1. 1.Odnosi s javnoscu?
Odnosi s javnoscu (PR), novo ime zaveoma staru delatnost. PR se definise kao skup
upravljackih i komunikacijskih aktivnoti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre
odnose s okruzenjem.
2.Istorijski i razvojni aspekt?
Mnogi drzavnici su platili svojom propascu zanemarivanje javnog mnenja, ili
ignorisanjem sadrzaja mnenja.
• kod Plutarha (Arhijas) grcki pisac iz prvog stoleca nase ere, nalazi se fragment o
sudbini cuvenog vladara Arhijasa kome dok je drzao banket, glasnik doneo
poruku “Treba hitno da da procitate poruku koju sam vam doneo..” Arhajis je
poruku odlozio sa strane i rekao “O poslovima sutra”. Kroz nekoliko minuta bio
je ubijen. U pismu koje je odlozio za sutra stajalo je da se sprema zavera.
• Firentski politicar i mislilac Makijavel (XVI) i engleski filozof Dzon Lok
(XVIII) naglasavali su da naklonost javnog mnenja mora biti stalna briga
vladaoca koja zeli da ocuva licnu bezbednost i svoju vlast. Lok je smatrao da u
sustini postoji tri vrste zakona prema kojima se ljudi orijenticu: bozanski zakon,
gradjanski zakon i zakon misljenja ili reputacije.
• Harun al Rasid koji je preobucen u vodonosu, prisluskivao sta se govori po
trgovinama i ulicama njegove prestonice.
• Car Kcerks znao je da se selekcijom i smestanjem cinjenicau odgovarajuci
kontekst ljudi navode na izvodjenje pozeljnih zakljucaka. Kad bi uhvatio atinske
uhode Kserks ih nije ubijao vec bi im pokazivao svoju vojsku, njneo naoruzanje,
spremnost i obucenost za borbu, pa ih pustao natrag da pripovedaju Grcima onoo
sto su videli – o tome je pisao Herodot u spisima koji kasnije dobija ime “Istorija”
3.PR – menadzer a da nisi svestan?
Najveci broj poslovnih, politickih ili licnih neuspeha se moze objasniti losom
kmunikacijom s okolinom. Ako vam roba ne ide dobro, ako firmu prati rdjav glas, ako su
losi odnosi unutar preduzeca – to znaci da imate los PR. U svakom preduzecu postoji
odnosi s javnoscu, znali uprava za PR ili ne. Rec je o vrsti komunikacije bez koje nema
medjuljudskih odnosa. Gotovo da nepostoji ljudska komunikacija bez elementata PR.
Medjutim nije malo situacija u kojima je dobar PR, cak i kod onih koji nika nisu culi za
termin PR. Npr. seljanka na Kalenic pijaci kod koje kupujemo uzicki kajmak i sir, koja
intuitivno zna da od kvalitetne komunikacije sa potencijalnim kupcima zavisi njena
pozicijia na pijaci, pa i trzisni uspeh. Ona stoga brizljivo stvara “pozitivnu vibraciju”
odnosno klimu oko sebe. Ona zna da svi ljudi nisu isti, ali da nema te osobe sa kojom se
uz malo truda nemoze ostvariti dijalog. Pored toga sto vodi racuna o izgledu, da je uredna
i poziva musterije da probaju kajmak bez obaveze da ga kupe. Na jedan nacin vodi
razgovor sa decom, na drugi sa odraslima, profesorku oslanja sa titulom i pita kad ce
raspust, babu za unuka....
4.Komunikacijska supa?
Komunikacija je svesno i pazljjivo vodjen proces, jer vesta kominikacija ne samo sa
potrosacima nego sa celom okolinom.Rec je o jednoj ozbiljnoj, planiranoj i kontrolisanoj
duhovnoj igri. Srucnjaci za PR to nazivaju “komunikacijskom supom” velike gustine, to
je okruzenje svakog pripadnika moderne civilizacije. PR sverdoci o dubokoj
komunikaciji, i da je to vestina koja se uci treningom. Da je rec o zivom ljudskim lancu
koji je beskrajan, i o socijalnom odnosu koji je najbitnije da tece.

2. 5.Od lokalne i regionalne do univerzalne delatnosti?
* pozanavaoci delikatnih komunikacijskih veza savetovali su vladare kako da se procuje
glas o njima kao graditeljima piramida, tvorcima vtrova ili sakupljaca raznovrsnog blaga.
Kada je kraljica od Sabe dosla u posetu caru Solomanu i videla njegovo blago i
gradjevine, navodno je uzviknula:“Pola toga mi uopste nije bilo poznato”. To znaci da joj
je ona druga polovina bila poznata, zahvaljujuci vestim savetnicima za gradnju imidza.
* domovina PR je SAD
* “Enciklopedija Britanika” belezi da je Tomas Dzeferson, treci americki predsednik,
premijerno upotrebio termin PR u govoru u Kongresu 1807.godine, u kontekstu odnosa
sa inostranstvom, to je godina u kojoj je bio zabranjen uvoz robova iz Afrike u SAD, a
iengleski parlament je ukinuo posebnim zakonom trgovinu robljem. Dve godine kasnije
1809 britansko ministarstvo finasija imalo je finkciju potparola za spoljnu politiku.
* 1882. profesor Dorman B. Iton odrzao je studentima zavrsne godine na Jelu (SAD)
predavanje pod naslovom “PR i duznosti zakonske profesije”.
* prvo odeljenje za PR formirao je Dzordz Vestinghaus 1889. u svojo korporaciji.
Osnovni zadatak ovog odeljenja bio je da promovise siroke mogucnosti primene
neizmenicne struje i unapredi odnose ove firme sa vladom i medijima.
* Edvard L. Bernejs objavljuje 1923. prvu knjigu o fenomenu odnosa s javnosu pod
naslovom “Kristolizovanje javnog mnenja”. Iste godine on je na univerzitetu u Njujorku
odrzao prvi kurs PR.
* Frankilina Ruzvelta koji je izmedju 1932 -1945 cetri putas biran za predsednika, u
SAD je zabelezen njabrzi razvoj delatnosti PR, jer je ovaj drzavnik znao da za uspeh
reformi neophodna podrska dobro informisane javnosti.
* PRSA – americko drustvo za odnose s javnoscu osnovano u avgustu 1947 u Cikagu,
cije je sediste sada u Njujorku. Jednom mesecno PRSA objavljuje casopis “PR Journal”,
najpoznatji svetskim agazin za teme ove oblasti. Posle godisnje skupstine 2000.god.
PRSA da jedino razvojno ogranicenje ove oblasti vidi u nedovoljnom broju ljudi koji
umeju da obavljaju ove poslove, koji ih je sve cvise, i sve bolje su placeni.
* IPRA – od 1955. deluje i Mejdunarodno udruzenje za odnose s javnoscu sa sedistem u
Zenevi. Ona kordinira rad nacionalnih i regionalnih udruzenja za PR i izdaje nekoliko
mesecnih, tromececnih i godisnjih publikacija. Ujedinjene nacije dale su IPRA status
medju. nevladine organizacije za savetnicke poslove.
* poseban doprinos u razvoju profesije PR daje Institut za odnose s javnoscu IPR sa
sedistem u Londonu, cija je osnovna delatnost komuniciranje sa raznim segmentima
javnosti. Uslov za saradnju s Institutom je prihvatanje preciznih pravila profesionalnog i
etickog ponasanja.
6.Pocetak PR u Jugoslaviji?
PR u Jugoslaviji prema istrazivanju Milenka Djurica kao dugorocna koncipirana
delatnost najpre je uvedena u Turistickom savezu Jugoslavije, pocetkom 1952. hotel
“Ekplanded” u Zagrebu prva je ugostiteljska organizacija koja je aganzovala PR –
menadzera. Beogradski sajam uveo je ovo profesiju u svoju poslovnu praksu 1963, a
konferencija “Kluz” godinau dana kasnije. JAT i BIP imaju profesionalnog PR
menadzera od 1968, Simpo od 1971, “Beobanka” od 1976.
* 17. maja 2004 u Beogradu je osnovano Drustvo Srbije za odnose s javnoscu, za
cijeg je prvog predsednika izabran Srba Jovanovic

3. 7.Javnost i javno mnenje?
Pored javnog menja postoji i tajno mnenje ono svedoci da nisu svi odustali od slobode i
da manipulacija nije uspela da stvori opstu saglasnost. Ako ljudi javno misle i govore i
cine ono sto mocnici od njih ocekuju, to neznaci da oni privatno ne misle, osecaju i
govore sasvim drugacije. Rec javno oznacava pojavni svet koji svako moze culima
opaziti, ali se moze i oznaciti i narodno, “sirok publicitet”. Nemacki filozof Jirgen
Habarmas, koji je najzasluzniji sto je ideja javne sfere dospela u sredistre
komunikoloskih rasprava, odredio je gradjane kao slobodne gradjane okupljene u
publiku, cime se ukazuje na neizbezno prozimanje javne i privatne sfere. Prema
akdemiku Ljubomiru Tadicu javnost je prostor na kome se preplicu privatna sfera
drustva i javna sila drzave, ali i prostor na kome struja slobodno saobraca mejdu ljudima
slikom, zvukom i recju. Javnost moze biti: ekonomska (komercijalna), politicka,
kulturan, sportska, prosvetna (obrazovana) itd. U sredistu javnosti obrazuje se javno
mnenje oko cijeg tacnog znacenja ne postoji opsta saglasnost. Od druge polovine
osamdesetog veka javno mnenje ulazi u opticaj kao preovladjujuci stav pripadnika jedne
globalne drustvene zajednice, izraz javno menje prvi je upotrebi fiziokrata Luj Sebastijan
Mersije. Javno mnenje je uzi pojam od javnosti, Tadic tvrdi da javno mnenje ukljucuje
formalnu, subjektivnu slobodu pojedinca da izrazava sopstvene sudove o opstim
poslovima. Zavisno od sastava grupe ispitanika, a i od usmerenja ankete, dobijeni
rezuiltati reprezentuju razlicite slojeve populacije ili drustvene sredine. Otuda se PR u
nekim naucnim krugovima izucava kao “odnosi s javnostima”. Javno mnenje je oblast
drustvenog zivota najvise polozna promenama. Javno mnenje je promnjiva velicina te
njegovo formiranje nikada nije potpuno spontan i neorganizovan proces.Upotrebom
propagandnih tehnika i vestina sugerise se lazna slika o poklapanju privatnog misljenja
gradjanja sa sluzbenim javnim misnjenjem. U takvim slucajevima javno mnenje nije
poluga drustvenog progresa vec faktor konzerviranja prevazidjenih oblika drustvene
svesti.
8.Komunikacij u novom kljucu?
Komuniokaicja predstavlja razmenu poruka izmedju dveju ili vise osoba kao osnovne
potrebe ljudskog zivljenja. Komunikacija znaci preneta informacija s jednog mesta na
drugo. Svi mi svakodnevno ucestvujemo u nekom obliku komunikaicje jer “covek
nemoze a da nekomunikcira”. Prema modelu Senona i Vivera, izvor informacije
proizvodi odredjenu poruku koju predajnik pretvara (koduje) u signal pogodan za prenos
posredstvom kanala do prijemnika koji pretvara (dekoduje) signal ponovo u poruku kako
bi ona stigla da odredista. Nedostatak je nepostojajne feedbacka(odgovor na poruku).
9.Posiljalac i primalac?
mogu biti pojedinci ili drustvena grupa, kolektiv ili formalan organizacija. Svako moze
istovremeno biti i posiljalac i primalac poruke. Medjutim komunikacija je uspesna ako
izmejdu posiljaoca i primaoca postoji istovetan kod, odnosno ako obe strane jednako
intrepretiraju znacenje poruke. Kako se kodovi menjaju u prostoru i vremenu poruka
moze biti primljena drugacije nego sto je zamislio posiljalac.
10.Poruka?
Poruka se pre svega odnosi na sadrzaj upucen od posiljaoca ka primaocu, ona moze biti
sastavljena od najednostavnijih tvrdnji i konsultacija, ali moze biti ispunjena i
najslozenijim misaonim ili emocionalnim konstrukcijama.

4. 11.Kanal ili transmisija?
podrazumeva sva sredstva cijim posredovanjem poruke stizu s jednog mesta na drugo. To
mogu biti tehnicka pomagala, ali i zivi ljudi. Svaki kanal ima svoje specificnosti, a
nijedan nije neutralan. Na putu od posiljaoca do primaoca, odnosno, od emisije do
recepcije, poruci se dodaju sumovi, ometajuci cinioci koji nepoticu od izvora i znatno
usloznjavaju razumevanje sustine znacenja. Sum kvari polaznu intenciju posiljaoca,
povecava neizvesnost i smanjuje kolicinu zeljnih ili ocekivnaih informacija.
12.Kod i kodovanje?
Kod je skup svih invarijantnih jedinica kojima komunikacioni sistem raspolaze, i skup
pravila pomocu kojih se te jedinice kombinuju u procesu opstenja. Proces komunikacije
zapocinje slanjem poruke koja se koduje, prevodi u neki signal ili sekvencu signala,
prenosi posredovanjem medija do primaoca koji je potom dekoduje (desifruje), a zatim
povratnim signalom potvrdjuje da je poruka primljena i shvacena.
13.Motivacija (A. Maslov)?
Motivacija ima regulativnu funkciju u ponasanju ljudi, to je slozen psiholoski proces
pokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti okrenutih ka odredjenom cilju.
Hijerarhija motiva po psihologu A.Maslovu na dnu lestvice se nalaze fizioloske
potreba (potreba za hranom,odecom, presudne za bioloski opstanak), potreba za
sigunost i bezbednost, potrebe pripadnosti, potrebe postovanja i na samom vrhu
piramide potrebe samoaktualizacije.
14.Prema broju ljudi ukljucenih u proces, i prema nivou rasprostranjenosti u
prostoru, komuniacije mogu biti: intrapersonalne, interpersonalne, grupne i masovne.
Na intrapersonalnom nivou pojedinac komunicira sa samim sobom: cita, pise, slusa i
govori bez prisustva drugog. Na interpersonalnom nivou komunikacija podrazumeva
fizicko ili culnu dohvatljivost bar jos jedne osobe. U grupnoj komunikaciji, informacije,
ideje i vrednosti razmenjuju se izmejdu jednog i vise pojeinaca u grupi. Interakcija sa
velikom grupom ljudi tada se ostvaruje posredstvom mas-medija, cime je drustvo
zakoracilo u eru masovnih komunikacija.
15.Razvoj kosmicke ere i napredak vanatmosferske astronomije doveo je, u drugoj
polovini XX veka, do zametaka svemirske komunikaicje, zasnovanoj na prepostavci o
zajenicko iskustvu Zemljana sa stanovnicima nekih drugih svetova. Prvi pokusaj da se
uspostavi komunikacija sa mozda postojacom vanzemaljskom civilizacijom datira iza
1960 u okviru projekta “OZMA”.
16.Neverbalna i verbalna komunikaicja?
Neverbalna komunikaicja je razmena informacija, namera, emocija i raspolozenja bez
reci - gestovima, nacinom drzanja tela, odecom, izrazom lica, bojom glasa ili samo
pogledom. Verbalna komunikacija podrazumeva upotrebu reci.
17.Definisanje odnosa s javnoscu?
* Prema Henriju Minsbergu “5 P” u tumacenju strategije PR, koja se iskazuje spretnom
kombinacijom domacih reci i tudzica kao: PLAN (svesno planirani tok akcije),
PRONICLJIVOST (manevar koji se nadmudruje konkurencijom), POSTUPAK
(poseban tok akcije usmeren ka cilju), POZICIJA (sredstvo kojima se organizacija locira
u svojoj sredini), PERSPEKTIVA (sredstvo kojim se organizacija sagledava iznutra, i

5. nacin na koji se oseca svest i konkretno okruzenje). Sredstva i metodi PR treba da
pomognu da se izgradi ost izmedju unutrasnje perspektive organizaicje i njenog spoljnog
poziiconiranja.
* Edvard L. Bernejs: on PR odredjuje kao “umece izgradnje saglasnosti”.
* u nameri da diferenciraju PR od drugih vidova socijalne komunikacije, teoreticari su
pokusali da definisu odnose s javnoscu pomocu karakterisitka koje ovoj disciplini NE
pripadaju. Holandski ekspert Mejden tako je ustanovio listu koja u skracenom obliku
izgleda: PR nije sredjivanje izloga, nije bolja rec za propagandu, nije glancanje
spoljasnosti, nije dobronamerno laganje odnosno skrivanje istine.
* Dragan Sakan vidi ovaj posao kao “dodavanje malo zlatne prasine” proizvodima,
kompanijama, institucijama ili drzavama, kako bi zasijali punim sjajem. Dobrim
komuniciranjem s javnoscu stvara se “atmosfera dobre volje” lokalnom, nacionalnom, ili
mejdunarodnom nivou, sto donosi trzisne prednosti.
* istrazivac Dan pokusava da objedini aktivnosti PR definicijom u kojoj se odnosi s
javnoscu vide koa “upravljacka funkcija koja koristi dvosmerno komuniciranje u
nastojanju da se interes inters institucije uskladi s interesima razlicitih grupa javnosti u
okruzenju”
* Borov direktor Mejdunarodne organizaicje za informacije i javno mnenje sa sedistem u
Parizu, odnosi s javnoscu su usmereni na “stvaranje izvesnog stanja duha na stvaranje
humanog okruzenja”
* definicija Instituta za odnose s javnoscu - IPR - glasi “PR aktivnosti predstavljaju
smisljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i odrzava medjusobno
razumevanje izmedju organizacija i okruzenja”
* U Meksiku je 1978 usvojen dokument “Meksicka deklaracija” u kome se nalazi
definicja: Praksa odnosa javnoscu je umetnost i nauka koja se bavi analizom trendova,
predvidjanjem njihovih posledica, savetovanjem lidera organizacija i primenom
programa akcijia vaznih za organizacije i javnost”
* PRSA definicija “PR je profesija koja pomaze organizaciji i njenim ciljnim grupama u
procesu medjusobnog prilagodjavanja” odnosno “PR predstavlja delatnost koja obuhvata
aktivnosti organizacije usmerene na razvijanje saradnje sa njenim ciljnim grupama”
* Carls Stajnberg PR predstavlja kao “napor da se osvoje novi, a pri tom ne izgube stari
prijatelji”
* PR je skup upravljackih i komunikacijskih aktivnosti ciji je cilj da stvore, odrze i
unaprede dobre odnose s okruzenjem.
18.Nivo efektivne komunikacije?
Efektivna komunikaicja uvezuje u cvrstu celinu sve vazne faze menadzerske profesije:
planiranje, organizvoanje, vodjenje i kontrolisanje. Sadrza j i nivo komunikacije
usmeravaju se prema obelezjima ciljne grupe, odnosno manje ili vise povezane skupine
cije su vrednosne orjentacije, ciljevi, norme i standaradi ponasanja srodni, te mogu da
sluze kao referenti oslonaca. Novija istrazivnaja su pokazala da menadzer oko 45 posto
vremena provodi u komunikaciji s licima istog ranga, isto toliko u razgovoru s ljudima
van organizacije, i 10 posto vremena sa onima na visem polozaju. Tako zapocinje proces
segmentacije ciljnih grupa. Segmentacija publike pociva na segmentaciji istih
socijalnih, profesionalini i drugih kategorija poseduju neke zajednicke karakteristike,
odredjuje kriterijum prijama, dekodiranja i prihvatanja komunikacijskih sadrzaja.

6. 19.Indetifikacija ciljen javnosti?
Indetifikacija ciljne javnosti vrsi se tako sto se svi segmenti okruzenja dele na uze
orjentisana ili soecificna podrucja javnosti.
• odnosi sa zaposlenima koja obuhvata aktivnosti usmerene na informisanje,
motivaciju, izgradnju poverenja, nagradjivanje i saradnju radnika preduzeca ili
ustanove kao ciljne grupe od cijeg odnosa prema radu, lojalnosti u najvecoj meri
zavisi konacni poslovni rezultat. “Kako mozemo imati zadovoljne klijenta ako
osoblje nije zadovoljno”
• odnosi s potrosacima obuhvata niz planiranih i sistematskih aktivnosti ciji je cilj
izgradnja, odrzavanje i unapredjenje poverenja i dobre slike o organizaciji i
njenim proizvodima odnosno uslugama. Ovaj proces zapocinje istrazivanjem
trzista i potreba potrosaca, a nastavlja se edukacijom zaposlenih za korektan
odnos prema potrosacima.
• odnosi sa (uzom) lokalnom zajednicom pokriva siroko polje saradnje sa
sredinom u kojoj organizacija deluje. Rec je o dvosmernoj komunikaciji koja
ukljucuje stanovnike lokalne zajednice u nekoliko vidova: prvo kao zaposlene,
drugo kao potrosace i trece put kao javni radnici itd. Kako bi zadobili poverenje
potrebnog okruzenja, organizacija mora da prati zajednicke potrebe sredine.
• odnos s medijima najcesce koriscena funkcija PR. Mediji su posrednici koji
omogucavaju komunikaciju. Njihova funkcija je da obezbedi prisustvo u javnosti,
bilo besplatnog publiciteta ili ubedjivackog placenog oglacavanja u medijima u
oba slucajeva za organizaciju je vazno da odnos s medijima razvije na osnovu
poverenja i razumevanja, uz puno postovanje profesionalnih standasa.
• odnos sa finansijskom javnoscu imaju zadatak da grade i unapredjuju poslovno
poverenje s institucijama od kojih zavisi solventnost i finansijska sigurnost
subjekata.
• lobiranje podrazumeva aganzovanje specijalizovanih strucnjaka ciji je zadatak da
koriscenje ubedjivackih metoda unapredjuje odnose izmedju poslovnog i
drzavnog sektora. Da stvori prohodan pravno-politicki ambijent
• sponzortvo jamac za neki poduhvat, pokrovitelj, finansijer. Rec je o specificnom
obliu razmen u kojoj jedna strana dobija finansijska sredstva kao naknadu za
pravo sponzora da plasira odredjene porukle i poboljsa svoju poziciju u javnosti.
Sponzorstvo omogucava transfer imidza izmedju kupca i prodavca, i zasniva se na
pisnom dokumentu o medjusobnim pravima i obavezama.
*U zavisnosti od ciljne grupe prema kojoj se usmeravaju PR aktivnosti mogu postojati
odnosi s dobavljacima, odnosi sa konkurencijom, odnosi za zaposlenima i itd.
20.Stategijs “gurnaja” i “privlacenja”
Strategija guranja oslanja se na efikasne predstavnike prodaje koji raznim sredstvima
“guraju” proizvod kroz kanale prodaje. Primenjujuci strategiju guranja proizvodjac
akgresivno promovise odredjeni proizvod da bi zainteresovao trgovce na veliko, oni to
isto cine da bi zaintegrirali trgovce na malo, a oni da bi skrenuli paznju potrosaca.
Strategija privlacenja bavi se vidom primamljivanja klijenata na prodajna mesta i
njihovo motivisanje da pruze ruku ka proizvodu na polici. Kod strategije privlacenja
napor i sredstva ulaze se u krajnog potrosaca, koji potom sam trazi proizvod od
maloprodavca, ovaj od veletrgovca, a on od prozvodjaca.

7. 21.Segemtacija javnosti najcesce se vrasi prema: geografskim, demografskim,
psihografskim i bihevioristickim kriterijumima. Geografsikim kriterijumima trzisni
prostor deli se na manje geograske jedinice kao sto su pokrajina, gradovi, varosice i druge
homogene celine. Demografska segmentacija ukljucuje razliku po osnovu zivotnog
doba, pola, velicine i zivotnog ciklusa porodice, potom zanimanje, licna primanja,
obrazovanje, nacionalnih i religijskih specificnosti. Psihografski profil dobija se na
osnovu istrazivanja psihofizickih karakterisitka i podataka o pripadanju odredjenom
drustvenom sloju, nacinu zivota itd. Bihevioristicki kriterijum podrazumevca
podrzavanje teorijskih i metodoloskih zahteva psiholoske skole i cijem je sredisatu samo
ponasanje.
22.Diferencirane i nediferencirane PR strategije?
Diferencirane strategije PR je razvrstavanje potencijalnih klijenata u srodne grupe i
analizom njihovih zajendickih svojstva olaksava se kreiranje programa komunikacije za
svaki pojedinacni segment. Nediferencirana strategija PR koji zanemaruje razlike
izmedju ciljnih segmenata i stupa na citav prostor istovetnim programom.
23.Definisanje strategije?
Strategija je rec grckog porekla koja oznacava skup delatnosti medjusobno povezanih
radi postizanja odredjenog cilje. Prema PR strategija se definise: ”kako stici tamo gde se
zeli”. Ako nema jasno postavljene strategije takticke aktivnosti bice neadekvatne i
neuskladjene (taktika – vestina u izboru i odredjivanju nacina i sredstava).
24.AIDA I DAGMAR?
Aida prema pocetnim slovima paznja, inters, zelje i akcija cine osnovu hijerarhijskog
modela, faze kroz koje prolazi kupac. Dagmar hijerarhijski model kojim se odredjuju
ciljevi oglasavanja u pogledu merenja reakcije klijenata na oglas. Faze koje sadrzi ovaj
model su: neupoznatost, upoznatost, razumevanje, ubedjivanje, akcija.
25.Teorija kongnitivne disonance?
Ako ubedjivac uspe da navede pojedinca da se javno deklarise za odredjenu akciju i da
joj se prikljuci, i ako ona protivreci njegovim stavovima, kod njega ce stvoriti neprijatno
osecanje koje se naziva kognitivnom disonancom. U teoriji kognitivne disonance nalaze
se koreni skoro svih istrazivanja o uticaju stavova na ljudskoi ponasanje.
26.PR i srodne delatnosti?
PR i marketing su srodne delatnosti koje ukljucuju pojmove javnosti i trzista, i obe
delatnosti prolaze od potrebe da se indetifikuju i zadovolje ciljni segmenti okruzenja,
osnovne razlike se naziru vec u definicjama. Marketing kaze da prodaja dobara koji se
nevracaju ljudima koji se vracaju. PR je tu da se brine o imenu, razumevanju okoline i
dobrom glasu kompanije, a ne direktno o prodaji robe. U praksi cesce nalazimo primere
da je sluzba za PR sastavni deo sektora za marketing. PR i oglasavanje su srodne
delatnosti u kojima oglasavanje ukljucuje razne vidove masovnog, placenog
komuniciranja s potrosacima. Cilj oglasavanja je da poveca prodaju roba iili usluga, sto je
uze od ciljeva PR. Svi elementi oglasa bez obzira na vrstu medija unapred su definisana
ugovorom i pod punom su kontrolom preduzeca. Najcesce se oglasom promovise
proizvod, a mnogo redje firma. U odnosu na PR oglasavanje je jednosmerna
komunikacija. Dobrim PR obracamo se se razlicitim vidovima javnosti, dok su oglasi po

8. pravilu namenjeni odredjenim delovima trzista, ili jasno diferenciranim potrosacima.
Oglas se uglavnom objavljuje u komercijalnim medjima ili EPP. PR se oslanja na znatno
siri krug medijskih poslanika.
27.Formiranje stavova i njihova primena?
Svaki ubedjivacki proces odvija se po semi: emitovanje poruke - formiranje ili
promena stava – promena nacina ponasanja. Pod stavom se podrazmeva relativno
trajna mentalna dispozicija koja se se ispoljava kao tedencija da se misli, oseca i postupa
na odredjeni nacin u odnosu na neki objekat i subjekat. Stavovi nisu nasledjem preuzeti
nego se formiraju na osnovu iskustva, stice se u komunikaciji sa drugima, manje ili vise
srodnim pojedincima i grupama. Stereotipi (cvrst lik) su pogodno sredstvo za
manipulaciju pa se cesto koristi u medijima masovne komunikaicje. Rec je o vidu
saznanja koje iako steceno tudjim iskustvom, izaziva snazne i funkcionalne slike i
kohezivno ih drzi na okupu. Tri komponente psiholoske strukture stava: saznajna
(suma znanja o predmetu stava), emotivan (pozitivna ili negativna osecanja) i akciona
(potreba da se dejstvuje u skladu sa stavom). Stavovi su organizovani psiholoski i deluju
nezavisno od svesti pojedinca.
28.Ponasanje potrosaca pri kupovini - 5 faza: pocetna tacka je radjanje potrebe,
potrosac uocava razlike izmedju zeljenog i sadasnjeg stanja. Druga faza se sastoji od
trazenja informacija, potrosac moze da zapamti samo ograniceni broj poruka, cesto manje
od deset dnevno. Treca faza konacno odlucivanje o kupovini. Cetvrta faza je izbor
marke. Peta faza procena posle kupovine, ako je zadovoljan moguce je da se odluci na
ponovnu kupovinu.
29.Predrasude?
Predrasude (pre “rasudjivanje”) rec je o gruboim greskama u zakljucivanju koje su – za
razliku od obicnih gresaka i omaski – tendenciozne i motivsane. Pojam predrasude
obicno se pridaj i znacenje negativnog usmerenog stava prema tudjim, nacionalnim,
verskim i socijalnim grupama, a naglaseno misljnje o svojoj. Predrasudama su slicni
stereoptipi – ukalupljenje, i krajne uproscene predstave o ljdima, narodima, robama,
uslugama ili idejama.
30.Apeli da se promeni stav mogu biti: racionalni (ako podsecaju na interes),
emocionalni (sracunati na izazivanje pozitivnih ili negativnih osecanja) ili moralni
(istinitost, pravednost i cestitost). Stav se moze izmeniti i pod uticajem straha (u raznim
zdravstevnim i higijenskim kompanijama)
31.Zakon primarnosti i zakon recenije?
Zakon primarnosti govori da se bolje uocava i pamti ono sto se saopsti u pocetku nego
na kraju poruke: jednom formiran utisak izaziva tzv. halo-efekat, pardigmicno stanoviste
po kome se prvobitna ocena pretvara u opsti utisak. Zakon recencije daje prednost
kasnijem izlaganju, jer ima slucajeva u kojima se bolje pamti i zadrzava ono sto je novije,
sto je saopsteno na kraju.
32.Sta je rekao Djuro Susnjic?
On je rekao da ljudsko bice nepoznaje dovoljnoi sebe, pa nije svesan ni svojih potreba:
“Ljudsko bice nije u prvom redu svesno bice, podsveni motivi mnogo snaznije
determinisu njegovo ponasaje”

9. 33.Model organizovanja odnosa s javnoscu?
Na izbor modela utice vise cinilaca, od kojih su najznacajniji: velicina preduzeca, tip
upravljanja, sirina proizvodnog programa, razudjenost trzista, struktura ciljne javnosti,
aktivnost konkurencije, konkretni kadrovski potencijal i znacaj komunikacije koji se
pridaje komunikaciji sa okruzenjem. Postoje tri modela:
1. PR na nivou top menadzera – rec je o situaciji u kojoj pr-poslove obavlja neko
od najvisih rukovodilaca (clan upravnog odbora ili borda direktora) kao jednu od
svojih poslovnih obaveza. Ovaj model se moze opisati kao govor a ne slusanje.
2. Intreni podsistem za PR u vidu odeljenja, sektora ili radne jedinice sastavljena
od strucnih ljudi kojima su odnosi s javnoscu osnovno zaduzenje. Na celu ovog
tima je rukovodilac.
3. Spoljasni PR – konsultant ili agencija sve cesce se aganzuje sa zadatkom da
pionirski zasnuje odnose s javnoscu gde oni kvalitetno nepostoje.
34.PR u kriznim okolnostima?
Nema privredne grane u koja je imuna na krizu pre svega na vandredne krizne okolnosti
koje mogu da dovedu u pitanje funkcionisanje, pa i opstanak preduzeca. Kriza u
preduzecu moze da nastane kad god se pojavi debilans u preduzecu. Kriza narusava
osecanje kontinuiteta, pa se zobo toga vazne odluke moraju donositi pod stresom i
vremnskom tesnacu. Ozbiljen firme ipak poseduju neku vrstu kriznog plana, popis
najrealnijih mogucih neprilika i listu prioritetnih operativnih poteza ako do incidenta
dodje. Sa detaljima plana upoznat je krizni stab, ciji su clanovi nosioci najvisih
menadzerskihj funkcija u kolektivu, ukljucujuci i osobu zaduzena za odnose s javnoscu.
Od brzine regovanja kriznog staba zavisni konacni ishod nemilog slucaja i opseg
materijalne ili nematerijalne stete koja sledi. Pored brzine i kompetentnost, otvorenost
kanala komuniciranja je jedna od najvaznijih obaveza kriznog staba. Pozejno je da se u
najkracem roku sazove konferencija za stampu na kome ce lice sa kredibilitetom saopstiti
proverene podatke i onom sto se zbilo.
35.Merenje i vrednovanje ucinka PR?
Tradicionalni metod merenje efikasnosti PR obuhvata kongitivni, afektivni i konativni
nivo (odnosno ponasanje) .U novije vreme u merenje efikasnosti spadaju teorija detekcije
signala, i model merenja indirektnog pamcenja. Prvi model se primenjuje na merenju
odlucivanja izmejdu dve strane, a drugi kod merenja efikasnosti oglasavanja koje
prethodi kupovini, i jedan i drugi su komplikovani za izvodjenje i jos tezi za intrepetaciju.
Kod odnosa s javnoscu nije moguce uspostaviti sistem merenja koji obezbedjuje precizne
povratne informacije o ucinku kompanije, niti se dobijeni rezultati mogu cuvati kao
krajna granica. Kvatintativnom metodom merenja moguce je odrediti zastupljenost firme
ili proizvoda u medijima i tu kolicinu dovesti u odnos sa ulozenim sredstvima.
36.Intervju i anketa?
Intervju predstavlja razgovor u dvoje. Posebna teskoca kod intervjua je belezenje:
neposredno (olovkom ili magnetofon) ima jedna nedostatak, ako je naknadno po secanju
sasvim drugi. Valjanost dobijenih podataka zavisi od stavova i vestine intervjuiste, ali i
od iskrenosti, verbalnih sposobnosti intervjuisanog. Pod anketom se podrazumeva
istrazivanje stavova, uverenja, vrednosti i misljenja grupe ljudi o nekim pitnajima
posredstvom standardizovnaih niza pazljivo izabranih pitanja ili tvrdnji.Po pravilu anketa

10. se vrsi na reprezentativnom uzorku populaicije stanovnistva, i obicno je anonimna.
Uzorak cesto “bezi” jer ispitanici cesto nerado ucestvuje i daju neiskrene odgovore.
37.Sadrzaj pojma korporativni indetitet
ukupnost svih atributa koje pojeidnac prepoznaje kada se suocava sa imneom, znakom ili
proizvodom neke firme, odnosno, skup svih osobenosti koju jednu organizaciju odvaja od
drugih na trzistu, tvori njen korporativni indetitet. Korporativno je ono sto je krupno,
zajednicko, drustveno, suprotno od licnog; indetitet znaci istovetnost u bitnim,
odredjujucim svojstvima. Korporativni indetitet visi je od strateskih sredstva
organizaicje. Negativni indetitet moze se odmah knjiziti kao gubitak. Pozitivni indetitet
se stice iskustvom, koji podrazumeva znanje koje je steceno sopstveno ili nasledjeno od
prethodnih generacija. Pouzdan korporativni imidz je dopustenim, etickim sredsvima
ospoljen stvatrni indetitet. I = I = I (idealno=imidz=indetitet), idealno je kada se slika u
javnosti poklapa sa indetitetom.
38.Robna marka (brand)?
Marka objedinjuje ime, zastitni znak, poverenje i kvalitet, i sluzi za lakse indetifikovanje
proizvoda i usluga u odnosu na konkurenciju. Glavne prednosti robne marke su utome sto
ona odslikava vrednost citave porodice proizvoda za koju se vezuje. Robne marke su
pravno zasticene u patentnim zavodima. Proizvodi i usluge mogu nositi i oznaku
podmarke, cime se oznacava pripadnost istom proizvodnom programu, komunikacionom
miksu ili grupi organizacije.
39.Ime?
Ime je jedna od najvaznijih elemenata korporativnog indetiteta, cesto i najdragoceniji
kapital preduzeca odnosno ustanove. Ime je ono sto na prvi pogled jednu firmu razlikuje
od drugih. Po pravilu ime je konstanta, trajna vrednost, jer u sebi ukljucuje stalnost u
opazanju, psiholosko iskustvo proslih i tekucih generacija.Proucavanjem imena bavi se
onomastika,koja obicno deli na antroponomastiku(proucava licna imena) i toponomastika
(proucava imena mesta).
40.Matica srpska je osnovana 1826. na inicijativu Jovana Hahica i nekolicine Srba
trgovaca u Pesti, jedna od najstarijih knizevno - naucna i kulturna ustanova, od 1864.
sediste je u Novom Sadu.
41.Gekdanje i vidjenje?
Ono sto je shvatljivo pomocu predstava dobijenih culom vida, podpada pod vizualno.
Vizualno je ono sto se realno moze videti u uslovima uobicajno za normalno vidjenje.
Na ovom svojstvu temelji se vizualnak kultura, , i vizuelno misljenje. U oblasti vizualne
percepcije oblika, svetline, velicine ili udaljenoti predmeta mogu nastati i opticke iluzije.
Rec je o subjektivnom vizuelnom utisku koji je posledica pogresnog opazaja izvesnih
objekata.Vizibilno je ono sto se moze osetiti sugestivnoscu drugih posrednika ili
predvideti (nagovestiti) intuicijom. Vizibilno poimanje omgucava nam da razlikujemo
musko od zenskog, mlad od staro, veselo od nerespolozenog. Vokovizuelno je linija
srodnosti verbalnog, zvucnog i vizuelnog (lik-znacenje-zvuk)
42.Znakovi i znacenje?
Znak je vestacka stvorevina, socijalno kodifikovana (dogovorena) i culno opaziva
oznaka koja stoji umesto nekog drugog oblika, obelezava ga, predstavlja, upucuje na

11. njega ili ga podseca. Znakovi mogu biti pikturalni (dvodimenzionlani) i skupturalni
(trodimenzionalni). Simbol je izveden od grcke recisimbolon cime se objasnjava
srodnost i povremeno poklapanje ova dvap ojma. Simbol je takodje znak raspoznavanja.
Simbol najcesce trazi da se traga za skrivenim znacenjem ili znacenjima. Politickim
simbolima vlast zeli da prodre do dubljih slojeva politicke kulture naroda ili drzava. Za
ostvarenje procesa komunikacije vazna je i funkcija signala, vrste znakova koja srecno
objedinjuje interesovanje prirodnih i drustvenih nauka. Signalizacija se uglavnom temelji
na bioloskom nasledju ali se dogradjuje i u socijalnim odnosima. Signalizam oslanjajuci
se na mogucnost novih medija oplodio je originalne struje misli, osecanja i verovanja.
43.Boja?
Zasicena boja, bojeni ton i svetlina boja tri su kategorije koje zajedno stvaraj uutiska
celovite predstve o boji posmatranog predmeta. Kompementarne su one boje koje u
krugu leze jedna nasuprot druge. Srazmerna i dobro podesen odnos nijansi koje se stapaju
u jedinstven ishod daje harmoniju boja. Stepen zasicenosti menja se sa svetlinom boje,
visok stepen svetline ima tendenciju da boju ucini “hladnom”, a nizak “toplom”.
Kelvinometar mera za spektralni sastav izvora osvetljenja, bilo da je prirodna ili vestacka.
44.Zastitni znak?
Znak je vizuelni sazetak ukupne korporativne namere. Sve vaznije poruke u zastitnom
znaku su obucene u slike, crteze, simbole i preko oka ucini pristupacna ostalim
covekovim culima. Danas je zastitni znak vrlo rasprostranjen i mocno sredstvo
komunikaicje izmejdu organizacije. Znak je neka vrsta lozinke koji stiti obe strane –
posiljaoca i primaoca. On razlikuje proizvode i usluge jedne organiacije od druge, i stiti
od falsifikata. Znak pomaze da se zastiti induvidualnost marke ili organizacije, da se
poboljsa pozicija na trzistu. Aplikovati je pridodati necemu vecu upotrebnu vrednsot.
45.Grb, zastava i himna u svetu znakova?
Heraldika je istorijska nauka koja se bavi postankom, razvojem i umetnickom izradom
grbova. Veskolologija se bavi zastavama. Grb, zastava i himna su pravno politicki i
civilizacijski zasticeni simboli suveriniteta i drzavnog inegriteta.
46.Novi vizuelni indentitet JAT – a?
Novi logotip i zastitni znak nacionalne avio kompanije dizajnirali su Eduard Cehovina i
Darko Mladenovi 2003, tackasto resenje na repu aviona (mozaik plavih tacaka na
neutralnoj pozadini, sa dominirajucem crvenom takom u sredini): “Hocu da se vozim
avionom i tacka”! Logotip je na trupu a zastitni znka na repu letilice.
47.Najstariji srpski zastitni znakovi koji se i dalje upotreblajvaju Srpska knjizevna
zadruga (1892) i Putnik (1936).
48.Logotip?
Logotip je specificno graficko oblikovanje imena preduzeca, ustanove, glasila, proizvoda
i ideje. U logotipu posebnost se postize originalnim likom slova, bojom i eventulanim
dodacima koji doprinose da tekst sto lakse preraste u vizualni znak. U korenu ovog
termina je logos se prevodi kao rec, govor i razum. Simbol kompanije je istovremeno
znak i logotip.

12. 49.Moc i nemoc slogana?
Slogan je homogena, sadrzajno zbijena i misaona bogata verbalna jedincia koja donosi
neku individualnost i opstevazecu istinu. Slogan ima sposobnost da da savlada eventualne
prepreke i zaobilaznim putem saosti osnovnu poruku.
50.Maskota i logosit?
Maskota predstavlja sazetak ukupnih vrednosti firme izrazene likovnim sredstvima u
vidu stilizovane figure coveka ili posebno odabrane zivotinje. Svrha maskote je da brzo i
jednostavno uspostavi asocijativnu vezu sa organizacijom, proizvodom, uslugom ili
cinom. Maskota se nosi kao neka vrsta amajlije. Logosit je obicno znatno mladji od
zastitnog znaka i maskote.
51.Piktagram?
Piktagram je graficki pojednostavljen znak kojim se razlicite radnje, predmeti, profesije,
ideje dovode u jasnu i razumljivu vezu sa celinom. Piktografija oznacava pismo u
slikama, za razliko od ideografije u kojoj slika oznacava slozeniji predmet i pojmove, pa i
ono sto se ne moze neposredno naslikati. U osnovi piktogramskog sporazumevanja je
crtez, ali se srecu fotografije, stripovi, horoskopski znaci itd.
52.Licni znak i “EX-LIBRIS”
Licni znak razvio se iz monograma koji su kao licna oznaka stavljeni na pribor za jelo,
maramice, salove i druge upotrebne predmete. Jdna od funkcijamu je da obelezi vlasnicki
odnos, ali da iskaze nesto od filozofskog i estetskog stava.najstariji licni znak je onaj na
gravirama Direra. Eks (ex) je latinsk i grcki predlog u znacenju iz, od. Ex libris je znak
zalepljen na unutrasnju koricu knjige ili na zasebasn list na pocetku knjige. Sadrzi ime
vlasnika i likovne elemente, da nam priblizi njegov obrazovani profil, socijalni status,
ambicije, interesovanje. Najraniji primer datira iz 1470. sacinjena u Nemackoj, koji je
poklonjen bilbioteci od Zela i Branderbura.
53.Signet, Letering?
Signet je podvrsta licnog znaka. To je licni, privatni pecat sa urezanim grbom, inicijalima
ili punim imenom, ponekad i prsten sa nekom od ovih likovnih elemenata. Kod nas je
znacajan pecat monaha Save. Letering je karakterisitca izbor tipa slova za internu i
spoljnu korespodenciju.
54.Total-dizajn-celovitost kucnog stila?
Obradjeni se elementi u svesti ljudi pojavljuju udruzeno, krecuci se kroz prostor i vreme
snagom zajednickog dejstva. Taj osetljiv proces stalnog definisanja i redefinisanja lika
organizacije u okruzenju zahteva sistematizovna pristup celovitost kucnog stila - total –
dizajn.
55.Revizija i redizajn su prilika da se uhvati korak sa globalnim kretanjima na trzitu i
najavi ostrija borba sa konkurencijom.
56.Korporacijski zvucni amblem – himna?
Mnoge domace firme imaju zastavu i grb kao elemente korporacijskog indetiteta, dok je
himna retka. Himna jec pogodna da se istakne inidvidualnost da se u jedinstven zvuk i
ritam pretopi duh delova i celine. EPS, Delta Holding i JP imaju zastave. Od grbova koji
se kod nas upotrebljava onaju kompaniji Braca Karic. Od himne jedino ima vinski
podrum “Palic”

13. 57.Svet u ogledalu medija?
Mediji postoje od vremena u kome su nastale prve informacije za prenosenje, od
medijasfere. Medija (skracenica od latinsko - engleske kombinacije mass-media)
omogucili su samostalnost novinarske profesije i specijalizaciju uloga i funkcije. Vestina
prenosenja vesti sa jednog mesta na drugo definitivno su trijumfali XV veku pronalskom
stamparske prese. Nemacki graficar Gutenberg, iz Majnca izumeo je 1440. stamparsku
masinu na kojoj je osma godina kasnije utisnuta “Biblija” na latinskom jeziku.
* na tipografskoj jednobraznosti zasnovane su prve novine, ojavljene u Kelnu 1594.
(“Mercurius gallobelicus”), odnosno u Antverpenu 1605. (list “Nienje Tijdigihen). Prve
dnevne novine bile su “Daily Courant”, koje izlaze u Londonu od 1702. – 1735.
58.Kada je pocela pojava javnog mnenja i “coveka od pera”?
Porast broja informisanih ljudi doveo je na istorijsku scenu javno mnenje, kadro da kao
aktivan subjekt utice na postupke vlasti. Ubrzana je standardizacija nacionalnih jezika i
olaksan proces centralizovanje drzave. “Covek od pera” kao zasebna profesija: vesti se
nemogu samo sakupljati i prenositi, vec se moraju praviti. Pored stampe s pronalaskom
baruta i kompasa , ova tri izuma izmenila su sustinu citavog sveta.
59.* 5 polaznih pitanja u novinarstvu su: sta, gde, kako i zasto, novinarstvo pokusava
da istrazi uzrocno posledicnu vezu izmedju dogadjaj, da odgovri na nova pitanja.
* sintagmu cetvrta sila prvi je upotrebio istoricar Babigton 1828. u jednoj reviji, drugi
engleski istoricar tokom niza konferencija odrzanih u Londonu 1840, oznacio je upotrebu
izraza sedma sila, koja vise nije vezana za mesto na kome novinari sede vec za ubojitost
pera koje dre u rukama.
* “medijska dijareja” mnogo tecnog, raznovrsnog i javnog stiva na trzistu
propulzivnijem od klasicnog, akademskog.
60.Agencijsko novinarstvo?
Agencijski zurnalizam javio se dva i po stoleca posle novinskog, kao rezultat potrebe
listova za brzom, kratkom i tacnim informacijama sa lica mesta. Prva novinska agencija
na svetu je bila “Avas” osnovana u Parizu 1825. godine. Prva novinska agencija u nas
bila je “Avala”. Nasa najdugovecnija i najuticajnij agencija je “Tanjug” – telegrafska
agencija nove Jugoslavije, osnovana 1943 u Jajcu. Od 1944. Tanjug posluje u Beogradu
kao zvanicna drzavna agecnija.
61.Srpski zuranilzam?
Srpski zunarilam rodio se u dijaspori pre vise od dva stoleca. On srbiju vidi i doziva ne
samo preko nego i pre njenih stvarnih administrativnih granica, tragajuci svuda na sve
cetri stane sveta..
* prva srpska juznoslovenska publikacija “Slaveno-serpski magazin”, stampana u
Veneciji 1768.
* prve srpske novine “Serpskija posednevnije novine”, stampane u Becu 1971; posle
petnestog broja proemnjeno ime u “Serpskije novine”
* prvi srpski dnevni list pojavio se u Becu 1813. pod imenom “Novine Serbske iz
carsvujusceg grada Vivijan”, izlazio je do 1822.
* prve novine stampane u Srbiji izasle su u Kraguejvsu 1834 kao “Novine srbske”.
Stampane su jednom nedeljno. Od 1835. one izlaze u Beogradu.

14. * najstariji srpski knjizevni casopis “Letopis Matice sroske” poceo je da izlazi u
Budimpesti 1825. to je jedan od najstarijih knjizevnih glasila u Evropi. I danas izlazi.
Sediste je u Novom Sadu.
* prva novinarska organizacija u Srbiji osnovana je u Beogradu 1882. kao Srpsko
novinarsko udruzenje, prvi predsednik je pesnik Laza Kostic, imala je 60 clanova.
* najstariji srpski list koji i dans izlazi u dijaspori je “Amerikanski Srbobran” osnovan
1906. u Pitsburgu, SAD.
* na prvom Saboru dijaspore odrzana u Beogradu 1999. glasno je ukazano na ranije
nedovoljno koriscenje potencijala srpskog zurnalizma izvan granice zemlje. Tada je jasno
afirmisan kriterijum po kome maticnost nekog glasila ne odredjuje geografija, vec
pripadnost istom jeziku. Na drugom Saboru dijaspore odrzanog 2000. takodje u
Beogradu preduzeti su konkretni koraci na objedinjavanju srpskih zurnalistickih snaga na
planeti, poceo je rad na izradi prvog potpunog adresara srpskih novinira koji deluju u
svetu.
62.Osnovni oblici novinarskog izrazavanja?
Dovodjenjie cinilaca u posebne odnose, i njihovo svrstavanje u odredjeni red, sadrzina
dobija pravo znacenje. Klasifikovanje novinarskih radova i vrsta prema srodnosti i
dominantnim odlikama je zanr (rod,vrsta).
• faktografski zanrovi (vest, izvestaj i intervju) – novinar se oslanja na nepobitne
cinjenice i netreba da daje svoje ocene, misljenja i komentare.
• analiticki zanrovi (uvodnik, komentar, kolumna, clanak) – da se dogadja i
zbivanja uzrocno – posledicno osvetle, ali nao bjektivno zasnovanim podacima.
• beletristicki zanrovi (reportaza, feljton, humoristicki tekstovi, umetnicka kritika)
temelji se na licnom, subjektivnom dozivljaju i dopustaju visok stepen autorkse
slobode u vrednovanju dogadjaja.
* angloamericka stiva se dele na dve vrste: na informativne i zanrove misljenja, sa
nizom podvrsta. Prva grupa obuhvata vesti i zvestaje, a druga uvodnike, komentare,
intervjue i kolumne. U prirucniku Beogradskog instituta izdvojeno je sedam osnovnih
zanrova: vesti, izvestaji, komentar, clanak, intervju, reportaza i feljton.
TABLOID – zuta stampa, koja se sastoji od nepouzadnih i neproverenih informacija
63.Vesti?
Vesti su najkrace, najrasprostranjeniji i najuticajniji oblik novinarskog izrazavanja kojom
se javnost obavestava o nekom dogadjaju, pojavi ili drustvenom fenomenu od
zajednickog interesa. Vest nije svaki dogadjaj po sebi , vec samo ono sto je novo,
aktuelno ili zanimljivo. Vest su temelj informativne dealtnosti, bez njih ne moze da
opstane nijedan mediji. Vest se najpre otkriva, istrazuje, proverava pa tek onda pise.
* Vesti ne trpe ni stilske ukrase i zanatske egzibicije, osim u retkim prilikama kod
izuzetno vestih profesionalaca. Takav jedan slucaj nagradjen je Pulcerovom nagradom,
dobitnik je americki novinar koji je autor neobicne komponovane vesti od samo jedne
prosirene recenice.
* Pet osnovnih pitanja koje moderno novinarstvo postavlja autorima: ko, sta, gde, kada i
zasto?; kasnije je ubaceno i sesto pitanje kako?, nemacki novinari predlozili su da se
odgovori na pitanje odakle, odnosno koje izvor informacija, ima i novinara i da odgovre
na pitanje sta dalje?.
* prosirene vesti – informacija takodje mora da odgovri na pet kljucnih pitanja, nekad i
na dva dodatna. Ona treba da je jezgrovita, lisena interpretativnih dodataka i autorskog
pristupa.* vizuelne vesti one koje svoju poruku saopstavaju slikom. Dele se u tri grupe:
foto-vesti, filmovane i televizijske vesti.

15. 64.Izvestaj?
Izvestaj (prikaz, svedocenje) je jedan od njacescih oblika novinarskog izrazavanja. Rec
je o fotografskom zanru u kome se s lica mesta izvestava o nekim dogadjajima i
najbitnijim okolnostima u kojma se odigrao uz detaljan opis njegovog toka ishoda. Prema
nacinu obrade gradje, komponzicionoj strukturi i stilskim karakterisitkama, izvestaj se
moze podeliti u tri grupe: standardni (odslikava najbitnije karakterisitke dogadjaja),
analiticki (se cinjenice tako rasporedjuju da citalac lakse moze spoznati zasto se nesto
dogodilo, i formirati sopstveni stav prema dogadjaju) i reporterski ( osnovne cinjenice
zaodeva u nesto pitkiju pricu, docaravajuci atmosferu nizom slikovitih detalja).
65.Clanak i intervju?
Clanak je u sirem smislu, naziv za brojen informativne sastave oljavljene u novinama, u
uzem slmislu, to je oblik novinarskog izrazavanja u kome se siroko, produbljeno i
sveobuhvatno obradjuje slozene teme drustvenog, ekonomskog, kulturnog, politickog ili
sportskog karaktera. Intervju je veoma popularna vrsta novinarskog izrazavanja,
prisutna u svim tipovima medija, od novina preko radija i televizije. U zurnalistici
intervju je razgovor novinara sa nekom licnoscu u cilju objavljivanja u medijima, ne
dakle svaki dijalog nego samo onaj u kome se novinar obraca odabranom sagovorniku sa
molbom da da svoje vidjenje. Podela intervjua: klasican intervju u kome su zadrzani
pitanja i odgovor, kombinovni intervju u kome su odgovri preplitani novinarskim
opaskama, opisima i parafrazama delova izjave, intervju-portret u kome su sagovornik
profilise iz vise razlicitih uglova, kroz vidjenje drugih, ali i odabirom citata iz
neposrednog razgovora.
66.Komentar?
Komentar je ime za pisanu ili govorni oblik novinarskog izrazavanja u kome se javno
iznosi stav, ocena ili sud o unutrasnjem sklopu, predistoriji, razvoju i posledicama nekog
dogadjaja, pojave ili konkretne akcije. Komentar se pise posle dogadjaja i ima zadatak da
snaznije osvetli nove cinjenice i usmeri pogled javnosti na sustinske karakterisitke
zbivanja koje su povod pisanja teksta, on dublje tumaci uzorke i ukazuje na moguca
skrivena znacenja odredjene pojave.
67.Kolumna?
Komentatorski tekstovi pisani u prvom licu, sa neskrivenim satiricnim oblezjima i
smislom za humorno iskazivanje nazivaju se kolumnama (na latinskim columna = stub,
a u stamparstvu kolumna oznacava i naslovni red na svojoj stranici, stampan drugim
tipom slova). U novinama kolumna je uvek na istom mestu, fiskiranog obima i stalnog
nadnaslova i vrste slova. Prvi domaci kolumnista je bio Jug Grizelj u “Vecernjim
novostima” kolumna “Iz mog ugla”
68.Reportaza?
Reportaza je novinarski rod u kome se u reci, zvuku i slici na originalan, individualan i
istrazivacki nacin docarava atmosfera i prikazuje najbitnij momenti nekog zbivanja ili
karakterisitcne odlike ljudi. Dobra reportaza odlikuje se aktuelnoscu tema,
informativnoscu, sazetoscu, zanimljivnoscu i duhovnoscu. Reportazeta je mala reportaza,
rec je o kratkom roku, fragmentarnom zapisu nekog dogadjaj, o slici nacinjenoj u
prolazu.

16. 69.Fejton?
Fejton (podlistak) knjizevno-zurnalisticki sastav u kome se, u vise nastavka, zivahno i
slikovito obrajuju neka katuelna tema politickog, kulturnog, ekonomskog, sportskog ili
drugog karaktera. Feljton se objavljuje uglanom u dnevnim ili periodicnim
publikacijama, na stalnom mestu, razdvojena vodoravnom ili vertikalnom linijom od
stalnog stiva. PR menadzer nece pisati reportazi, feljtonu, komentare osim kada je rec o
oglasnoj reportazi i reklamnom feljtonu.
70.Konferencija za stampu?
Za plasiranje informacija o krupnim dogadjajima, koji trazi dodatna obavestenja odgornih
kompatetnih lica, saziva se konferencija za stampu (pres-konferencija). To je u novije
vreme sve popularniji oblik komuniciranja s javnoscu. Za svakidasnje ali ipak ne sasvim
obicne vesti koristi se forma informacije za stampu (ili pres-informacija, posto postoje
brojni mediji izvan stampe u uzem smislu). Ova informacija treba da sadrzi neku
znacajnu novost o poslovanju firme, pise se po formuli koja vazi za vest (kako, sta, gde,
zasto?), jasnim i nedvosmislenim jezikom.
71.Brifing?
Konferencija za stampu klasifikuje se kao redovne, vanredne i specijalne, mogu biti
otvorene (za sve akreditovane novinare), za odabrane ucesnike i zatvorene (za glavne
urednike i resorne specijaliste). Brifing su zatvorena konferencija za stampu sa koje se
neizvestava, ona sluzi kao neki vid internog informisanja ili usmeravanja.
72.Stampa?
Stampa je odigrala prekretnu ulogu u pretvaranju usmenog drustva u pismeno. Novine su
sinonim za stampu u uzem smislu. U njima se rodio i izrastao zurnalizam. Novine su
nezamnjivo sredstvo masovne komunikacije. Upotrebljava se mnozina NOVINE. Gotovo
svi prilozi u novinama su novinski (cak i oglasi), a novinarski su samo oni koje pisu
novinari, i koji se mogu svrstati u neku od nekih zurnalisitckih vrsta. Pod ucestalosti
izlazenja stampe se deli na dnevnu, periodicnu, lokalnu i fabricku. Po dometu odnosno
pokrivenosti teritorije moze biti nacionalna, regionalna i specijalizovana.
73.Tiraz, Remitenda?
Broj odstampanih primeraka nekog lista je tiraz (vucenje). Tiraz zavisi od mnogo
cinilaca a ne samo od kvaliteta novine. Tiraz novine odredjuje cenu oglasnog prostora, a
uzima se i kao uporediva velicina za obracu efekata propagandne poruke. Naprodati
primerci novina nazivaju se remitenda (poslati natrag). Najstariji srpski dnevni list je
“Politika” izlazi od 1904, a najtirazniji su “Vecernje novosti.”
74.Tehnoloski napredak i stampa?
Istorijski razvoj stampe ukljucuje pronalazak tehnologije pravljenja papira u Kini u I
veku, njenog preuzimanja i usavrsavanja od strane Arapa i prenosenja u Evropu u XII
veku. Krajem XV veka Ivan Crnojevic osnovao je na Obodu prvu stampariju, kasnije
preneta na Cetinje. U njoj je stampana prva knjiga “Oktoix” (osmoglasnik). Na tlu
danasnje Srbije prva stamparija osnovana je 1536. u manastiru Rijno kod Uzica druga
stamparija osnovana je na Kosovu, u manastiru Gracanica.
75.Oglasavanje u novinama?
Oglasi su najbolje uredjeni i najatraktivniji deo magazina. Oni pomazu da se uspostavi
ravnoteza izmedju dobrih i rdjavih vesti.

17. 76.Radio?
Radio je najbrze, najeftinije, najotvorenije i najelasticnije sredstvo masovnog
komuniciranja. Komunikacija putem radija je stvarna, dvosmerna i stalna. Razvijena
radiofonija razvila je kulturu slusanja i proizvela raznovrsne saznajne i estetske potrebe
zasnovane na fenomenu slusanja. Kultura radija apsorbovala je iskustva ranijih faza
pisane reci i prevela ih u fonosferu, “cujnost sveta” sastavljenu od obilja akusticnih
signala, medju kojima je jedinstven spektar nijansi ljudskog glasa.
77.Specijalizacija (radijskog programa)?
U velikim radijskim sistemima, koji se finasiraju iz budzetskih ili parobudzetskih izvora
(pretplata) i imaju obaveze javnog servisa, moguca je programska specijalizacija. Radio
Beograd (95.3) ima dobru profesionalnu lepezu: prvi program (program univerzane
usmerenosti); drugi program ( namenjena kulturi u najsirem smislu), treci program
(kulturno usmerenje), prvi predajnik radio Beograda u Rakovici 1924.
78.Fonogenicnost?
da bi na radiju delovali uverljivo, neophodno je da se vas glas odlikuje fonogenicnoscu.
Mikrofon i ostala tehnicka pomagala naglasavaju izvestacenost u izgovoru. Artikulacija
trebada bude meka i prirodna. Radio je vizibilan. Na radiju se kreativno preplice mnogo
vrsta zvukova, pa i dvosmislenost tisine.
79.Oglasavanje na radiju?
U radio-reklamama se mora strogo ekonomisati recima. Recenice moraju da budu kratke,
a termini koji se koriste-dostupni i razumljivi vecini slusalaca. Ono sto je u oglasu vazno
mora biti ponovljeno dva puta. Reklame na radiju po sadrzaju mogu biti narativne,
stihovne, humoristicke itd., a osnovne forme tehnoloski se svrstavaju u cetri grupe:
maska (najkraca forma u trajanju od 5 sekundi), slogan (iste duzini ali sa naglaskoim na
odredjeni proizvod ili uslugu), parola (opsirniji slogan, moze trajati do 15 sekundi) i
oglas (najskuplja i najduza do 60 sekundi).
80.Televizija?
Televizija je najmladja, najuticajnija i najpopularnije sredstvo masovne komunikacije
81.Doktor za pletivo-spin doctors – u sluzbi vlada i centara vojne ili ekonomske moci
cak su i ratovi programirali prema satnici globalnih televizijskih mreza. Istina je prva
zrtva takvog zurnalizma.
82.Sedma i osma umetnost?
Posto je film davno prihvacen kao sedma po redu umetnost, deo televizijske produkcije
koja izaziva estecka zadovoljstva i eticki stav, svrstavaju je u osmu umetnost.
83.Kada je televizija dobila ime?
Na skupu strucnjaka odrzanog u Parizu 1909.
84.Sta znaci termin globalno selo?
Marsal Makluan tvorac teorije o “globalnom selu” u kome su elektronski mediji
produzeci covekovog nervnog sistema, tvrdi da je Nikson imao pobedu u dzepu dok ga
Kenedi njie pobedio u cuvenom duelu 1960. Posredstvom malog ekrana moguce je
plasirati odredjeni sadrzaj ciljnim grupama definisanih na osnovu demografskih i
teritorijalnih kriterijumima, a olaksana je i multimedijalna distribucija marketiskih
poruka.

18. 85.Ogranicavanje kvantiteta televizijskih oglasa?
Mnoge zemlje pristupile su delimicnom ogranicenju kvantiteta televizijskih oglasa i
definisnaju programa koji se nemogu prekidat EPP. Od 1989. usvojena je konvencija koja
zapadnoevropskim emljama dozvoljava emitovaje 15 odstvo emitovanje poruka u toku
ukupnog trajanja programa u jendom danu. U vecini zemalja postoji lista proizvoda koja
se nemoze rekamirati na televizji (alkool, duvan, vatreno oruzje...)
86.Spot-klip?
Reklamen poruke snimljene filmskom ili televizijskom tehnikom, namenjen komercjalnoj
akciji, ili pridobijanje gledalista za neke drustvene, politicke, kulturne ciljeve, naziva se
spot ili klip, to je ime za kraci video insert u televizijskom prenosu ili emisiji.
87. 8 vrsta TV reklame?
1. reklama sa spikerom ( u kojoj profesionalna obucena osoba reklamira proizvod i
demonstrira njegovu upotrebu); 2.svedocanstvo (proizvod ili uslugu preporucuje neko
poznata osoba iz svet filma...); 3.demonstracija (prikazivanje upotrebnih vrednosti
proizvoda); 4.dramtizacija (prioizvod se prikazuje u nekoj vrsti price); 5.dokumentarna
reklama (prica o fabrici koja je proizvela robu, ili izvestaj o i skustvima potrosaca);
6.reklama-podsetnik (kratko podsecanje na ime ili slogan reklame ili usluge); 7.pevna
reklama (spot u kome muzika ima naglasenu ulogu); 8.telop (staticna slika sa imenom ili
kratkim tekstom o proizodu ili uslugi).
88.Sa tehnicke strane TV spotovi najcesce se izradjuju kao: igrana reklama (svesno
organizovan prizor i situacija u kojia ljudi, zivotinje ili predmeti imaju preciznu ulogu);
animacija ( snimanjegrafickih, crtanih ili lutkarskih elemenata slicicu po slicicu); trik
(tehnicki zahvat koji kod gledalaca stvara iluziju vizuelne promene); kombinovani oglas
(najmanje dve od spomenutih tehnika)
89.Internet?
Koren onoga sto nazivamo internetom dotira iz pocetka XX veka. Internet je najveća i
najpoznatija globalna računarska mreža, namenjena razmeni podataka, obuhvata lokacije
i sadrzaje kojima se moze pristupit sa bilo koje tacke u svetu. Internet je sacinjen od
racunara koji su ravnopravno povezani hijerarhijski. Virtualne lokacije i posebno kreiran
sadrzaj na serverskom racunaru, dostupni non-stop naziva se sajt, ili veb sajt, veb
lokacija odnosno prezentacija.Glavna lokacija na internetu, posvecena nekoj organizaciji
ili pojedincu naziva se kucna stranica (home page). Primena tehnologije i internetskih
resenja unutar jedne kompanijske mreze naziva se intranet.
*ARPA-net? Kada i gde je stvoren www?
1969.osnovana je prva telematska mreza za prosledjivanje poruka, radila je na principu
pakovnaja informacija i nosila je ime ARP–net (agencija za razvijene istrazivacke
projekte). 1989 upravljanje ARPA-netom zvanicno je iz vojnih ruku presla na
akademsko i naucne institucije. Iste godine u Zenevi u Evropskoj labaratoriji za
mikrocestice stvoren www (“svetska mreza”), najpopularniji sistem za koriscenje
Interneta.

19. 90.Kada nastaju prvi sajtovi namenjeni e-trgovine (e-commerce)?Sta su provajderi?
Prvi sajtovi namenjeni upotrebi elektronske trgovine putem Interneta (e-commerce)
pojavljuje se 1994, kada se afirmisu i prvi veliki provajderi. Provajderi su firme koje
olaksavaju tehnicko prikljucenje sistemima kojima se poruke predaju, i odakle se povlace
na zahtev primaoca.
91.Svi ucesnici su duzni da se pridrzavaju odredjenih pravila rada na mrezi, koji cine tzv.
mreznu etikeciju (Net etiquette).
92.Digitalna revolucija?
Brzu razmenu i koriscenje raznovrsnog informisanog materijala omogucavala je
digitalna revolucija, cetvrta po redu tehnoloska revolucija u povesti ljudi.
93.Sta je digitalizacija?
Digitalizacija je proces pretvaranja analognih signala i podataka u binarni kod koji
“razumeju” i koriste elektronska kola informatickih uredjaja.
94.Bit?
Bit (binarni broj) oznacava minimalnu kolicinu informacije koju moze da obradi
racunar; istovremeno, to je merna jedinica ovog koda, standardni format za prenosenje
tekstova, grafikona, zvukova, pokretnih i nepokretnih slika. Bit neposeduje boju, velicinu
i tezinu, i moze da putuje brzinom svetlosti.
95.Informacijski autoput? Hiper reci? Hiper tekst?
Koriscenje softverskih alata omogucilo je korisniku da bude navigator, takva
komunikacija je nelinearna ili ineraktivna, i predstavlja mocan licni most ka
informacijskom autoputu, na kojem korisnika cekaju brojen hiper-reci, u tekstu obicno
su istaknute drugom bojom ili tipom slova, a iza njih nalazi se detaljno objasnjenje ili
informacija u obliku slike, zvucne ili video-sekvence. Hiper reci upucuju na neku drugu
stranicu ili izvor koji se nalazi u memoriji racunara udaljenog hiljadama kilometara od
onpg za koji sedi korisnik. Vizuelno, graficki i zvucno organizovan sadrzaj koji putuje
mrezom naziva se hipertekst, u pokusaju da informacione jedinice koliko toliko poveze
u strukturu mreze grafike.
96.Virtuelna stvarnost? Kiber prostor?
Tehnologija i stvaralacka invencija na Internetu stapaju se u multimedjalnoj tacki koja se
naziva virtuelna stvarnost. Pridev virtuelan korisit se u opisivanju pojava koje su lsicne
stvarnim i mogu se posmatrati kao realne. Razliciti oblici povezivanja elekronskih
sistema s ljudskim bicima nazivaju se kiber-prostor, da bi opisao vestacke prostore
kompjuterskih simulacija.
97.Video novinari? Online novine?
Video novinari spremni da se sa bilo koje tacke ukljuce u zivi program radija ili
televizije. Umesto pisace masine oni cesce koriste mikrofon, kameru i laptop.; snimaju,
intrevjuisu, pisu tekst, salju sirovi materjal ili sami montiraju sliku i ton. On-line novine
su objavljene prvi put u1992 “Chicago Tribune”. U pocetku su on-line novine bile prosta
elektornska kopija stampanog izdanja, a kasnije su zamenjene samostalnijim sajtovima sa
clancima, prilozima, izvorima i tempom azuriranja vesti koja ih je udaljila od obicnih
novina.

20. 98. Informaticki terorizam? Drustvena neprozirnost?
Opcinjeni mogucnostima novog medija, mnogi koji se umreze imaju zelju da vam izloze
svoju viziju boljeg sveta, da pokazu svoju pamet, mastu ili moc. Nesto od toga prelazi u
oblik informatickog terorizma (virus, pretnja, tekstualni krivolov i razni vidici
“kulturne diverzije). Prevelika kolicina informacija ima za posledicu pojavu fenomena
koji teoreticari nazivaju “drustvenom neprozirnoscu” neki od njih predvidjaju da ce
ljudi nositi kompjutera kao vokmene, i sto ce se smatrati normalnim.
99.EDU i COM?
U okviru edukativnog domena (edu), internet predstavlja dragocenu informaticku
autostradu koja omogucava da se prevazidju ogranicenja konvercionlnih metoda i
inoviranje znanja. Mreza, najpre sluzi kao nezamnjivi informacioni kanal.Potom, Internet
je cinilac koji podstice savladavanje novih vestina i usvajanje znanja. Ustanovljenem
domena za poslovno, komercijalno komuniciranje (com) izmenilo je oblik i status
oglasnih poruka i donelo biznisu nove vidove prezentacije ideja, roba i usluga. To je pre
svegap osledica multimedijalnosti i interaktivnosti elektronske komunikacione mreze.
100.Umetnost na mrezi?
Na Internetu knjiga je transformisana u beskrajne “hipertekstulane strukture” u kojima se
korisnik moze pojaviti kao autor. U informatickoj sumi devojcica moze postane baka,
sta ce da se desi zavisni od citaoceve maste. Ruski autor Epstejn 1995. uveo je Internet
“intelektualnu mrezu” pod imenom “Intelent” , kao posebni metaprostor u kome se
slobodno mogu razvijati najrazlicitije interdisciplinirane ideje i diskursi. To podrazumeva
razmah poseben dimenzije kompjuterske umetnosti-da se jedna zamisao paralerno
ostvaruje kao knjizevno, filmsko, muzicko i likovno delo.
101.E-mail romani, signalizam?
1999. u Beogradu se pojavio prvi totalno e-mail roman, to su prozna dela ostvarena
nelinearnim pismom, spreman da podeli nedpredvidivu sudbinu u kiber prostoru. Prvi je
“Savrseni zlocin”, a drugi “Tek sto smo otvorili postu”. U okviru signalizma zanrovski
se izdvojila posebna vrsta kompjuterskep pezije, u kojoj se rec kao osnovna izrazajna
jeidnica, spaja sa drugim recima ili isntetickim nizovima uz pomoc masdine i po
zakonomernoj putanji (permutacija i kombinacije) koje masina izvodi u milionitom delu
sekunde.
101.Mnostvo morala i jedinstvene etike?
Etika i moral, su reci istog znacenja a razlicitog oblika, sa ekonomijom to su oblici
drustvene svesti i ljudske prakse podlozne promenama. Moral oznacava obicaje ili
vladanje. Moral je vid delatnosti odnosenja coveka prema svetu, prema drugim ljudima i
prema samom sebi. Usvajanje moralne norme se interanilzuje i postaje savest vremena,
drustva, socijalne grupe ili pojedinca. Postupak po moralnim normama, ili samo teznja ka
tome tvori moralni cin.
102.Kodeks, Sta je to antisocijalna grupa?
Osima zakonima, krsenje normi sankcionise se formalizovanim sistemom pravila koja se
najcesce nazivaju kodeks. Poznati je lekarski kodeks (Hipokrata), zatim novinarski,
advokatski itd. Antisocijalne grupe su: narkomani, mafija, bande adolecenata itd, cak i
onim imaju svoje kodeks.

21. 103.Moralna filozofija?Poslovna etika?
Procenjivanje sadrzaja i dometa moralnih nacela, vrednovanje ponasanja pojedinca,
drustvene grupe ili zajednice bavi se etika (ethos – obicaj). Kao filozovska disciplina
poznata pod imenom moralna filozofija ili nauka o moralu, ponegde i filozovsko htenje,
etika dublje istrazuje motive i otvoreno postavlja norme ljudskog delovanja koje ima za
cilje dobro, pravedno. Ona bespostedno sudi o moralu kao njegova otvoren kriticna svest.
I ako je etika filozofska disciplina u teoriji i praksi poslovna etika (poslovno-eticko
ponasanje) pretezno pirmenjuje metode i strategije sociologije kao opste nauke o
drustvu.
104.Teorija korporativnog drustvenog ucinka?
Arci Kerol kombinuje filozovske ideje o drustvenoj odgovrnosti s nacelima primenjene
ekonomije, dosao do teorije o tzv. korporativnom drustvenom ucinku po kojoj celinu
drustvene odgovrnosti cine ekonomski, pravni i eticki principi. Ovi principi zajednoc
stvaraju dogovor izmedju biznisa i drustva po kom kompanija deluje kao “moralni agent”
105.Manipulacija umesto socijalizacije?
*Zatvorena i otvorena komunikacija?
Otvorena komunikacija u kome se slobodno, kreativno i interaktivno ispoljavaju kljucni
elementi komunikacijskog cina, gde se uvazava pravo na pluralizam i neguje kriticno
misljenje. Komunikaicjska sema medijskog istrazivanja Nedeljkovica pokazuje kako se
na podrucju zatvorene i otvorene komuniacije dramaticno suoceljava delovanjem cetri
vazna cinioca: drzava, drzavnih ustanova, mas-medija i javnost; od kojih zavisi tip
javnosti.
*Tehnolski tirkovi u slizbi komunikaicje?
medijske manipulacije se najcesce izvode iz ekonomksih i politickih razloga – da se
potrosacima sugerise na kupovinu odredjene robe ili usluge, da se prikriveni interesi
pojedinca, drustvene grupe, politicke partije pokazu kao svi interesi clanova drustva.
- modalitet postizanja narocito zvucnih i vizuelnih efekata labaratorijskom obradom
fotografija, tona i pokretnih slika zove se “prljavi trikovi”.
- zloubotreba televizijske tehnike u politicke svrhe umnozile su se u izbornim
kompanijam promenom kaleidoskopskih (broj likova po zelji), stereskopskih
(opticka i psiholosko-bioloska iluzija) i drugih efekata.
- na manipulaciju upozorio je reditelj Miroslav Jokic u jednoj epizodi serije
“Ribarenje Ljudskih dusa” emitovana na RTS 1 2002, epizoda “Satnizam u
rokenrolu”, u kojoj su indetifikovane ideje satanisitckog pokreta u muzici
najznacajnijih svetskihj muzickih asambala, “hevi-metal”.
- u oglasavanju ekonomskih i politickih sadrzaja koricene podsvesni efekti, poznat
pod imenom “backward-masking”, zabranjen je zakonom i etickim kodeksima.
*Knjiga “Reklamokratija”?
primenom suptilnijih metode ubedjivanja, da se navedu da misle i urade ono sto
komunikator zeli, a da toga nije svesan, “Pet reci koje ti sastavis dovljno je da za samo
nekoliko nedelja ili meseci potpuno izmeni nacin zivota pola miliona potrosaca” : knjiga
“Reklamokratija” Pol i Kornbult.
* Definicjija socijalizacije i manipulacije?
Pod socijalizacijom se podrazumeva procec modelovanja socijalno pozeljne licnosti
posredovanjem skole, porodice, medija itd. Rezultat tog procesa treba da bude zrelo,
odgovrno, drustveno i osobeno ljudsko bice koje je razvilo univerzalne sposobnosti i
funkcije. Socijalizacija imap ozitivni predznak i traje citavog zivota.

22. * u knjizi “Ribari ljudskih dusa” Djuro Susnjic (1976) potice definicija manipulacije
to je skup postupaka pomocu kojih manilpulator, koristecx simbolicka sredstva, za njega
pogodnim psihosocijalnim uslovima, odasilje u masu, sredstvima komunikacije,
odredjene poruke s namerom da utice na uverenje, stavove i ponasanje velikih broja ljudi,
tako da bi se oni u stvarima o kojima nepostoji opsta saglasnost, a za koje su zivotno
zainteresovani, usmerili prema ubedjenju, stavovima i vrednostima manipulator, a da
toga nisu svesni.Tako je Susnjic one koje manipulisu nazvao ublazenim imenom: skriveni
ubedjivadji, ribari ljudskih dusa, profesori ubedjivanja itd.
106.Kodofikovanje poslovno-eticke prakse?
Eiku neke kompanije odredjuje sve sto ona cini, a ne samo ono sto govori u nastojanju da
obezbedi podrsku javnosti. nuzno je da se iz p slovnja vidi kako organizacija zeli da sluzi
opstem dobru, da javni interes odvaja od parcijalnog i da u svakodnevnom delovanju tezi
prepoznavnaju zajednicke mere prihvatanja konkurentskih interesa. Uzajamnost je
njavanziji princip koji treba da slede kompanije i pojedinci. From u svoji mdelima
insistira na pravicnosti, kritikuje sebicnost. Solidarnost nije samo zadatak to je
zadovoljstvo i najbolja garancija sigurnosti pise From podsecati na jednakost prava znaci
staviti svakom na raspolaganju sredstva za ostvaranje sebe u potpunosti.
*5 nacela enticke snage po knjizi “Snaga etickog menadzmenta”:
• svrha, ponos, strpljenje, upornost, perspektiva
107.Zloubotreba zenske seksualnosti?
Etika PR mora biti osetljiva i na predrasude ove vrste jer one stoje na putu jednakim
mogucnostima u brojnim oblastima. Osim sto se iskazuje kao ozbiljna prepreka istinskoj
komunikaciji, diskriminaciji po osnovu pola uvecava prostor za druge potcinjena.
108.Medijski rat i militantno novinarstvo?
*U pocetnoj fazi razvoja zurnalizma, novinari su naduvalio dogadaje i lagali u interesu
izdavaca, tako se rodio senzacionalizam – novinarski pristup koji pociva na opisu
bizarnih dogadjaja ili licnosti, na prenaglasavanju pojedinih detalja ili pukom
fabrikovanju cinjenica
*u poslednjih decenija XX veka zloupotreba medija dobija planetarne razmene, novinari
su postali ne samo zlosutna prethodnica velikih sukoba vec i pravi izazivaci rata. Tada je
usla u opstu upotrebu sigma medijski rat kao skup zurnalisitickih i propagandnih
aktivnosti kojima se – uz podrsku najsavrsenijih komunikacjiskih sredstava – konstruise
negativna predstava o pojedinim narodima, drzavama ili njihovim liderima, kao
prethodnica vazdusnog udara, selektivnog bombardovanja ili totalnog rata. Sredstva
medijskog rata prilagodjavaju se vojnopolitickim ili eknomskim ciljevima, i uvek su
usmereni protiv nekog.
* “psi rata” su novinari placenici – opisuje se kao dogadjaji kojim se namirjuje neka
visa skoro kosmicka pravda.
*politicka instrumetualizacija medija dobila je razmere “medijskog fazisma”,
upotrebljen je za postizanje tenzije, pripremu agresije. Spin doctoring (od engleske reci
spining = presti, ispredat); rec je o nekoj vrsti “umetnickog splektrarenja”, kojom se za
veliki novac informacija menja sadrzajm smer i karakter kako bi najbolje posluzila
modelovanju stava sire javnosi u zeljneom smislu. “Spin doctori” imaju zadatak da
obezbede pozitivan ambijent za razumevanje, opravdanje stvarno nepopularnih poteza,
ali tako da konzument neprimeti da su nasamareni.

23. 109.Etika prvo lice mnozine?
* vladavina pomocu aplauza?
u jednopartijskom sistemu, javno komuniciranje bilo je pretezno jednosmerno.
Infomacije su tekle dobor kontrolisanim kanalima a kriticna funkcija javnosti bila je
zamenjena manipulacijom. Osnovno sredstvo ovog vida manipulacije bilo je apelovanje
na cula umesto na intelekt, a glavni cilj izazivanje konformizma u misljenju i ponasanju i
obezbedjeje (lazne) plebisticiarnosti neophodne za “vladavinu pomocu aplauza” i
masovnog odobravanja”
*cenzuar i autocenzura?
U dirigovanom novinarstu su postojali oblici javne ili prikrivene cenzure i autocenzure
(nametnuti odnosno dobrovoljni oblici odustajanja od sopstvenog misljenja),
zurnalisitcka scena obilovala je profesionalnim i ljudskom odvaznoscu i visokog umeca
da se istina saopsti makar “izmedju redova”.
*pas cuvari demokratije?
Doneti su zakoni o informisanju idelovanju elektronskih medija koji bi bar formalno
reformisali znacaj javne sfere i novinara kao ”psi cuvari demokratije” verbalno
zalganje za ravnopravni pristup izvorima informacija i slobode medija, nije upotpunosti
bila jos uvek nije donela potpunu slobodu, niti iskljucila citanje izmedju redova.
*medjunarodna organizacija – Reporter bez granica?
O klimi u kojoj deluju mediji svedoci i rang-lista medjunarodne organizacije “Reporteri
bez granica” za 2003, po kojoj je Srbija i Crna Gora po stepenu slobode medija svrstana
na 85.mesto od 166 zemalja, godinu dana ranije bila je na 60 mestu.
110.Mecena?
Mecena pokrovitelj, zastitinik knjizevnika, umetnika, naucnika, po Gaju Kliniju Meceni
(Maecenas, 70 pre nove do 8 nove ere), uglednom Rimljaninu, ljubimcu cara Avgusta,
zastitniku i prijatelju naucnika i pesnika, narucito Vergija i Horacija.
111.Blog?
Blog je on-line dnevnik, ljudi se dopisuju na njemu i daju komentare na razne teme.
Nesto poput chata. Blog je neka vrsta privatne web stranice, koj vam omogucava da na
jednostavan nacin publicirate svoje tekstove. Blog vam omogucava da se vas glas cuje na
internetu. Mnogo ljudi koristi blog da bi organizovali svoje ideje ili publicirali novosti.
Drugi koriste blog da bi se obratili svetskoj publici. Treci da skupe na Blog-u
interesantne stvari koje nadju na bespucima interneta u jednu lako potrazivu stranicu.
Profesionalni i amaterski novinari koriste Blog da objave najnovije i najzanimljivije
vesti.
112.Kokus?
Kokus je uobicajno grupisanje politicara u Americkom kongresu. Septembra 2004 prvi
put u Vasingtonu je osnovan “srpski kokus” sastavljen od 4 kongresmena. Vazna je
razlika od lobi grupe, jer kokus grupe se ne placaju. Kokusom neko mora eskluzivno da
se bavi, da obilazi kongresmana i stalno objasnjava probleme za koje se kokus zalaze.
Srpski kokus u americkom kongresu ne brani interese Srbije niti to sme da radi, nego
brani interese americkiih drzavljana srpskog porekla.