Kako biti energetski efikasan u svom domu i šta znači energetska efikasnost

1. Energetska efikasnost

2. Šta podrazumeva energetska efikasnost
• Podrazumeva različite mere koje se primenjuju
u cilju racionalnije potrošnje energije (tehničke
mere ili promene u ponašanju).
• Podrazumeva i povećano korišćenje
obnovljivih izvora energije.

3. Energetska efikasnost
Smanjenje potrošnje energije

4. • Energetske efikasnost često pogrešno
shvaćena kao smanjeni utrošak energije i
organičavanje sopstvenih potreba,
međutim ona zapravo podrazumeva
racionalniju i efikasniju upotrebu energije,
bez bilo kakvog odricanja.
• Pr. koristićemo štedljive sijalice i tako
štedeti struju, a ne sedeti u mraku.

5. Zašto je klasična sijalica loš izbor?
• Troši 6x više struje
• Traje 8x kraće
• 95% energije
oslobađa se u vidu
toplote
• 5% energije oslobađa
se u vidu svetlosti

6. Energetski efikasan uređaj
• Smatra se onaj koji ima veliki stepen korisnog dejstva, tj.
male gubitke prilikom transformacije jednog vida energije
u drugi. Na primer, "obična" sijalica veliki deo električne
energije pretvara u toplotnu energiju, a samo mali u
korisnu svetlosnu energiju, i u tom smislu ona (sijalica)
predstavlja energetski neefikasan uređaj.

7. Oznake na uređajima koje ukazuju na
energetsku fikasnost
• Za rad uređaja potrebna je električna energija.
• Energetska efikasnost ovih uređaja je različita.
• Savremeni uređaji rade sa manjim utroškom
energije, i njihova energetka efikasnost
označava se slovima ili zvezdom.

8. Energetski efikasan uređaj
Energetska zvezdica

9. Nivoi energetske efikasnosti
7 nivoa
ekonomično
neekonomično

10. 05. Mart Svetski dan energetske efikasnosti
1 2 3
4 5 6

11. Mere energetske efikasnosti
Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja
gubitaka energije i povećanja energetske efikasnosti su:
1. zamena neobnovljivih energenata obnovljivim
2. zamena energetski neefikasnih portošača efikasnim
3. izolacija prostora koji se greje
4. zamena dotrajale stolarije u prostorima koji se greju
5. ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače
energije

12. Kako biti energetski
efikasan u svom
domu

13. Neobnovljivi resursi Obnovljivi resursi

14. Energija
Neobnovljivi izvori
Obnovljivi izvori
•Fosilna goriva
•Nuklearni (Uranijum)
•Geotermalni
•Plimska, hidraulična (kinetička)
•Biomasa
•Vetar
•Solarna

15. Obnovljivi izvori energije
Korak ka čistijoj budućnosti
ZELENA ENERGIJA

16. Rešenje za klimatske promene
Neograničena čista energija
Obnovljivi izvori energije
•Priroda nudi čitav niz mogućnosti
•Zeleni, alternativni, obnovljivi izvori energije:
 energija Sunca,
 energija vetra,
energija tekućih voda,
energija biomase
geotermalna energija (toplota iz Zemljine unutrašnjosti)
enegija talasa, plime i oseke

17. • Zemlja, Mesec i Sunce proizvode neiscrpan i čist izvor energije
• Energija iz obnovljivih izvora se može petvoriti u elektricitet,
toplotu, a takođe se može skladištiti ( u obliku goriva).

18. Prednosti obnovljivih izvora energije
• ne zagađuju životnu sredinu
• tehnologije niskog rizika
• otvaraju se nova radna mesta u nekim budućim
granama
• prilika su za investiranje u moderne tehnologije
• ne troše se-obnovljivi su
• nema opasnog otpada
• mogu proizvesti mnogo više energije

19. Hidroenergija
•Hidroelektene su energetska postrojenja.
Električna energija
Potencijalna energija vode
Mehanička energija
hidraulične turbine
električni generator

20. • Hidroenergija je vodeći izvor među
obnovljivim izvorima energije.
• Kada je jednom izgrađena hidroelektrana,
hidroenergija je veoma jeftin izvor energije
• Bez oslobađanja CO2 i bez skupog resursa.
•Do danas je aktivirano oko 60%
hidroenergetskiog potencijal aSrbije.
•Najveći deo preostalog potencijala je u
slivovima reka Drine i Morave.

21. Hidroelektrane
•Negativni aspekt
• Plavljenje zemljišta
•Nije zanemariv uticaj na vodu i životinjski svet, jer se
pregrađivanjem rečnog toka utiče na kvalitet i količinu vode
nizvodno od brane i na menjanje mikro klime.
•Ove pojave treba uključiti u ukupne troškove gradnje HE.

22. Elektrane na vetar
•Vetar stvara 200 puta više energije nego što je to svetu danas potrebno .
•Elektrane na vetar na kopnu uglavnom koriste turbine s tri lopatice da bi
zahvatile vetar
•Jedna turbina na vetar može proizvesti dovoljno električne energije za 1000
domaćinstava.
• Energija vetra je trenutno drugi najviše korišten obnovljivi izvor energije
• Mogu biti okeanske ili kopnene, produkcija zavisi od vetra.
Potencijali u Srbiji su
VršaČke planine i okolina

24. •Evropa je vodeća zemlja kada je proizvodnja električne energije
turbinama na vetar u pitanju.

25. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU
 stradanje slepih miševa i ptica prilikom sudara sa elisom
 jedna turbina može u toku jedne selidbene noći da ubije 49
ptica (Norveška), a ukoliko se gust splet turbina nalazi blizu
gnezdilišta retkih vrsta može da ubije 60 surih orlova i 300
mišara godišnje (Altamont, Sjedinjene Američke Države)
Orao belorepan - Norveška
Beloglavi supovi - ŠpanijaKrilo beloglavog supa - Grčka

26. Energija Sunca

27. •Solarna energija se dobija tako što fotoćelije konvertuju sunčevu
svetlost direktno u elektricitet.
•Fotoćelije su smeštene na krovovima kuća i poslovnim zgradama
•Drugi način korišćenja solarne energije je direktno grejanje vode
(solarni kolektori).

28. Naša zemlja poseduje velike potencijale za
iskorišćavanje sunčeve energije u odnosu na neke
evropske zemlje, s obzirom na veliki broj sunčevih sati (
2000 do 2300) u godini.

30. 0
5 0
1 0 0
1 st
Q t r
4t h
Q t r
E a st
W e st
N o r t h

31. •Energija talasa, plime i oseke: okeani poseduju ogromnu količinu
nekorištene energije

33. Energija biomase:
•podrazumeva energiju dobijenu od ne-fosilnog organskog
materijala
•Ova biomasa dolazi iz fabrika za preradu drveta, urbanog drvog otpada,
otpada sa poljoprivrednih farmi i šumskih gazdinstava.