2. BELI MEDVED
Бели или поларни медвед (Ursus maritimus) је
медвед који насељава Арктик. Највећи је
копнени месојед на свету - већина одраслих
мужјака тежи од 450 до 1000 килограма, док су
женке скоро дупло мање. Крзно је густо и
провидно, и често је крем бело обојено. Стога
обезбеђује животињи ефикасну камуфлажу
приликом лова, међутим, кожа је заправо црне
бојеБели медведи имају кратак реп и малене
уши како не би изгубили вишак топлоте, као и
релативно малу главу и издужено заоштрено
тело погодно за пливање.
Као морски сисар, бели медвед се адаптирао
животу на земљи, леду и у води.[У свом
окружењу је врхунски предатор - углавном се
храни фокама, младим моржевима и китовима
, иако је спреман да поједе све што може да
убије.
Бели медведи су рањива врста. Неки научници
и климатолози верују да ће опадање поларног
леда и пораст нивоа мора услед
глобалног загревања имати пресудну негативну
улогу у судбини ове врсте током овог века
3. ORAO KRSTAS
Orao krstaš
:Falconiformi imperijalni orao (лат.
Aquila heliaca), je impozantna grabljivica
koja je nekada naseljavala široke predele
Evroazije a danas je njen broj veoma
smanjen i pod pretnjom je istrebljenja.
Veoma sličan surom ili zlatnom orlu, krstaš
je nešto manji, dužine do 80 cm i raspona
krila do 200 cm. Španski imperijalni orao
koji se može pronaći na
Iberijskom poluostrvu nekada je bio
smatran za istu vrstu dok se danas zna za
značajne morfološke razlike između dveju
ptica.[1
Glavno stanište mu je jugoistočna i
centralna Evropa, zapadna i
centralna Azija. Orao krstaš naseljava
uglavnom predele do 1000 metara
nadmorske visine, ne preterano pošumljene.
Ptica za gnezdo bira visoko usamljeno drvo
sa kojeg ima pregled širokog terena. p
4. Apolon (Parnassius apollo) je
zaštićena vrsta leptira koji je
izuzetno ugrožen na evropskom
nivou (nalazi se na dodatku II
CITES-a), a zaštićen je i
propisima Republike Srbije.
Leptir obitava na vrlo
ograničenim malim prostorima,
otvorenim kamenjarima i
čistinama sa niskom vegetacijom,
brojnost populacija je vrlo mala.
5.
BELOGLAVI SUP
Белоглави суп (Gyps fulvus) је
врста лешинара из реда
дневних грабљивица. Висине
од 95-110 цм, има распон крила
од 230-265 цм Основно перје је
риђе браон, док су летна пера
мрка. Одрасле птице се разликују
по томе што имају белу
паперјасту крагницу при основи
врата, док је код младих она
смеђа. Ноге су снажне са тупим
канџама које се не савијају.
Птица достиже зрелост са 4-5
MESECI
6. IBERIJSKI LINKS
Iberijski liinks je jedna od dve vrste mesoždera koji su endemske u
Evropi. Drugi je mink. Nekada uobičajen na Iberijskom poluostrvu i
istoku Francuske, links se može naći na prostoru gde je odgovarajuća
gustina flore za njegovu jazbinu ali gde u blizini ima otvorenog prostora
gde može da lovi zečeve.
Iberijski links je toliko kritično ugrožen da bi mogao da postane prva
vrsta divljih mačaka koja je istrebljena za 2000 godina. Prema podacima
WWF [World Wildlife Fund] trenutno ima manje od 200 jedinki u dve
[World Fund]
male zone u Španiji i Portugalu [Cota Danana i Andujar] a populacija je
drastično opala od 1990.
Gubitak staništa i parčanje prostora zbog poljoprivrednog i
industrijskog razvoja doveo je do opadanja populacije linksa za 80%
između 1960. i 1990. Šumski požari su takođe uzeli veliki danak.
U pedesitim godinama prošlog veka, miksomatoza je donesena kako
bi se kontrolisala populacija zečeva u Evropi a time je links izgubio
svoju glavnu lovinu. Kako je opadala brojčanost glavne hrane, links je
nestajao. Zaštitnici sada hrane i puštaju zečeve dok populacija divljih
zečeva razvija imunitet na miksomatozu.
Links strada i od zamki za zečeve, gine na putevima od automobila a
takođe ga i love protivzakonito.
Da bi se ova vrsta spasila, biće potrebno da se jasno odrede i zaštite
"Links zone" tako što će se vlasnici zemlje stimulisati da puštaju mačke
na svoju teritoriju. Gradnja zgrada mora biti zaustavljena a zabrana lova
se mora sprovesti u potpunosti. Postojeće populacije se moraju
povezati prirodnim koridorima.
WWF tvrdi da bi gubitak linksa bio velika sramota Evrope, koja bi
mogla umanjiti njen kredibilitet kada poziva druge regione da zaštite
svoje ugrožene vrste.
7. JAVANSKI TIGAR
Јавански тигар (Panthera tigris sondaica) је
изумрла подврста тигра која је насељавала
острво Јава.
[Јавански тигар је био мањи у односу на
друге подврсте тигра. Мужјаци су били
тешки 100—140 кг, а дугачки 2.45 м.
Женке су тежиле 75—115 кг са мањом
дужином тела од мужјака.
Вероватно је изумро 1980-их, као
последица лова и уништења станишта.
Последњи примерак је виђен 1972.
Праћењем трагова 1979. је утврђено да
постоје још 3 тигра у дивљини. Могуће је
да је преживела мања популација ових
тигрова на западу Јаве, где су 1990-их
пријављивана непотврђена виђења.
8. TIGAR
. i.Tigar (Panthera tigris) je najjača mačka
na svijetu. Živi u azijskim džunglama, u
Poznato je devet podvrsta ove vrste (od
kojih je jedna pouzdano, a dvije su
vjerojatno istrijebljene) koje su međusobno
vrlo slične, ali se značajno razlikuju
veličinom i težinom. Najmanja podvrsta živi
u Indoneziji. Dug je 140 cm a rep mu je još
oko 60 cm. Mužjaci teže 120 kg a ženke oko
90 kg. Sibirski tigar je bitno veći. Dužina
tijela može biti čak i 3 metra. Rep je dug 90
cm, a može doseći težinu od 400 kg (ženka
300 kg). Time je sibirski tigar, nakon
medvjeda najveći kopneni grabežljivac.
.
9. PLANINSKA GORILA
Planinski gorila je robusne građe, sa
dugim, mišićavim rukama, velikim
grudima i širokim šakama i stopalima.
Ovo je najdlakavija vrsta gorile. Njegova
duga, gusta crna dlaka izolira ga od
hladnoće na velikim nadmorskim
visinama. Svi preostali planinski gorile
na svijetu žive u četiri nacionalna parka,
podijeljena na dvije regije međusobno
udaljene 45 kilometara.
Jedna populacija planinskih gorila živi u
Bwindi Impenetrable nacionalnom
parku u Ugandi. Druga populacija živi u
regiji Virgunas, koja obuhvaća
nacionalni park Mgahinga Gorilla u
Ugandi
IIAKO SU SNAZNI ONI SU VEOMA
NEZNI.ZIVE U GRUPAMA OD 2 DO 40
JEDINKI.
10. KOMODSKI VARANI
Komodski varani (ili komodski
zmajevi) su najveći gušteri na
svijetu. Mogu narasti i na dužinu od
preko tri metra, iako su u prosjeku
dugački oko 2,5 m, i mogu
dosegnuti težinu od 90 kilograma.
Ženke su manje i obično ne dosežu
preko 2,5 metara i teže oko 60-68
kg. Komodski varani su ovako veliki
zbog svog sporog metabolizma, što
zahtijeva veliki želudac, i zbog toga
što u svom staništu nemaju
prirodnih neprijatelja
ZIVE U INDONEZIJI.OSTALO IH
JE SVEGA 3000 DO 5000
PRIMERAKA
11. SNEZNI LEOPARD
Stanište su mu visoke planine,
planinske stepa i rijetke crnogorične
šume. Živi na nadmorskim
visinama od 2 000 do 6 000 metara,
a u južnoj Rusiji ili u pustinji Gobi
spušta se i do visine od 900 metara.
U prirodi živi, prema nekim
procjenama, još svega između 4 500
i 7 500 snježnih leoparda. U ne tako
davnoj prošlosti bio je izlovljavan
zbog svog prelijepog krzna, i unatoč
tome što je svugdje gdje živi ovaj
leopard zaštićena vrsta, još uvijek je
žrtva krivolova, jer se koristi za
potrebe tradicionalne kineske
medicine.
12. AZIJSKI LAV
Azijski lavovi su nekad bili rasprostranjeni od
Mediterana do sjevero-istočnih dijelova
Indijskog potkontinenta, ali je intenzivno
izlovljavanje, zagađenje vode i smanjenje
njihovog prirodnog plijena drastično smanjilo
njihov broj. Početkom 20. stoljeća po nekim
izvještajima preostalo je još svega 13 Azijskih
lavova, a onda su stavljeni pod zaštitu indijske
vlade, pa im se broj u zadnjih 100 godina
lagano povećavao.
Azijski su lavovi nešto manji i lakši od
njihovih afričkih rođaka, ali su jednako
agresivni. Boja krzna varira im varira od
crvenkasto-smeđe, preko šareno- crne do
pješčano-sive boje. Najveći primjerci su
dugački oko 3 metra i visoki do 107
centimetara. Azijski lavovi su visoko
društvene životinje i žive u zajednicama, koje
su doduše manje nego kod afričkih lavova, i
ove zajednice obično sačinjavaju dvije ženke
13. PLAVI KIT
Plavi kit spada u porodicu brazdastih kitova. On je sisavac
potpuno prilagođen stalnom životu u vodi i najveća danas živuća
životinja na Zemlji.
Plavi kitovi su prosječno dugački oko 26 m, a populacija koja živi
na južnoj polutki je u pravilu krupnija od one koja živi na
sjevernoj polutki. Pojedine životinje su često dugačke oko 30 m, a
najveći znanstvenom metodom izmjereni plavi kit bio je dugačak
33,58 m. Plavi kitovi mogu težiti do 200 tona. Oni su najveći ikad
živući organizmi na kugli zemaljskoj prema sadašnjim
saznanjima.
Plavi kit je hidrodinamične, vitke građe i plavo-sive je boje.
Leđna peraja mu je u odnosu na tijelo sićušna i dosiže visinu od
jedva 30-tak centimetara. U ustima ima sa svake strane 300-400
usi (izrasline građene od keratina, tvari od kojih su građeni nokti
i kosa). Usi su mu crne boje i dugačke između 50 i 100 cm, a
služe filtriranju planktona iz ogromnih količina morske vode koju
uzima u usta i odmah, filtriranu, jezikom istiskuje iz usta. Srce u
odrasle jedinke je teško oko jedne tone, a njegova aorta je tako
velika da bi kroz njih čovjek mogao plivati.
1966. godine je opisan patuljasti plavi kit kao njegova podvrsta.
Smatra se da doseže najviše 24 m, jer mu je dio tijela iza leđne
peraje nešto kraći. Međutim, neki zoolozi sumnjaju u stvarno
postojanje te podvrste i konkretni primjerak smatraju samo
relativno mladom životinjom.
14. RESENJE PROBLEMA
Krajem septembra je objavljena najdetaljnija lista ugroženih vrsta ikada realizovana. Detaljno ispitivanje je sprovela
Svetska organizacija za očuvanje sredine, a njihov izveštaj obuhvata istraživanja na preko 18.000 vrsta i podvrsta biljaka
i životinja.
Otkriveni su podaci o 1.000 do 10.000 puta većoj stopi nestajanja vrsta, što znači da bi se u prvoj deceniji XXI veka
izumrloj vrsti Dodo-ptice mogli pridružiti i Kraljevski albatros ili Azijska slatkovodna kornjača.
Naravno, glavni uzrok nestajanja su ljudi. Pojave kao što su širenje gradova, zagađenje, masovna seča šuma ili,
jednostavno, fizičko istrebljenje, predstavljaju pretnju održavanju ekosistema planete Zemlje. Za poslednjih 500 godina,
iz našeg sveta je nestalo 816 vrsta životinja. Jedan manji broj još uvek postoji, ali samo u veštačkim staništima, kao što
su zoološki vrtovi.
Prema pomenutom istraživanju, stopa nestajanja ugroženih vrsta je najveća u Meksiku i Centralnoj Americi, gde je jako
izražena seča šuma od strane velikih kompanija, ali i siromašnih porodica koje na taj način dobavljaju ogrev. Na ovom
prostoru žive 1.184 vrste kojima preti istrebljenje. Čak se i gvatemalski nacionalni simbol, čudno biće sa crvenim
grudima i dugim, perjanim repom - kvecal, nalazi u visoko-rizičnoj grupi. Od centralnoameričkih vrsta pomenimo i
Pacifičkog kita i Meksičkog dugonosog slepog miša.
Što se tiče Indonezije, Indije i Kine, to su regioni u kojima su najugroženiji sisari i ptice. I u ovim zemljama su uočeni
slični problemi kao i u Centralnoj Americi: nekontrolisane seče šuma, nedovoljna kontrola nad otpadnim materijama,
nerazvijen sistem zaštite od šumskih požara, ali i velika nebriga države po pitanju ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.
Još jedna pojava jako ugrožava životinjski svet, naročito u Africi: šverc egzotičnih vrsta. Ovaj oblik nelegalne trgovine je
po unosnosti na trećem mestu, odmah iza šverca droge i oružja. Recimo, za uhvaćenog majmuna-pauka ili vrstu
krokodila iz Belizea, moguće je dobiti čak 5.000 dolara u razvijenim zemljama. I u slučaju afričkih zemalja, Svetska
organizacija za
15. KRAJ
RADILI –MILAN BIZIC,STEFAN BOBAR I
BRANISLAV TRIVIC
