1. HIPOKRATOVA ZAKLETVA
’’U času kada stupam u red onih kojima se daruje zadovoljenje svih životnih
potreba kojima je predodređeno da žive u blagostanju, kunem se Apolonom,
lekarom Asklepijem, i Higijom i Panakejom i svim bogovima i boginjama,
pozivajući ih za svedoke da ću po svojoj savesti i svim snagama držati ovu
zakletvu i svoj zavet.
Da poštujem svog učitelja u ovoj veštini kao svoje roditelje,da ću ga učiniti
učesnikom u izdržavanju života i da ću po potrebi deliti sa njim svoj novac, da
smatram njegove potomke jednake sa svojom braćom, da ću ih učiti ovoj veštini
ako im je potrebno, bez nagrade, da dajem pouke, usmenu nastavu i druge
oblike učenja svojim sinovima, sinovima svog učitelja i učenicima koji su
potpisali ugovor i zakleli se na poslušnost lekarskom zakonu, ali nikog drugog;
•upotrebiću svoje znanje da pomognem bolesniku prema svojim
sposobnostima i rasuđivanju, ali ga nikada neću upotrebiti da bolesnika
povredim ili mu nanesem zlo ili nepravdu;
•neću davati otrova bilo kome čak iako me neko pozove da to učinim, niti
ću to ikome predložiti;
•isto tako neću nekoj ženi dati sredstva za izazivanje pobačaja ;
•neću nikome vaditi kamence, neću operisativeć ću to prepustiti onima koji
se tim poslom bave;
•živeću čisto, savesno i pobožno,čuvati svoj život i vršiti svoju veštinu
časno;
•ma u koju kuću ulazio radiću u korist bolesnika kloneći se svakog
namernog nanošenja zla i oštećenja, a naročito zavođenja žena i
muškaraca, robova i slobodnih;
•sve što u poslu vidim ili čujem, pa čak i izvan prakse, ukoliko se to ne bude
smelo javno znati i iznositi, neću otkriti, nego ću takve stvari smatrati
svetom tajnom;
•budem li održao ovu zakletvu i ne budem li je prekršio, neka mi bude
srećan život i uspešna praksa, neka steknem slavu među ljudima za sva
vremena, a ako zakletvu pogazim i krivo se zakunem, neka me snađe
suprotno.
****
ŽENEVSKA DEKLARACIJA
’’U trenutku stupanja meću članove medicinske profesije:
•svečano se zaklinjem da ću posvetiti svoj život služenju humanosti,
•da ću s dužnim poštovanjem i zahvalnošću odnositi prema
2. svojimučiteljima;
•da ću obavljati svoju profesiju savesno i dostojanstveno;
•zdravlje mog pacijenta biće moja osnovna obaveza;
•poštovaću tajne koje su mi poverene,čak i posle smrti pacijenta;
•čuvaću svim sredstvima koja su u mojoj moći, časnu i plemenitu tradiciju
medicinske profesije;
•moje kolege biće moje braća i sestre;
•neću dozvoliti da verska, nacionalna, rasna i politička pripadnost ,ili
socijalni položaj, utiču na ispunjenje mojih obaveza prema pacijentu;
•gajiću najveće poštovanje prema ljudskom životu od njegovog samog
početka, čak i pod pretnjom, i neću koristiti svoje medicinsko znanje protiv
zakona humanosti;
•sva obećanja dajem svečano i slobodno i u njih se zaklinjem svojom
čašću;’’
****
ZAKLETVA FLORENS NAJTINGEJL
’’Svečano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa ,da ću provesti
ceo svoj život u moralnoj čistoći i da ću se odano baviti svojom profesijom.
Ja ću se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i
neću svesno primeniti lek koji bi ga moga oštetiti.
Sve što je u mojoj moći, učiniću, da poboljšam nivo svoje profesije i držaću u
tajnosti sve lične informacije koje sam saznala i sve poverljive informacije koje
doznajem prilikom obavljanja mog posla.
Sa punom lojalnošću, do kraja ću pomagati lekaru u njegovom poslu i odano ću
obavljti sve poslove oko bolesnog čoveka’’
****
INTERNACIONALNI KODEKS MEDICINSKE
ETIKE
1.Opšte dužnosti lekara
’’Lekar se uvek mora pridržavati najviših merila profesionalnog ponašanja.
Lekar ne sme da dopusti da materijalna dobit utiče na slobodu i nezavisnost
njegove stručne procene u vezi s pacijentom.
Lekar mora da nastoji da u svim oblicima medicinske prakse tehnički i moralno
potpuno nezavisno pruži stručnu i medicinsku uslugu, saosećajući sa pacijentom
i poštujući njegovo ljudsko dostojanstvo.
Lekar mora da se pošteno ophodi sa pacijentima i kolegama, kao i da razotkrije
lekare sa nedovoljnim znanjem ili one lekare koji se upuštaju u prevare ili
3. obmane svojih pacijenata’’[….]
2.Lekarske obaveze prema bolesniku
’’Lekar uvek mora da ima na umu da mu je dužnost da čuva ljudski život.
Bolesnik ima pravo da očekuje da će mu lekar biti odan i da će mu pružiti sve što
medicinska nauka omogućuje. Ako lekar zaključi da neophodna ispitivanja i
lečenje prelaze njegove mogućnosti, dužan je da se obrati drugom, odgovarajuće
osposobljenom lekaru.
Lekar je dužan da drži u tajnosti sve žto zna o bolesniku, čak i nakon njegove
smrti.
Humana je obaveza lekara da pruži prvu pomoć, osim ako se uveri da tu pomoć
može da pruži neko drugi koji je za to osposobljen.’’
3.Norme lekara, jednih prema drugima
’’Lekar mora da se ophodi prema svojim kolegama onako kako on želi da se oni
ophode prema njemu.
Lekar ne sme mamiti pacijente svoga kolege.
Lekar se mora pridržavati principa Ženevske deklaracije koju je usvojilo Svetsko
lekarsko udruženje.’’
****
DEKLARACIJA SVETSKE ZDRAVSTVENE
ORGANIZACIJE
Medicinski radnici imaju etičku dužnost i profesionalnu odgovornost da sve
vreme rade u najboljem interesu svojih pacijenata.
Ako medicinski radnik uoči okolnosti koje mogu negativno da utiču na zdravlje
pacijenata, njegova je dužnost da obavesti odgovorne autoritete kako bi se
preduzele odgovarajuće akcije.
Ako odgovorni autoriteti ne preduzmu odgovarajuće akcije, dužni su da obaveste
medicinske radnike koji su ih obavestili o tim okolnostima, o razlozima za takvu
odluku. Ako to ne učine ili ako je dato objašnjenjeneubedljivo, medicinski
radnici su obavezni da preduzmu odgovarajuće akcije.
Takve dalje akcije mogu biti u sukobu sa odredbama o poverljivosti u ugovorima
o zapošljvanju medicinskih radnika i stoga mogu da stvore socijalne, radne i
etičke dileme medicinskim radnicima.
Uvek kada su finansije zdravstva igraničene, budzetske mere štednje mogu
postati izvor konflikata medicinskih radnika i njihovih poslodavaca po pitanju
odgovarajućih i neophodnih službi zdravstvene zaštite.
Rukovodioci zdravstvene službe su odgovorni za primenu vladine politke i od
4. njih može biti traženo da učine izbore sa kojima se ne slažu zaposleni medicinski
radnici. Protivljenje vladinoj politici zdravstvene zaštite i njenoj primeni od
strane rukovodilaca treba da vodi kritici izvora političkih odluka ili kritici
primene mera koje se smatraju nezadovoljavajućim.
Moraju da budu ustanovljeni obostrano prihvatljivi i prihvaćeni mehanizmi
pomoću kojih medicinski radnici mogu da iskažu zabrinutost, bilo za
individualnog pacijenta, bilo za javno zdravlje bez narušavanja odredaba svog
ugovora o zapošljavanju. Ovi mehanizmi treba da budu uključeni u ugovore o
zapošljvanju medicinskih radnika.
Ugovori o zapošljavanju treba da priznaju da su etičke obaveze medicinskih
radnika iznad ugovornih obaveza vezanih za zapošljavanje.
Posebne teškoće mogu da se jave kada medicinski radnici sumnjaju da su razlozi
za donošenje administrativnih odluka sporni, kao što su religiozne, rasne ili
seksualne predrasude ili pribavljanje finansijske dobiti ili kada se klinička
istraživanja izvode bez odgovarajućeg etičkog razmatranja i supervizije. Tamo
gde se javljaju ovakvi problemi, negativni komentari lekara mogu u nekim
sistemima pravosuđa biti smatrani za klevete ili podrugivanja, što, zapravo
ponekad, i jesu. Za specifična razmatranja ove vrste medicinski
radnici treba da se obrate odgovarajućem profesionalnom kvorumu u čijoj su
nadležnosti registracije i dozvole’’
****
LISABONSKA DEKLARACIJA
1.’’Pacijent ima pravo na slobodan izbor lekara’’
2.’’Pacijent ima pravo da ga leči lekar kojislobodno donosi kliničke i etičke
procene bez ikakvog uplitanja sa strane’’
3.’’Pacijent ima pravo da prihvati ili odbije lečenje nakon dobijanja adekvatne
informacije’’
4. ’’Pacijent ima pravo da očekuje da će njegov lekar poštovati poverljivu prirodu
svih informacija medicinske i lične prirode’’
5. ’’Pacijent ima pravo da umre dostojanstveno’’
6. ’’Pacijent ima pravo da primi ili odbije duhovnu i moralnu podršku,
uključujući i pomoć sveštenika odgovarajuće vere’’
5. TOKIJSKA DEKLARACIJA
1. Lekar ne sme da odobrava,dopušta ili učestvuje u torturi ili drugim oblicima
okrutnih, nehumanih ili ponižavajućih postupaka, bez obzira na prestup za koji
je žrtva u ovakvom postupku osumljičena, optužena ili okrivljena, i bez obzira na
uverenja ili motive žrtve, i to u svim situacijama, uključujući i oružani sukob.
2. Lekar neće ustupiti prostorije,instrumente, supstance ili znanje za izvodjenje
torture ili drugih oblika okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana ili da
bi se umanjio sposobnost žrtve da se suprostavi takvom tretmanu.
3. Lekar neće biti prisutan tokom bilo koje procedure tokom koje se koristi ili
preto torturom ili drugim oblikom okrutnog, nehumanog ili ponožavajućeg
tretmana.
4. Lekar mora da ima potpunu kliničku nezavisnost u odlučivanju o zaštiti osobe
za koju je medicinski odgovoran. Osnovna uloga lekara je da ublaži patnje
drugih ljudi i nikakvi lični, kolektivni i politički motivi neće nadjačati ovaj viši
cilj.
5. U slučaju kada zatvorenik odbija da uzima hranu i kada je, prema mišljenju
lekara, sposoban da ispravno i racionalno rasudjuje o posledicama takvog
dobrovoljnog odbijanja hrane,neće se hraniti veštačkim putem.Odluku o
sposobnosti takvog zatvorenika da prosudjuje treba da potvrdi najmanje još
jedan nezavistan lekar. Lekar treba da objasni zatvoreniku posledice odbijanja
uzimanja hrane.
6. Svetsko medicinsko udruženje će podržati i ohrabriti Medjunarodnu
zajednicu, nacionalna medicinska udruženja i kolege lekare, da podrže lekara i
njegovu porodicu u slučaju pretnji ili represija koje su posledica odbijanja lekara
da učestvuje u torturi ili drugim oblicima okrutnog, nehumanog ili
ponižavajućeg tretmana.
6. TOKIJSKA DEKLARACIJA
1. Lekar ne sme da odobrava,dopušta ili učestvuje u torturi ili drugim oblicima
okrutnih, nehumanih ili ponižavajućih postupaka, bez obzira na prestup za koji
je žrtva u ovakvom postupku osumljičena, optužena ili okrivljena, i bez obzira na
uverenja ili motive žrtve, i to u svim situacijama, uključujući i oružani sukob.
2. Lekar neće ustupiti prostorije,instrumente, supstance ili znanje za izvodjenje
torture ili drugih oblika okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana ili da
bi se umanjio sposobnost žrtve da se suprostavi takvom tretmanu.
3. Lekar neće biti prisutan tokom bilo koje procedure tokom koje se koristi ili
preto torturom ili drugim oblikom okrutnog, nehumanog ili ponožavajućeg
tretmana.
4. Lekar mora da ima potpunu kliničku nezavisnost u odlučivanju o zaštiti osobe
za koju je medicinski odgovoran. Osnovna uloga lekara je da ublaži patnje
drugih ljudi i nikakvi lični, kolektivni i politički motivi neće nadjačati ovaj viši
cilj.
5. U slučaju kada zatvorenik odbija da uzima hranu i kada je, prema mišljenju
lekara, sposoban da ispravno i racionalno rasudjuje o posledicama takvog
dobrovoljnog odbijanja hrane,neće se hraniti veštačkim putem.Odluku o
sposobnosti takvog zatvorenika da prosudjuje treba da potvrdi najmanje još
jedan nezavistan lekar. Lekar treba da objasni zatvoreniku posledice odbijanja
uzimanja hrane.
6. Svetsko medicinsko udruženje će podržati i ohrabriti Medjunarodnu
zajednicu, nacionalna medicinska udruženja i kolege lekare, da podrže lekara i
njegovu porodicu u slučaju pretnji ili represija koje su posledica odbijanja lekara
da učestvuje u torturi ili drugim oblicima okrutnog, nehumanog ili
ponižavajućeg tretmana.
