakve jeresi? Rim je odavno leglo jeresi, i svega
drugog Boga nedostojnog. Rim je Hrista prognao iz
qudskih srca. Luter, veliki u~iteq Luter i mi ga
samo vra}amo, gde i pripada.
KARDANUS: (Naglo promeni raspolo`ewe)
O, ludi ~ove~e! Umesto da ga potpuno odbaci{, da ga
pqune{, ti jo{ ho}e{ da ga s neba spusti{ u srca.
[ta? Misli{ li vaqda, da mu tamo gore nije dovoq-
no ugodno. Malo li je slave pripalo sinu drvodeqe.
ALBERT: Ne huli, nesre}o.
KARDANUS: Ha! Zar mo`e huliti onaj koji je Boga prezreo? Ko
je... gotovo sam Bog.
ALBERT: Ne huli, gre{ni~e, mogu te ~uti. Ja ti pra{tam.
Pra{tam ti, jer znam da ku`ni tamni~ki vazduh kod
~oveka izaziva mahnitost.
KARDANUS: Bog, pa mahnit. Evo, ja, Hijeronimus Kardanus, le-
kar, zvezdo~atac, prirodoznanac i matemati~ar, od-
ri~em se Boga, i objavqujem da verujem samo u pri-
rodu.
ALBERT: Gospode, oprosti mi {to, slab i upla{en od bliske
smrti, di`em ruke od posrnulog.
KARDANUS: Va{a mi pomo} nije potrebna. Ako treba da gorim,
gore}u u slavu istine, a ne zarad zablude, najve}e
zablude, ~ijih ste kanyi i vi, o~e, `rtva.
ALBERT: Ne mu~i me, prekliwem te. Ne sad, kad je u satu mog
`ivota ostalo zrna peska za izme|u dva prsta.
KARDANUS: Sveti ~ovek, pa tako kleca pred smr}u. Prah prahu,
tako u~ite. Ne smrti, umirawa...
13. Kardanus 263
Galama, koraci, {kripa tamni~kih vrata. Kardanus, upla{en,
prigrli monaha. U }eliju, odgurnuti, ulaze Aldo i Luka.
TAMNI^AR: Evo vam jo{ dve va{ke.
LUKA: Zdravo da ste.
KARDANUS: (Zgranut)
Aldo?!
ALDO: O! Koga to moje o~i vide. Moj mili otac.
KARDANUS: Zar me i u tamnici progoni{? Zar sad?
ALDO: O~e, malo vi{e radosti zbog ponovnog susreta sa
sinom.
KARDANUS: Dva naleta kuge sam pre`iveo, ujede besnih pasa u
Bolowi, davqewe u Gardskom jezeru i udarac ~eki-
}em u ~elo. Ali ti, ti }e{ me dotu}i, nesre}o.
LUKA: (Albertu)
Ne znam kako ti, popo, al’ ja lep{em susretu nisam
prisustvov’o.
ALBERT: (Samo odmahne rukom)
KARDANUS: Znate li {ta je ovo kopile u~inilo, o~e? Ro|enog je
oca pokrao. Ruku hraniteqku.
ALDO: Pokrao? Samo sam uzeo ono {to je moje. Otkad znam
za sebe, cicija{io si na nama. Dare`qiv si bio
samo u batinama.
KARDANUS: Ku{uj, jar~e razvratni.
ALBERT: Deco! Bog sve ~uje. Umirite se.
KARDANUS: Ima li i jedne od popisanih pavijskih i milanskih
kurvi, sa kojom se nisi opoganio? Svaki satir bi
poklekao u nadmetawu sa tobom.
ALDO: Ko mi ka`e. Ni ti nisi izostavio nijednu sa spiska,
dok si tra`io lek polnoj nemo}i po javnim ku}ama.
Sam si pri~ao. Ali nijedna nije uspela da ti ga
digne.
KARDANUS: To je samo dokaz, skote, da je i u mom glavi}u vi{e
morala, nego u tvojoj glavi.
ALDO: Moja glava je bar tvrda.
KARDANUS: Joj, kopile. Ba{ za takve je Demetrije govorio da ne
dr`e vi{e do daha koji im izlazi iz usta, od onog
koji ispu{taju iz stra`weg dela.
14. 264 Goran Ibrajter
LUKA: Kaz’o, prdn’o, isto ti se vata. Nego, Aldo, da bacamo
nov~i}e?
On i Aldo igraju igru ko bli`e zidu. Povremeno se ~uju uzvici:
Moje!
KARDANUS: Sve je to, moj o~e, zapisano tamo,
(Pokazuje prema zvezdama)
i ovde.
(Pokazuje u dlan)
Sve sam ovo ve} video. I ovu tamnicu, i vas, i moju
porodi~nu nesre}u. Sve.
ALBERT: Okani se praznoverica.
KARDANUS: Praznoverica?! Nauka, i to ve}a od svih drugih.
ALBERT: Ma, sre}ni ste vi, zvezdo~aci. Veruje vam se, ako
ka`ete jednu istinu, a stotinu la`i. Drugi, opet,
gube ugled, ako ka`u jednu la` naspram stotinu
istina.
KARDANUS: Kako onda obja{wavate da se toliko mojih prora-
~una i predskazawa pokazalo ta~nim?
ALBERT: Pusti.
KARDANUS: Moji prora~uni ne la`u.
ALBERT: Se}am se da je velikom u~itequ Luteru neki dokoni
astrolog poslao silne stranice prora~una i crte-
`a, koji navodno dokazuju da je on, po svom horo-
skopu, morao di}i pobunu protiv papstva. Naravno,
da je uzvi{eni Luter sve to ismejao, kao najobi~nije
lagarije.
KARDANUS: Taj dokowak sam bio ja. I pazite {ta govorite, ja ne
la`em.
ALDO: Reci to infantu Edvardu.
KARDANUS: Bilo.
(Opipava puls. Hvata se za stomak)
Mehur. Kibla. Gde je sad kibla?
(Odlazi iza scene, u neki imaginarni ugao }elije,
gde je kibla. Odatle se ~uje izrazito dugo mokrewe)
LUKA: [ta mu je? Ko mu je taj Eduardo, kad se zbog wega
mal’ nije upi{’o? P{, p{{{{!
ALDO: Edvard. Pokojni engleski kraqevi} Edvard.
15. Kardanus 265
KARDANUS: (Iz offa)
Ne laj, pseto.
ALDO: Moj se blesavi otac...
LUKA: He! Blesavi.
ALDO: Zatekao se u Engleskoj, kad je to deri{te krunisano
za kraqa. Br`e boqe mu je, da bi se dodvorio, uradio
horoskop. Tu mu predvi|a lep `ivot, mudru vlada-
vinu i duboku starost.
LUKA: Ve} slutim.
ALDO: Dok je prorok putovao nazad za Italiju, mali je,
naravno, otegao papke. Od onda moj otac, ne znam
za{to, nema vi{e posla u Engleskoj.
KARDANUS: (Iz offa)
Ne laj, govorim ti!
LUKA: Ovo bi i k’o zajebancija bilo dobro. Ovako, kad je
zapravo, jo{ je sme{nije.
ALDO: Tako ti je sa mojim starim. Uvek zabavno. Jo{ samo
da mi nije otac.
LUKA: Popo, {ta ti veli{ na ovo?
ALBERT: Boqe bi vam bilo da se pobrinete za spas svoje du{e,
nego {to se rugate ~oveku koji je, o~ito, pomahnitao
od tamni~kog zadaha.
ALDO: Mahnit je on od ro|ewa, o~e. Pouzdano.
ALBERT: Ti pogotovo. Roditeq ti je.
ALDO: Boqe bi mi bilo da sam kozji isprdak, nego wegov
potomak.
LUKA: Ne mo`’, popo, da se ispili zlato od brabowka.
ALBERT: Kleknite i molite se. Probudite va{a srca. Tu je
on. Pomo}i }e.
LUKA: Uskoro }u ja kleknuti tamo gore, pod tabane Svetom
Petru.
KARDANUS: (Ulazi. Dr`i se za stomak)
Nisi me dosta izujedao, pa veli{ jo{. Odrekao sam
te se, i jo{ sto puta te se odri~em. @u~ si mi
pokrenuo.
16. 266 Goran Ibrajter
ALDO: Ne vadi se stalno na neke boqke, i ne umi{qaj.
Jedina tvoja bolest je ta izraslina iznad tvog vrata.
KARDANUS: I {ta mi sad drugo preostaje, nego da ga zadavim
ovim rukama.
ALBERT: Oprosti mu, tvoj je porod.
KARDANUS: A! Ne, ne. Evo on.
(Pokazuje na Luku)
Wega }u uzeti za sina. Koji je tvoj zlo~in, Luka?
LUKA: Ubio sam strica. U’vatio ga kako mi prca `enu u
senu.
ALDO: @enu u senu, a majku u prikrajku.
LUKA: (Veselo prihvata ovu opasku)
Ha, ha! Al’ sam mu ja zato glavu na dvoje. Lepo,
sekirom.
Albert se krsti na ovo, i mrmqa neke molitve.
LUKA: (U`iva u tome)
I to se~icom da mawe odbreca.
KARDANUS: (Najpre Albertu)
I to je du{i prihvatqivije od wegovih zlo~ina.
(Pokazuje na Alda)
Luka, zaista ti ka`em, danas }e{ biti sa mnom u
raju.
LUKA: (Aldu)
]ale ti bunca.
ALBERT: (Prigrli Kardanusa)
Oprosti sinu, bi}e ti lak{e. Mlad je, ne zna {ta
~ini.
KARDANUS: Kako, o~e? Bludni~ewe, nepo{tovawe roditeqa,
lopovluk, pa i...
ALDO: Samo mi ti nemoj pridikovati za lopovluk.
KARDANUS: [ta, {ta?
ALDO: [ta? Sve {to si, navodno, uradio, sve {to te je
u~inilo slavnim, sve si pokrao.
KARDANUS: Ha, ha! Maj~ina pamet. Kratka, ali zato plitka.
ALDO: Jo{ ti je ko{uqa pozadi bila `uta kad si od Leo-
narda ukrao nacrt osovine. La`em li? Sam si se
hvalisao tim podvigom.
17. Kardanus 267
KARDANUS: Pa?!
ALDO: Onaj nesre}ni mucavac, Tartaqa, se osu{io, kad je
video da si one wegove prora~une...
KARDANUS: Re{ewe jedna~ina tre}eg stepena, neznalice.
ALDO: Da si ih objavio kao svoje. Nije ti bilo dosta, pa si
jo{ dao da se o tome {tampa kwiga. Wega, naravno,
nisi ni pomenuo.
KARDANUS: Iza mojih kra|a stoje plemenite pobude. Ja bar imam
dovoqno pameti da prepoznam {ta treba ukrasti.
No, ti to nikad ne}e{ razumeti.
ALDO: Sigurno. Kad je moj vrli otac u pitawu, onda je i
kra|a plemenita.
LUKA: Ide l’ se i zbog tih ra~una na ve{ala?
KARDANUS: (Ne obra}a pa`wu na Luku)
[ta? Zar sam trebao da dozvolim da ta otkri}a
propadnu? Onaj nemarni zanesewak, Da Vin~i, koji
je ma{tao samo o tome da poleti, pogubio je, spalio
na stotine otkri}a. @ao mi je samo {to nisam uzeo
jo{ toga, kad me je otac posledwi put vodio kod
wega.
LUKA: A {to? Jo{ si bio slab u zanatu?
KARDANUS: A i Tartaqa, kao da je imao sve vreme ovog sveta. Ja
nisam... ~ove~anstvo nije moglo da ~eka. Predao sam
mu ta znawa.
ALDO: Ne znam samo ko je bio nestrpqiviji, ti ili ~ove-
~anstvo?
KARDANUS: I kome treba da pripadnu zasluge? Wima, koji su do
otkri}a do{li, ali bi ih sigurno zagubili, ili
zadr`ali za sebe. Samo za sebe. Ili meni? Uo-
stalom, {ta }e za petsto, hiqadu godina, zna~iti
imena Tartaqa, Leonardo, ili Kardano.
ALDO: E, o~e, o~e.
ALBERT: Deco, i Gospod je stvaraju}i svet, jedan dan namenio
za odmor. Vreme je za po~inak. Pomolimo se, jer
samo svevi{wi zna da li }e na{e sve}e goreti i do
sutra{we ve~eri.
LUKA: Da, mo`da }e nam ovo biti posledwe crkavawe. Kere
dre{’te, pi{ajte, pa le`’te.
18. 268 Goran Ibrajter
TRE]A SCENA
Svi spavaju, osim Kardanusa. On kle~i, udara pesnicama grudi,
{amara se, {tipa.
KARDANUS: Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to si me ostavio? Bo`e
moj! Bo`e moj! Za{to si me ostavio? Bo`e moj!
Bo`e moj! Za{to sam te ostavio? Za{to sam te
ostavio? Za{to sam te...
LEONARDO: Leti{, leti{, mali moj irolamo.
KARDANUS: Eh, mali. Nekad bilo. ^uo si, ve} sam utekao kugi,
besnilu i ledenoj vodi. Evo me sad, mili moj Leo-
nardo, sav sam u kvrgama.
LEONARDO: Tvoja su mi izvrdavawa poznata, ali pazi se, oni koji
lete te{ko izbegnu pad.
KARDANUS: A ti?! Sawao si samo o tome da poleti{.
LEONARDO: Ne zaboravi, ja znam kako se to radi.
KARDANUS: A {to je onda, onaj tvoj nesre}ni u~enik, Antonije,
polomio nogu, kad je probao tvoju lete}u ma{inu?
LEONARDO: O tome ti upravo i govorim. Nemoj da leti{...
KARDANUS: ... ako nema{ krila.
LEONARDO: (Odlaze}i)
Da, ako nema{ krila.
KARDANUS: (Za sebe)
E, imam krila. Eno tvog nacrta me|u mojim spisima.
Zaka~i za sebe {ator pre~nika 12 lakata, i 12
lakata dubine, i mo`e{ se baciti sa bilo koje
visine, a da ne pretrpi{ nikakve povrede.
^uju se koraci, {kripa tamni~kih vrata.
TAMNI^AR: Kardano!
Ostali se bude. Kardanus tr~i od jednog do drugog.
KARDANUS: O~e! Gotovo je! Sine! Sine moj prigrqeni, gotovo je.
Gotovo je, sine moj, Aldo moj. Pra{tajte!
LUKA: Sre}an put, }ale.
ALBERT: Neka ti je prosto.
TAMNI^AR: ’Ajde, {ta si se usr’o. Na{ ti yelat ima laku ruku.
Izve`b’o ~ovek.
19. Kardanus 269
KARDANUS: Gotovo je.
(Odlazi)
ALBERT: (Aldu)
Za{to se ne pozdravi sa ocem, nesre}ni~e?
ALDO: Zar mislite da bi on to uradio, da su kojim slu~ajem
do{li po mene.
LUKA: Eto, ja sam ispratio oca kako dolikuje. Ha, ha!
ALBERT: Sigurno. Kako bi se od vas, mladih Italijana, mogla
o~ekivati bilo kakva krepost, kad su va{i pastiri
digli ruke od svog stada. Bezo~nici. Misle samo na
va{u vunu i mleko.
LUKA: Beee!
ALBERT: (Aldu)
Da li te je otac vodio u crk... u~io Hristovoj nauci?
ALDO: Bilo je dana, kada nas je i po deset puta vukao u hram.
Opet, nekad je mesecima zanemarivao crkvene oba-
veze, pa ni nas nije terao.
LUKA: Nas je tata uvek vodio, kad god su u crkvenom dvo-
ri{tu bila neka nadmetawa. Kako smo se samo za-
bavqali. Pa jo{ kad stariji zaple{u u crkvi, a mi
deca im oko nogu.
ALBERT: Da je stra{no, znao sam, ali ba{ toliko. Govorio
nam je veliki u~iteq Luter, da vi u Italiji na misu
idete kao na plebejsku zabavu. Ja bio neverni Toma.
LUKA: A najlep{e je bilo, popo, kad su se u na{oj crkvi,
usred mise, potukle dve `ene. Obe se klele da u
trbuhu nose parohovo `gep~e. Kakva je to makqa`a
bila. U `ivotu se nisam toliko smej’o.
ALBERT: I u Sodomi je, kanda, bilo vi{e ~ednosti.
ALDO: Tamo onda ne bi vredelo `iveti.
ALBERT: Jeste li se ikad zapitali za{to `ivite?
ALDO: Kako za{to? Pa, zna se. Radi u`itka i zabave.
LUKA: (Gladi se po stomaku)
I pune yege. Mo`e mesom, a mo`e i vinom.
ALBERT: A `ivot ve~ni, a du{i spas?
LUKA: Najboqe zajedno.
Koraci, {kripa vrata. Ulazi Kardanus.
20. 270 Goran Ibrajter
ALBERT: [ta bi, brate? Jesu li te ispitivali?
KARDANUS: Ne. Samo su me obavestili da iz Rima, izuzetno zbog
mog slu~aja, sti`e kardinal Del Monte. I to po
nalogu svetog oca.
ALBERT: To je, bojim se, r|av glas.
KARDANUS: I ja. Sigurno nije potegao toliki put da mi se
izvini {to su me zatvorili.
ALDO: Mo`da ti mladi Edvard {aqe pozdrave preko wega?
LUKA: Dobra ti je i ova.
KARDANUS: (Krene da udari Alda)
Sad }u te...
ALDO: (Uhvati ga za ruku)
To je nekad moglo.
LUKA: Po glavi, }ale. Po glavi, da ne {anta.
KARDANUS: (Otrgne se. Albertu)
R|av, mislite.
ALBERT: Pa, kako se uzme.
KARDANUS: Nemojte sad i vi, o~e.
ALBERT: Ne, ne {ega~im se kao ovi. Mislim, mo`da ti ovo
samo provi|ewe ukazuje da je ~as da opet prigrli{
sina bo`jeg.
KARDANUS: Okanite se toga, rekoh vam. Ne treba mi nikakav
oprost.
ALBERT: Za spasewe nikad nije kasno.
ALDO: Wega, o~e, u paklu ~eka zasebna odaja. Toliki su
grehovi wegovi.
LUKA: Tatice, pone}u ti deo tovara, ako se sretnemo tamo.
KARDANUS: (Ne obra}a pa`wu na wih. Zami{qen)
Da, da. Istinu. Istinu }u im u lice sasuti.
ALBERT: O tome ti, sinko, i ja govorim. O istini. Hristovoj.
KARDANUS: (Ulazi u euforiju, koja raste)
U lice. Nikako druga~ije. Nema Boga. Bar ga nema
tamo gore.
ALBERT: Ne pogor{avaj samo.
21. Kardanus 271
KARDANUS: Mo`da vam li~im na kukavicu. Jeste, ponekad bih se
kukavi~ki poneo, ali ima u meni srca, ima hra-
brosti. I te kako.
ALBERT: To }e pre biti ludost.
KARDANUS: Meni, Hieronimusu Kardanusu, priroda je podarila
filozofski duh. Tako }u. Tako. Ja sam o{trouman,
elegantan, pristojan, sladostrasan, raspolo`en, po-
bo`an, veran, zami{qen sam, preduzimqiv, `eqan
nauke, uslu`an, volim da se takmi~im, pronicqiv
sam, zadahnut sam te`wom za ~udima, prepreden sam,
lukav, jedak, trezven, marqiv, bezbri`an, brbqiv,
prezirem religiju, osvetoqubiv sam, zavidqiv, `a-
lostan, podmukao, sklon izdajstvima, ~arobwak, mag,
nesre}an sam, qut na svoje, sklon usamqeni~kom
`ivotu, dosadan sam, strog, qubomoran, volim da
pri~am masne pri~e, da ogovaram druge, predusret-
qiv sam i kolebqiv.
ALBERT: Deco, on ima vatru. Dajte vode.
KARDANUS: A ko mo`e biti tako raznorodan, a jedan... a sve.
Samo Bog. Mi bogovi.
ALBERT: Ma, br`e s tom vodom.
KARDANUS: irolamo Bog.
22. 272 Goran Ibrajter
^ETVRTA SCENA
Kardanus le`i i govori molitvu. Ustvari spava.
KARDANUS: Zdravo Marija, milosti puna, gospodin s tobom.
Blagoslovena ti me|u `enama, i blagosloven...
TARTAQA: (Prekida ga u molitvi, i mucaju}i, izgovara for-
mulu)
Jedna~ina oblika ax... x na kub, plus b...bx na kvadrat,
plus cx... x, plus d, jednako je nula,
(Ubrzava govor, u `eqi da zavr{i re~enicu bez
mucawa)
ako a nije jednako nula.
KARDANUS: (Kezi se, opona{a mucawe)
Iks, iks. Be, be. Mnoge sam besane no}i proveo, ne
bih li rastuma~io {ta si izmucao, a {ta je stvarni
sadr`aj formule. He, he! Dok ti nisam zavirnuo u
spise.
TARTAQA: Deqewem sa a, i smenom x... x jednako je z minus b... b,
kroz tri a, jedna~ina se svodi na jedna~inu z... z na
kub, plus pz, plus q...q, jednako je nula.
KARDANUS: Elegantno, nema {ta.
TARTAQA: Nula, kao {to si i ti irolamo.
KARDANUS: (Rukom i iskrivqenom glavom opona{a obe{enog
~oveka, a ka`iprstom druge ruke wihawe)
Kling – klang. Ja nula, a tebe nema.
TARTAQA: Zbog tebe sam digao ruku na sebe.
KARDANUS: [to se mene ti~e, nisi morao.
TARTAQA: Neka. Vide}emo se sutra.
KARDANUS: Da, da. Na sutra{wi dan, ali za petsto godina.
(Legne, spava, i nastavqa molitvu)
... plod utrobe tvoje, Isus, koji neka nam umno`i
veru. Sveta Marija, majko bo`ja, moli za nas gre-
{nike...
TARTAQA: (Nastavqa za sebe, bez mucawa)
Sva re{ewa posledwe jedna~ine su data formulom z
jednako t minus p kroz tri t, gde je t neko od re{ewa
jedna~ine t na kub jednako je minus q kroz dva, plus
koren iz minus D kroz sto osam. Ove formule za
23. Kardanus 273
re{avawe jedna~ina tre}eg stepena, nazivaju se Kar-
danovi obrasci.
(Ovo izgovara, izlaze}i sa scene, uz krajwe ogor-
~ewe)
KARDANUS: (Ska~e iz kreveta, i predaje se molitvi)
Zdravo Marija, milosti puna, gospodin s tobom.
Blagoslovena si me|u `enama, i blagosloven plod
utrobe tvoje, Isus, koji neka nam umno`i veru.
Sveta Marija, majko bo`ja, moli za nas gre{nike,
sada i na ~asu smrti na{e.
(U molitvi ga prekidaju koraci. Brzo ska~e, i
krsti se)
KARDANUS: Amin.
DEL MONTE: (Iz offa)
]elija je ispra`wena?
TAMNI^AR: (Ulazi sa kardinalom)
Tu je, va{e gospodstvo, kako ste tra`ili, samo onaj
nadridoktor.
DEL MONTE: (Pokretom ruke daje znak tamni~aru da u}uti. Os-
vrne se po }eliji, udahne vazduh, i napravi grimasu)
TAMNI^AR: Nek vas ne sekira smrad, va{e gospodstvo. Pri-
pazite se gamadi.
KARDANUS: (Pada na kolena, i puzi prema kardinalu)
Pra{tajte, sveti o~e. Pra{tajte meni gre{nom.
Crvu crvqem. Pra{tajte, prekliwem.
DEL MONTE: Hajde, ne budalite. Na noge.
KARDANUS: (Ustaje, i ukipi se)
Pra{tajte.
DEL MONTE: Ta ostavite se ve} jednom. Ne}ete me ponuditi da
sednem?
KARDANUS: (Tr~i prema slamarici. Razme{ta je)
Svakako, svakako, va{a svetosti. Izvolite.
DEL MONTE: Sveti otac vam, doktore, isporu~uje svoje najsr-
da~nije pozdrave.
Del Monte seda, a Kardanus klekne kraj wegovih nogu.
DEL MONTE: Ustanite, ~ove~e.
Kardanus ustane, i ukipi se.
24. 274 Goran Ibrajter
DEL MONTE: Ma, sedite.
Kardanus, napokon, seda.
KARDANUS: Hvala.
DEL MONTE: Sveti otac, na{ Pavle Tre}i po milosti Bo`joj,
vam, dakle, isporu~uje pozdrave.
KARDANUS: E, hvala tom svecu, koji to jo{ na zemqi posta.
DEL MONTE: (Prekorno pogleda Kardanusa, zbog wegovog prete-
rivawa)
Naro~ito mi je nalo`io da vam se, u wegovo ime, jo{
jednom zahvalim {to ste mu svojim lekarijama obez-
bedili krepku starost.
KARDANUS: (Samopouzdawe mu se polako vra}a)
I na mene je blagodatno uticalo to {to sam imao
~ast biti u wegovoj blizini. Znaju}i ga, i sad si-
gurno nema mira.
DEL MONTE: Eno ga s wegovim omiqenim graditeqem, Montijem,
planira da u Rimu otvori jednu veliku aveniju.
Korzo }e se vaqda zvati. Tako nekako.
KARDANUS: Da, da, uvek na nogama. Uvek pun poleta i sve`ih
ideja.
DEL MONTE: No, ostavimo se toga. Pre|imo na razlog moje po-
sete.
KARDANUS: (Opet zapada u malodu{je)
Slu{am, spreman na sve.
DEL MONTE: Na molbu svetog oca, do{ao sam ovde da ispitam
prijavu protiv vas. I da, naravno, ako je to mogu}e,
stvar uredimo mimo suda. Ka`e, toliko vam duguje.
KARDANUS: Do neba sam zahvalan tom plemenitom ~oveku, tom
svecu... ovaj... zahvalan sam, zahvalan... do neba.
DEL MONTE: U prijavi stoji da ste javno osporavali postojawe
samog tvorca, da ste tru}ali o nekoj va{oj bo-
`anskoj prirodi. Ima toga jo{.
(Vadi svitak, i ~ita)
Du{a prelazi iz tela u telo... razvrat je opravdan i
dobar, jer slu`i pro~i{}ewu ~oveka... sve je pri-
roda, i od prirode. Et cetera, et cetera.
25. Kardanus 275
KARDANUS: Priznajem. Evo, sve priznajem. Mogu}e.
(Udara se po glavi)
Ta luda glava. Priznajem, pra{tajte.
DEL MONTE: Kad kakav neuk ~ovek padne u kanye sotone, to jo{ i
mogu da razumem. Pu~ina. Ali bar vas je gospod
naoru`ao britkim umom, instrumentom za otpor
sotoni, a vi ga tako tra}ite. I sveti otac se sa
u`ivawem prise}a razgovora koje je vodio sa vama.
KARDANUS: Slab sam. Eto.
DEL MONTE: [ta vam bi da po kr~mama, me|u onom pijanom
stokom, hulite?
KARDANUS: Jeste, svratim ponekad popodne u kr~mu. Tamo obi-
~no sretnem mesara, vodeni~ara i dva opekara, pa se
kartamo, ili igramo dame. I sva|amo se... i pijemo.
Obi~no se posva|amo oko jednog nov~i}a, ali oko
teolo{kih pitawa, ne znam. Ali priznajem. Pijana
glava.
DEL MONTE: Moram ne{to da vas pitam.
KARDANUS: Da.
DEL MONTE: Verujete li vi uop{te?
KARDANUS: (Kao uvre|en)
Zar ja? Ja, koga, evo i...
(Osvr}e se po }eliji, i naglo pokazuje na prah koji se
vidi u zraku svetlosti)
... evo ovo truwe upozorava na sveprisutnost gospoda
na{eg jedinog.
DEL MONTE: Dobro, dobro. Ne morate ba{ tako gorqivo.
KARDANUS: (U vatri)
Zar ja, koji sam u Hristovom horoskopu dokazao
neminovnost svih 62.200 suza i 97.307 kapi krvi koje
je prolio na Gori maslinovoj, svih 1.667 udaraca
koje je primio na svoje sveto telo...
DEL MONTE: Stanite.
KARDANUS: Svih 320 koraka koje je na~inio, nose}i svoj krst od
sudnice do Kalvarije...
DEL MONTE: Stanite, kad vam govorim! Za taj horoskop vas, jo{
najozbiqnije, optu`uju.
26. 276 Goran Ibrajter
KARDANUS: (Zgranut)
Je li? Spali}u ga. Evo, ra~unajte da ga ve} nema, da je
izgoreo. Puf!
(Hvata se za stomak)
Mehur. Oprostite.
(Tr~i iza scene, odakle se ~uje dugotrajno mokrewe)
DEL MONTE: (U pravcu Kardanusa)
Doktore, s obzirom na to da ste svesni razmere svog
greha, i s obzirom na va{e iskreno kajawe, mislim
da se ova stvar da urediti. [est nedeqa posta bi}e
dovoqno da zaslu`ite oprost.
KARDANUS: (Iz offa)
[est i po. Ne, sedam punih. Hvala.
DEL MONTE: I jo{ sto dukata za siroti{te.
KARDANUS: (Iz offa. Nevoqno)
Joj! I na tome hvala.
DEL MONTE: Evo, ve} je petnaest i po vekova pro{lo...
(Rukom zatvori usta, jer je shvatio da je nedo-
stojno, uz zvuk koji dopire iza scene, govoriti o
onome o ~emu je hteo)
Kardanus na trenutak prekida pra`wewe.
DEL MONTE: Evo, ve} je petnaest...
KARDANUS: (Uz stewawe, nastavqa da se prazni)
Vidite, sveti o~e, ja sam ~ak i ova svoja duga pra-
`wewa, obja{wavao Bo`jom promi{qu.
Del Monte odmahuje rukom.
KARDANUS: (Ulazi)
Tako.
DEL MONTE: Htedoh re}i da je ve} petnaest i po vekova proteklo
od ro|ewa na{eg bogomladenca, a re~ wegova jo{ je
jednako `iva. Neka i to bude putokaz ~vrstini va{e
vere.
KARDANUS: Bi}e tako, i nikako druga~ije.
DEL MONTE: (Ustaje)
Ne zaboravite da je sveti otac u godinama... `elimo
mu najdubqu starost...
(Krsti se)
... i da mo`ete ostati bez za{titnika. Zato, pamet u
glavu.
27. Kardanus 277
KARDANUS: (Udara se po glavi)
Evo, ve} radim na tome.
DEL MONTE: A sad, vreme mi je. Moram da isporu~im jo{ neke
pozdrave, pa nazad u Rim. Vi }ete ku}i, prirodno,
kad se obave uobi~ajene tamni~ke formalnosti.
Zbogom ostajte, doktore.
KARDANUS: Zbogom! I poru~ite svetom ocu da wegovim rukama
{aqem hiqadu... ma, ~etiri hiqade poqubaca.
DEL MONTE: (Tamni~aru)
Otvaraj, mom~e!
KARDANUS: Va{a svetosti, mo`e li samo jo{ jedna mala molba?
DEL MONTE: Recite.
KARDANUS: ([apu}e mu, da tamni~ar ne ~uje)
DEL MONTE: (Potvrdno klimne glavom)
28. 278 Goran Ibrajter
PETA SCENA
Kardanus sedi sa glavom na kolenima. Aldo i Luka igraju {ijavicu.
Dok se Kardanus prenema`e, ~uje se do, tre, kvatro, }inkve, {ije,
{ete, oto, nove, tuti, i povremeno moje, kad neko dobije u igri.
KARDANUS: Podlac sam i kukavica...
(Pogleda prema Aldu i Luki. Oni ne obra}aju pa-
`wu na wega)
... Podlac...
(Isto)
... Svega sam se odrekao. Svega...
LUKA: Moje.
(Nastavqa trijumfalno)
[ijavico, igr’o mi te }a}a, ’o}u i ja, pa ost’o bez
ga}a!
KARDANUS: ... Ni{tarija, joj! Ta recite ne{to! Pqunite me
makar.
ALDO: Ko sme da pquje na gospoda. Pa, sam si onomad
priznao da si Bog.
LUKA: Ha! E, stvarno ume{ da zavu~e{.
KARDANUS: Smejte se, smejte. Za drugo i nisam, samo za sprdwu i
porugu. Sve sam, kukavica, porekao. Svega se od-
rekao.
ALDO
I LUKA: [ije, {ije! [ete, nove!
KARDANUS: Istini le|a okrenuo.
ALDO: A ja taman mislio, pa{}e kardinal ni~ice pred
svevi{wim.
KARDANUS: Evo ga.
(Tr~i do kible. Mokrewe)
LUKA: Dobar ti je matori, samo mi izgleda da ba{ ne ide na
prave du`i.
ALDO: Sumanut je. Video si ga i sam.
LUKA: Ima i u mom selu jedan. Stalno govori: Do}i }e,
do}i }e. Do}i }e, do}i }e. Deca ga ga|aju kamen-
~i}ima.
29. Kardanus 279
ALDO: Na ovog bacaju dukate, oni {to su jo{ lu|i od wega.
LUKA: Kako to?
ALDO: On im prori~e sudbinu, a oni pla}aju.
KARDANUS: (Vra}a se, promewenog raspolo`ewa)
A gde nam je otac Tedesko?
LUKA: Eno ga, cvr~i na loma~i.
KARDANUS: Uf! Uf!
LUKA: (Otkriva u sebi pesnika)
@enu u senu!? Cvra~i na loma~i.
(Pogleda u Alda)
A?
KARDANUS: Nesre}nik. Wemu je bar laknulo.
LUKA: Bome jeste. Tako mu je laknulo, da mu je i oko srca
toplo. Ha, ha!
ALDO: Laknulo bi svetu, kad bi i za tebe potpalili jednu
takvu vatricu.
KARDANUS: (Glumi mirno}u)
Vidi{, Aldo. Ti si lud. Ja tvoj prezir prema ocu ne
mogu druga~ije da protuma~im.
ALDO: Ja mogu. [ta drugo mo`e{ sa onim ko te kiwi otkad
si progledao, nego da ga prezre{. Zna{ li, Luka,
{ta nam je radio?
LUKA: E, ne znam, al’ sam jedno siguran. Kod vas ku}i nikad
nije bilo dosadno.
ALDO: Brat i ja smo jo{ pi{ali u pra{inu, a on nas je
terao da re{avamo matemati~ke probleme.
LUKA: ’Ajde?
ALDO: Kad ne zna{, batine... Ba~va je napuwena ~istim
vinom. Iz we se svakog dana vade po dva vedra, i
zamewuju sa dva vedra vode. Posle {est dana, pola je
vode i pola vina. Kolika je zapremina ba~ve? I
danas pamtim bubotke zbog zapremine.
KARDANUS: ani je znao odgovor.
ALDO: Da ani, tvoj ani. Wega je to zanimalo.
KARDANUS: A tebe su jo{ onda zanimale sukwe, {ta?
ALDO: Ja bar ne stavqam otrov u kola~e.
30. 280 Goran Ibrajter
LUKA: (Tek sad je shvatio smisao zadatka. Naravno, po-
gre{no)
Doktore. Doktore! Da l’ bi se dobila ista bevanda
da je u ba~vi bila voda, pa onda dodavano vino?
KARDANUS: (Ne obra}a pa`wu na Luku)
Nema podlije i opakije `ivotiwe od ~oveka. Kaine.
^uju se koraci, vrata. Ulazi tamni~ar.
TAMNI^AR: Evo vru}e pomijice.
KARDANUS: (Tr~i, i prvi grabi svoju porciju)
Pa, ovo je sama vodurina.
TAMNI^AR: (^e{e se u pubi~nom predelu)
Ima i mesa.
KARDANUS: Gde je?
TAMNI^AR: Vidi{ kol’ko stenica ste potamanili. Pokupi ih,
pa zbu}kaj dok je vru}e.
LUKA: E, dobra ti je ova, gazda.
TAMNI^AR: Ti, Luka, jedi, pa za mnom. Yelat je nestrpqiv. Ima s
tobom jedan posao.
Luka baci porciju, i pqune na pod.
KARDANUS: (Sr~e spla~ine)
U kwizi Pravila uqudnosti gra|anske i hri{}an-
ske stoji da nije lepo pquvati na pod.
LUKA: E, jebi ga, }ale.
(Zadr`ava suze. Spremi se da istrese nos)
KARDANUS: A ni nos tresti. Nego, lepo u maramicu.
LUKA: (U{mrkne)
Pa, zbogom, qudi, i ne zamerite {ta.
ALDO: Zbogom, prijatequ. Dr`i se.
KARDANUS: (Sr~e)
Rajske ti se dveri otvaraju sinko.
LUKA: (Na izlasku)
U kotao }e mene.
KARDANUS: (Za sebe)
Mada ne znam kakva je vrednost te prqave izlu-
~evine, kad je treba ~uvati u lepoj maramici.
Kardanus i Aldo ostaju sami. Sede na suprotnim stranama }elije,
i jedno vreme }ute.
31. Kardanus 281
ALDO: (Pokazuje prema vratima)
I wega si prigrlio. Neznanca.
KARDANUS: I wega.
ALDO: A ro|enog sina...
KARDANUS: Kopile.
ALDO: Ja tebe, uprkos... Ne... Znam da sam te razo~arao.
KARDANUS: Silno. Hteo sam sinove nau~nike, qude na glasu, kao
ja, a vi razbojnici.
ALDO: O~e, ovo ti moram re}i. Ne mogu vi{e da dr`im u
sebi, makar me se odrekao i sto prvi put. Otkad sam
to u~inio, puca mi glava, nema mi sna. Po ~itavu no}
se prevr}em, znojim... Ja... Ja sam te potkazao, ja sam
napisao ono pismo svetom sudu.
KARDANUS: Ti?!
ALDO: (Prilazi mu, pla~u}i)
Oprosti! Oprosti, ako mo`e{.
KARDANUS: Blesavo ~edo moje. Ti si stvarno glup. Glup si, ako
misli{ da ~ovek mo`e da ne voli ono {to je od wega
otpalo.
Koraci, vrata. Ulazi tamni~ar.
TAMNI^AR: (Sada prisno)
Doktore Kardano, izvol’te. Idemo ku}i.
ALDO: Tata, tatice! Volim te!
KARDANUS: (Odlaze}i)
Volim i ja tebe.
32. 282 Goran Ibrajter
[ESTA SCENA
Kardanusov kabinet. On le`i na krevetu, i prenema`e se.
KARDANUS: Vode... vode.
(Dere se)
Vode, ~ujete li!
LUCIJA: (Ulazi sa bokalom)
Tamo su te samom pr{utom hranili, kad toliko
lo~e{?
KARDANUS: Sprdaj se sa mu~enikom. Sprdaj.
LUCIJA: (^e{qa se gustim ~e{qem, i povremeno ubija va-
{ke)
Mu~eni~e moj, ne fali ti dlaka s glave.
KARDANUS: (Udara se prstima u grudi)
A tu, tu {to boli. Du{a mi se rasto~ila ovih dana.
LUCIJA: A ti ima{ ne{to tu? E, to nisam znala.
KARDANUS: Kako samo mo`e{? Koristi{ moju trenutnu nemo} i
iscrpqenost da me kiwi{.
LUCIJA: Jadnik. Preno}io u tamnici, pa onemo}ao.
KARDANUS: Moj se podvig, gusko, mo`e meriti sa Davidovim. Ti
misli{ da je on iz borbe sa Golijatom iza{ao sve`?
LUCIJA: Briga me.
KARDANUS: Doveli su najumnije glave iz Rima, naju~enije teo-
loge, ne bi li dokazali moju krivicu. A ja, ja sam ih
samo snagom svog brilijantnog uma slomio. Dosko-
~io sam im, a pri tom ni za trunku nisam odstupio od
svojih nazora.
LUCIJA: Mo`e biti.
KARDANUS: Najumnije glave, hej! ^uje{ li ti uop{te {ta ja tebi
govorim?
LUCIJA: Zamlate, kao i ti.
KARDANUS: Na koga li ja to tro{im re~i.
LUCIJA: (Ubije va{ku)
A na koga li sam ja `ivot potro{ila.
33. Kardanus 283
KARDANUS: (Mewa raspolo`ewe)
Lucija! Moramo li uvek tako? Stalno re`imo jedno
na drugo i ujedamo se, kao kerovi u {tenari. Eto
vidi{, ja sam one no}i u tamnici do`iveo pro-
svetqewe. Posetio me je moj dobri duh, i veli mi,
oprosti Luciji. Oprosti joj sve.
LUCIJA: A da ja oprostim, o tome nije govorio?
KARDANUS: (Zanemaruje wene re~i)
I evo, ja ti pra{tam. Zna{ li kako je to divan
ose}aj, biti velikodu{an.
LUCIJA: Ti mora da si dobio dobru porciju straha u tamnici,
kad se i u tebi probudilo velikodu{je.
KARDANUS: Sad si otkrila Novu Indiju. Zar samo strah, samo
niske strasti, rukovode ~ovekom? Ovo kod mene je
stvar pro~i{}ewa. ^istog i potpunog pro~i{}ewa.
LUCIJA: Bojim se da je malo kasno za to, moj irolamo.
KARDANUS: (Iznerviran)
Kasno, kasno. Na svaku moju, ona mora pet.
LUCIJA: E, srce moje velikodu{no, od sada ne}e{ ~uti ni-
jednu.
]ute jedno vreme.
KARDANUS: Lucija!
LUCIJA: (Ignori{e ga)
KARDANUS: Lucija!
LUCIJA: (I daqe)
KARDANUS: Vode, Lucija!
LUCIJA: (Ne reaguje)
KARDANUS: (Ustaje, jau~e, sam sipa vodu)
^im se oporavim, oti}i }u kod klesara.
(^eka Lucijinu reakciju, koja, naravno, izostaje)
Naredi}u da mi na nadgrobnom kamenu ispi{e: Ovde
po~iva ~ovek, kome ni stra{na inkvizicija nije
mogla ni{ta, ali mu je glave do{la opaka `ena.
LUCIJA: Crk’o bi do sada sto puta, da ti nije bilo te opake
`ene.
KARDANUS: A, pri~amo, pri~amo.
34. 284 Goran Ibrajter
LUCIJA: Ti pro~i{}en! Toliko si pun |ubreta, da ne znam
kako te noge uop{te dr`e.
KARDANUS: Glupa~o.
LUCIJA: Da, ja sam glupa~a. Ne klepam stihove, i ne vodim
u~ene razgovore, kao one tvoje kurvetine, kojima
obigrava{ oko nogu. Magarac se, mo`da, razo~arao.
KARDANUS: De, de. Ja jesam oprostio, ali...
LUCIJA: U}uti ve} jednom.
KARDANUS: Ali uvrede jedne `entura~e ne}u trpeti.
LUCIJA: A ti si mi pa neka mu{kar~ina. Nijedna te ne bi
trpela, osim lude Lucije.
KARDANUS: Ne sik}i vi{e.
LUCIJA: Ma, dosta mi te je.
(Izlazi)
KARDANUS: (Luciji)
Idi, idi istresi buve. I da zna{, svaka druga bi
bila sre}na da mene ima za mu`a.
(Nastavqa za sebe)
E, moj irolamo, yabe ti sva u~enost, svi darovi,
znawe i uva`avawe, kad si o`enio glupa~u. Gde bi
mi bio kraj, da sam ikad imao ne~iju podr{ku. Gde,
~ak ni ja to ne mogu da naslutim. Vrata slave i
ve~nosti tu su negde, ali nema ruke da me povede
wima.
LUCIJA: (Iz offa)
irolamo!
(Utr~ava izbezumqena)
irolamo! Na{ Aldo!
KARDANUS: [ta s wim?
LUCIJA: U{i... odsekli... devojka ~ula na trgu.
KARDANUS: Priberi se.
(Sipa joj vode)
Devojka, trg. Da nije kod fontane? Marija! Marija!
[ta je bilo.
MARIJA: U{i... odsekli... devojka, ovaj ja ~ula na trgu.
KARDANUS: Kod fontane?
MARIJA: Ne. Kod piqarice, dok sam kupovala jaja.
35. Kardanus 285
KARDANUS: I? [ta si ~ula?
MARIJA: Pa to.
KARDANUS: A {ta – to?
MARIJA: Odsekli... Jaja.
KARDANUS: Jaja?
MARIJA: Ma ne. Nego to {to ka`e gospoja.
KARDANUS: Gubi se. Hajde. Gubi se, gubi se.
(Luciji. Sipa joj jo{ vode)
[ta je bilo?
LUCIJA: Na{em Aldu odsekli u{i.
KARDANUS: Je li?
LUCIJA: Naredio kardinal.
KARDANUS: A gde to?
LUCIJA: U Milanu. Javno, na trgu. Aldo, mili moj.
KARDANUS: Bi}e ma~kama za gozbu.
LUCIJA: ^uje{ li ti {ta ti ja govorim?
KARDANUS: ^ujem. Aldu odsekli u{i. Naredio kardinal. Bi}e
ma~kama...
LUCIJA: (Udara ga pesnicama u grudi)
Ma, ima{ li ti srca.
KARDANUS: Imam. Sigurno da imam. Zato sam i uredio sa kar-
dinalom da mu ih odseku.
LUCIJA: Za{to? Za{to?
KARDANUS: Za{to?! Neka svi znaju. Neka svi za wim vi~u, eno ga
onaj bez u{iju, {to je pokrao i potkazao ro|enog
oca.
LUCIJA: Skote bezdu{ni! Jedan je pakao malo za tebe. Skote!
36. 286 Goran Ibrajter
SEDMA SCENA
Kabinet. Po wemu vilene utvare, koje su do{le po ostarelog
Kardana. Tra`e ga po kabinetu.
ALBERT: Nema ga nigde.
LUKA: ’Di se dela stara luda?
DEL MONTE: Zar taj la`ov misli da nas i sad mo`e obmanuti?
ALDO: Verovatno na dlanu tra`i neku brazdu, kojom bi nam
utekao.
DEL MONTE: Jednom mi je utekao, ali ovog puta ne}e mo}i.
TAMNI^AR: Evo!
ALDO: Gde je?
TAMNI^AR: Ko?
ALDO: Pa matori.
TAMNI^AR: Otkud ja znam.
ALDO: [ta onda, evo?
TAMNI^AR: Buba{vabe. Ovde ispod. Znao sam da ne~eg mora
biti.
TARTAQA: (Prona{ao je neku kwigu)
Ovde je trebalo da stoji moje ime. Nikolo Fontana,
prozvan Tartaqa.
ALDO: Ma, pusti sad to, Mucavi.
TARTAQA: Kako da pustim. Pokrao me je. Lopurda mi je to
uzela.
ALDO: Tebi kwigu, meni u{i.
TARTAQA: Lako je tebi. Rane su zacelile, a ja kling - klang.
LUCIJA: (Ulazi)
Nema ga ni tamo.
LEONARDO: Da. Wega nema, ali je zato soba puna mojih skica i
nacrta.
LUKA: ]ale!
(Zavla~i se ispod kreveta, i odatle vadi no}ni sud.
Gleda u wega, kao da }e tu prona}i Kardanusa)
U tom momentu, za~uje se mokrewe. Naravno, dugotrajno.
KARDANUS: (Iz offa)
Upla{ili ste se, a! Evo me.
37. Kardanus 287
LUKA: E, dobar je matori. Kako me je...
(Rukama mlati no}nom posudom od kreveta, prema
svom licu, pa Kardanusu)
LUCIJA: Da, dobar. Sve nas je sahranio, a on gwida...
TAMNI^AR: (Na re~ gwida, hitro se okrene Luciji)
Gde je gwida?
KARDANUS: (Ulazi)
Tu ste. ^ekao sam vas.
(Pokazuje na dlan)
DEL MONTE: Ne budalite. Nemamo vremena za va{e magije.
KARDANUS: Marija! Isprazni sud. Eno prolazi tvoj prijateq
poreznik. Zalij ga...
MARIJA: ... ki{icom.
KARDANUS: Jeste. Iz...
MARIJA: ... obla~ka.
KARDANUS: Jeste pametnice.
(Osvr}e se)
A gde je ani? Moj ani.
ALDO: Ne `eli da te vidi. Ni sad, a ni ikad. To ti je
poru~io. A vidi{ tatice, ja sam do{ao, jer te volim.
Se}a{ se?
(Pokazuje na patrqke u{iju)
I ti si rekao da voli{ mene.
KARDANUS: Ali ani... Za{to?
LUCIJA: Jo{ pita{ za{to. Ti si ga, gade, ka`e, nahu{kao da
otruje `enu. I otrov si izabrao, da se on ne mu~i.
KARDANUS: Ne vidim za{to je to sad va`no.
LUCIJA: Nikad ti ni{ta nisi ni video, osim sebe. Rekla sam
ti, malo je jedan pakao za tebe.
KARDANUS: E, mila moja, luda Lucijo, ja }u ~ak i u paklu zate}i
milosr|e.
ALBERT: To }e{, sinko, uskoro proveriti.
LUKA: ]ale, Aldo i ja }emo ti biti vodi~i, ako si spreman
da skita{ sa nama. A, Aldo?
ALDO: Pre }u slu`iti samog Lucifera, nego s wim.
LUKA: (Kardanusu)
I ako ti ne smeta vru}ina. Ha, ha!
ALBERT: Ne slu{aj ih, sinko, nego se postaraj za svoju du{u.
Spas ti je jo{ na dohvat.
38. 288 Goran Ibrajter
KARDANUS: A {ta bi s vama, o~e? Meni ste govorili da hulim, a
vidim i vi ste u dobrom dru{tvu. S male vatre,
pravo u veliku, najve}u. [to sebi ne pribaviste
spas?
DEL MONTE: Doktore, usud ne mo`ete obmanuti. Nikakve ve{ti-
ne vam ne}e pomo}i da izbegnete svo|ewe ra~una. U
ovome je i bla`enopo~iv{i sveti otac nemo}an.
KARDANUS: Da svodim ra~une, velite. Za{to da ne. Evo, imam
jo{ petnaest zuba, vid me dobro slu`i, pa jo{ pone-
kad zavirim u dlan, ili u nebo. I daqe mokrim obi-
lato, pedesetak puta na dan. [to je najva`nije, ni-
{ta mawe nego u mladosti. U proseku, litar po
pra`wewu.
ALDO: Sve mi se ~ini da }e to zanimati Svetog Petra.
LUCIJA: Opet pravi budale od nas. Misli{ li ti stvarno, da
mo`e{ obmanuti i smrt?
KARDANUS: Ne bi mi bilo prvi put, se}ate se. Horoskop mi je
predvideo mogu}u smrt u ~etrdesetim godinama. Da
nisam izle~io svetog oca, ve} bih odavno bio sa
vama.
DEL MONTE: Niste vi, doktore, obmanuli smrt, ve} mene. Pre-
kliwao, kle~ao, pra{tajte, a posle sve po starom.
LUCIJA: To je David, kanda, puze}i pobedio Golijata.
KARDANUS: Lucija, razgovaram sa kardinalom, a ti si, zna{
dobro, tome nedorasla.
DEL MONTE: No, {ta imate da mi ka`ete?
KARDANUS: Da ne pridikujete starcu. Svedok sam, i vi niste
izmakli paklu. [ta biste, ina~e, tra`ili sa ovom
bratijom.
DEL MONTE: Svako je, tamo gore, nagra|en prema ovozemaqskim
zaslugama. Ali, ovde se ne radi o meni, nego o vama.
Va{a je savest na probi.
KARDANUS: Ne brinite za moju savest, ako joj samo tu malu
obmanu stavqate na teret.
ALDO: Da, samo ta mala obmana. Sve ostalo je bilo dostojno
sveca.
KARDANUS: (Odmahne rukom prema Aldu)
Uostalom, ona je bila po~iwena iz plemenitih po-
buda.
39. Kardanus 289
DEL MONTE: Plemenita obmana!? To ne razumem.
KARDANUS: Da, plemenita. Mudri Agostino Nifo nas upu}uje...
nas odabrane, da moramo govoriti, kao {to to ~ini
ve}ina, a da moramo misliti kao mawina.
DEL MONTE: Jo{ uvek ne uvi|am u ~emu je tu plemenitost.
KARDANUS: Zar mislite da sam tamo, u tamnici, trebao da vam
podastrem svoja istinska uverewa, pa da zavr{im,
kao ovaj nesre}nik?
(Pokazuje na Alberta, koji se, tu negde, predao
molitvama)
Zar sam trebao da dozvolim da postanem `rtva
va{ih bogomoqa~kih zabluda?
ALBERT: (Prene se iz molitve)
Ti, sinko, uporno pogor{ava{ svoj polo`aj.
KARDANUS: Ne. Ja sam ovde imao drugu misiju. Moja du`nost je
bila da svoju mudrost, da svoje darove sa~uvam, i
wihove plodove predam ~ove~anstvu.
LUCIJA: Sna{lo bi se, ludo, ~ove~anstvo i bez tebe.
ALDO: (Istovremeno, kad i Lucija)
^ije plodove?
TARTAQA: Moje.
KARDANUS: O, Mucavko, i ti si tu. Nego, reci mi gde si sakrio
spise. Dok su te drugi skidali sa konopca, ja sam se
bavio va`nijim stvarima.
ALDO: Lopovlukom.
KARDANUS: Tra`io sam ih tad, i kasnije no}ima prekopavao po
tvojoj ku}i, ali dobro si ih sakrio. Hajde, bar sad mi
reci gde su.
TARTAQA: Spalio sam ih. Spalio, da ne padnu {aka tebi, i tebi
sli~nima.
KARDANUS: Sebi~wak. Ka`ite sad, da nisam bio u pravu.
Ovde pojedine utvare mogu, ali ne moraju, po~eti da napu{taju
scenu.
DEL MONTE: Doktore, ne zanemarujte me. A Bog? Zar ste i wega
morali `rtvovati zarad va{eg nauma?
ALDO: Ostavite se, va{a svetosti, naklapawa s wim. Zar
ne vidite da matori la`ov samo kupuje vreme? Ne
znam kako vi, ali ja gorim od nestrpqewa da ga
predstavim sotoni li~no.
40. 290 Goran Ibrajter
KARDANUS: Ne `uri, sine. ^itava je ve~nost pred nama, a ja
pouzdano znam da ti moje dru{tvo ba{ i ne godi. ^uo
si me?
ALDO: (Hvata se za patrqke u{iju)
Gade.
DEL MONTE: Dakle, ho}ete li mi odgovoriti? Da li je i sam
gospod morao stradati, zbog te va{e, u najmawu ruku,
neobi~ne privr`enosti ~ove~anstvu?
KARDANUS: Da. Moralo je tako. U~inio sam to, radi vas, radi
svih vas.
DEL MONTE: Stvor se drznuo da ukine tvorca.
KARDANUS: Prognao sam ga, odrekao se. Mislio sam, ako nema
Boga, nema ni greha, pa ni odgovornosti. A ona je
~oveku teret nad teretima. Zato vam svima opra-
{tam. Opra{tam vam, jer ste mali.
DEL MONTE: Vi nama?!
KARDANUS: Pra{tam vam kukavi~luk. Va{u uwkavost, la` i
licemerje. Niste vi ni{ta druga~iji.
(Obra}a se prisutnima, ali i onima koji su, even-
tualno, ve} napustili scenu)
Da, da! Svi ste vi pomalo Kardanus, ali nikad niste
imali petqe da se sa tim suo~ite. Pretvarawe i
obmane vi vi{e volite.
DEL MONTE: Takav vas govor, bojim se, vodi pravo u pakao.
KARDANUS: Nebo me, va{a svetosti, na taj na~in nikada nije
zanimalo. Ovde sam se ose}ao sasvim dobro.
LUKA: Stari, zaista ti ka`em, danas }e{ biti sa mnom u
paklu. Se}a{ se? Ne{to si mi sli~no kaz’o tamo u
tamnici. ’O}emo li?
KARDANUS: Da, Luka. Kao {to lepo proveden dan dovodi do
prijatnog sna, tako dobro iskori{ten `ivot dovodi
do lepe smrti.
LEONARDO: To su moje re~i.
LUKA: ’Ajmo, stari.
KARDANUS: Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to...
(Umire)
ZAVESA
