Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Prezentacija za nedelju novi program

20,701 views

Published on

Презентација др Срђана Стаменковића

Published in: Education
  • Sex in your area is here: ❶❶❶ http://bit.ly/39mQKz3 ❶❶❶
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Follow the link, new dating source: ❶❶❶ http://bit.ly/39mQKz3 ❶❶❶
       Reply 
    Are you sure you want to  Yes  No
    Your message goes here
  • Be the first to like this

Prezentacija za nedelju novi program

  1. 1. Зашто нови наставни програм биологије за основно образовање и васпитање? Куда идеш, програме?
  2. 2. Полазне основе за нови програм СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОБРАЗОВАЊА у први план ставља: Функционално знање Програм оријентисан на достизање исхода Акциони план ЗАКОНСКИ ОКВИР усаглашен са Стратегијом (ЗОСОВ) ЗАХТЕВ МПНТР према ЗОСОВ-у упућен ЗУОВ-у РАЗЛИЧИТЕ КУРИКУЛАРНЕ ПРАКСЕ Од садржаја до контекста СТАЊЕ У НАШЕМ СИСТЕМУ Од контекста преко садржаја до исхода ВАЖЕЋИ ПРОГРАМ Обиман и по ширини и по дубини Прелазак из првог у други циклус Искуства из првог циклуса ДОКУМЕНТА И ДОСАДАШЊА ИСКУСТВА Компетенције Исходи Стандарди
  3. 3. Тешкоће у реализацији постојећег програма и резултати реализације ПРВИ ЦИКЛУС И УЧИТЕЉ Три нивоа контекстуализације: НИВО КУРИКУЛУМА Повезују садржаје 6 и више наставних предмета. Имају увид у целину! Међупредметни (тематски) начин размишљања. ПЕДАГОШКИ НИВО Садржаје подучавања изводи, повезује и планира пажљиво повезујући их са искуством ученика, ресурсима школе и окружењем. НИВО ЗАЈЕДНИЦЕ Ниво саме школе (учење у сарадњи са родитељима и заједницом) Даје прилике родитељима да учествују у активностима одељења... ИСХОД: Бољи резултати на крају првог циклуса!
  4. 4. Тешкоће у реализацији постојећег програма и резултати реализације ДРУГИ ЦИКЛУС И НАСТАВНИЦИ Биологија је само један од предмета. Наставници се не ослањају на стечена знања и вештине ученика. Нема међупредметног повезивања или је оно недовољно. Не уважавају се развојне карактеристике ученика. Резултат је фактографско знање, нагомилавање појмова и лошија постигнућа на PISA тестирању у односу на ТIМSS
  5. 5. Карактеристике постојећег наставног програма биологије • Линеаран је са местимичним понављањем садржаја уз њихово проширивање, • Ослоњен на усвајање садржаја и формално, репродуктивно знање • Садржаји биолошких дисциплина распоређени по разредима, • Поред обимног садржаја програм чине циљеви и оперативни задаци, на које се не осврћу ни наставници ни аутори уџбеника, • Резултат је фактографско знање, нагомилавање појмова и лошија постигнућа на PISA тестирању у односу на ТIМSS, • Застарео и не прати развој биологије.
  6. 6. То изгледа овако
  7. 7. Шта нам показују резултати ТIМSS и PISA истраживања? TIMSS и PISA ПРОСЕК СКАЛЕ – 500/501 поена 516 2011. 525 2015. 4. разред 8. разред 445 2012. 443 2009.
  8. 8. ОЕЦД (TIMSS и Pisa), ЗОСОВ (међупредметне компетенције) Ниво Ученик/ца може да: 6 - Препозна научне компоненте у различитим животним ситуацијама и да на њих примени научне концепте и знања; Евалуативна знања - Пореди, евалуира и бира одговарајуће научне податке; пореди, проверава и потврђује хипотезе; 5 - Даје објашњења и аргументе засноване на подацима; 4 - Бира и повезује објашњења из различитих научних дисциплина и примењује их на различите животне ситуације; Интегративна знања- Бира битна знања и чињенице о научном феномену и примењује једноставне истраживачке моделе; 3 - Користи и интерпретира научне концепте из различитих дисциплина; 2 - Примењује одређена научна знања у једноставним, познатим ситуацијама; Репродуктивна знања - Директно резонује на основу датих податакау једноставној ситуацији, изводи дословне интерпретације; 1 - Познаје основне термине;
  9. 9. Завод за унапређивање образовања и васпитања 1. Слабе стране: Остваривање циљева и исхода се ставља у центар образовног процеса чиме се ПРОЦЕС УЧЕЊА потискује у други план. Наставници су стављени у позицију техничара који реализују програм и њихов рад се процењује у односу на постигнуте резултате. Постигнућа ученика се мере путем тестова у одређеним временским периодима и углавном се односе на декларативна знања. 0. Структура курикулума: Сврха и циљеви учења. Исходи учења. Садржаји учења. Организација, активности и средства учења. Критеријуми и начини вредновања постигнућа. 2. ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ НЕДОСТАТАКА: • исходи на нивоу примене знања, а не готовог знања • наставник као креатор свог рада • разноврсна провера, не само преко тестова (формативно …) • наставник - рефлексивни практичар... ПРОГРАМ ОРИЈЕНТИСАН НА ИСХОДЕ
  10. 10. Мења образовну парадигму  Одрживо знање  Континуирано учење  Учење решавањем проблема  Критичко мишљење  Ангажовано учење Спирала знања
  11. 11. Шта сад имамо? • Готово све компоненте новог предметног курикулума биологије, • Израђени, прошли оглед, прошли јавне расправе, прошли три круга експертске верификације, • Усвојени на НПС у предметном делу – (за пар предмета враћени на дораду, 2/3 дорађено), – (Чека се усвајање општег оквира наставе и учења када се усвоје предметни оквири)
  12. 12. За Биологију имамо: • ЦИЉ НАСТАВЕ БИОЛОГИЈЕ: • Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици упознају основне појмове о живом свету, његовом пореклу и историјском развоју, основним животним процесима, развијajу основну научну писменост, логичко расуђивање, објективност и способност критичког мишљења, хигијенске навике и здравствену културу, осећање одговорности за заштиту природе и биолошке разноврсности, свест о властитом положају у природи и потреби одрживог развоја. • ОПШТУ ПРЕДМЕТНУ КОМПЕТЕНЦИЈУ • Ученик/ца разуме основне биолошке појмове и процесе. Поседује општа знања о пореклу и развоју живота на Земљи на основу сазнања савремене биолошке науке. Познаје значај јединствености и очувања разноврсности живота на Земљи, разликује елементе грађе и функције живих бића и има развијену свест о општој здравственој и еколошкој култури. Уме да процени значај биолошких знања за развој људског друштва, а посебно у свом непосредном окружењу. Поседује истраживачке вештине потребне за рад у биологији. Способан је да примени стечена биолошка знања и вештине у свакодневном животу. Критички размишља и развија научни поглед на свет и оспособљен је за наставак школовања. • СПЕЦИФИЧНЕ ПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ • Овe компетенцијe се односе на: а) овладавање знањима и вештинама о јединству живота на Земљи, његовој разноврсности, као и о месту и улози човека у природи; б) примену стечених знања и вештина у свакодневном животу, превасходно у очувању сопственог здравља и одабиру квалитетног начина живота; в) стицање знања, вештина и формирање ставова која ће допринети екологији заштите животне средине, очувању биодиверзитета и постизању одрживог развоја.
  13. 13. За Биологију имамо: • НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА: • ПЕТИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: – самостално, или у групном раду, креира модел „дрво живота“ користећи заједничке особине живих бића и критеријуме за груписање живих бића у 5 царстава, а посебно биљака – упоређује особине родитеља и потомака на основу сличности и разлика; – установи сличности/разлике између животних циклуса биљака насталих бесполним и полним размножавањем – огледом испитује и утврђује утицај срединских фактора на развиће биљака; – доведе у везу промене у спољашњој средини (укључујући утицај човека) са губитком разноврсности биљака на Земљи – у дискусији, аргументовано образлаже потребу очувања биодиверзитета ослањајући се на информације о начину живота и распрострањености типичних представника биљака – на одржив начин се односи према биљкама у непосредном окружењу – критички процени информације из медија о значају и улози биљака и гљива у исхрани и лечењу – рукује основним лабораторијским прибором и оптичким инструментима (лупа и микроскоп) – одржава личну хигијену и хигијену непосредног окружења ради заштите од заразних болести које изазивају вируси, бактерије, протисте и гљиве – примени правила понашања и безбедности у лабораторији и на терену – у једноставном истраживању о разноврсности алги, гљива, лишаја и биљака самостално класификује, систематизује и интегрише резултате до којих је дошао
  14. 14. За Биологију имамо: • НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА: • ШЕСТИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: – самостално, или у групном раду, креира модел „дрво живота“ користећи заједничке особине животиња и критеријуме за њихово груписање – извести о реализацији групног пројекта „календар живота“ користећи доказе еволуције и принципе еволуције животиња – у дискусији, аргументовано образлаже потребу очувања биодиверзитета ослањајући се на информације о начину живота и распрострањености типичних представника животиња – илуструје једноставним примерима, улогу наслеђивања особина (комбиновање наследног материјала родитеља) у механизму природне селекције ради разумевања процеса биолошке еволуције – доведе у везу промене у спољашњој средини (укључујући утицај човека) са губитком разноврсности животиња на Земљи – на примерима које сакупи у истраживању различитих животних заједница прикаже односе између живих бића, као предуслове њиховог опстанка – направи разлику између одговорног и неодговорног односа према животињама у непосредном окружењу – штити своје здравље од најчешћих болести које изазивају или преносе животиње – користи основни лабораторијски прибор и оптичке инструменте (лупа и микроскоп) и примењује правила понашања и безбедности у лабораторији и на терену – у једноставном истраживању о разноврсности животиња самостално класификује, систематизује и интегрише резултате до којих је дошао
  15. 15. За Биологију имамо: • НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА: • СЕДМИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: – користећи моделе „дрво живота“ и „календар живота“, одреди положај човека у живом свету, представљајући еволутивно-филогенетски развој система органа животиња – кроз дискусију о развоју цивилизације интерпретира однос између биолошке и социо-културне еволуције човека – илуструје, применом основних правила наслеђивања, утицај генетичког материјала родитеља (гена) на особине потомства – прикаже повезаност органа и система органа у организам као целину – на једноставним примерима из свакодневног живота, илуструје како може ускладити сопствене активности са физиолошким стањем свог организма и променама у непосредној околини – разликује фазе животног циклуса човека и разуме да пролази кроз психо-физичке промене у пубертету/адолесценцији које настају као резултат процеса хормонске консолидације и биолошког сазревања – избегава ризична понашања која доводе до болести зависности и нарушавања репродуктивног здравља – захтева стручну помоћ када запази промене у психичком здрављу, поремећају рада органа и организма у целини и теже повреде тела – демонстрира пружање основне прве помоћи приликом лакших повреда тела; – измери пулс и крвни притисак и протумачи резултате лабораторијских анализа крви (крвна слика) – користи микроскоп за посматрање трајних препарата биолошког материјала; – представи и протумачи информације добијене једноставним истраживањем из области биологије човека
  16. 16. За Биологију имамо: • НОВЕ ИСХОДЕ НАСТАВЕ ПО РАЗРЕДИМА: • ОСМИ РАЗРЕД: По завршетку разреда ученик ће бити у стању да: – повезује распрострањење појединих група организама са различитим условима живота на Земљи – илуструје примерима, везу између промена у спољашњој средини и адаптацијa и животних форми живих бића и изводи биолошки исправне закључке о обрасцима распрострањења живих бића на Земљи – интерпретира значај наследне различитости између јединки у популацији за деловање природне селекције на примерима из конкретне животне заједнице – прикаже међусобну повезаност еколошких нивоа организације живог света – тумачи основне односе међу члановима екосистема на примерима из своје околине – преко циклуса кружења воде и основних хемијских елемената (угљеник, азот, фосфор и сумпор) протумачи како делови екосистема утичу једни на друге и какве последице могу настати поремећајем тог процеса, укључујући и последице настале антропогеним утицајем – процењује утицај својих животних навика у потрошњи ресурса и одлагању отпада по здравље и околину – учествује у планирању и реализацији акција усмерених ка заштити биодиверзитета и одрживог развоја и отклањања последица загађивања воде, ваздуха, земљиште и хране у свом окружењу – процени значај коришћења обновљивих извора енергије (соларне енергије, механичке снаге воде и ветра и искоришћавањем енергетског потенцијала биомасе) за очување животне средине у својој непосредној околини – рукује основним теренским прибором и инструментима током истраживања у својој непосредној околини – прикаже и протумачи податке добијене у једноставном истраживању стања животне средине и биодиверзитета карактеристичних природних просторних целина
  17. 17. За Биологију имамо: • ОСИМ СТАРИХ ИМАМО И РЕВИДИРАНЕ СТАНДАРДЕ развијене за три нивоа постигнућа: – Основни ниво: • ученик препознаје, именује и објашњава основна чињеничка знања • познаје основну, за општу културу важну биолошку терминологију • изводи једноставна закључивања и уопштавања • решава једноставне биолошке проблеме и проблем ситуације • закључује о очигледним узрочно-последичним везама • има функционална знања која су важна за свакодневни живот – Средњи ниво: • има сва знања и вештине са првог нивоа • познаје репрезeнтaтивне феномене и процесе у биологији (нпр. фотосинтеза) • познаје и активнo користи основну стручну терминологију • способан је да уопштава и повезује градиво • разуме једноставна објашњења и активно их користи • врши једноставна предвиђања за типичне ситуације • решава једноставне биолошке и проблем ситуације • разуме значај проверавања у науци – Напредни ниво: • има све компетенције са претходна два нивоа • познаје мање типичне феномене и процесе у биологији (кружење азота у природи) • познаје и активно користи биолошку стручну терминологију • способан је да уопштава, повезује и интерпретира градиво • активно примењује и самостално смишља сложенија објашњења (цветање алги) • решава биолошке проблеме и проблем ситуације са више захтева, више корака у закључивању и са сложенијим сплетом узрочно-последичних веза • врши сложенија предвиђања и уме да провери њихову тачност • способан је за аналитичко и синтетичко мишљење • способан је да успешно настави академско школовање
  18. 18. За Биологију имамо: • стандарди и исходи су развијени за ПЕТ, ОДНОСНО ШЕСТ, ОБЛАСТИ ЗНАЊА у биологији : 1) ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА, са следећим предложеним садржајима: – својства живих бића, посебност живота и биологије као науке која проучава жива бића; – порекло и развој живота на Земљи, заједничко порекло, предачке форме и основни принципи филогеније (укљ. „календар живота“, „стабло живота“), разлика сличности и сродности; – основе класификације (царства, елементи систематике, бинарна номенклатура, коришћење једноставних кључева, сличности и разлике категорија), преглед разноврсности значајних група; – основне прилагођености и распрострањење 2) ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА, са следећим предложеним садржајима: – ћелија – грађа и функција, основни процеси у ћелији, основне чињенице о метаболизму – ћелијско дисање, стварање енергије, основне чињенице о фотосинтези, хијерархијски низ од ћелије до организама; – грађа живих бића – спољашња и унутрашња грађа (водећи рачуна о узрасту), посебан осврт на човека; – физиологију живих бића (у мери која прати претходне садржаје и узраст ученика) и основне функције; – интегрисано функционисање организама у променљивим условиме, понашање, равнотежа организма
  19. 19. За Биологију имамо: • стандарди и исходи су развијени за ПЕТ, ОДНОСНО ШЕСТ, ОБЛАСТИ ЗНАЊА у биологији : 3) НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА, са следећим предложеним садржајима: – основне чињенице о ДНК и о генетичком материјалу, организацији генетичког материјала – полно и бесполно размножавања (раст и размножавање, митоза и мејоза), животни циклуси карактеристичних представника; – основне чињенице о наслеђивању; – основне чињенице о еволуцији, а посебно о природној и вештачкој селекцији. 4) ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ са следећим предложеним садржајима: – основне чињенице и појмови у екологији; – основне појаве и процеси у екологији (трофичке мреже, екосистем, кружење и протицање материје и енергије); – екологија заштите животне средине – пре свега загађење (врсте, мере) са тежиштем на непосредну околину; – заштита биодиверзитета и природе (угроженост и заштита врста и подручја) и основна знања о одрживом развоју.
  20. 20. За Биологију имамо: • стандарди исходи су развијени за ПЕТ, ОДНОСНО ШЕСТ, ОБЛАСТИ ЗНАЊА у биологији : 5) ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ, са следећим предложеним садржајима: – грађа и функција људског тела, поремећаји, стања и повреде органа и најважнијих органских система; – заразне болести (појам, узрочници, превенција) и хигијена (општа и колективна), – здрав живот и (квалитетни) стилови живота, значај физиолошке уравнотежености организма; – пубертет и адолесценција (промене, проблеми, искуства). 6) ПОСМАТРАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ЕКСПЕРИМЕНТ У БИОЛОГИЈИ, са следећим предложеним садржајима: – коришћење лабораторијског прибора, систематско посматрање и прикупљање података; – обрада података, приказивање резултата, извођење закључака; – постављање хипотезе, планирање и извођење експеримента; – развој научне писмености у биологији кроз примену основних начела научног метода.
  21. 21. Карактеристике новог наставног програма биологије Полази од основних особина живих бића, везује их за пет области знања из биологије и даље их од V-VIII разреда разрађује по ширини и дубини:
  22. 22. Карактеристике новог наставног програма биологије • Води ка образовним стандардима и развоју предметних и међупредметних компетенција • Усаглашен са областима стандарда • Израђен по спиралном моделу развоја курикулума • Оријентисан на достизање исхода; исходи су формулисани на нивоу примене (према Блумовој таксономији) • Омогућава континуирано праћење и вредновање ученичких постигнућа (формативно и сумативно оцењивање) • Улога наставника: поучава и пружа подршку ученику у самосталном учењу, континуирано прати и вреднује све активности ученика и, у складу са постигнутим резултатима, мења своју наставну праксу Овакав програм нам је потребан јер желимо да наши ученици стекну функционално знање због: - веома брзих промена у друштву и природи на глобалном нивоу, - целоживотног учења, - међународне компатибилности.
  23. 23. Новине у наставном програму биологије за пети разред основне школе • Прва новина је промена концепта програма биологије за цео циклус: уместо линеарног увели смо спирални модел. Полази се од искуства ученика на које он сам, уз подршку наставника, гради ново знање, вештине, ставове и вредности, из разреда у разред; кључни појмови се понављају, али уз продубљивање и уз другачију примену, што омогућава ученицима да раније упознају појмове који би иначе били „сачувани“ за касније; уз корелације међу предметима, и јачањем међупредметних компетенција, овакав програм би требало да обезбеди ученицима функционално, а не фактографско знање. • Друга новина (такође, треба да обезбеди функционално знање) је да је програм оријентисан на достизање исхода, уместо на испоручивање садржаја. Програм оријентисан на постизање исхода и није тако нов. Такве програме за све предмете је ЗУОВ пре две године урадио у оквиру редовних активности. Такође омогућава и да се постигну стандарди за други циклус. • Трећа новина је промена положаја наставника. Наставник у оваквом програму поучава и пружа подршку ученику у самосталном учењу. Та позиција даје већу слободу наставнику да бира методе, садржаје, стратегије учења и облике рада који стимулишу развој предметних и међупредметних компетенција. Та позиција, уједно, даје и већу одговорност у смислу континуираног праћења, вредновања и анализе ученичких постигнућа и коришћење тих резултата за промену дела сопствене наставне праксе.
  24. 24. 24 Пошто је садашње стање у овом тренутку неодрживо, време је за промену програма:
  25. 25. Укратко, у петом разреду ученици изучавају: - основна својства/особине живих бића која их разликују од неживе природе - особине главних група живих бића, кроз огледе и друге видове истраживачког рада, поштујући процедуре коју наставник формулише, - особине у спољашњој грађи које су резултат прилагођавања условима у којима живе, - особине организама у оквиру једне врсте по којима су слични међусобно и особине по којима се разликују; улогу полног и бесполног размножавања у настанку различитости између организама исте врсте; наследне особине и особине које настају под утицајем средине у којој организми живе; улогу средине на развићеи сваке јединке и развој врсте, - промене у спољашњој средини које доводе до смањења и губитка биолошке разноврсности; своје место и улогу у животној средини, - елементе здравог начина живота. Сва запажања и резултате треба да забележе (цртежом, табеларно, да користе ИКТ опрему...), дискутују и изведу такључке. У програму петог разреда полази се од човека, јер је као живо биће овом узрасту најближи. Тако ће све особине човека, па и размножавање и развиће, бити проучене без издвајања од осталих организама. У области човек и здравље је предвиђено да се понове особине које се развијају у пубертету и да се повежу са личном хигијеном, хигијеном животног простора, односима међу половима и опасностима од прераног ступања у сексуалне односе.
  26. 26. Ко је написао нови програм биологије за пети разред? Предлог наставног програма биологије је урадила осмочлана радна група ЗУОВ: • 4 наставника који раде у основној школи, од којих су два магистри (биологије и методике), педагошки саветници • Три универзитетска наставника • Саветник координатор ЗУОВ, дипл. биол. са преко 30 год. рада рада у образовању, дугогодишњи наставник биологије и директор. • ЗУОВ је републички завод надлежан за послове израде програма.
  27. 27. Центар за развој програма и уџбеника ЗУОВ и радна група која развиjа нови наставни програм биологије Невенка Арсенијевић Мајер, саветник координатор nevenka.arsenijevicmajer@zuov.gov.rs

×