SlideShare a Scribd company logo
1 of 76
Download to read offline
DNK, RNK, ПРОТЕИНИ
 Да би неки биомакромолекул могао да буде
носилац и преносилац генетичке информације он
мора да испуни следеће услове:
 ОВЕ УСЛОВЕ ИСПУЊАВА ДНК
1. Мора да носи информацију
 Генетички код
2.Мора да има способност реплицирања
 ДНК репликација
3.Мора да обезбеди промене информације
 Мутације
4.Мора да утиче на експресију фенотипа.
 Генска функција (транслација)
 Током 19. века па све до открића секундарне
структуре ДНК (Вотсона и Крик) сматрало се да су
протеини одговорни за пренос наследних
информација из генерације у генерацију.
 Тешко је било замислити да молекул који се састоји од
само четири градивна елемента може да буде
носилац генетичке информације.
 У прилог оваквом мишљењу ишла је и чињеница да
хромозоми садрже по тежини мање ДНК него
протеина.
 Алфабет од 20 “слова” од којих су сачињени протеини
чинио се вероватнијом структуром за пренос
информација у односу на алфабет од 4 “слова” од
којих је сачињена ДНК.
ПРИМАРНА СТРУКТУРА ДНК
 Основна градивна јединица ДНК је нуклеотид.
 Сваки нуклеотид се састоји од три компоненте :
 једног молекула азотне базе,
 једног молекула шећера пентозе (дезоксирибоза)
 једне фосфатне групе.
 Азотне базе могу бити:
 пуринске (пурини):
 аденин(А) и гуанин(G)
 пиримидинске(пиримидини):
 цитозин(C) и тимин(Т).
ГРАЂА НУКЛЕОТИДА
НУКЛЕОТИД
Дезоксирибонуклеотид
фосфат тимин
дезоксирибоза
 Нуклеотиди су међусобно повезани градећи
полинуклеотидни ланац.
 Везе између нуклеотида у том ланцу су
фосфодиестарске
 Остварују се тако што се трећи C-атом (C3’)
пентозе једног нуклеотида веже за пети C-атом
(C5’) пентозе наредног нуклеотида у ланцу.
 Таквим повезивањем на једном крају ланца
остаје слободна хидроксилна група везана за C3’
(тај крај се назива 3’ крај), а на другом фосфатна
група везана за C5’ атом (то је 5’ крај).
Почетак полипептидног ланца је 5' крај.
ПРИМАРНА СТРУКТУРА НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА
Чини је врста, број и редослед
нуклеотида у полинуклеотидном
ланцу, повезаних јаким,
ковалентним
фосфодиестарским везама.
Такав ланац има свој 5´ и 3´ крај.
Варијабилност примарне
структуре ДНК је огромна
Број различитих редоследа нуклеотида
је 4n, где је n број нуклеотида који чине
ланац ДНК.
 Ако се нпр. ланац ДНК састоји од само 100 нуклеотида, било
би могуће предвидети постојање 1056 молекула са
различитим редоследом нуклеотида.
 Природни молекули ДНК састоје се од великог броја
нуклеотида (најмањи молекул ДНК имају вируси и он се
састоји од око 5000 нуклеотида) чиме се
обезбеђује огромна разноврсност
биолошких врста.
СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНК
Секундарну структуру ДНК успели су да
одгонетну Вотсон и Крик 1953.год.
Основу те структуре чини дволанчана
завојница (спирала).
два полинуклеотидна ланца који се спирално
увијају и повезани су водоничним везама.
Два полинуклеотидна ланца су
антипаралелна што значи да се наспрам 5’
краја једног ланца налази 3’ крај другог, и
обрнуто.
Informacioni molekuli
СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНК
Чине је два полинуклеотидна ланца
повезана слабим водоничним везама
преко наспрамних азотних база.
Вотсон и Крик – модел дволанчане ДНК
завојнице
Informacioni molekuli
Informacioni molekuli
Принцип комплементарности и
антипаралелности
 Принципи на коме се заснива секундарна структура ДНК,
омогућавају да редослед база у једном ланцу
аутоматски одређује редослед у другом.
 Ако са пентозе једног ланца полази пуринска база, са
пентозе наспрамног полази пиримидинска база која ће се
са њом везати и обрнуто.
 Базе које се везују су КОМПЛЕМЕНТАРНЕ – наспрам аденина
тимин, а наспрам гуанина цитозин и обрнуто.
 Наспрамне базе се повезују ВОДОНИЧНИМ
везама :
 А и Т су међусобно повезани са две (А=Т);
 а G и C са три (GC).
T
G
C
GAA
TC T
AG
T C
A A
C
G
T
5′
5′
3′
3′
Два полинуклеотидна ланца су антипаралелна што
значи да се наспрам 5’ краја једног ланца налази 3’
крај другог, и обрнуто.
ПРИНЦИП АНТИПАРАЛЕЛНОСТИ И КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ
Комплементарност –
спајање пуринске базе једног и
пиримидинске базе другог ланца
и то:
A-T
C-G
Антипаралелност – два
ланца оријентисана у супротном
смеру.
Informacioni molekuli
Чаргафова правила
Односи броја база у молекулу су:
 А/Т= 1 и
 G/C=1
тј. број молекула А једнак броју молакула
Т, што важи и за G и C
исто тако је и број пуринских нуклеотида
једнак броју пиримидинских нуклеотида
тј. А+G/Т+C= 1
Занимљиви детаљи грађе ДНК
 Фосфатне групе су окренуте према спољашњој страни и заједно са
пентозама чине скелет завојнице
 Потребно је да се наизменично веже по 10 пентоза и 10 фосфатних група
да би се формирао спирални навој, односно 11. пентоза се нађе у оси
прве.
 Ланци су увијени један око другог тако да се дуж дволанчане завојнице
простиру два жљеба: велики и мали.
 Пуринске и пиримидинске базе се налазе у унутрашњости завојнице густо
спаковане једна над другом, а равни база су нормалне на осу завојнице.
 ДНК завојница има целом дужином исти пречник.
 Ако са пентозе једне скелетне нити полази пуринска база, са пентозе
наспрамне полази пиримидинска база која ће се са њом везати и обрнуто.
 Кад се вежу једна пуринска и једна пиримидинска, одржава се стално
растојање међу скелетним нитима молекула ДНК зато што пар пурин -
пиримидин има исту величину 10.9 nm, при чему је растојање у пару 0.3
nm
 Пречник двоспирализованог ланца ДНК је око 2nm.
фосфор
Угљеник у
склетном низу
фосфата и шећера
водоник
кисеоник
базе
Мали
жљеб
Велики
жљеб
ДЕНАТУРАЦИЈА ДНК
Денатурација
ДНК
загревањем
Денатурација
ДНК
загревањем
Хлађењем се поново
успоставља секундарна
структура ДНК.
реверзибилан процес
ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА
СТРУКТУРА РНК
 Основна градивна јединица РНК је нуклеотид.
Нуклеотиди ДНК и РНК разликују се по
пиримидинским базама и пентози: уместо тимина
РНК има урацил, а шећер је рибоза.
 РНК су једноланчани молекули који настају тако
што се нуклеотиди повезују фосфодиестарским
везама.
 Природа ових веза је иста као у ДНК, само што
уместо дезоксирибозе учествује рибоза.
 Иако једноланчана, у неким врстама РНК (тРНК и
рРНК) постоје краћи или дужи дволанчани региони
Имају и она се остварује успостављањем водоничних веза унутар
једног полинуклеотидног РНК ланца.
ИМАЈУ ЛИ РНК СЕКУНДАРНУ СТРУКТУРУ?
 У ћелији постоје три врсте РНК :
 информациона РНК (и-РНК),
 транспортна РНК (т-РНК) и
 рибозомска РНК (р-РНК).
 Све три врсте настају преписивањем
одређених делова једног ланца ДНК, односно
преписивањем гена. РНК представљају копије
гена.
 Ћелије једног организма се међусобно
разликују по и-РНК и т-РНК које садрже док су р-
РНК и ДНК у свим ћелијама једног организма
исте.
Информациона РНК
 настаје преписивањем структурних гена који садрже
упутство за синтезу полипептида.
 Улога и-РНК је да то упутство (информацију) за синтезу
полипептида пренесе до рибозома (место синтезе
протеина).
 Синтеза и-РНК почиње онда када је ћелији потребан
неки протеин, а када се обезбеди довољна количина
протеина и-РНК бива разграђена.
Транспортна РНК
Настаје преписивањем
мале групе специфичних
гена.
Транспортна РНК има
улогу да преноси
аминокиселине до
рибозома.
Informacioni molekuli
Рибозомска РНК
 Настаје преписивањем гена који се
заједнички називају »организатори
једарцета«.
 Њена улога је да заједно са одређеним
протеинима награди рибозоме.
НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ - СЛИЧНОСТИ
И РАЗЛИКЕ
ДНК РНК
делови
нуклеотид
а
структура
молекула
место у
ћелији
улога
НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ - СЛИЧНОСТИ
И РАЗЛИКЕ
ДНК РНК
делови
нуклеотид
а
1.дезоксирибоза
2.фосфатна група
3.азотна база
а) пуринска
-аденин
-гуанин
б) пиримидинска
-тимин
-цитозин
1.рибоза
2.фосфатна група
3.азотна база
а) пуринска
-аденин
-гуанин
б) пиримидинска
-урацил
-цитозин
структура
молекула
дволанчана спирала једноланчан молекул
место у
ћелији
једро једро,цитосол
улога носилац гена синтеза протеина
ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА ДНК
ДНК
хистонски
протеин
хромозом Паковање ДНК са
хистонима у хроматин и
хромозоме
HROMATIN
 На основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има
дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене
дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији.
 Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној јединој ћелији човека
износи око 2 m.
 Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 м, а њеног
једра 5-10 m.
 Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто
упакована да би се уопште могла сместити у ћелију.
 То подразумева да поред секундарне структуре, постоје и други нивои
организације ДНК.
 И заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је
двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У
том паковању учествују протеини са којима је ДНК чврсто везана.
 У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују у
једру непосредно пре и за време ћелијске деобе.
 У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал је
распоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.
Занимљивости
 Телесна људска ћелија
има 46 хромозома.
 Ако се измери укупна
дужина DNK у свим
хромозомима, добија се
вредност од око 2m.
Треба имати у виду да је
пречник једра 5-10mm.
 Укупна дужина DNK у свим
ћелијама људског тела износи
2x10¹¹ km, што је много пута
веће од обима Земље или
растојања између Земље и
Сунца.
 Због тога ДНК мора да се
намотава и на различите
начине пакује.
 Хроматин еукариота се састоји од ДНК, протеина и
мале количине РНК.
 Протеини хроматина се сврставају у две класе:
 хистоне и
 нехистонске протеине, при чему су хистони
важни за паковање ДНК.
 Хроматин(обрађен неким ензимима) се под
микроскопом може видети као, перласта
структура, танка нит на којој су нанизане
перле.Танка нит је ДНК, а перле су комплекси ДНК
и хистона названи нуклеозоми.
Nuklozom
 Nukleozom se sastoji od histonskog oktamera oko koga
je DNK namotana skoro 2 puta (tačnije 1,8 puta).
 Oktamer se sastoji od 8 molekula histona : po dva
molekula histona H2A, H2B, H3 i H4.
 Histon H1 je vezan za DNK na mestu gde ona ulazi i
napušta nukleozom. Između nukleozoma je tzv.
vezujuća(linker)
 Pakovanjem u nukleozome DNK se prividno skraćuje oko 7
puta, ali to još uvek nije dovoljno za smeštanje DNK u
jedro.Ta činjenica ukazuje na postojanje dodatnih nivoa
spiralizacije DNK kao što su solenoidne strukture i dr.
ХРОМАТИН = ДНК + 2 КЛАСЕ ПРОТЕИНА
ХИСТОНИ H1; H2A; H2B; H3; H4
-мали протеини (100- 200 аминокиселина)
-20-30% ARGININ+ i LIZIN+
-високо конзервирана А.К. секвенца
-важни за структурну организацију хроматина
-неспецифични инхибитори експресије гена
НЕХИСТОНИ мала количина – неколико класа
-ензими репликације и транскрипције
-модификатори хистона
-регулаторни протеини – специфични
активатори гена
NUKLEOZOM
DNK H1 histon
nukleozom
jezgro 8 molekula histona: 2xH2A, 2xH2B, 2xH3, 2xH4

nukleozom
DNK
H1 histon
oktamerno
histonsko jezgro
30
nm
nukleozom
HROMATINSKA NIT
NUKLEOZOMNA NIT
2 nm
11 nm
30
nm
300
nm
700
nm
1400
nm
nukleozomi
30 nm
hromatinska
nit
metafazni
hromozom
Informacioni molekuli
Хромозоми еукариота
 Хромозоми су телашца
карактеристичног облика
која се у једру могу уочити
за време деобе.
 Најбоље се уочавају за
време метафазе митозе па
се називају метафазни
хромозоми.
Хромозоми
посматрани
електронским
микроскопом
хроматида
Грађа метафазног хромозома
 Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул DNK, а
цео метафазни хромозом има два једнака молекула DNK.
 Сестринске хроматиде се образују удвајањем (репликацијом) DNK тако да су
потпуне једнаке (отуда назив сестринске).
 Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде.
 Центромера усмерава кретање хромозома за време деобе.
центромера
центромера
једна
хроматида
њена
сестринска
хроматида
Сваки
метафазни
хромозом се
састоји од
• две сестринске
хроматиде и
•центромере
(примарног
сужења)
Положај центромере хромозома
Метацентрич
ан
Телоцентрич
ан
Субметацентрич
ан
Акроцентрич
ан
центромера
 Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку
биолошку врсту.
 диплоидан број хромозома (грч. диплоос =
двострук) Обележава се као 2n. Јавља се
код телесних ћелија. Кажемо да су то две
гарнитуре хромозома
 хаплоидан број хромозома (грч.
хаплоос = једнострук) Обележава се
као n. Јавља се код полних ћелија
(гамета). Кажемо да је то једна
гарнитура хромозома
Хаплоидне
ћелије– људски
гамети
Хаплоидно и диплоидно стање
Диплоидна ћелија
– телесна ћелија
Хаплоидни
сперматозоид
Хаплоидна јајна
ћелија
Оплођење
Очински хомолог
Мајчински хомолог
 Хромозоми који су међусобно
слични, а потичу један од
мајке, а други од оца, чине
парове хомологих
хромозома.
ХОМОЛОГИ ХРОМОЗОМИ
Мајка
Дете
Отац
Задатак: организам је 2n = 4.
 Хромозоми 1 и 2 су
хромозоми
 Хромозоми 3 и 4 су
хромозоми
 Хромозоми 1 и 3 долазе од
 Хромозоми 2 и 4 долазе одмајке
оца
хомологи
хомологи
Кариотип
Кариограм
2n = 46, XY
2n = 46, XX
ово је пар хомологих
хромозома
Кариограм
Хромозоми 4 и 5
човека
FISH (fluorescentna
in situ hibridizacija)
Humani hr. 4 obojen fuloresecntonom bojom
Chromosome painting primenom FISH metode
Informacioni molekuli
Informacioni molekuli
Општа структура
амино киселина
Амино група (-
NH2)
Карбоксилна група (-COOH)
-R остатак има различиту структуру и особине
(растворљивост, наелектрисање, елементарни састав)
Aminokiseline sa nepolarnom (hidrofobnom) bočnom grupom
Aminokiseline sa
nenaelektrisanom (polarnom)
bočnom grupom
Aminokiseline sa (-) naelektrisanom (kiselom)
bočnom grupom
Aminokiseline sa (+) naelektrisanom
(baznom) bočnom grupom
IZDVAJAJU SE I:
Aromatične
aminokiseline:
Trp, Phe, Tyr
Aminokiseline sa
sumporom:
Met, Cys
У грађењу пептидне везе учествују карбоксилна група једне
амино-киселине и амино-група друге амино-киселине.
ФОРМИРАЊЕ ПЕПТИДНЕ ВЕЗЕ
Н2О
N- терминус С- терминус
Пептидна веза
N- терминус С- терминус
Informacioni molekuli
ПРИМАРНА
СТРУКТУРА
СЕКУНДАРНА
СТРУКТУРА
ТЕРЦИЈАРНА
СТРУКТУРА
Два или више
полипептидна
ланца
КВАТЕРНЕРНА
СТРУКТУРА
Увијени
ланац
- β паралелне плоче
- α хеликс
- неправилно
клупче
линеарна секвенца амино киселина
 ПРИМАРНА СТРУКТУРА
 секвенца АК (број, редослед и садржај!!!)
 СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА
 α хеликс, β паралелне плоче, насумично
клупче
 ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА
 линеарни или глобуларни
 Нативна конформација – функционални
облик
 Нарушава се ДЕНАТУРАЦИЈОМ
 КВЕРТЕНЕРНА СТРУКТУРА
 више субјединица
Одређена бројем и редоследом амино-киселина.
Примарна структура протеина
Одређена формирањем водоничних веза између N-H и C=O
групе две пептидне везе несуседних амино-киселина.
Секундарна структура протеина
β-плочаα-хеликс
водоничне везе
Терцијарна структура протеина
полипептидни ланац
Дисулфитне
везе Водоничне везе
Јонске везе
Ван дер Валсове силе и
Хидрофобне интеракције
Настаје када полипептидни ланац заузме коначни
тродимензионални облик - нативну конформацију.
Терцијарна структура протеина
ФИБРИЛАРНИ ПРОТЕИН
МиоглобинКолаген
ГЛОБУЛАРНИ ПРОТЕИН
Произилази из начина на који се субјединице повезују.
Кватернарна структура протеина
Хем
КВАРТЕРНАРНА СТРУКТУРА ХЕМОГЛОБИНА
Денатурација – раскидање слабих веза и нарушавање
секундарне и терцијарне структуре протеина.
ДЕНАТУРАЦИЈА ПРОТЕИНА
ДЕНАТУРАЦИЈА
Денатурисано стањеПротеин
УЛОГЕ ПРОТЕИНА
1. Структурни (градивни) протеини
2. Транспорни протеини
3. Одбрамбени протеини
4. Унутарћелијска кретања
5. Резервоари аминокиселина
6. Ензими
7. Протеински хормони
Literatura
 http://www.bionet-skola.com/w/Molekularna_biologija
 Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
 Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
 Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
 Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd,
2001.
 Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
 Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu
psihologiju, Beograd, 2002.
 Tanja Berić, Gordana Subakov-Simić, Peđa Janaćković – Biologija 1
udžbenik biologije za prvi razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014.
Korišćeni su slajdovi sa cedea koji ide uz udžbenik
 Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000

More Related Content

What's hot

7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklusltixomir
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаVioleta Djuric
 
Molekularna biologija 2013
Molekularna biologija 2013Molekularna biologija 2013
Molekularna biologija 20133anica
 
Disanje - Dušan Kostic - Jasmina Miljković
Disanje - Dušan Kostic - Jasmina MiljkovićDisanje - Dušan Kostic - Jasmina Miljković
Disanje - Dušan Kostic - Jasmina MiljkovićNašaŠkola.Net
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celijaltixomir
 
4. Translacija
4. Translacija4. Translacija
4. Translacijaltixomir
 
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatĆelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatIvana Damnjanović
 
Molekulske osnove nasledjivanja
Molekulske osnove nasledjivanjaMolekulske osnove nasledjivanja
Molekulske osnove nasledjivanjaSasa Lalevic
 
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucijaltixomir
 

What's hot (20)

Geni+i+genom1
Geni+i+genom1Geni+i+genom1
Geni+i+genom1
 
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
 
Типови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особинаТипови наслеђивања особина
Типови наслеђивања особина
 
Molekularna biologija 2013
Molekularna biologija 2013Molekularna biologija 2013
Molekularna biologija 2013
 
Disanje - Dušan Kostic - Jasmina Miljković
Disanje - Dušan Kostic - Jasmina MiljkovićDisanje - Dušan Kostic - Jasmina Miljković
Disanje - Dušan Kostic - Jasmina Miljković
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
Translacija
TranslacijaTranslacija
Translacija
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014Molekularna biologija pms 2014
Molekularna biologija pms 2014
 
Organogeneza
OrganogenezaOrganogeneza
Organogeneza
 
4. Translacija
4. Translacija4. Translacija
4. Translacija
 
Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
Celijski ciklus
 
Oksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizamOksidativni metabolizam
Oksidativni metabolizam
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparatĆelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
Ćelijske organele ribozomi, endoplazmatična mreža, Goldžijev aparat
 
Homeostaza.pdf
Homeostaza.pdfHomeostaza.pdf
Homeostaza.pdf
 
Molekulske osnove nasledjivanja
Molekulske osnove nasledjivanjaMolekulske osnove nasledjivanja
Molekulske osnove nasledjivanja
 
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
1. Podaci o evoluciji, hemijska i bioloska evolucija
 
Fiziologija zivotinja uvod 2016
Fiziologija zivotinja   uvod 2016Fiziologija zivotinja   uvod 2016
Fiziologija zivotinja uvod 2016
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
 

Viewers also liked (10)

Transpiracija
TranspiracijaTranspiracija
Transpiracija
 
Ekologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predakaEkologija čovekovih predaka
Ekologija čovekovih predaka
 
Logo simbolizam boja
Logo simbolizam bojaLogo simbolizam boja
Logo simbolizam boja
 
Imunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacijaImunski sistem i vakcinacija
Imunski sistem i vakcinacija
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Zbirka ljubica lalić
Zbirka ljubica lalićZbirka ljubica lalić
Zbirka ljubica lalić
 
Alge
AlgeAlge
Alge
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Autonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistemAutonomni nervni sistem
Autonomni nervni sistem
 
Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017Mehanizmi nasledjivanja 2017
Mehanizmi nasledjivanja 2017
 

Similar to Informacioni molekuli

Генетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школуГенетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школуVioleta Djuric
 
презентација
презентацијапрезентација
презентацијаSSSSzare
 
08 Једро.ppt
08 Једро.ppt08 Једро.ppt
08 Једро.pptsanjans2
 
Biohemija 7 genetska-informacija
Biohemija 7 genetska-informacijaBiohemija 7 genetska-informacija
Biohemija 7 genetska-informacijaNatasa Spasic
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnovaNatasa Spasic
 
L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...
L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...
L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...NašaŠkola.Net
 
животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаDanijela Djordjevic
 
Molekularna biologija i nnn
Molekularna biologija i nnnMolekularna biologija i nnn
Molekularna biologija i nnnJelena Jovanovic
 
Једро и хромозоми
Једро и хромозомиЈедро и хромозоми
Једро и хромозомиVioleta Djuric
 
L200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica Dimitrijević
L200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica DimitrijevićL200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica Dimitrijević
L200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
 
2. Оrganske materije u celiji
2. Оrganske materije u celiji2. Оrganske materije u celiji
2. Оrganske materije u celijiltixomir
 

Similar to Informacioni molekuli (20)

Nukleinske kiseline i proteini
Nukleinske kiseline i proteini Nukleinske kiseline i proteini
Nukleinske kiseline i proteini
 
Jedro
JedroJedro
Jedro
 
Baza podataka života
Baza podataka životaBaza podataka života
Baza podataka života
 
Генетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школуГенетика за Музичку школу
Генетика за Музичку школу
 
презентација
презентацијапрезентација
презентација
 
08 Једро.ppt
08 Једро.ppt08 Једро.ppt
08 Једро.ppt
 
Biohemija 7 genetska-informacija
Biohemija 7 genetska-informacijaBiohemija 7 genetska-informacija
Biohemija 7 genetska-informacija
 
1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova1b molekularna-osnova
1b molekularna-osnova
 
Jezik života
Jezik životaJezik života
Jezik života
 
Једро
ЈедроЈедро
Једро
 
L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...
L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...
L218 - Biologija - Molekularna biologija - Katarina Petrović - Danijela Veljk...
 
животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митоза
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
Molekularna biologija i nnn
Molekularna biologija i nnnMolekularna biologija i nnn
Molekularna biologija i nnn
 
Једро
ЈедроЈедро
Једро
 
Једро и хромозоми
Једро и хромозомиЈедро и хромозоми
Једро и хромозоми
 
L200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica Dimitrijević
L200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica DimitrijevićL200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica Dimitrijević
L200 - Biologija - Molekularna biologija - Milena Petrović - Radica Dimitrijević
 
Promene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozomaPromene u broju i strukturi hromozoma
Promene u broju i strukturi hromozoma
 
2. Оrganske materije u celiji
2. Оrganske materije u celiji2. Оrganske materije u celiji
2. Оrganske materije u celiji
 

More from Ljubica Lalić Profesorski Profil (17)

Populaciona genetika
Populaciona genetikaPopulaciona genetika
Populaciona genetika
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Krvne grupe
Krvne grupeKrvne grupe
Krvne grupe
 
Regulacija fotosinteze c4 i cam
Regulacija fotosinteze   c4 i camRegulacija fotosinteze   c4 i cam
Regulacija fotosinteze c4 i cam
 
Upijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korenaUpijanje vode putem korena
Upijanje vode putem korena
 
Poreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čovekaPoreklo i evolucija čoveka
Poreklo i evolucija čoveka
 
Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015Paleobiologija 2 lj 2015
Paleobiologija 2 lj 2015
 
Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015Evoluciona biologija 2015
Evoluciona biologija 2015
 
Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014Mehanizmi nasledjivanja 2014
Mehanizmi nasledjivanja 2014
 
Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017Od genadoeugenike pms 2017
Od genadoeugenike pms 2017
 
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i  krebsovog ciklusaReakcije glikolize i  krebsovog ciklusa
Reakcije glikolize i krebsovog ciklusa
 
Znacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljkuZnacaj vode za biljku
Znacaj vode za biljku
 
Ekologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmoviEkologija - osnovni pojmovi
Ekologija - osnovni pojmovi
 
Chordata 1
Chordata 1Chordata 1
Chordata 1
 
организација животиња
организација животињаорганизација животиња
организација животиња
 
Bolesti pluća
Bolesti plućaBolesti pluća
Bolesti pluća
 
Bakterije
BakterijeBakterije
Bakterije
 

Informacioni molekuli

  • 2.  Да би неки биомакромолекул могао да буде носилац и преносилац генетичке информације он мора да испуни следеће услове:  ОВЕ УСЛОВЕ ИСПУЊАВА ДНК 1. Мора да носи информацију  Генетички код 2.Мора да има способност реплицирања  ДНК репликација 3.Мора да обезбеди промене информације  Мутације 4.Мора да утиче на експресију фенотипа.  Генска функција (транслација)
  • 3.  Током 19. века па све до открића секундарне структуре ДНК (Вотсона и Крик) сматрало се да су протеини одговорни за пренос наследних информација из генерације у генерацију.  Тешко је било замислити да молекул који се састоји од само четири градивна елемента може да буде носилац генетичке информације.  У прилог оваквом мишљењу ишла је и чињеница да хромозоми садрже по тежини мање ДНК него протеина.  Алфабет од 20 “слова” од којих су сачињени протеини чинио се вероватнијом структуром за пренос информација у односу на алфабет од 4 “слова” од којих је сачињена ДНК.
  • 4. ПРИМАРНА СТРУКТУРА ДНК  Основна градивна јединица ДНК је нуклеотид.  Сваки нуклеотид се састоји од три компоненте :  једног молекула азотне базе,  једног молекула шећера пентозе (дезоксирибоза)  једне фосфатне групе.  Азотне базе могу бити:  пуринске (пурини):  аденин(А) и гуанин(G)  пиримидинске(пиримидини):  цитозин(C) и тимин(Т).
  • 7.  Нуклеотиди су међусобно повезани градећи полинуклеотидни ланац.  Везе између нуклеотида у том ланцу су фосфодиестарске  Остварују се тако што се трећи C-атом (C3’) пентозе једног нуклеотида веже за пети C-атом (C5’) пентозе наредног нуклеотида у ланцу.  Таквим повезивањем на једном крају ланца остаје слободна хидроксилна група везана за C3’ (тај крај се назива 3’ крај), а на другом фосфатна група везана за C5’ атом (то је 5’ крај). Почетак полипептидног ланца је 5' крај.
  • 8. ПРИМАРНА СТРУКТУРА НУКЛЕИНСКИХ КИСЕЛИНА Чини је врста, број и редослед нуклеотида у полинуклеотидном ланцу, повезаних јаким, ковалентним фосфодиестарским везама. Такав ланац има свој 5´ и 3´ крај.
  • 9. Варијабилност примарне структуре ДНК је огромна Број различитих редоследа нуклеотида је 4n, где је n број нуклеотида који чине ланац ДНК.  Ако се нпр. ланац ДНК састоји од само 100 нуклеотида, било би могуће предвидети постојање 1056 молекула са различитим редоследом нуклеотида.  Природни молекули ДНК састоје се од великог броја нуклеотида (најмањи молекул ДНК имају вируси и он се састоји од око 5000 нуклеотида) чиме се обезбеђује огромна разноврсност биолошких врста.
  • 10. СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНК Секундарну структуру ДНК успели су да одгонетну Вотсон и Крик 1953.год. Основу те структуре чини дволанчана завојница (спирала). два полинуклеотидна ланца који се спирално увијају и повезани су водоничним везама. Два полинуклеотидна ланца су антипаралелна што значи да се наспрам 5’ краја једног ланца налази 3’ крај другог, и обрнуто.
  • 12. СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА ДНК Чине је два полинуклеотидна ланца повезана слабим водоничним везама преко наспрамних азотних база. Вотсон и Крик – модел дволанчане ДНК завојнице
  • 15. Принцип комплементарности и антипаралелности  Принципи на коме се заснива секундарна структура ДНК, омогућавају да редослед база у једном ланцу аутоматски одређује редослед у другом.  Ако са пентозе једног ланца полази пуринска база, са пентозе наспрамног полази пиримидинска база која ће се са њом везати и обрнуто.  Базе које се везују су КОМПЛЕМЕНТАРНЕ – наспрам аденина тимин, а наспрам гуанина цитозин и обрнуто.  Наспрамне базе се повезују ВОДОНИЧНИМ везама :  А и Т су међусобно повезани са две (А=Т);  а G и C са три (GC).
  • 16. T G C GAA TC T AG T C A A C G T 5′ 5′ 3′ 3′ Два полинуклеотидна ланца су антипаралелна што значи да се наспрам 5’ краја једног ланца налази 3’ крај другог, и обрнуто.
  • 17. ПРИНЦИП АНТИПАРАЛЕЛНОСТИ И КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ Комплементарност – спајање пуринске базе једног и пиримидинске базе другог ланца и то: A-T C-G Антипаралелност – два ланца оријентисана у супротном смеру.
  • 19. Чаргафова правила Односи броја база у молекулу су:  А/Т= 1 и  G/C=1 тј. број молекула А једнак броју молакула Т, што важи и за G и C исто тако је и број пуринских нуклеотида једнак броју пиримидинских нуклеотида тј. А+G/Т+C= 1
  • 20. Занимљиви детаљи грађе ДНК  Фосфатне групе су окренуте према спољашњој страни и заједно са пентозама чине скелет завојнице  Потребно је да се наизменично веже по 10 пентоза и 10 фосфатних група да би се формирао спирални навој, односно 11. пентоза се нађе у оси прве.  Ланци су увијени један око другог тако да се дуж дволанчане завојнице простиру два жљеба: велики и мали.  Пуринске и пиримидинске базе се налазе у унутрашњости завојнице густо спаковане једна над другом, а равни база су нормалне на осу завојнице.  ДНК завојница има целом дужином исти пречник.  Ако са пентозе једне скелетне нити полази пуринска база, са пентозе наспрамне полази пиримидинска база која ће се са њом везати и обрнуто.  Кад се вежу једна пуринска и једна пиримидинска, одржава се стално растојање међу скелетним нитима молекула ДНК зато што пар пурин - пиримидин има исту величину 10.9 nm, при чему је растојање у пару 0.3 nm  Пречник двоспирализованог ланца ДНК је око 2nm.
  • 21. фосфор Угљеник у склетном низу фосфата и шећера водоник кисеоник базе Мали жљеб Велики жљеб
  • 22. ДЕНАТУРАЦИЈА ДНК Денатурација ДНК загревањем Денатурација ДНК загревањем Хлађењем се поново успоставља секундарна структура ДНК. реверзибилан процес
  • 23. ПРИМАРНА И СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА РНК  Основна градивна јединица РНК је нуклеотид. Нуклеотиди ДНК и РНК разликују се по пиримидинским базама и пентози: уместо тимина РНК има урацил, а шећер је рибоза.  РНК су једноланчани молекули који настају тако што се нуклеотиди повезују фосфодиестарским везама.  Природа ових веза је иста као у ДНК, само што уместо дезоксирибозе учествује рибоза.  Иако једноланчана, у неким врстама РНК (тРНК и рРНК) постоје краћи или дужи дволанчани региони
  • 24. Имају и она се остварује успостављањем водоничних веза унутар једног полинуклеотидног РНК ланца. ИМАЈУ ЛИ РНК СЕКУНДАРНУ СТРУКТУРУ?
  • 25.  У ћелији постоје три врсте РНК :  информациона РНК (и-РНК),  транспортна РНК (т-РНК) и  рибозомска РНК (р-РНК).  Све три врсте настају преписивањем одређених делова једног ланца ДНК, односно преписивањем гена. РНК представљају копије гена.  Ћелије једног организма се међусобно разликују по и-РНК и т-РНК које садрже док су р- РНК и ДНК у свим ћелијама једног организма исте.
  • 26. Информациона РНК  настаје преписивањем структурних гена који садрже упутство за синтезу полипептида.  Улога и-РНК је да то упутство (информацију) за синтезу полипептида пренесе до рибозома (место синтезе протеина).  Синтеза и-РНК почиње онда када је ћелији потребан неки протеин, а када се обезбеди довољна количина протеина и-РНК бива разграђена.
  • 27. Транспортна РНК Настаје преписивањем мале групе специфичних гена. Транспортна РНК има улогу да преноси аминокиселине до рибозома.
  • 29. Рибозомска РНК  Настаје преписивањем гена који се заједнички називају »организатори једарцета«.  Њена улога је да заједно са одређеним протеинима награди рибозоме.
  • 30. НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ДНК РНК делови нуклеотид а структура молекула место у ћелији улога
  • 31. НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ ДНК РНК делови нуклеотид а 1.дезоксирибоза 2.фосфатна група 3.азотна база а) пуринска -аденин -гуанин б) пиримидинска -тимин -цитозин 1.рибоза 2.фосфатна група 3.азотна база а) пуринска -аденин -гуанин б) пиримидинска -урацил -цитозин структура молекула дволанчана спирала једноланчан молекул место у ћелији једро једро,цитосол улога носилац гена синтеза протеина
  • 32. ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА ДНК ДНК хистонски протеин хромозом Паковање ДНК са хистонима у хроматин и хромозоме
  • 33. HROMATIN  На основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији.  Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној јединој ћелији човека износи око 2 m.  Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 м, а њеног једра 5-10 m.  Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију.  То подразумева да поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК.  И заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је ДНК чврсто везана.  У свим ћелијама ДНК се налази у хромозомима који се појављују у једру непосредно пре и за време ћелијске деобе.  У периоду између две деобе (у интерфази) хромозомски материјал је распоређен по целом једру као дифузна маса и назива се хроматин.
  • 34. Занимљивости  Телесна људска ћелија има 46 хромозома.  Ако се измери укупна дужина DNK у свим хромозомима, добија се вредност од око 2m. Треба имати у виду да је пречник једра 5-10mm.  Укупна дужина DNK у свим ћелијама људског тела износи 2x10¹¹ km, што је много пута веће од обима Земље или растојања између Земље и Сунца.  Због тога ДНК мора да се намотава и на различите начине пакује.
  • 35.  Хроматин еукариота се састоји од ДНК, протеина и мале количине РНК.  Протеини хроматина се сврставају у две класе:  хистоне и  нехистонске протеине, при чему су хистони важни за паковање ДНК.  Хроматин(обрађен неким ензимима) се под микроскопом може видети као, перласта структура, танка нит на којој су нанизане перле.Танка нит је ДНК, а перле су комплекси ДНК и хистона названи нуклеозоми.
  • 36. Nuklozom  Nukleozom se sastoji od histonskog oktamera oko koga je DNK namotana skoro 2 puta (tačnije 1,8 puta).  Oktamer se sastoji od 8 molekula histona : po dva molekula histona H2A, H2B, H3 i H4.  Histon H1 je vezan za DNK na mestu gde ona ulazi i napušta nukleozom. Između nukleozoma je tzv. vezujuća(linker)  Pakovanjem u nukleozome DNK se prividno skraćuje oko 7 puta, ali to još uvek nije dovoljno za smeštanje DNK u jedro.Ta činjenica ukazuje na postojanje dodatnih nivoa spiralizacije DNK kao što su solenoidne strukture i dr.
  • 37. ХРОМАТИН = ДНК + 2 КЛАСЕ ПРОТЕИНА ХИСТОНИ H1; H2A; H2B; H3; H4 -мали протеини (100- 200 аминокиселина) -20-30% ARGININ+ i LIZIN+ -високо конзервирана А.К. секвенца -важни за структурну организацију хроматина -неспецифични инхибитори експресије гена НЕХИСТОНИ мала количина – неколико класа -ензими репликације и транскрипције -модификатори хистона -регулаторни протеини – специфични активатори гена
  • 38. NUKLEOZOM DNK H1 histon nukleozom jezgro 8 molekula histona: 2xH2A, 2xH2B, 2xH3, 2xH4
  • 39.
  • 42. 2 nm 11 nm 30 nm 300 nm 700 nm 1400 nm nukleozomi 30 nm hromatinska nit metafazni hromozom
  • 44. Хромозоми еукариота  Хромозоми су телашца карактеристичног облика која се у једру могу уочити за време деобе.  Најбоље се уочавају за време метафазе митозе па се називају метафазни хромозоми.
  • 46. Грађа метафазног хромозома  Свака хроматида је уздужна половина хромозома и има један молекул DNK, а цео метафазни хромозом има два једнака молекула DNK.  Сестринске хроматиде се образују удвајањем (репликацијом) DNK тако да су потпуне једнаке (отуда назив сестринске).  Центомера се види као сужење хромозома и она повезује хроматиде.  Центромера усмерава кретање хромозома за време деобе. центромера центромера једна хроматида њена сестринска хроматида Сваки метафазни хромозом се састоји од • две сестринске хроматиде и •центромере (примарног сужења)
  • 48.  Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту.
  • 49.  диплоидан број хромозома (грч. диплоос = двострук) Обележава се као 2n. Јавља се код телесних ћелија. Кажемо да су то две гарнитуре хромозома  хаплоидан број хромозома (грч. хаплоос = једнострук) Обележава се као n. Јавља се код полних ћелија (гамета). Кажемо да је то једна гарнитура хромозома Хаплоидне ћелије– људски гамети Хаплоидно и диплоидно стање Диплоидна ћелија – телесна ћелија Хаплоидни сперматозоид Хаплоидна јајна ћелија Оплођење Очински хомолог Мајчински хомолог
  • 50.  Хромозоми који су међусобно слични, а потичу један од мајке, а други од оца, чине парове хомологих хромозома.
  • 52. Задатак: организам је 2n = 4.  Хромозоми 1 и 2 су хромозоми  Хромозоми 3 и 4 су хромозоми  Хромозоми 1 и 3 долазе од  Хромозоми 2 и 4 долазе одмајке оца хомологи хомологи
  • 55. 2n = 46, XX ово је пар хомологих хромозома Кариограм
  • 56. Хромозоми 4 и 5 човека
  • 57. FISH (fluorescentna in situ hibridizacija)
  • 58. Humani hr. 4 obojen fuloresecntonom bojom
  • 62. Општа структура амино киселина Амино група (- NH2) Карбоксилна група (-COOH) -R остатак има различиту структуру и особине (растворљивост, наелектрисање, елементарни састав)
  • 63. Aminokiseline sa nepolarnom (hidrofobnom) bočnom grupom Aminokiseline sa nenaelektrisanom (polarnom) bočnom grupom Aminokiseline sa (-) naelektrisanom (kiselom) bočnom grupom Aminokiseline sa (+) naelektrisanom (baznom) bočnom grupom IZDVAJAJU SE I: Aromatične aminokiseline: Trp, Phe, Tyr Aminokiseline sa sumporom: Met, Cys
  • 64. У грађењу пептидне везе учествују карбоксилна група једне амино-киселине и амино-група друге амино-киселине. ФОРМИРАЊЕ ПЕПТИДНЕ ВЕЗЕ Н2О N- терминус С- терминус
  • 68.  ПРИМАРНА СТРУКТУРА  секвенца АК (број, редослед и садржај!!!)  СЕКУНДАРНА СТРУКТУРА  α хеликс, β паралелне плоче, насумично клупче  ТЕРЦИЈАРНА СТРУКТУРА  линеарни или глобуларни  Нативна конформација – функционални облик  Нарушава се ДЕНАТУРАЦИЈОМ  КВЕРТЕНЕРНА СТРУКТУРА  више субјединица
  • 69. Одређена бројем и редоследом амино-киселина. Примарна структура протеина
  • 70. Одређена формирањем водоничних веза између N-H и C=O групе две пептидне везе несуседних амино-киселина. Секундарна структура протеина β-плочаα-хеликс водоничне везе
  • 71. Терцијарна структура протеина полипептидни ланац Дисулфитне везе Водоничне везе Јонске везе Ван дер Валсове силе и Хидрофобне интеракције
  • 72. Настаје када полипептидни ланац заузме коначни тродимензионални облик - нативну конформацију. Терцијарна структура протеина ФИБРИЛАРНИ ПРОТЕИН МиоглобинКолаген ГЛОБУЛАРНИ ПРОТЕИН
  • 73. Произилази из начина на који се субјединице повезују. Кватернарна структура протеина Хем КВАРТЕРНАРНА СТРУКТУРА ХЕМОГЛОБИНА
  • 74. Денатурација – раскидање слабих веза и нарушавање секундарне и терцијарне структуре протеина. ДЕНАТУРАЦИЈА ПРОТЕИНА ДЕНАТУРАЦИЈА Денатурисано стањеПротеин
  • 75. УЛОГЕ ПРОТЕИНА 1. Структурни (градивни) протеини 2. Транспорни протеини 3. Одбрамбени протеини 4. Унутарћелијска кретања 5. Резервоари аминокиселина 6. Ензими 7. Протеински хормони
  • 76. Literatura  http://www.bionet-skola.com/w/Molekularna_biologija  Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.  Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd  Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.  Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.  Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.  Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.  Tanja Berić, Gordana Subakov-Simić, Peđa Janaćković – Biologija 1 udžbenik biologije za prvi razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014. Korišćeni su slajdovi sa cedea koji ide uz udžbenik  Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000