1. Силирање трава и травно-
легуминозних смеша
• Силаже трава се припремају, пре свега, у
брдским реонима, и то са површина
пашњака које су у ротационом
(прегонском) систему испаше вишкови у
каснијим турнусима
• Ови вишкови се могу конзервисати и као
сено, али честе кише у неким рејонима
могу у знатној мери ометати овакав
поступак, па се прибегава силирању.
2. • Траве и травно-легуминозне смеше се могу
силирати и без додатака, што зависи од
удела појединих вишегодишњих врста
легуминоза, садржаја лакорастворљивих
угљених хидрата у биомаси и садржаја суве
материје.
3. • Биљке у фази цветања
садрже знатно више
суве материје и лакше
се силирају;
• Због смањене
сварљивости у тој фази
неопходно је раније
силирање (пред или на
почетку цветања за
легуминозе, односно у
почетној фази класања
за траве), као и
провењавање.
4. • Травне силаже од провенулог материјала су
значајне и због могућности већег
конзумирања суве материје, што је посебно
важно за грла веће млечности.
5. • Травна маса са већим уделом суве
материје се теже сабија, услед чега се
може добити силажа лошијег квалитета.
6. Силирање жита
• Стрна жита се могу у основи користити као
кабасто протеинско храниво или као кабасто
енергетско храниво, што зависи од фазе у
којој се коси;
7. • Уколико се жито коси у фази пред класање, онда се
добијају нешто мањи приноси суве материје али су
сварљивост силаже и ниво протеина већи;
• У том случају је неопходно провењавање до 35-45%
СМ, а препоручује се и инокулација;
8. • Убирање стрних жита за овакву намену
врши се у нашим условима у другој
половини априла и почетком маја, после
чега може да уследи сетва кукуруза;
• Уколико се дозволи да жито искласа, и да
зрно буде на завршетку фазе млечне
зрелости (30 % млечна и 70% воштана
зрелост), цела биљка има 30-35% СМ те
се може силирати без провењавања;
9. • Оваква силажа се
припрема у другој
половини маја,
после чега опет
може да уследи
сетва кукуруза
(хибриди краће
вегетације), под
условом да има
довољно земљишне
влаге или је могуће
заливање.
10. Силирање сунцокрета
• За спремање силаже користи се пре
свега сунцокрет из пострне сетве;
• Силирање се обавља када је биљка у
пуном цвету;
• Сунцокрет може да се силира на исти
начин као и кукуруз, сам или у
комбинацији са кукурузом.
11. Силирање кромпира
• За успешно силирање кромпира
потребно је да се обезбеди 30-35 %
суве материје, а то се најлакше
постиже додавањем 10-20 % сецкане
сламе, кукурузовине или сена;
• Силажа кромпира са 50 % сена по
хранљивој вредности је приближна
кукурузној силажи.
12. Силирање купусњача
• Купусњаче (крмна репица, сточни кељ,
перко) су биљке изузетног производног
потенцијала, јер могу да дају принос од
60 до 100 тона зелене масе по хектару;
• Купусњаче доста добро издржавају
ниске температуре, посебно сточни
кељ, па се дубоко у јесен и у току
благих зима користе као једина зелена
храна.
13. • Вишкови наведених крмних биљака се могу
силирати, али због високог садржаја влаге
њих треба мешати са неким сувим додатком,
ради обезбеђења минимално 25% суве
материје;
• Имајући у обзир висок садржај влаге, а самим
тим малу концентрацију хранљивих материја,
треба тежити да се биомаса наведених
биљака првенствено користи у зеленом
стању.
14. Силирање глава и лишћа шећерне
репе
• Главе и лишће шећерне репе могу да чине
20-45 % од укупног приноса шећерне репе,
што по хектару представља преко 20 т;
15. • Одликују се високим
уделом сирових
протеина, који према
различитим ауторима
износи 13-18 %;
• При механизованом
вађењу шећерне репе у
заосталој зеленој маси
главе учествују са око
25 %, а лишће са око 75
%.
16. • Највећи проблем за добијање квалитетне
силаже од глава и лишћа репе јесте значајно
присуство земље, као и велика количина
влаге;
• Уколико се силирају неуситњене главе и
лишће, сабијање треба обавити интензивније
него у случају њиховог предходног сецкања.
Пуњење једног или дела силоса треба
завршити најдуже за 4-5 дана.
17. • Због високог присуства влаге у главама и
лишћу репе (84-87%), у току силирања
долази до издвајања значајне количине
ефлуента (сока), која може да чини и до 300
л/т, чиме се изгуби и до 40 % хранљиве
вредности;
• Ради везивања вишка влаге препоручује се
мешање глава и лишћа са неким сувљим
хранивом, на пример уситњеном сламом или
кукурузовином.
18. Силирање репиних резанаца
• У погледу хранљиве вредности, репини резанци су
типично угљенохидратно храниво, богато шећерима;
• Одмах после производње резанци се кратко могу
користити у свежем стању, јер се брзо укваре,
киселе, плесниве и труну;
• Захваљујући двократном пресовању у савременим
погонима добијају се резанци са 20 % или још више
суве материје, што је знатно боље за добијање
квалитетније силаже;
• Међутим, уколико је влажност већа од 25% сабијање
репиних резанаца је отежано због еластичности.
19. • Одмах након пресовања резанци имају
температуру од 50-60 о
Ц, а у великим
силосима дневно се ова температура
снижава за 0,5-1,5 %.
• Најбоље је да се силирање резанаца у сило-
рововима обавља у слојевима дебљине до
два метра, чиме се постиже ни пребрзо ни
преспоро хлађење, а ферментација тече у
оптималним температурним условима.
20. • Пуњење силоса треба обавити за један дан,
уз равнање површинског слоја, умерено
гажење и покривање пластичном фолијом;
21. • У тову говеда дневно се по грлу може
давати и до 40 кг силираних репиних
резанаца, док се за музне краве
користе 15-30 кг, а за овце до 2 кг;
• Животиње радије једу силиране него
свеже рeпинe рeзанцe.
22. Силирање пивског тропа (требера)
• Сирови пивски троп сматра се квалитетним
хранивом пре свега за исхрану музних крава, па
се највеће количине утроше у сировом стању,
одмах по добијању.
• Због високог процента влаге брзо ферментише и
лако се квари и плесниви.
• Из тог разлога се и користи пре свега на
фармама у близини пивара, одакле може да се
набавља за краћи временски период, што је
посебно вaжно зa летње месеце.
23. • Уколико се због удаљености пиваре
набављају веће количине, неопходно је
да се требер конзервише силирањем
како би се спречила неправилна
ферментација и кварење;
• Због високог садржаја влаге потребно је
да се меша са неким сувим хранивом.
24. • Уколико се сачека да се добро оцеди, требер се
може силирати без додатака, уз благо сабијање.
• Коришћење додатка на бази мравље киселине, од
требера се, такође, може добити добра силажа.
25. • Силирање мањих количина може да се обавља у
бурадима или другим сличним судовима;
• Због високог садржаја влаге и у овом случају
препоручује се коришћење сувих додатака (уситњене
сламе, кукурузовине или ливадског сена).
26. Силирање комине гожђа
• Комина грожђа, као
споредни производ
производње вина и
воћних сокова,
представља велики
проблем за
складиштење и животну
средину;
• Од укупне количине
грожђа добија се око 22-
25% свеже комине, која
садржи 40-50% суве
материје;
27. • Садржај хранљивих материја у комини је
варијабилан и зависи од сорте грожђа, технологије
прераде, климатских и земљишних услова
производње.
• С обзиром на мали садржај протеина, било је
покушаја да се у току силирања користе додаци који
у сило-масу уносе непротеински азот или да се врши
мешање са луцерком.
28. • Домаћа искуства указују на позитивне
резултате при додавању 1% бенурала
или зенурала (домаћи или страни
комерцијални непротеински извори
азота).
• Још бољи резултати код нас су
постигнути при комбиновању провенуле
луцерке и комине грожђа, у односу
свеже масе 1:1.
29. Механизација и објекти за
силирање
• Комбајни;
• Косачице (за ниске културе);
• Транспортна средства;
• Машине за пуњење сило-објекта;
• Трактори за гажење силаже;
56. • Најважније је да после вађења силаже остане
раван пресек, како би што мање ваздуха
(кисеоника) улазило и довело до загревања и
буђања силаже!!!
Неправилно вађена силажа
Правилно вађена
силажа