Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Uzor program p2 tema 2 [compatibility mode]

599 views

Published on

SOPAS UZOR tema 2 RONILAČKA OPREMA

Published in: Sports
  • Be the first to comment

Uzor program p2 tema 2 [compatibility mode]

  1. 1. PROGRAM OBUKE RONIOCA P2* Standardi i uslovi za obuku ronilaca - UZOR
  2. 2. T2. RONILAČKA OPREMA • Ponavljanje i sistematizacija ranije stečenih znanja • Suva ronilačka odela (namena, održavanje, čuvanje, vrste, izbor, upotreba) • Ronilački kompresor (namena, vrste, rukovanje, obaveze rukovaoca)
  3. 3. PODELA RONILAČKE OPREME SA FIZIOLOŠKOG STANOVIŠTA Aparati i sredstva za ronjenje u kojima vlada normalan pritisak (čvrsti skafander; batiskaf; posmatračka komora i podmornica). Ronilac ili posada u ovoj opremi nalaze se pod normalnim pritiskom (1 bar / atmosfera) dok se regeneracija atmosfere vrši dodavanjem kiseonika i apsorpcijom ugljen- dioksida. Aparati i sredstva za ronjenje u kojima se diše pod povišenim pritiskom ( Laka autonomna ronilačka oprema - LARO na vazduh, kiseonik ili gasne mešavine; meki skafander i nargile )
  4. 4. Čvrsti skafander je predviđen za obavljanje lakših podvodnih radova i posmatranje na velikim dubinama u kojima je nemoguće duže roniti u klasičnoj ili autonomnoj opremi. Izrađuje se od čeličnih segmenata sferičnog oblika međusobno spojenih varenjem i vodonepropusnih zglobova
  5. 5. Posmatračka komora je predviđena za podvodno posmatranje prilikom izvođenja podvodnih radova, pretraživanje kada se traže potonuli objekti ili za naučno istraživačke aktivnosti. Ima oblik nepravilnog na vrhu proširenog cilindra na čijem su obodu postavljena staklena okna za posmatranje. Batiskaf je sličan podmornici. Od podmornice se razlikuje po slabijoj pokretljivosti, malim dimenzijama i sposobnosti zaranjanja na mnogo veće dubine. Prvenstveno je namenjen naučno istraživačkim aktivnostima na velikim dubinama. U batiskafu se mogu smestiti 2-3 osobe i ima manju mogućnost autnomnog kretanja. Batiskaf Trst (Trieste) postigao je najveću poznatu dubinu od 10916 metara, 25. januara 1960. godine u Marijanskoj brazdi.
  6. 6. Aparati i sredstva za ronjenje u kojima se diše pod povišenim pritiskom Meki skafander: Sastoji se od mekog (elastičnog) kombinezona i čvrste kacige sa prsnim oklopom. Kombinezon se izrađuje od čvrstog gumiranog platna i pokriva celog ronioca izuzev šaka i glave. Kaciga se hermetički spaja sa kombinezonom preko prsnog oklopa, a spoj se osigurava sigurnosnom maticom.. Vazduh se u kacigu doprema preko cevi sa površine preko dovodnog nepovratnog ventila.
  7. 7. Full-face maska pokriva celo lice ronioca iima nekoliko funkcija:.omogućuje da ronilac jasno vidi pod vodom, zaštitu od hladnoće i zagađenih voda I omogućuje roniou komuniciranje sa površinskom podrškom
  8. 8. Nargile su varijanta ronilačkog aparata gde se ronilac snabdeva vazduhom sa površine preko modifikovanog hidrostatskog regulatora. Mala težina i jednostavnost omogućavaju lakše kretanje pod vodom u odnosu na meki skafander, a snabdevanje disajnim medijom sa površine osigurava neograničenu autonomiju
  9. 9. Autonomno ronjenje sa gasnim mešavinama: Aparati zatvorenog, poluzatvorenog ili otvorenog kruga disanja) namenjeni su za ronjenje na velikim dubinama u profesionalnom ronjenju ili za ronjenje u vojne svrhe. Kao medij za disanje koriste se različite gasne mešavine usled čega ronilac može otići dublje, produžiti boravak na dnu i skratiti dekompresionu proceduru.
  10. 10. Aparati zatvorenog kruga disanja Reč je o ronilačkim aparatima koji funkcionišu na kružnom, regenerativnom principu pri čemu se odstranjuje ugljen dioksid Aparati polu zatvorenog kruga disanja funkcionišu tako što se jedan deo izdahnute gasne mešavine regeneriše i ponovo vraća na udah, a drugi deo se ispušta u okolinu. Ovo je moguće zahvaljujući većem minutnom doziranju nego kod aparata zatvorenog kruga disanja.
  11. 11. CO2 Absorbent
  12. 12. MODERN REBREATHERS Closed-circuit O2: Draeger LAR 5 Closed-circuit mixed gas: Carlton Mk 16 Semi-closed circuit mixed gas
  13. 13. AUTONOMNI RONILAČKI APARAT (boca sa glavnim ventilom i ventilom rezerve) Autonomni ronilački aparat (ARA) Self Contained Underwater Breathing Apparatus ( SCUBA ) U ranijem periodu aparat se sastojao samo od ronilačkih boca i regulatora, dok je sada to kompletan sistem: • ronilačke boce koje imaju jedan ili više ventila • ronilački regulator • kompenzator plovnosti /BCD ili BC/ • konzola sa ronilačkim instrumentima
  14. 14. RONILAČKA BOCA spremnik vazduha visokog pritiska od 200 do 300 bara. Sastoji se od tela boce i ventilske grupe
  15. 15. OZNAKE NA BOCI TIP RADNI PRITISAK SERIJSKI BROJ
  16. 16. Proizvodjac Test datum
  17. 17. OZNAKE NA BOCI
  18. 18. Telo boce može biti izrađeno od čelika ili legure aluminijuma
  19. 19. Boce od kompozitnih materijala CARBON KEVLAR
  20. 20. Najčešće zapremine: 10, 12, 15 i18 litara.
  21. 21. Nazivni kapacitet boca se označava na dva načina. • Evropski proizvođači opreme zapreminu prazne boce obeležavaju u litrima. • Prednost ovakvog načina je što ronilac u svakom trenutku može tačno da odredi, koja se količina vazduha nalazi u boci, prostim množenjem njene zapremine i trenutnog pritiska koji vlada u njoj. • Severnoamerički proizvođači opreme daju oznaku napunjenih boca u kubnim fitima /cu ft / • najčešće se sreću boce od 80 i 72 cu ft ( kada su prazne 9,05 i 11,15 litara ) Na tržištu se mogu naći boce i manjih i većih zapremina od ovih i to izrađene i od čelika i od aluminijuma. 1 kubni metar ( 1000 l ) = 35.31 kubnih stopa / cu ft
  22. 22. Radni pritisci boca su 200 , 232 i 300 bara • Din ventili koriste se za pritiske do 300 bara • INT ventili do max 232 bara
  23. 23. ODRŽAVANJE I ČUVANJE BOCA • Sastoji se od ispiranja u slatkoj vodi nakon korištenja, redovnog vizuelnog pregleda (jednom godišnje). • Hidrostatski test se radi svakih 5 godina • Kada rukujemo s bocama treba paziti da boce ne lupaju po podu ili međusobno, da ne bi došlo do oštećenja • Skladištenje boca: u uspravnom položaju, osigurane od pada Bocu ne ostavljam potpuno praznu. Vazduh pod pritiskom će sprečiti ulazak vlage u bocu prilikom slučajnog otvaranja ventila
  24. 24. POMOĆNI IZVORI VAZDUHA PONY-BOCA Ovo je klasičan ronilački cilindar malog kapaciteta. Postavlja se ili pored glavnog aparata ili se pričvršćuje između boca koje čine dvoboc, i u njen sastav dolazi standardni regulator. Ovaj sistem se koristi kao potpuno nezavisan izvor vazduha, tako da u slučaju potrebe obezbeđuje nesmetano disanje bez obzira na razlog prestanka doziranja glavnog aparata.. BOCA ZA IZRON /SPARE AIR/ Ovo je sličan sistem kao PONY-boca. Razlika je utoliko što minijaturna boca ne koristi standardni regulator. Kod nje je na glavni ventil montiran specilalan usnik koji zamenjuje regulator. Ova boca ne dozvoljava duže disanje, već omogućava samo par udaha, koji su obično dovoljni za bezbedan izron.
  25. 25. Hidrostatski test se radi svakih 5 godina
  26. 26. VENTILSKA GRUPA: Ventili omogućavaju spajanje dve ili više boca u jednu celinu, otvaranje i zatvaranje boce, priključenje regulatora i aktiviranje rezerve. Mogu biti različiti: za jednu bocu, za dve boce, sa ili bez ventila rezerve, sa jednim ili dva izvoda za regulator itd.
  27. 27. Boce mogu biti povezane ventilskom grupom u dve (dvobocnik)
  28. 28. DIN priključak Internacionalni priključci
  29. 29. VENTILI SA MEHANIZMOM REZERVE
  30. 30. HIDROSTATIČKI REGULATOR
  31. 31. Jacques-Cousteau i Emile-Gagnan zajedno rade na prepravljanju automobilskog regulatora koji će roniocu obezbediti vazduh automatski, na njegov udah. 1943. godine posle uspešne probe patentirali su Aqua Lung. Do danas su se aparati kao i ostala ronilačka oprema usavršavali ali je osnovni princip ostao isti.
  32. 32. Hidrostatički regulator (reduktor ili automat ) ima zadatak da visoki pritisak iz boce ( 200 – 300 Bara na početku ronjenja ) smanji na pritisak okoline u kojoj ronimo "na zahtev", (samo u fazi udaha)
  33. 33. Ronilački regulator se sastoji od prvog i drugog stepena i creva koje ih povezuje. Prvi stepen se montira na ventilsku grupu boce i njegova funkcija je da visoki pritisak redukuje na među-pritisak , pritisak u crevu regulatora (obično 9 - 13 bara , zavisno od modela + pritisak okoline).
  34. 34. PRINCIP RADA PRVOG STEPENA: Klipni i membranski prvi stepen imaju isti princip rada. • Kada ronilac ne diše, vazduh u međukomori deluje na klip, silom koja je jednaka zbiru sile opruge i sile koju stvara pritisak okoline. U ovom stanju izjednačenosti, klip se ne pomera i ventil ostaje zatvoren. • Kada ronilac udahne, pritisak vazduha u međukomori pada omogućavajući ventilu da se otvori. Tada vazduh iz boce ulazi u međukomoru i preko ventila niskog pritiska /LP/ u drugi stepen regulatora. • Ovo je lakše kada je boca puna ( kod nebalansiranog prvog stepena ) pošto je tada pritisak na sedište ventila veći. Kada je boca praznija, povećava se potrebna sila za udah.
  35. 35. Postoje dva osnovna tipa prvog stepena regulatora: • klipni • membranski
  36. 36. Prvi stepen može biti: • nebalansiran , koristi se za manje dubine i rekreativno ronjenje promena pritiska u boci – utiče na performanse regulatora • balansiran, na njegovo funkcionisanje ne utiče promena - smanjenje pritiska u boci
  37. 37. Na prvom stepenu se nalaze izvodi visokog (HP - high pressure) i niskog (LP - low pressure) pritiska. Na izvode visokog pritiska se montiraju manometri i ronilačke konzole. LP - izvodi niskog pritiska služe za primarni i sekundarni regulator "oktopus" , BCD crevo , suvo odelo HP - izvod za manometar
  38. 38. ili putem navoja DIN priključak Prvi stepen može se montirati na ventilsku grupu boce preko stremena ( uzengije ) INT ili Yoke varijanta
  39. 39. HP - izvod za manometar
  40. 40. Drugi stepen regulatora ima zadatak da ronioca snabdeva vaduhom "na zahtev" pod pritiskom okoline u kojoj se nalazi. Drugi stepen je sa prvim povezan crevom međupritiska i sastoji se od kućišta, membrane koja deli suvu i mokru komoru, nepovratnog ventila, sistema poluga i opruga te dugmeta za doziranje - bypass.
  41. 41. Drugi stepen može biti • primarni koji koristimo pri zaronu • octopus (back up ili sekundarni ) koji se koristi u slucajevima, kada zakaže primarni ili kada jedan od regulatora moramo da damo paru sa kojim ronimo,
  42. 42. Jednostepeni hidrostatski regulatori imaju samo jedan stepen redukcije izvornog pritiska vazduha iz boce na pritisak okoline
  43. 43. ODRŽAVANJE I ČUVANJE REGULATORA • Regulator treba nakon svakog ronjenja oprati u čistoj i slatkoj vodi i ne držati ga na suncu. • nakon skidanja regulatora sa boce na prvi stepen stavljamo zaštitni kapicu kako bismo sprečili ulazak vode u suvu komoru prvog stepena. • Regulator treba bar jednom godišnje poslati na pregled kod stručnog lica, a svake dve godine na servis i testiranje.
  44. 44. ISPITNI STO ZA REGULATORE
  45. 45. POLUSUVA ODELA imaju takozvani suvi rasferšlus koji u sebi ima materijal koji šnira prilikom zatvaranja i ne dozvoljava propusnost tog rasferšlusa, ima elastičnu obrazinu koja prianja uz lice i sprečava prodor vode. Polusuva odela nemaju čizmice integrisane na sebi i često se izrađuju u formi kombinezona. Dobra strana polusuvih odela je u tome što su neoprenska, dobro pranjaju uz telo, ne ulazi voda u njega ili udje zanemarujuća količina, ispod njih možemo obući neke majice od goroteksa ili slično, i pogodna su za ronjenja u hladnim vodama. Nemaju ventile za punjenje i pražnjenje vazduhom ili argonom ali su veoma pogodna za sportske ronioce.
  46. 46. SUVA RONILAČKA ODELA - najbitnija prednost je toplotna izolacija jer omogućavaju ronjenje u veoma hladnoj vodi do 0C jer ne dozvoljavaju prodor vode pod odelo ali njihova primena zahteva obučenost za korišćenje odela, kao i češće podešavanje plovnosti tokom ronjenja. Svi tipovi suvog odela zahtevaju upotrebu rublja koje mora upijati znoj i zaštititi od hladnoće. SUVA RONILAČKA ODELA (namena, održavanje, čuvanje, vrste, izbor, upotreba)
  47. 47. Postoji dve vrste suvih odela: neoprensko trilaminat.
  48. 48. Neoprensko suvo odelo može biti: od običnog neoprena, koji je stišljiv (smanjuje mu se debljina) na dubinama, pa se korisi za plitka a duga ronjenja u hladnim vodama. Debljina odela se kreće od 5-7mm. Odela od takozvanog "crash" neoprena, To je vrsta neoprena koja je još u fabrici podvrgnuta velikom pritisku u cilju dobijanja tanjeg neoprena koji nije stišljiv na dubinama, a da bi pri tom ostaje relativno topao. Problem kod ovih odela je mala elastičnost, koja se javlja usled tvrdoće neoprena. Debljina im se kreće od 2 do 4mm. Problem kod neoprenskih odela je taj što nam je potrebna veća količina tegova, koja nam kasnije na dnu predstavljaja nepotreban teret.
  49. 49. Trilaminat suvo odelo je napravljeno je od troslojnog (tri laminate) materijala. Prvi (unutrašnji) sloj je od materijala koji obezbeđuje dobru pokretljivost u kontaktu sa pod-odelom. Drugi (srednji sloj) je napravljen od tanke gume, koja je ujedno i membrana koja pravi hidro- izolaciju između ronioca i vode Treći (spoljašnji) sloj koji se bira da bude što robusniji da bi odoleo oštećenjima, a u isto vreme, što mekši da bi obezbedio dobru pokretljivost ronioca.
  50. 50. Trilaminat odelo je nestišljivo, odnosno ne menja svoja svojstva sa promenom dubine. Ovo odelo je izdržljivije je od neoprenskih odela i veoma je lako za popravku ukoliko dođe do nekog oštećenja na njemu.
  51. 51. Do tela ronioca oblači se termičko pod odelo izrađeno od pamuka, vune ili thinsulate. Thinsulate je materijal koji propušta vlagu iz organizma i odvodi je ka unutrašnjem sloju suvog odela i tako telo ostaje suvo. Termičko pod odelo ne sme imati grubih i oštrih ivica koje bi mogle da oštete kombinezon sa unutrašnje strane ukoliko dođe do gnječenja.
  52. 52. PODVODNI SKUTERI
  53. 53. RONILAČKI KOMPRESOR (namena, vrste, rukovanje, obaveze rukovaoca)
  54. 54. VRSTE KOMPRESORA Ronilački kompresori visokog pritiska služe za sabijanje vazduha za potrebe ronjenja. Sastoje se iz pogonskog motora (elektromotor ili motor na unutrašnje sagorevanje) i kompresora koji su povezani kaišem (transmisijom). Kompersori se mogu podeliti s obzirom na pogon, broj stepena kompresije, kapacitet, radni pritisak i mobilnost. U sportskom ronjenju se obično koriste klipni kompresori radnog pritiska do 225 bara koji daju vazduh koji nije podesan za pravljanje gasnih mešavina. Za dobijanje vazduha bez primese ulja (oil free area) koriste se membranski kompresori. Membranski kompresori su većeg kapaciteta i koriste se uglavnom u profesionalnom ronjenju gde se čist vazduh koristi za pravljenje gasnih mešavina
  55. 55. Membranski kompresor Za dobijanje vazduha bez primese ulja (oil free area) koriste se membranski kompresori. Membranski kompresori su većeg kapaciteta i koriste se uglavnom u profesionalnom ronjenju gde se čist vazduh koristi za pravljenje gasnih mešavina.
  56. 56. Prema nameni kompresore možemo podeliti na stacionarne ili prenosne: Stacionarni kompresori zbog svoje masei volumena moraju biti stacionirani na jednom mjestu, a karakteristika im je da imaju velike radne kapacitete 200 do 800 i više l/min, te mogu napuniti u kratkom vremenu veliki broj ronilačkih boca. Prenosni kompresori, se zbog svoje male mase, volumena i kapaciteta, mogu se lako prenositi, služe za punjenje ronilačkih boca na terenu, najčešće su pogonjeni benzinskim, dizel motorima ili malim elektromotorima.
  57. 57. Prenosni kompresori najčešće su pogonjeni benzinskim, dizel motorima ili malim elektromotorima.
  58. 58. PORTABLES 3-Stage High Pressure Breathing Air Compressors Pressure 5000 psig 345 bar Charging Rate 2.9 to 4.9 scfm 82 to 139 l/min Power 2 to 6 hp 1.5 to 4.5 kW
  59. 59. UNICUS III 4 and 5-Stage High Pressure Breathing Air Compressors Pressure up to 6000 psig up to 414 bar Charging Rate 9.7 to 42 scfm 275 to 1190 l/min Power 7.5 to 30 hp 5.6 to 22 kW
  60. 60. Klipni kompresor 1. Pogon (elektro motor); 2. Ventil punilac sa manometrom; 3. Transmisija; 4. Kućište klipa kompresora; 5. Usis sa filterom; 6. Kućište filter patrone; 7. Ispusti za kondenzat; 8. Poklopac sa meračem nivoa ulja; 9. Kontrolni prozor za protok ulja; 10. Postolje;
  61. 61. RUKOVANJE SA KOMPRESOROM Pre startovanja kompresora moramo proveriti: Nivo ulja u kompresoru. Zategnutost remena. Količinu goriva u rezevoaru (za benzinske I dizel motore ) Položaj usisne cijevi. Smer vetra. Kod elektro-motora pokrenemo isti i proverimo smer rotacije ( ako se vrti nepravilno, zamijeniti bilo koje dvije faze). Otvorimo 1. stepen, da motor nije opterećen pri pokretanju, ostale stepene zatvorimo.
  62. 62. Po pokretanju kompresora: Zatvorimo 1. stepen. Kad pritisak naraste, odzračimo 3. i 4. stupanj, te ga ponovo zatvorimo. Proverimo pritisak u boci i priključimo je na kompresor. Ako punite dve boce istovremeno, pričekate da se pritisak u manje napunjenoj digne na pritisak koji je u drugoj boci. Tek onda otvorite drugu bocu. Punimo samo boce, koje imaju važeći sertifikat – atest i koje nemaju vidljivih oštećenja. Zarđale i oštećene boce NE SMEMO PUNITI ! Po završetku punjenja: - Isključimo motor. - Odzračimo 1. i 2. stupanj, i ostavimo ih otvorene. - Odzračimo 3. i 4. stupanj, potom ih ponovo zatvorimo. - Upišemo vrijeme rada kompresora u knjigu kompresora
  63. 63. NAMEŠTANJE KOMPRESORA NA TERENU Prilikom nameštanja kompresora na terenu moramo voditi računa o sledećem: Na protok vazduha i hlađenje kompresora. Mogućnost hladovine ( posebno leti ). Čistoća prostora oko kompresora. Mogućnost izbijanja požara zbog izduva agregata. Kao i da ga ne postavimo na prašnjavo tlo i u ambijentu zagađenog vazduha. Obavezno moramo provjeriti zaptivanje usisne cijevi. Postaviti usisnu cijev najmanje 2 metra visoko u pravcu dotoka svježeg vazduha (vetra). Ispuh mora biti u smjeru odlaska vazduha tj. niz vetar. Položaj usisne cijevi ne sme biti u pravcu ispusne cijevi za slučaj promene smjera vetra. Po okončanju rada i hlađenja kompresora, pokriti ga sa zaštitnom navlakom. Vatrogasni aparat je obavezan. Gorivo (rezervno) mora biti udaljeno najmanje 20 metara i u propisanim posudama. Pri dolivanju goriva u kompresor OBAVEZNO UGASITI KOMPRESOR !
  64. 64. CO ( kao i CO2 ) može dospeti u boce prilikom punjenja kompresorom na benzinski ili dizel pogon.
  65. 65. PRAVILNO POSTAVLJENA USISNA CEV KOMPRESORA
  66. 66. PRAVILNO POSTAVLJENA USISNA CEV KOMPRESORA
  67. 67. T3. FIZIKA RONJENJA I PRORAČUN AUTONOMIJE • Osnovne osobine vazduha (sistematizacija znanja) • Osnovne osobine vode (sistematizacija znanja) • Arhimedov, Bojl-Mariotov, Henrijev i Daltonov zakon (primena u proračunima) • Gej-Lisakov zakon (primena u proračunu)

×