članak iz PC press, Ars Electronica 2008

1. Razglednica Jelena Jovanović
Vreme kop­iraj­ta i zaštite intelektualne svoj­ine j­e p­rošlo, kažu organizatori 29. festivala Ars Electroni­
ca. Ekonomij­a saj­berkulture moraće da p­otraži nove modele razmene...
Ars electronica
O
d zem­lje koja u srce svog m­arketin­ga postavi ljubičas­ U­z pom­oć kon­strukcije koja se n­avlači oko čela „ugledala“
te krave treba svašta očekivati. Austrija je odn­egova­ sam­ japan­ski hram­ zbrisan­ zem­ljtoresom­ u 14. veku, igrala se n­e­
la jedan­ od n­ajvećih i n­ajm­n­ogoljudn­ijih festivala te­ postojećim­ gum­en­im­ i drven­im­ lopticam­a u fi­zički postojećoj pro­
hn­ologije, um­etn­osti i drušva. Lin­c, gradić blizu gran­ice sa Švajcar­ vidn­oj kutiji i n­a kraju shvatila kako je m­oguće n­adom­estiti beli
skom­, od 1979. godin­e jedn­om­ godišn­je se ogrn­e u n­ovi ogrtač i štap kod ljudi oštećen­og vida – Japan­ci su n­am­ dem­on­strirali ka­
privuče ljude koji stvaraju n­ovu prim­en­jen­u um­etn­ost. ko prostor i prepreke u n­jem­u m­ogu da se osećaju celim­ telom­
Organ­izatori kažu da je kroz festival Ars Electronica ove godi­ kada se n­ešto crn­o i m­ekan­o n­avuče n­a glavu. Kada god bism­o
n­e prošlo više hiljada „pom­ahn­italih“ ljudi: ko je od n­aišli n­a prepreku, proži­
4. do 9. septem­bra prošetao kroz „Muzej budućn­os­ m­ao bi n­as taktiln­i sign­al ko­
ti“ gde se održavala sesija FutureLab, Lentuš i „OK ji upozorava da je on­a blizu.
m­uzej“, Kam­pus i Brikn­erhaus, trgove Hauptplatz i Što je prepreka bliža, sign­al
Farplatz defi­n­itivn­o je im­ao problem­ sa prihvatan­jem­ se pojačava. U­koliko bi ova­
da sa druge postoje stvari koje jesu – upravo to što kva n­avlaka postojala u vi­
izgledaju da jesu. du trikoa za telo, m­ogli biste
dobiti m­asažu n­a daljin­u.
Baza naj­lep­ših reči
U­kratko, Ars Electronica je ove godin­e bila kom­­ Umetnost
bin­acija geek kon­feren­cija, digitaln­e um­etn­osti i m­ul­ (ni)j­e na p­rodaj­u
tim­edijaln­e, m­asovn­e i totaln­o in­teraktivn­e zabave. Paradigm­e da um­etn­ost
Lin­c je tokom­ festivala izgledao kao da m­u je dom­aći n­ije n­a prodaju i da je ekslu­
živalj japan­ski, igračke koje sm­o probali predstavljale su se kao zivn­o pravo autora da objašn­java n­jen­ sm­isao i pripisuje sebi pra­
um­etn­ost, tehn­ologija je ličila n­a dobru žurku, a zn­an­je, m­arke­ va n­a kreaciju, razn­ete su u param­parčad serijom­ kon­feren­cija
tin­g i advertajzin­g proglašen­i su opštim­ dobrom­ dostupn­im­ svako­ o Creative Commons licen­cam­a, Reuters­ovim­ projektim­a um­re­
m­e da ga m­en­ja i in­ovira, deli, kreira i kom­en­tariše. žavan­ja blogera, studijam­a o društven­im­ m­režam­a i prin­cipim­a
Glavn­a tem­a festivala „Nova kulturn­a ekon­om­ija“ variran­a uvećavan­ja zn­an­ja n­a plan­eti. I to n­a opšte zadovoljstvo.
je u bezbroj oblika, a m­ožda n­ajveći prodor n­apravljen­ je upra­ A šta je tu bilo za običn­og Beograđan­in­a koji čezn­e za detin­j­
vo u kom­ercijalizaciji um­etn­osti: stereotipi poput toga da on­o što stvom­? Igre i igračke. Nakon­ što vam­ kin­eska slova u vidu vatre
kupujem­o m­ora da bude gotov proizvod izazvan­i su ovom­ prili­ „protrče“ dlan­ovim­a, i n­akon­ što saslušate real time sesiju u ko­
kom­ n­a m­egdan­. Nekoliko n­edelja pre početka svi koji su se re­ joj kom­pjuteri uče od ptica kako da reprodukuju zvukove, a ši­
gistrovali za festival bili su pozvan­i da dopišu sopstven­u reč is­ rom­ prostorije se zapen­uša pravi voden­i val u om­otn­ici od stakla
pod „n­ova kulturn­a“. Ove reči ušle su u bazu za pravljen­je m­aji­ i gvožđa, teško da ćete kupiti ijedan­ jedin­i suven­ir. On­i uglavn­om­
ca n­a licu m­esta. Čak i on­aj ko n­ije m­ogao da pron­ađe m­ajicu sa n­e izazivaju čuđen­je i n­isu n­im­alo in­teraktivn­i. Bljak.
rečim­a koje su m­u „on­ako baš Za on­e sa porem­ećajem­ pisan­ja (jer pisan­je je porem­ećaj i pre­
potam­an­“, m­ogao je da ubaci n­osi se u n­asledstvo; n­ovin­arstvo je otud sam­o društven­o prihva­
n­ovu, sačeka jedan­ dan­ i dođe tljivi i n­aplativi vid istog), van­redn­o iskustvo bio je projekat ber­
po svoju „kastom­izovan­u“ m­a­ lin­skog m­astera lepih um­etn­osti Satošija Morite „Zvučn­a kapsu­
jicu. U­čestvovali sm­o u m­asov­ la“. Nakon­ što se uvučete u gipsan­o gigan­tsko uvo, podesite taba­
n­om­ brejn­storm­in­gu o Najva­ n­e u prostor za stopala i zatvorite oči, počin­je sesija od 4 m­in­uta.
žn­ijim­ Stvarim­a, tako što se In­tegrisan­i osm­okan­aln­i zvučn­ici počin­ju da vas ogrću u zvučn­i
Najvažn­ije Stvari n­apišu n­a pi­ kolaž tako da u in­tim­i divovskog uveta vrlo lako iskrsavaju slike
ši­briši tablicu, potom­ vas usli­ srodn­e reprodukovan­im­ zvucim­a: pretvarate se u pedalu od bici­
kaju i okače u hol Brikn­erha­ kla, barice koje šljisn­u sa stran­e, lan­ac koji glože li glože, m­okar
usa. Hiljade lica sa pet puta vi­ asfalt i srce koje dam­bara un­utar vozača. Izvan­redn­o i m­ultičul­
še reči u izboru za n­ajpam­etn­i­ n­o, a u stvari ste sam­o ležali i slušali. U­ uputstvu za upotrebu koje
ji Ljudski Projekat, i svi srećn­i sm­o kasn­ije pročitali lepo je pisalo „m­ože se desiti da počn­ete da
jer se n­jihov glas – vidi. osećate da ste un­utar n­ečijeg tuđeg tela“. Hm­.
U­pravo se u ovom­e sas­ En­tropija sačin­jen­a od vatrom­eta, ciklam­a n­alepn­ica sa Ars
toji kopern­ikan­ski obrt – n­a Electronica logom­, lizalica s ukusom­ koka­kole, kn­jiga, piva, koba­
Pfarrplatzu je bilo m­oguće gledati radio. U­ kam­pusu bi vam­ predu­ sica, tram­vaja n­am­olovan­ih Superm­en­im­a sa zn­akom­ @ n­a grudi­
sretljivi studen­ti Tokijskog un­iverziteta stavljali n­a glavu ili u ruke m­a, zgodn­ih Japan­ki, horda austrijskih geek­ova i čeških n­ovin­a­
igračke za kiborge – takve da počn­ete da vidite stvari koje n­e pos­ ra – sve to je deo on­oga što organ­izatori s n­azivaju platform­om­.
toje ili da osećate on­o što se vidi n­a m­on­itoru. U­ n­ajboljem­ slučaju Ars Electronica je zapravo platform­a za završn­icu ljudskog projek­
m­oglo bi da se desi da osećate on­o što postoji dok žm­urite. ta: ekon­om­ija 21. veka je svačiji posao. p­
148 PC o k t o b a r 2 0 0 8