Posvećeno pripadnicima 24. kl VA KoV - inžinjercima cele Juge!

1. 1/ 175
М О Н О Г Р А Ф И Ј А
24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967-2011)
Смер инжињерија
БЕОГРАД, 2014. година

2. 2/ 175
Приредили:
- генерал-мајор Борислав Ђукић,
- потпуковник мр Мирко Станковић и
- организациони одбор.
Део организационог одбора
У септембру 2014. године завршено је писање монографије „ МОНОГРАФИЈА 24. КЛАСЕ ВОЈНЕ
АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967-2011.)” аутора генерал мајора Борислава Ђукића, потпуковника мр
Мирка Станковића и организационог одбора за обележавање 40. годишњице завршетка школовања
24. кл. ВА КоВ.
Монографија је изложена у четири поглавља:
1. Војна Академија Београд – историја војног школства,
2. Официрски позив – изазов младих,
3. Школовање питомаца 24. класе у ВА КоВ,
4. Инжињеријски школски центар у Карловцу (ВП 5102 Карловац)
и делова:
- Обележавање 40. годишњице 24. класе ВА КоВ,
- Слике за препознавање и остали радни материјал и
- Литература.
Обим монографије је 175 страна са табелама, дијаграмима, сликама и литературом.

3. 3/ 175
Садржај
Уводне напомене ............................................................................................................ 5
Глава прва
1. ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД – ИСТОРИЈА ВОЈНОГ ШКОЛСТВА......... 7
1.1. Артиљеријска школа................................................................................ 7
1.2. Устројство Војне академије..................................................................... 8
1.3. Војна академија КоВ................................................................................ 9
1.4. Јединствена Војна академија................................................................ 10
Глава друга
2. ОФИЦИРСКИ ПОЗИВ – ИЗАЗОВ МЛАДИХ................................................... 11
- 31. јули 1971. ...................................................................................... 11
2.1. Пријем у Војну Академију......................................................................... 13
- к о н к у р с............................................................................................ 13
- Услови Конкурса.................................................................................. 13
- начин конкурисања ............................................................................ 14
- структура примљених по републикама .............................................. 15
- социјално порекло примљених ........................................................... 15
- национални састав примљених ........................................................... 15
- политичка припадност примљених питомаца .................................... 15
2. 2. Војно устројство ВА КоВ.......................................................................... 16
- 1. питомачки батаљон................................................................................... 16
- 2. питомачки батаљон................................................................................... 17
2.3. Свечана обавеза ......................................................................................... 18
2.4. Организовање живота, рада и реда у Војној Академији ...................... 32
Глава трећа
3. ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА 24. КЛАСЕ У ВА КоВ .................................. 34
3.1. Школовање на 1. и 2. години ..................................................................... 34
3.2. Спортски центар војне академије и спортске активности ........................ 37
3.3. Полагање колоквијума и испита ............................................................. 40
3.4. Распусти – одсуства .................................................................................. 43
3.5. Школовање на 3. и 4. години у школским центрима за родове .......... 43
3.6. Анализа завршетка школовања ................................................................ 44
Глава четврта
4. ИНЖИЊЕРИЈСКИ ШКОЛСКИ ЦЕНТАР У КАРЛОВЦУ (ВП 5102 Карловац)....... 46
4.1. Старешине у центру .................................................................................. 48
4.2. Наставници -сарадници у ИШЦ – са Грађевинског факултета у Загребу.......... 48
4.3. Наставнички кадар у ИШЦ – Карловац ............................................................... 48
4.4. Питомци – студенти 24. класе ВА КоВ, род Инжињерија ................................. 51
4.5. Свечана обавеза ....................................................................................................... 52
4.6. Унапређење у чин потпоручника ............................................................................ 53

4. 4/ 175
4.7. Године професионалне службе - Ток и развој каријере................................ 54
4.8. Генерали из 24. класе – инжињерци.............................................................. 86
4.9. Доктори наука- инжињерци............................................................................ 87
4.10. Магистри наука- инжињерци........................................................................ 87
4.11. Аутори књига и прикази – инжињерци ...................................................... 87
4.12. Војни новинари и дописници – инжињерци............................................ 92
4.13. Из делатности инжињеријког официра- део опуса ............................... 107
4.13.1. Изградња саобраћајница и других објеката .................................... 107
4.13.2. Изградња мостова – дрвени мостови .............................................. 115
4.13.3. Бетонски мостови ................................................................................ 125
4.13.4. Лансирни мостови ......................................................................................... 126
4.13.5. Запречавање, минирање, рушење и утврђивање ............................ 134
4.14. ИШЦ Карловац – данас ............................................................................. 148
4.15. Списак погинулих и умрлих старешина 24. класе ВА КоВ ...................... 156
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 40. ГОДИШЊИЦЕ 24. КЛАСЕ ВА КоВ .................................... 157
ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................. 159
СЛИКЕ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ и остали радни материјал ...................................... 160

5. 5/ 175
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Идеја да се напише Монографија 24. класе ВА КоВ рођена је 2001. године на скупу поводом
обележавања 30. годишњице завршетка ВА. Наредних десет година на том плану готово да није
ништа урађено. Услови су били далеко повољнији: још увек је гро припадника 24. класе био у
активној војној служби, био је доступан приступ персоналним досијеима и другим неопходним
документима, услови за штампање Монографије у некој од војних штампарија били су могући и
финансијски доста повољни.
Са припремама око израде Монографије отпочело се после обележавања 40. годишњице завршетка
ВА, када је и пала идеја да, у склопу израде Монографије 24. класе, урадимо и Монографију 24.
класе – смер Инжињерија. Тај задатак је прихватио Организациони одбор за обележавање 40.
годишњице од завршетка ВА. Иако смо доставили упитнике готово свим припадницима 24. класе,
на интернету објавили Сајт 24. класе, преко кога смо дали и неопходна објашњења, адресе
носилаца задатака, позвали на активност и сарадњу, изостала је заинтересованост припадника 24.
класе за достављање аутобиографија. По Закону о заштити личних података није нам дозвољен
увид у персонална документа у МО, а истопиле су се и све раније повољности.
Доста је аргумената који иду у корист изради Монографије коју заслужује 24. класа. Отуда и апел
да подржимо ову активност и да Монографија угледа светлост дана.
Одлучили смо се да вам у елекронској форми уручимо радну варијанту Монографије без рецензије,
лекторисања и прелома текста, и да нам преко сајта или директом доставом електронске поште на
аутора генерал-мајора Борислава Ђукића, на Е-маил адресу: borislav2109@gmail.com, или, за
инжињерце, на mirsta@eunet.rs они који нису доставили доставе аутобиографије и нове идеје,
сугестије и предлоге од припреме за штампање до коначног штампања Монографије, зашта се
Организациони одбор залаже и унапред захваљује.
Напомињемо да је ово радна варијанта која, вероватно, садржи правописне, техничке и друге
грешке. У припреми за штампу, после лекторисања, рецензије и прелома текста добиће коначну
форму и изглед.
Класо, будимо сложни, јединствени, упорни, креативни и учинимо мали напор како бисмо имали
Монографију коју заиста заслужујемо.
Организациони одбор

6. 6/ 175
24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967 - 2011)

7. 7/ 175
Глава прва
1. ВОЈНА АКАДЕМИЈА БЕОГРАД - ИСТОРИЈАТ ВОЈНОГ ШКОЛСТВА
Од свих добрих ствари знање је најбоље: зато
што га нико не може украсти, зато што га нико
не може купити, зато што је неуништиво.
Хитопадеша
1.1. Артиљеријска школа
На одређеној лествици развоја људског друштва, посебно након успостављања држава, властела
устројава и стајаћу војску. За успешно командовање и руковођење војском као императив намеће
се потреба за школованим старешинским кадром. За његово школовање и оспособљавање споро,
али сасвим оправдано, многе државе отварају војне школе. Том изазову није одолела ни Кнежевина
Србија.
Од стицања аутономног статуса у оквиру Турског царства 1830. године у Кнежевини Србији је
било више покушаја да се оснује висока војна школа. Први корак у сложеном процесу стварања
официрског кадра учинио је 1833. године кнез Милош Обреновић, када је на школовање у Русију
упутио тридесет, од сваког рода по десет, младића да се изуче за официре.
Четири године касније децембра 1837. године одлучено је да се у Србији, Пожаревцу, отвори
трогодишња школа, Краљевско-сербска војна Академија, у коју су примљена 32 полазника, али ова
школа је након шест месеци престала са радом, због незаинтресованости књаза Милоша за њен рад.
Неколико година касније Илија Гарашанин, задужен за Гарнизону војску, предложио је да се
оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни
Савет је устројио тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић је 18. марта 1850. године одобрио
Пројекат устројенија Артиљеријске школе кога је израдио генерал Франтишек Александар Зах,
први управник Војне академије. Тај акт представља утемељење војног школства код нас.
Артиљеријска школа је прва висока војна установа у Србији, чије традиције данас чува Војна
академија у Београду.
Војна академија се у 1 9 .веку делила на Нижу и Вишу. У Нижу школу пр имани су матур анти
гимназије и реалке и трајала је три године. у Вишу академију примани су капетани II класе и
трајала је две године. Међу полазницима Артиљеријске школе из тог времена су прослављене
војсковође Српске војске, војводе: Радомир Путник, школу завршио 1865. године; Живојин Мишић
и Степа Степановић 1878. и Петар Бојовић 1888. године; генерал Јован Мишковић, министар војни,
начелник ГШ Српске војске, члан Српског ученог друштва и седми по реду председник Српске
Краљевске академије, школу завршио 1865. године.
Артиљеријска
школа, Београд
1850. год.
генерал Франтишек
Александар Зах, први
управник, ВА,1850. год.

8. 8/ 175
1.2. Устројство Војне академије
После српско-турских ратова 1876-1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу,
1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање
државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни,
ђенералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила Пројекат
Закона за устројство Војне академије. Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне
академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године.
Оснивањем Тополивнице 1884. године све више се потврђивао значај образовања војничког кадра
и школовања официра.
Стара Артиљеријска школа, ул. Ресавска 40 б
Нова Артиљеријска школа, 1889, ул. Кнеза Милоша
Зграду Нове Војне академије у Ресавској
улици бр. 40б пројектовао је архитекта
Димитрије Т. Леко 1899. године дуж улице
кнеза Милоша, као други део комплекса
Војне академије започетог 1850. године.
Објекат је потпуно саграђен после Првог
светског рата. Комплекс су чинили, поред
Војне академије, и репрезентативна касарна
7. пука у Немањиној улици, Официрски дом,
Официрска задруга и парк Мањеж.
Војна академија је радила непрекидно све до Балканских ратова 1912. године. После Првог
светског рата Војна академија рад је наставила у оквиру Југословенске војске. Рад је прекинут и
током Првог светског рата, а онда још једанпут у Краљевини Југославији, избијањем Априлског
рата 1941. године.
Командири водова у
Војној академији, 1924. год.

9. 9/ 175
У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и
Партизанских одреда Југославије од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија
Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године.
Наређењем Генералштаба ЈА од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као
општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним
училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у
њима започела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој
територији ДФ Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне
академије наставило је Пешадијско војно училиште.
1.3. Војна академија КоВ
Школовање у Пешадијском војном училишту је, 1949.године, продужено са две на три године.
Након тога, назив Пешадијско војно училиште је промењен у Школа за активне пешадијске
официре, а затим у Школа активних официра. Коначно, 1952. године, школа је добила назив Војна
академија ЈНА. Први начелник Војне академије је био генерал-пуковник Саво Оровић.
Војна академија Генерал Јован Мишковић, Београд, Први начелник ВА, генерал
-Бањица, Павла Јуришића Штурма бр. 33, пуковник Саво Оровић
Војна академија ЈНА школовала је официре свих родова Копнене војске. Да би назив више
одговарао намени, Војна академија ЈНА је 1964. године преименована у Војну академију КоВ.
Зграда Војне академије на Бањици је саграђена између два Велика рата. Пред 2. светски рат у
данашњој згради Војне академије био је смештен 18. пешадијски пук Краљица Марија бивше
Војске Краљевине Југославије. Од 09. јула 1941. до 04. октобра 1944. год. касарна је претворена у
највећи концентрациони логор смрти на подручју окупиране Србије. Резултати истраживања
говоре да је кроз логор прошло око 250.000, од тога броја њих 30.000 логораша стрељано је на
стратишту у Јајинцима и у самом логору. У заплењеним документима логора регистровано је
23.288 логораша разних националности, занимања, старосних доба, политичких опредељења, а
страдало је 3.849 људи. Данас је некадашњи концентрациони логор претворен у Музеј – дом
Бањица.

10. 10/ 175
1.4. Јединствена Војна академија
Промене у друштву пратиле су и реформе војног школства. Тако је школоовање у Војној академији
КоВ, 1966. године продужено са три на четири године. Напоредо са Војном академијом КоВ,
развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби лоциране у Београду, Загребу,
Сарајеву, Сплиту... До избијања грађанског рата на простору бивше СФР Југославије Војне
академије су радиле без већих промена у
организацији.
Универзитет Одбране, зграда Ректората, ул.
Павла Јуришића Штурма бр. 1
Од 1991. године официри родова школују се у
Војној академији, а официри служби у Војно-
техничкој академији.
Јединствена Војна академија, намењена је
школовању официра за потребе свих родова и
служби, налази се од 2006. године на једној
локацији у Београду, општина Вождовац, насеље
Бањица, ул. Павла Јуришића Штурма бр. 33
(бивша улица Вељка Лукића Курјака), а касарна носи нови назив, Генерал Јован Мишковић.
Одлуком Владе Србије од 24. фебруара 2011. године основан је Универзитет одбране, чији је
ректорат смештен у бившем Школском центру везе, а обједињује два факултета: Војну академију и
Медицински факултет Војномедицинске академије.
Током 162 године (2013) Војну академију је уписало око 71.000 полазника (кадета, питомаца,
студената).
О устројству Војне академије КоВ ЈНА, наставном плану и програму, образовно-васпитном
процесу, смештају, животу и раду питомаца, одевању, полагању испита и другим сегментима рада
ове високо образовне војне школе говориће чињенице у наредним главама ове Монографије.

11. 11/ 175
Глава друга
2. ОФИЦИРСКИ ПОЗИВ – ИЗАЗОВ МЛАДИХ
Одлучити – није довољно – одлуку треба
и спровести.
Барбра Ринг
Одлуку за официрски позив доносили смо као средњошколци лично или уз помоћ најближих и
драгих нам рођака и пријатеља. Били смо свесни када једном кренемо, па макар и у најудаљенији
свет, да ћемо наћи сигуран пут. Тако је и било. Те давне 1967. године, нас 688 средњошколаца,
одабраних по посебним критеријумима и условима, примљени смо у 24. класу ВА КоВ. Био је то за
нас изазов, понос и нови живот. Већина је са посебним ентузијазмом и вољом прихватила нове
услове живота, и, уз помоћ и бригу наших старешина и другог наставничког особља, стали смо у
војничке редове, положили свечану обавезу и прихватили се учења уверени да је знање потребно у
животу као пушка у борби.
Са сетом се често у животу враћамо на питомачке дане испуњене обавезама и дужностима, а
највише учењем и оспособљавањем за официрски позив. У фокусу наше преокупације било је
савлађивање наставног плана и програма. И дан-данас навиру сећања са Бањичког виса, Набрђа
код Ђакова, Јахорине, Саве код Шапца . . . , са спортских терена, културних и спортских
манифестација из Београда, као и сећања на изласке у град и дружења, којих је увек било мало. Све
то као да је јуче било.
Памтимо припреме и положене испите, чинове разводника, десетара, водника и водника 1. класе, а
посебно избор будућег рода и растанак после двогодишњег дружења у Београду, као и одлазак и
наставак образовно-васпитног процеса у школским центрима широм Југославије: Сарајеву, Бањој
Луци, Београду, Крушевцу, Титограду (Подгорици), Карловцу, Задру, нове полигоне за практичну
обуку и оспособљавање: Пазарић, Калиновик, Земуник, Мањачу, Мекушје . . . У тим центрима смо
овладали струком, положили све испите, оспособили се за почетне официрске дужности и
дочекали дуго жељени дан, када смо у свечаном строју на фудбалском игралишту ВА КоВ у
Београду, промовисани у чин потпоручника.
31. јули 1971.
Амфитеатар ВА КоВ био је мали да се окупимо са старешинама и наставницима, ради анализе
школовања и саопштавања ранг листе. Саопштише нам да је ЈНА постала богатија за 399 младих
официра, а да ће се овом строју прикључити највероватније још 14 наших колега који нису на
време положили све испите, што се и остварило 23. септембра 1971. године, тако да је у чин
потпоручника произведено 413 питомаца 24. класе.
Од тог срећног дана много шта се променило у нашим животима. Раније су о нама бринули, да
бисмо пријемом првих дужности преузели бригу за друге, превасходно за своје потчињене војнике
и старешине. Ухватили смо кормило у руке и запловили својим рекама живота. Живот нам је
постајао из дана у дан све озбиљнији, дражи и испуњенији. Време је брзо пролазило у
задовољствима, љубавима и обавезама које су пристизале и увеличавале се, све док нисмо
упловили у породичне воде, када је брига за породицу и децу надвађивала.
Ипак најоданији смо били својим дужностима. Преносили смо знања и вештине стечене у току
четворогодишњег школовања у ВА КоВ на своје потчињене. А, нашим каријерама и дужностима
није било краја. Поносни смо са постигнутим у служби и животу уопште, и с правом стајемо пред
лице свих наших ауторитета. Чињенице саме по себи су доказ професионалне зрелости 24. класе из
које је изникло 26 генерала, 2 доктора и 2 магистра наука. Из редова наше класе стасали су 2

12. 12/ 175
начелника ГШ Војске Републике Српске, 1 командант Српске војске Крајине, 3 начелника штаба
уједно заменика команданта Српске војске Крајине и Војске Републике Српске, 9 команданата
корпуса, један командант дивизије, два министра одбране и на десетине других на високим
оперативним и штабним дужностима у ГШ, командама армија, корпуса и дивизија.
Немили догађаји деведесетих година, који су се поклопили са двадесетогодишњицом од завршетка
ВА КоВ, промене у држави, друштву, војсци, нашем окружењу, својом величином и последицама,
разбијањем СФРЈ, променили су и живот и окружење. Били су бројни, болни и много јачи од
наших нада и планова.
Одлучно се већина супроставила свим деструкцијама. Видели смо и доживели многе своје и туђе
патње. Болела нас је деструктивна политика државног врха и републичких руководилаца, мука
народа, те смо из осећаја одговорности и дужности према отаџбини и народу, прихватили се,
прерано, високих дужности у најтежим догађајима и ратовима. Сачували смо професионалну част
и достојанство, о чему говоре дела и бројна признања.

13. 13/ 175
2.1. ПРИЈЕМ У ВОЈНУ АКАДЕМИЈУ
У Војну академију су примани припадници мушког пола, држављани СФРЈ који су морали
испуњавати опште и посебне услове наведене у конкурсу.
Државни секретаријат за народну одбрану – Персонална управа
р а с п и с у ј е
К О Н К У Р С
по којем ће у 1967. години примити лица из грађанства за питомце ових војних академија:
1. Војне академије,
2. Ваздухопловне војне академије,
3. Ваздухопловнотехничке академије,
4. Војне академије и противваздушне одбране,
5. Војнопоморске академије,
6. Морнаричкотехничке академије ,
7. Војнотехничке академије (мото- технички,електротехнички, технолошки- хемијски смер и
смер наоружања и ракетне технике) и
8. Интендантске војне академије (интендантска и финансијска служба).
Школовање почиње 1. октобра 1967. године.
УСЛОВИ КОНКУРСА
Конкурисати могу лица, држављани СФРЈ мушког пола која испуњавају ове услове:
А) Опште:
- да су здрава и способна за активну службу у ЈНА;
- да нису судски кажњавана и да се против њих не води кривични поступак;
- да нису ожењена;
- да су рођена 1946. године и касније.
Б) Посебне:
- да су завр шила једну од ових школа II ступња у четворогодишњем трајању са завршним
испитом;
-за Војну академију КоВ, Ваздухопловну војну академију и Војну академију противваздушне
одбране: гимназију, учитељску школу, техничку школу или економску школу;
- за Ваздухопловнотехничку академију: техничку школу (машински, електро-технички одсек,
одсек слабе струје или телекомуникације) или гимназију, из које предност имају ученици
природно-математичког смера;
-за Војнопоморску академију: гимназију, техничку школу (машински, електро-технички,
хемијско-технолошки, грађевински, хидрометеоролошки одсек, одсек слабе струје или
телекомуникације), поморску школу (наутички и стројарски одсек) или учитељску школу;
-за Морнаричкотехничку академију: поморску школу (стројарски одсек), техничку школу
(машински, електротехнички одсек, одсек слабе струје или телекомуникације) или гимназију, из
које предност имају ученици природно-математичког смера;

14. 14/ 175
-за Војнотехничку академију: техничку школу (машински, електротехнички, одсек слабе струје
или телекомуникације), гимназију из које предност имају ученици природно- математичког смера
или хемијско-технолошко техничку школу;
-за Интендантску војну академију (обе службе): економску школу, учитељску школу или
гимназију.
Право конкурисања имају и војници који служе војни рок и питомци школа за резервне официре
ако испуњавају услове овог конкурса.
Школовање у академијама на редном броју 1, 4, 5, и 8 траје 4 године, а уосталим 3 године.
Питомци војних академија се после завршетка школовања производе у чин активног потпоручника
одговарајућег рода – службе и обавезни су остати у активној служби ЈНА најмање 10 година.
НАЧИН КОНКУРИСАЊА
Лица која желе конкурисати подносе молбу, таксирану са 50 динара, општинском органу управе за
народну одбрану. Молба се пише на одређеном обрасцу који се може добити код наведеног органа.
Рок подношења молби је до 15. јула 1967. године.
Војници који служе војни рок и питомци школа за резервне официре подносе молбе преко своје
команде – установе која те молбе, са својим мишљењем, предвиђеним документима и лекарским
уверењем, доставља команди војног округа са чије територије је подносилац молбе упућен на
служење војног рока.
Молби се прилаже:
- Оверен препис сведочанства IV односно V разреда и завршног испита одговарајуће
школе која се тражи конкурсом;
- Оверен препис извода из матичне књиге рођених.
Лица која у време подношења молби још нису завршила школовање прилажу уз молбу оверени
препис сведочанства о завршеном последњем разреду и оверен препис оцена из првог полугодишта
разреда који похађају. Ово се односи и на она лица која завршне испите полажу до краја септембра
т.г. или која до тог времена имају полагати поправне испите, а желе конкурисати за једну од
наведених академија. Приликом упућивања на школовање обавезно са собом носе сведочанство о
потпуно завршеној школи која се тражи конкурсом.
Сва друга обавештења могу се добити у општинском органу управе за народну одбрану и команди
војног округа.
Персонална управа ДСНО

15. 15/ 175
Кандидати који су испуњавали опште и посебне услове за упис у ВА КоВ имали су право на
стипендију за време школовања у средњим школама, коју је обезбеђивао ДСНО, тако да је 24.
класа ВА била попуњена и извесним бројем стипендиста.
СТРУКТУРА ПРИМЉЕНИХ ПО РЕПУБЛИКАМА
-из Србије..........334 (ужа Србија-231, АП Војводина -64, АП КиМ- 39)
-из Хрватске.......... 130
-из БиХ.................. 101
-из Македоније..... 96
-из Црне Горе......... 14
-из Словеније......... 13
СОЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО ПРИМЉЕНИХ
-сељачко . . . . . . . 226 или . . . . 32,85%
-службеничко . . . 249 или . . . . 36,19%
-радничко . . . . . . 202 или . . . . 29,36%
-остало . . . . . . . . 11 или . . . . .1,60%
НАЦИОНАЛНИ САСТАВ ПРИМЉЕНИХ
-Срба . . . . . . . . . . . . . . 387 или 56,25%
-Македонаца . . . . . . . . 87 или 12,64%
-Хрвата . . . . . . . . . . . . . 78 или 11,34%
-Словенаца . . . . . . . . . . 10 или 1,45%
-Црногораца . . . . . . . . . 31 или 4,51%
-Југословена . . . . . . . . . 65 или 9,45%
-Неопредељених . . . . . . 7 или 1,02%
-Албанаца . . . . . . . . . . . 5 или 0,73%
-Бугара . . . . . . . . . . . . . . 9 или 1,31%
-Мађара . . . . . . . . . . . . . 2 или 0,29%
-Румуна . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14%
-Словака . . . . . . . . . . . . . 3 или 0,43%
-Турака . . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14%
-Чеха . . . . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14%
-Немаца . . . . . . . . . . . . . 1 или 0,14%
ПОЛИТИЧКА ПРИПАДНОСТ ПРИМЉЕНИХ ПИТОМАЦА
-чланова СКЈ . . . . . . . 135 или 19,62%
-нечланова . . . . . . . . . . . 553 или 80,38%
У току школовања ВА је напустило, из разних разлога, 275 питомаца, и то:
-у првој години . . . . . . . 160 или 23,25%
-у другој години . . . . . . 102 или 14,82%
-у трећој години . . . . . . 11 или 1,60%
-у четвртој години . . . . 2 или 0,30%
УКУПНО. . . . . . ....... 275 или 39,97%

16. 16/ 175
2. 2. ВОЈНО УСТРОЈСТВО ВА КоВ
Војна академија, као образовно-васпитна установа, састојала се од Управе Војне академије, две до
три класе питомаца и позадинских јединица. На челу ВА за наставу везане су катедре за наставне
предмете. На 1. и 2. години ВА начелник је био:
Генерал-потпуковник Богдан Мамула
- генерал-потпуковник Богдан Мамула,
- помоћник начелника за МПВ - генерал-мајор Зарија Стојановић,
- помоћник начелника за наставу – генерал-мајор Радомир Шћепановић,
- помоћник за позадину – пуковник Миле Давидовић.
На челу 24. класе ВА КоВ био је начелник пуковник Никола Синобад на првој години, пуковник
Иво Веровић на другој, и, пуковник Марко Ерцлан заменик начелника класе.
Наша 24. класа била је устројена по трупној формацији и састојала се од два питомачка батаљона,
сваки батаљон од три питомачке чете, а чете по три питомачка вода.
1. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН:
– командант мајор (потпуковник) Керим Исмаиловић,
- помоћник за МПВ у батаљону капетан 1 класе Младен Рапаић.
1. ЧЕТА:
- командир чете мајор Драго Флего,
- четни старешина заставник Ђуро Деринкоњић,
- командир 1. вода капетан Иван Блатник на првој години и Саво Ђелетовић на другој години
- командир 2. вода поручник Бранко Басара,
-командир 3.вода п.поручник Драган Ђурђић на првој год. и п.поручник Лука Хрг на другој год.

17. 17/ 175
2. ЧЕТА:
- командир чете
- четни старешина
- командир 1. вода п.поручник Драгољуб Ојданић
- командир 2. вода
- командир 3. Вода
3. ЧЕТЕА:
- командир чете
- четни старешина
- командир 1. вода
- командир 2. вода
- командир 3. вода.
2. ПИТОМАЧКИ БАТАЉОН:
- командант потпуковник Станко Раубер,
- помоћник за морал у батаљону – мајор _______ Василић
4. ЧЕТА:
- командир чете кап I кл Милошевић ?,
- четни старешина
- командир 1. вода – поручник Ојданић Драгољуб,
- командир 2. вода - ?
- командир 3. вода - поручник Лубурић Крсто,
5. ЧЕТА:
- командир капетан I класе Иван Јандрић,
- командир 1. вода – капетан Милорад Ченић,
- командир 2. вода – поручник Јово Алексић,
- командир 3. вода – п.поручник Бранко Заклан,
6. ЧЕТА:
- капетан I класе Тихомир Грујић,
- четни старешина свIкл. Илија Илић,
- командир 1. вода капетан Томислав Чековић,
- командир 2. вода поручник Ђорђе Зиројевић,
- командир 3. вода поручник Петар Петровић.

18. 18/ 175
2.3. СВЕЧАНА ОБАВЕЗА
По наредби начелника персоналне управе ДСНО од 07. септембра 1967. у 24. класу ВА КоВ је
примљено 688 питомаца који су положили свечану обавезу --- октобра 1967. године по следећем
списку:
1. АВРАМОВИЋ Владимира БОРИС,
2. АДАМОВИЋ Андрије МИЛА,
3. АЛЧЕСКИ Стефана НИКОЛА,
4. АЛЕКСИЋ Драге РАДО,
5. АЛЕКСОВСКИ Стефана АЛЕКСАНДАР,
6. АЛЕКСОВСКИ Стеве ДРАГАН,
7. АНАСТАСОВ Љубомира ИВАНЧО,
8. АНДРЕЈЕВИЋ Предрага СЛАВОЉУБ,
9. АНДРИЋ Миломира ЖИВОЈИ,
10. АНДРИЋ Ратка МИЛИЈА,
11. АНЂЕЛОВ Радивоја ВЛАДИМИР,
12. АНГЕЛОВСКИ Фиданча СИМИОН,
13. АНГЕЛОВСКИ Јордана АЛЕКСАНДАР,
14. АНГЕЛОВСКИ Владимира СТОЈАН,
15. АНТИЋ Радисава ДРАГОМИР,
16. АРАНЂЕЛОВИЋ Боривоја МИОДРАГ,
17. АРДЕЉАН Помпеја АЛЕКСАНДАР,
18. АРИТОНОВИЋ Вељка ДОБРИВОЈЕ,
19. АРМУШ Здравка РАДЕНКО,
20. АРСЕНИЈЕВИЋ Ђорђа МИРОЉУБ,
21. АСЕНОВ Владимира ИВАН,
22. АСЛАНИ Селима ЈУСУФ,
23. АСЛИМОВСКИ Живка НИКОЛА,
24. БАБИЋ Бранислава ЉУБИША,
25. БАБИЋ Душана НИКОЛА,
26. БАБИЋ Николе ЛАЗО,
27. БАЊИЦА Суље ЈУСУФ,
28. БАРЛОВ Жарка ЖИВОТА,
29. БЕКТЕШИ Ђема ИСМЕТ,
30. БЕЛИЋ Јована ЂОРЂЕ,
31. БЕРИША Мусе ШАБАН,
32. БИЦУЛОВИЋ Маринка ЖИКА,
33. БИЋАНИН Радована РАДОСЛОВЕНКО,
34. БИЛАФЕР Петра ПЕТАР,
35. БИЛИЋ Ивана ЧЕДОМИР,
36. БЈЕЛАНОВИЋ Милана ЖИВКО,
37. БЈЕЛОВУК Михајла РАДОСЛАВ,
38. БЛАШКОВИЋ Ивана ИВАН,
39. БОГОЈЕВИЋ Милоша СТЕВАН,
40. БОГОСАВЉЕВИЋ Владислава РОДОЉУБ,
41. БОЈАЏИЈЕВ Стефана НИКОЛА,
42. БОЈАНИЋ Јована РАЈКО,
43. БОЛАНЧА Пашка ИВИЦА,
44. БОРИЋ Стипе СЕРЂО,
45. БОРКО Виљема ВИЉЕМ,

19. 19/ 175
46. БОРОЈЕВИЋ Милана НИКОЛА,
47. БОРОШ Стевана ЈОСИП,
48. БОСАНАЦ Бранка ЂОРЂЕ,
49. БОСАНАЦ Ђуре ВЕЉКО,
50. БОШЕВСКИ Ристе ЈОСИФ,
51. БОЖИНОВСКИ Венче ИЛИЈА,
52. БОЖОВИЋ Горчина ГАВРИЛО,
53. БОЖОВИЋ Михајла СЛОБОДАН,
54. БРАЈОВИЋ Раде ГОЈКО,
55. БРАНКОВИЋ Мане МИЛОШ,
56. БУЋАН Владимира ВЛАДИМИР,
57. БУЉАН Марка МАРКО,
58. БУРАЗОР Владе ПЕРИЦА,
59. БУВАЧ Илије ДМИТАР,
60. ЦАНДЕР Јосипа ЈОСИП,
61. ЦЕКИЋ Николе СЛОБОДАН,
62. ЦРЕВАР Симе МАРКО,
63. ЦРНЧЕВИЋ Лазе ЈЕВТО,
64. ЦВЕЈИЋ Младена ПЕТАР,
65. ЦВЕТАНОСКИ Васила ТРАЈАН,
66. ЦВЕТКОВ Симеона ВЈЕКОСЛАВ,
67. ЦВЕТКОВИЋ Блаже СЛОБОДАН,
68. ЦВЕТКОВИЋ Драгољуба МИЛАН,
69. ЦВЕТКОВИЋ Драгутина ВЛАДИМИР,
70. ЦВЕТКОВИЋ Љубомира МИРОСЛАВ,
71. ЧАБРИЛО Анђелка МИЛАН,
72. ЧАНКОВИЋ Милоша БРАНКО,
73. ЧАУШЕВИЋ Мехе ЕКРЕМ,
74. ЧЕЛЕКЕТИЋ Бошка МИРОСЛАВ,
75. ЧЕЛЕКЕТИЋ Петра МИЛАН,
76. ЧЕНГИЋ Мурадифа ОСМАН,
77. ЧЕРНЕ Макса ИВАН,
78. ЧИРЈАК Ивана ЖЕЉКО,
79. ЧИРКОВ Кира СТОЈАНЧО,
80. ЧОВИЋ Раде НЕДЕЉКО,
81. ЧУБРАНОВИЋ Спасе ТОМИСЛАВ,
82. ЧУБРИЛО Адама ГОЈКО,
83. ЧУБРИЛО Живко ЈОВО,
84. ЧУЛАЈЕВИЋ Гојка НИКОЛА,
85. ЧУМИЋ Видосава БРАНИСЛАВ,
86. ЧУПИЋ Уроша ЉУБО,
87. ЋИРИЋ Ђорђа МИЛАН,
88. ЋОРАЛИЋ Шефика МУХИДИН,
89. ЋУРИЋ Ивана ЈУРЕ,
90. ДАБИЋ Милана РАНКО,
91. ДАБО Јосипа ИВАН,
92. ДАФИЧЕВ Бориса МИТКО,
93. ДАМЉАНОВИЋ Петка БОЖИДАР,
94. ДАВИДОВИЋ Јове ВЛАДИМИР,
95. ДАВИДОВИЋ Живка ТОМИСЛАВ,

20. 20/ 175
96. ДЕЈАНОВИЋ Милоша НИКОЛА,
97. ДЕЈАНОВИЋ Велимира МИЛОШ,
98. ДЕЛИЋ Мухамеда ХАЈРУДИН,
99. ДЕЛИЋ Рашида РАСИМ,
100. ДЕЛОВ Трајана НИКОЛА,
101. ДЕНИЋ Боривоја МИЛОВАН,
102. ДЕРВИШЕВИЋ Мехе ЗАХИР,
103. ДИКЛИЋ Богдана ДАРКО,
104. ДИМИТРИЈЕВИЋ Драгослава РАДИСАВ,
105. ДИМИТРИЈЕВСКИ Андона ЈОСИМ,
106. ДИМИТРОВСКИ Киров СПИРО,
107. ДИМОВСКИ Блаже МЕНДО,
108. ДИШИЋ Властимира ТИМОШЕНКО,
109. ДИСПИТЕР Јана ЈОЖО,
110. ДИВАЦ Љубомира МИЛОШ,
111. ДОБРИЈЕВИЋ Милоша ПЕТАР,
112. ДРАГИЧЕВИЋ Иве ФРАНО,
113. ДРАКАЛСКИ Јована СТОЈАН,
114. ДРАШКОВИЋ Драгутина МИЛОРАД,
115. ДРОБЊАК Љубана ПЕРО,
116. ДУЦКИНОВСКИ Атанаса ФОНЧЕ,
117. ДУГАЛИЋ Маријана КРУНО,
118. ЂАКОВИЋ Николе МИЛАН,
119. ЂАКОВ Тодора БЛАГОЈ,
120. ЂИНЂИЋ Вукоја СЛОБОДАН,
121. ЂИПАЛО Николе ЈОКО,
122. ЂОКИЋ Витомира РАТКО,
123. ЂОРЂЕВИЋ Драгољуба ГРУЈА,
124. ЂОРЂЕВИЋ Ђорђа МИЛАН,
125. ЂОРЂЕВИЋ Крстомира МИОДРАГ,
126. ЂОРЂЕВИЋ Војислава НОВИЦА,
127. ЂОРЂЕВИЋ Живојина СЛАВОЉУБ,
128. ЂОРЂИЈЕВ Георгија СТРАШКО,
129. ЂОРОВИЋ Драгољуба МИХАИЛО,
130. ЂОШЕВ Николе ТОШО,
131. ЂУКИЋ Јагоша РАДОСАВ,
132. ЂУКИЋ Петра БОРИСЛАВ,
133. ЂУКИЋ Радише ДРАГАН,
134. ЂУКИЋ Радомира ДРАГОЉУБ,
135. ЂУРЂЕВИЋ Милорада СЛОБОДАН,
136. ЂУРИЦА Марка ВЕСЕЛИН,
137. ЂУРИЋ Ђорђа ВОЈКО,
138. ЂУРОВИЋ Милисава СПАСОЈЕ,
139. ЏАНОВИЋ Хасана ИСМЕТ,
140. ЏАНАНОВИЋ Хајра ОСМАН,
141. ЏУКЛЕВСКИ Петра РИСТО,
142. ЕРЦЕГОВАЦ Јове БОРА,
143. ЕФТИМОВСКИ Стојана ПАНЧО,
144. ЕКЕРТ Фрање ФРАЊО,
145. ФИЈЕМБЕР Рудолфа МЛАДЕН,

21. 21/ 175
146. ФИЛИПОВИЋ Омера АСИМ,
147. ФИЛИПОВИЋ Слободана МИЛУТИН,
148. ФИЛИПОВИЋ Живана МИРОСЛАВ,
149. ФИЛОВСКИ Ангела СЛОБОДАН,
150. ГАБРИЧЕВИЋ Мирка ВЕСЕЛКО,
151. ГАЋЕША Владимира ИЛИЈА,
152. ГАЈИЋ Божидара СВЕТИСЛАВ,
153. ГАРИЋ Мате ЗДРАВКО,
154. ГАШПАР Анте ЈОЗО,
155. ГАШПАРАЦ Павла ЖЕЉКО,
156. ГАШПАРИЋ Стјепана ЖЕЉКО,
157. ГАВРИЛОВИЋ Здравка ЛАЗАР,
158. ГЕЛЕНДИР Јулиуса ЈУЛИУС,
159. ГЕНГО Милана РАДЕНКО,
160. ГЕОРГИЕВ Илије АНГЕЛ,
161. ГЕОРГИЕВСКИ Александра ВАСО,
162. ГЕОРГИЕВСКИ Цене МИТРЕ,
163. ГЛИГОРОВ Трајча БРАНКО,
164. ГОГИЋ Матије РАЈКО,
165. ГОЈКОВИЋ Станимира СЛОБОДАН,
166. ГОЛИЋ Ивана ДРАГАН,
167. ГОЛУБОВ Ристе ЈОВАН,
168. ГОЛУБОВИЋ Саве ВЕСЕЛИН,
169. ГОРШАК Ивана АНДРИЈА,
170. ГРЕЧЛ Јосипа ДОМАГОЈ,
171. ГРУБИЋ Војина ЈОВАН,
172. ГРУЈЕВСКИ Пере ВЛАДО,
173. ГРУЈИЋ Милуна СЛОБОДАН,
174. ГУЛИЧ Душана МАРКО,
175. ХАЏИЋ Хусније МУСА,
176. ХАЏИЋ Мехмеда ЋАЗИМ,
177. ХАЈДУКОВИЋ Ђуре МИХАЈЛО,
178. ХАЛУЛИЋ Енвера ВАЊА,
179. ХАРМБАШИЋ Стевана ДРАГАН,
180. ХАСАНАГИЋ Џеме СУЛЕЈМАН,
181. ХЕРАКОВИЋ Николе МИЛОШ,
182. ХИНТЕР Драгутина МИРОСЛАВ,
183. ХОРВАТ Антуна ЗВОНКО,
184. ХОТИ Ђеладина ШАЋИР,
185. ХРИСТОВСКИ Стоице ЉУПЧО,
186. ХРУБИ Драгутина СТАНИСЛАВ,
187. ХУСЊАК Славка ВАЛЕНТ,
188. ИЛИЋ Божидара МИРОСЛАВ,
189. ИЛИЋ Петра ИЛИЈА,
190. ИЛИЋ Тихомира БРАТИСЛАВ,
191. ИЛИЈЕВ Вангелија ФИДАНЧО,
192. ИСАК Милована ИЛИЈА,
193. ИВАНОВ Бојана РАНКО,
194. ИВАНОВИЋ Владимира СЛАВИМИР,
195. ИВАНОВ Тасе БОШКО,

22. 22/ 175
196. ИВЕТИЋ Јована ГОЈКО,
197. ЈАНЕВ Панче БОРИС,
198. ЈАНКОВИЋ Душана ЂОРЂЕ,
199. ЈАНКОВИЋ Јакова МИЛОРАД,
200. ЈАНКОВИЋ Милете ДРАГОМИР,
201. ЈАНКОВИЋ Милорада ПЕРИША,
202. ЈАЊИЋ Душана РАДЕ,
203. ЈАЊИЋ Манојла РАЈКО,
204. ЈАУК Јосипа ЈОСИП,
205. ЈАЗИЋ Драгана ЈОВО,
206. ЈЕЛИЋ Антуна ТОМИСЛАВ,
207. ЈЕЛИЋ Бранка МИЛОРАД,
208. ЈЕЛИЋ Обрада МАРКО,
209. ЈЕРХАТ Станислава АЛОЈЗ,
210. ЈОЛОВИЋ Војислава МОМЧИЛО,
211. ЈОРДАНОВИЋ Здравка ВЛАДА,
212. ЈОСИЋ Марка МИЛОВАН,
213. ЈОВАНЧИЋ Борислава ДРАГОМИР,
214. ЈОВАНОВ Јордана ВАНЧО,
215. ЈОВАНОВИЋ Драгољуба СТАНИСЛАВ,
216. ЈОВАНОВИЋ Мате ГОЈКО,
217. ЈОВАНОВИЋ Петра МИЛОРАД,
218. ЈОВАНОВИЋ Станимира ДРАГАН,
219. ЈОВАНОВИЋ Живојина МИОДРАГ,
220. ЈОВАНОВСКИ Бранка БОРКО,
221. ЈОВАШЕВИЋ Миодрага ПРВОСЛАВ,
222. ЈОВИЧИН Тодора АНДРИЈА,
223. ЈОВИЋ Хранислава ТОМИСЛАВ,
224. ЈОВИЋ Ивка МИЛАДИН,
225. ЈУРИЋ Фране БОРИС,
226. ЈУРИШИЋ Роберта МИРОСЛАВ,
227. ЈУРОШЕВИЋ Боже МИОДРАГ,
228. ЈУСИЋ Емина КАДИР,
229. КАДРИЈА Зејнулаха ФАДИЛ,
230. КАЛАНОВИЋ Јове ВЛАДАН,
231. КАЛЧИЋ Боже МИЛАН,
232. КАРАЛИЋ Антуна ДРАГУТИН,
233. КАРМЕЉ Стјепан ЗВОНКО,
234. КАТИЋ Здравка ИЛИЈА,
235. КИРЕВ Гавев СРЕТКО,
236. КИТАНОВСКИ Ристе БРАНКО,
237. КЛАРИЋ Силвестра ДАРИЈО,
238. КНЕЗ Ивана ЖЕЉКО,
239. КНЕЖЕВИЋ Јове ВАСИЛИЈЕ,
240. КОЦЕВСКИ Ангела ВЛАДИМИР,
241. КОКАЛОВИЋ Љубомира ПЕТАР,
242. КОКОТ Мирка МЛАДЕН,
243. КОЛЕР Кароља КАРОЉ,
244. КОМШИЋ Пере ЈУРО,
245. КОНЕВ Коце МИТРЕ,

23. 23/ 175
246. КОРАЋ Васе ЉУБОМИР,
247. КОРОЧКИН Милутина МИРОСЛАВ,
248. КОС Пере РАДЕ,
249. КОЦАНОВИЋ Живојина СЛОБОДАН,
250. КОСОРИЋ Драгомира РАДИВОЈЕ,
251. КОСТАДИНОВ Тодора БОРИС,
252. КОСТАДИНОВ Вангела ВАСИЛ,
253. КОСТЕСКИ Мирка МОМЧИЛО,
254. КОСТИЋ Милутина МИЛОЈЕ,
255. КОШТИЋ Хасиба МЕХМЕД,
256. КОТЕСКИ Методија КОСТА,
257. КОВАЧЕВИЋ Јакова ПЕЈО,
258. КОВАЧЕВИЋ Момира СИНИША,
259. КРАЊЦ Антуна ЗДЕНКО,
260. КРЕСО Мухамеда СИДИК,
261. КРИЧАК Миљојка СИМА,
262. КРИЖАН Љубомира ДУШКО,
263. КРСТИЋ Богосава ЈОВАН,
264. КРСТИЋ Чедомира ПРЕДРАГ,
265. КРСТИЋ Милана ВОЈИСЛАВ,
266. КРСТИЋ Момира ВЕЛИМИР,
267. КРСТИЋ Томе ТРАЈКО,
268. КРТОЛИЦА Радослава ЊЕГОСЛАВ,
269. КРУНИЋ Давида ЧЕДОМИР,
270. КУКОЉ Обрада МИЛОРАД,
271. КУЗМАНОВИЋ Бошка РАДОВАН,
272. ЛАБАН Милорада ТОМИСЛАВ,
273. ЛАКИЋ Славка СРЕТКО,
274. ЛАЛОВИЋ Алексе ЈОВО,
275. ЛАНГУС Антона ИВАН,
276. ЛАЗАРОВ Васила СЛАВЧО,
277. ЛЕПОЈЕВИЋ Цветка МОМЧИЛО,
278. ЛЕШИЋ Стјепана МИХАЈЛО,
279. ЛИСУЛ Стевана ПЕТАР,
280. ЛИЗДЕК Реље ВЛАДО,
281. ЛОНЧАР Ивана ИВАН,
282. ЛОНЧАРИЋ Мартина МИРКО,
283. ЛОВРИНОВИЋ Анте ЗДРАВКО,
284. ЛУЧИЋ Антона ДРАГУТИН,
285. ЛУКИЋ Божура БОРИВОЈЕ,
286. ЛУКИЋ Милана СЛОБОДАН,
287. ЛУКИЋ Мехмеда ЖАРКО,
288. ЛУЖЊАНИН Милена МИЛОРАД,
289. ЉУБОВИЋ Илије РАДОСЛАВ,
290. МАГОВЧЕВИЋ Јована БЛАГОЈЕ,
291. МАЂЕР Драге ЈОСИП,
292. МАЈСТОРОВИЋ Душана РАДОВАН,
293. МАКАР Вјекослава АНЂЕЛКО,
294. МАКСИМОВ Кире ДИМИТАР,
295. МАКСИМОВИЋ Душана РАДОМИР,

24. 24/ 175
296. МАКСИМОСКИ Бориса БОГЕ,
297. МАЛОБАБИЋ Ђуре МИЛАН,
298. МАЉКОВИЋ Стојана РАДЕ,
299. МАНАСКОВ Георгија ЈОСИФ,
300. МАНЦЕ Јосипа БОРИСЛАВ,
301. МАНДИЋ Јове ГОЈКО,
302. МАНИЋ Душана НИКОЛА,
303. МАНОЈЛОВИЋ Драгољуба ЗОРАН,
304. МАНОЈЛОВИЋ Николе ЛУКА,
305. МАРЧЕТА Пере МИЛЕ,
306. МАРИЧИЋ Дане СТЕВАН,
307. МАРИЧИЋ Ђуре ИЛИЈА,
308. МАРИЋ Владе РАДЕ,
309. МАРИНКОВИЋ Јована ЗОРАН,
310. МАРИНОВИЋ Јосе НОЈКО,
311. МАРЈАНОВИЋ Милана МАРКО,
312. МАРЈАНОВИЋ Златоја ВЕСЕЛИН,
313. МАКРИЕВСКИ Васила ФИЛИП,
314. МАРКОВИЋ Блаже БОРИСЛАВ,
315. МАРКОВИЋ Добросава СТОЈАН,
316. МАРКОВИЋ Радована МИЛАН,
317. МАРКОВИЋ Велибора МИША,
318. МАРКОВИЋ Васе СТЕВО,
319. МАРТИНЧИЋ Марија БРУНО,
320. МАРТИНОВИЋ Лазе НИКОЛА,
321. МАТИЈЕВИЋ Николе МИРКО,
322. МАТУЛОВИЋ Анте ВЛАДИМИР,
323. МЕДИЋ Раде ИЛИЈА,
324. МЕХИЋ Атифа НАИМ,
325. МЕНИЧАНИН Милана НИКОЛА,
326. МЕЗБУР Шаћира СУЛЕЈМАН,
327. МИЦЕВ Драге РАЧЕ,
328. МИЦЕВ Фиданча ТРАЈЧО,
329. МИХАЈЛОВИЋ Добромира ВЛАДИМИР,
330. МИХАЈЛОВИЋ Ђуре СИМО,
331. МИХИЋ Момчила МИЛАН,
332. МИХИЋ Светозара МИЛАН,
333. МИЈАТОВИЋ Душана МИЛАН,
334. МИЈИЋ Анте ЖИВКО,
335. МИКУЛЧИЋ Фрање ИВАН,
336. МИЛАНОВ Ивана РАТКО,
337. МИЛАНОВИЋ Слободана ВЕЛИЗАР,
338. МИЛЕНКОВИЋ Јована МИЛУТИН,
339. МИЛЕНКОВИЋ Миладина ПЕТАР,
340. МИЛЕНКОВИЋ Раде ЗДРАВКО,
341. МИЛЕСКИ Слободана МИЛЕ,
342. МИЛЕТИЋ Јосипа ЈАКОВ,
343. МИЛЕТИЋ Славка ДЕСИМИР,
344. МИЛИЋ Милана МИОДРАГ,
345. МИЛИЋ Станка ДОБРОСАВ,

25. 25/ 175
346. МИЛИЋ Вељка ДРАГАН,
347. МИЛИЋЕВИЋ Михајла СЛАВИМИР,
348. МИЛИКИЋ Драгослава ДУШАН,
349. МИЛИКШИЋ Стеве ЂОРЂЕ,
350. МИЛИНОВИЋ Мартина БРАНКО,
351. МИЛИСАВЉЕВИЋ Мане МИЛАН,
352. МИЛОЈКОВИЋ Николе СВЕТА,
353. МИЛОСАВЉЕВИЋ Боривоја АЛЕКСАНДАР,
354. МИЛОСАВЉЕВИЋ Милутина ВЛАДИМИР,
355. МИЛОСАВЉЕВИЋ Петра НИКОЛА,
356. МИЛОСАВЉЕВИЋ Радојка ЧЕДОМИР,
357. МИЛОШЕВИЋ Милутина ИВА,
358. МИЛОШЕВИЋ Радована НОВАК,
359. МИЛОВАНОВИЋ Љубисава СТАНКО,
360. МИЛУТИНОВИЋ Станимира ЖИВАН,
361. МИЛУТИНОВИЋ Тијослава ДУШАН,
362. МИЉАНОВИЋ Саве СЛАВКО,
363. МИОЛСКИ Петра ДРАГОЉУБ,
364. МИРЧЕТИЋ Станка МИЛУТИН,
365. МИРИЋ Манише РАДЕ,
366. МИРКОВИЋ Јеврема ДИМИТРИЈЕ,
367. МИРКОВИЋ Војимира ДОБРИВОЈЕ,
368. МИРОВИЋ Радомира СЛОБОДАН
369. МИСИРЛИОВСКИ Илка БОГДАН
370. МИШЧЕВИЋ Милоша СЛАВКО
371. МИШИЋ Светозара ДРАГАН
372. МИТИЋ Бранка ЂОКА
373. МИТИЋ Гаврила СИНИША
374. МИТОВ Методија ТАЧКО
375. МИТРОВИЋ Јездимира БОРИЦА
376. МЛАДЕНОВИЋ Младена ДРАГОЉУБ
377. МЛАДЕНОВИЋ Станимира РАДЕ
378. МЛАДЕНОВИЋ Стевана СИНИША
379. МЛАДЕНОВИЋ Војислава ТИКОМИР
380. МОДРУШАН Романа БРАНКО
381. МОФАДИН Јосипа ЕДУАРДО
382. МУХОВИЋ Деспота РАСИМ
383. МУСЛИМОВИЋ Осме ФИКРЕТ
384. НАЈДАНОВСКИ Александра МИРКО
385. НАЈДОВСКИ Алексе ЖИВКО
386. НАРАНЏИЋ Душана МИЛЕНКО
387. НЕДЕЉКОВИЋ Милорада РАДОВАН
388. НЕДЕЉКОВИЋ Животе СИНИША
389. НЕНАДИЋ Петра ШПИРО
390. НЕШИЋ Захарије АЛЕКСАНДАР
391. НЕТРЕБАШИЋ Јове МИЛУТИН
392. НИЧИЋ Митра БЛАГОЈЕ
393. НИКИЋ Миле БУДИМИР
394. НИКОЛАШ Пере МИРКО
395. НИКОЛИЋ Арсенија ГРАДИМИР

26. 26/ 175
396. НИКОЛИЋ Богољуба ДРАГИ
397. НИКОЛИЋ Милана АЛЕКСАНДАР
398. НИКОЛИЋ Милоша МИРОЉУБ
399. НИКОЛИЋ Миладина РАДИВОЈЕ
400. НИКОЛИЋ Милорада ВИТОМИР
401. НИКОЛИЋ Радована МИРОСЛАВ
402. НИКОЛИЋ Стојана ЧЕДОМИР
403. НИКОЛИЋ Светозара ЈУГОСЛАВ
404. НИКОЛОВСКИ Димитра ИЛИЈА
405. НИКОЛОВСКИ Николе ДУШАН
406. НИНИЋ Гојка СИМО
407. НОГИЋ Јозе АНТО
408. НОВАКОВИЋ Јанка ДРАГАН
409. НОВАКОВИЋ Бранка РАЈКО
410. НОВЧИЋ Миодрага СРБА
411. НОВИЋ Наталије ЗАФИР
412. ЊЕГИЋ Лазара СТЕВО
413. ОБЛАКОВИЋ Стевана СТАНКО
414. ОБРАДОВИЋ Николе ПЕТАР
415. ОБРАДОВИЋ Петра СРЕТА
416. ОБРОВИЋ Радоша ПЕТАР
417. ОМОРАЦ Стојана МИОДРАГ
418. ОРЛОВИЋ Дане МИЛЕ
419. ОЖЕГОВИЋ Миле БОРИС
420. ПАШАЛИЋ Анте БРАНИМИР
421. ПАШИЦА Ивана ШТЕФО
422. ПАУНОВИЋ Станише МОМЧИЛО
423. ПАВИЋ Светислава МИРОЉУБ
424. ПАВКОВИЋ Љубомира ДАРИО
425. ПАВЛОВИЋ Живадина БОГОЉУБ
426. ПЕЋАНАЦ Милана СЛАВКО
427. ПЕЈЧИЋ Јована ЈУГОСЛАВ
428. ПЕЈЧИЋ Милутина СВЕТИСЛАВ
429. ПЕЈАКОВИЋ Мирка АЛОЈЗ
430. ПЕЈОВИЋ Баје ВЕЛИБОР
431. ПЕКИЋ Јакова ЈАКОВ
432. ПЕНДОВСКИ Јована ПЕТРЕ
433. ПЕНЕВ Спасе БОРИС
434. ПЕРЧИНКОВ Вељка НИКОЛА
435. ПЕРКО Јанеза ЈАНЕЗ
436. ПЕРОВИЋ Чедомира МИХАИЛО
437. ПЕРУНОВИЋ Гојка АЛЕКСА
438. ПЕТКОВИЋ Богољуба ДРАГУТИН
439. ПЕТКОВИЋ Петра СЛОБОДАН
440. ПЕТКОВ Сарафина МИЛАНЧО
441. ПЕТРОНИЈЕВИЋ Станка МИЛУТИН
442. ПЕТРОВИЋ Аврама ДЕСИМИР
443. ПЕТРОВИЋ Илије ВИТОМИР
444. ПЕТРОВИЋ Мане БРАНКО
445. ПЕТРОВИЋ Милорада ДОБРИ

27. 27/ 175
446. ПЕТРОВИЋ Момира ДРАГОМИР
447. ПЕТРОВИЋ Петра ИЛИЈА
448. ПЕТРОВИЋ Радисава МИОДРАГ
449. ПЕТРОВИЋ Славољуба МИЛИЋ
450. ПЕТРОВСКИ Стојана ТРАЈАН
451. ПИЛИПОВИЋ Боже МИЛАН
452. ПИРИВАТРИЋ Живадина МИЛАН
453. ПЛАВШИЋ Марка МИЛЕ
454. ПОЈЕ Алојза ЈОЖЕФ
455. ПОКОРНИ Данила ВЛАДИМИР
456. ПОЉАКОВИЋ Драгољуба ДРАГАН
457. ПОПОВИЋ Лазара ЛАЗАР
458. ПОПОВИЋ Павића ДРАГОСЛАВ
459. ПОПОВИЋ Станка НЕДЕЉКО
460. ПОВРЖАН Симе ЂОРЂЕ
461. ПРЕБЕГ Павла МАРИЈАН
462. ПРЕРАДОВИЋ Крсте РАТКО
463. ПРГОМЕТ Петра ИЛИЈА
464. ПРОДАН Марија ВЛАДИМИР
465. ПРОТИЋ Милана ЈОВАН
466. ПРТЕЊАЧА Јосе ИВИЦА
467. ПРТИНА Миће МИЛАН
468. ПУАЧА Петра НИКИЦА
469. РАЧКИ Фрање АНТУН
470. РАДАКОВИЋ Илије БРАНКО
471. РАДЕНКОВИЋ Андреја ДРАГОЉУБ
472. РАДМАНОВИЋ Јована ЈАНКО
473. РАДОЈЧИЋ Милана ВЛАДИМИР
474. РАДОЈЕВИЋ Стевана ЂОРЂЕ
475. РАДОЈЕВИЋ Стевана ПЕТАР
476. РАДОМИРОВИЋ Добривоја ТОМИСЛАВ
477. РАДОЊИЋ Александра ЖИВОРАД
478. РАДОЊИЋ Каменка ЉУБОМИР
479. РАДОСАВЉЕВИЋ Јована НИКОЛА
480. РАДОТОВИЋ Стеве ЈОВО
481. РАДОВАНОВИЋ Милисава АЛЕКСАНДАР
482. РАДОВИЋ Лазара ЂОРЂЕ
483. РАДУН Миле ЖЕЉКО
484. РАФАИЛОСКИ Бориса ДЕЛЧЕ
485. РАИЋ Мартина ИВАН
486. РАЈИЧИЋ Јоце СРЕЋКО
487. РАЈАК Станка ТИХОМИР
488. РАЈЧИЋ Велибора ХРАНИСЛАВ
489. РАЈКОВИЋ Божидара СРБИСЛАВ
490. РАКИЋ Момчила ДРАГАН
491. РАНИСАВЉЕВИЋ Живана БОШКО
492. РЕЏИЋ Станка ЧЕДОМИР
493. РИСТЕВСКИ Милана ТРАЈАН
494. РИСТИЋ Бранимира МИЛОВАН
495. РОДОБУЉАЦ Мате ФРАНЕ

28. 28/ 175
496. ШАЋИПИ Бајрама РАМАДАН
497. САДИКОВИЋ Мушана ВЕЈСИЛ
498. САЛАПУРА Милана ПЕТАР
499. САЛМА Михајла ГЕЗА
500. САМАРЏИЋ Николе МИЛОРАД
501. САМАРЏИЋ Светозара МИЛИВОЈЕ
502. САМАРЏИЈА Ђурађа ДРАГО
503. САВИЋ Александра ЧЕДОМИР
504. САВИЋ Милутина СТОЈАН
505. САВИЋ Светозара СЛОБОДАН
506. САВКОВИЋ Раденка МИЛОЈКО
507. САВОВИЋ Рајка СТЕВАН
508. СЕКИЗ Саве МИЛОРАД
509. СЕКУЛИЋ Реље РАДОМИР
510. СЕКУЛОВ Бориса ВЕЛКО
511. СИМЕОНОВ Крумов ЗДРАВЧО
512. СИМЕУНОВИЋ Јована МИЛАН
513. СИМИЋ Милорада ЂУРА
514. СИМИЋ Милорада НОВИЦА
515. СИМИЋ Раде СТАНКО
516. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРИВОЈЕ
517. СИМОНОВИЋ Бошка ДОБРОСАВ
518. СИМОНОВИЋ Младена МИРОСЛАВ
519. СИМОНОВИЋ Момчила МОМИР
520. СИМОНОВСКИ Евтима АЛЕКСАНДАР
521. СИМОВИЋ Александра ПЕТАР
522. СИМОВИЋ Милоша ПЕТАР
523. СИМУНОСКИ Трајка БЛАГОЈА
524. СЕИЗТРАЈКОВ Илије ДИМИТРИ
525. СЛЕПЧЕВИЋ Паје СЛОБОДАН
526. СМИЛЕВСКИ Петка ИВО
527. СОТИРОВИЋ Божидара ДРАГОСЛАВ
528. СОВИЉ Раде СЛАВКО
529. СПАСОЈЕВИЋ Милоша МИЛИВОЈЕ
530. СПИРОСКИ Васила ЂОРЂИ
531. САРДОЧ Драгутина ЈОСИП
532. СТАМЕНИЋ Ивана РАДОВАН
533. СТАМЕНКОВИЋ Лазара ДРАГОЉУБ
534. СТАНИЖАН Обрада ДРАГОСЛАВ
535. СТАНКИЋ Новака МИЛОШ
536. СТАНКИЋ Пере МИЛОРАД
537. СТАНКОВ Стојана СТАНОЈКО
538. СТАНКОВИЋ Александра ЧЕДОМИР
539. СТАНКОВИЋ Александра ВУЈИЦА
540. СТАНКОВИЋ Димитрија ГЛИГОРИЈЕ
541. СТАНКОВИЋ Ђорђа МИЛАДИН
542. СТАНКОВИЋ Обрада МИРКО
543. СТАНКОВИЋ Стојадина ЈОРДАН
544. СТАНКОВИЋ Светозара БОРА
545. СТАНКОВИЋ Трајка МИЛОРАД

29. 29/ 175
546. СТАНКОВИЋ Живојина МИРОЉУБ
547. СТАНКОВСКИ Александра ДИМИТАР
548. СТАНКОВСКИ Павла НИКОЛА
549. СТАНОЈЕВСКИ Санде МИЛЕ
550. СТЕФАНОВИЋ Радомира ТИХОМИР
551. СТЕФАНОВИЋ Станка ДРАГОЉУБ
552. СТЕФАНОВСКИ Краља ДОБРОСАВ
553. СТЕПАНОВИЋ Миодрага БОГОЉУБ
554. СТИПИШИЋ Луке АНТЕ
555. СТОИЛКОВ Ванге СПАСЕ
556. СТОЈАНОВ Бориса ЗОРАН
557. СТОЈАНОВИЋ Душана СВЕТОЗАР
558. СТОЈАНОВИЋ Милована ЦВЕТКО
559. СТОЈАНОВИЋ Војислава БРАНИСЛАВ
560. СТОЈАНОВИЋ Владислава ИВАН
561. СТОЈАНОВСКИ Александра ИЛИЈА
562. СТОЈАНОСКИ Стојана СПАСЕ
563. СТОЈАНОВСКИ Станојка СТОИМЕН
564. СТОЈЧИЋ Јована СЛАВОЉУБ
565. СТОЈЧИЋ Владимира МИРОСЛАВ
566. СТОЈКОВИЋ Душана СТАНКО
567. СТОЈКОВСКИ Салтира ТОМИСЛАВ
568. СТОШИЋ Владе БРАНКО
569. СТРАЈНИЋ Бранка МИЛЕ
570. СТРУЊАШ Саве ЂОРЂЕ
571. СУБОТА Мате ИВАН
572. СУДАР Радомира БОЖИДАР
573. ШАБАН Блаже ГОЈКО
574. ШАЈАТОВИЋ Јанка ЈАНКО
575. ШАРЕНАЦ Илије РАЈКО
576. ШАРИЋ Иве ФРАНЕ
577. ШОШИЋ Драгољуба БОРИВОЈЕ
578. ШПАНОВИЋ Милана СТОЈАН
579. ШПИЦА Стевана ДРАГОСЛАВ
580. ШПРОХ Томаша МИРОСЛАВ
581. ШТРБАЦ Богдана СТЕВАН
582. ШТРБАЦ Томе БРАНКО
583. ШТУЛОВИЋ Адама ДУШАН
584. ШУЈИЦА Илије МИЛОРАД
585. ШУНДИЋ Драгутина МЛАЂЕН
586. ШУПУТ Милоша МИЛАН
587. ШВАЉЕК Људевита ЈОСИП
588. ТАДИЋ Бошка НОВО
589. ТАНОВИЋ Исмета ГОРАН
590. ТАСЕТОВИЋ Николе МИОДРАГ
591. ТАСЕВСКИ Иле ДРАГУТИН
592. ТАСЕВСКИ Воислава ТРАЈКО
593. ТАСИЋ Маринка МИОДРАГ
594. ТАТИЋ Милорада РАДИВОЈЕ
595. ТЕПИЋ Гавре СЛОБОДАН

30. 30/ 175
596. ТИЈАНИЋ Добривоја ВЛАДИМИР
597. ТИМОТИЈЕВИЋ Будимира РАСТКО
598. ТИМОВ Миља СТОЈАН
599. ТИНТОР Никола МИРКО
600. ТОДОРОВ Цветка РАДИВОЈ
601. ТОДОРОВИЋ Радомира ДРАГИША
602. ТОДОРОВИЋ Велимира ГРАДИМИР
603. ТОДОСИЈЕВИЋ Јована ДАНЧО
604. ТОДОСИЈЕВИЋ Витомира ДРАГОЉУБ
605. ТОЛИМИР Станка ЗДРАВКО
606. ТОЉАГА Јове ЗДРАВКО
607. ТОЉИЋ Стојадина МИРОСЛАВ
608. ТОМИЋ Бранка АЦО
609. ТОМИЋ Добрина МОМЧИЛО
610. ТОМИЋ Љубомира ЗВОНИМИР
611. ТОМШИЋ Јосипа ЈОСИП
612. ТОПОЛЧИЋ Петра ЗЛАТКО
613. ТРАЈАНОВ Кира СТОЈИЛКО
614. ТРАЈКОВИЋ Јевте БОРА
615. ТРАЈКОВИЋ Љубомира ЈОВИЦА
616. ТРАЈКОВИЋ Стојадина НОВИЦА
617. ТРАЈКОВИЋ Трајка НОВИЦА
618. ТРБОЈЕВИЋ Николе ДРАГАН
619. ТРЕНЕВ Косте СТОЈАН
620. ТРИПУНОВСКИ Ангела СТОЈАНЧЕ
621. ТРИВИЋ Остоје МИРКО
622. ТРИПКОВ Драгев СЛАВЕ
623. ТРКУЉА Саве ВЛАДИМИР
624. ТРПЕСКИ Микајла ВУКАШИН
625. ТРПКОСКИ Мишка ЉУПЧО
626. УДОВЧИЋ Алојза ЈОЖЕ
627. УМИЋЕВИЋ Лазе ПЕТАР
628. УРОШЕВИЋ Добрице МИРОЉУБ
629. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН
630. УЗЕЛАЦ Ђуре МИЛАН
631. ВАДЊАЛ Ловре ВЛАДИСЛАВ
632. ВАЛЕНЧИК Густава ГУСТАВ
633. ВАРАТ Петра БАРТОЛ
634. ВАСИЋ Момира БРАНКО
635. ВАСКОВИЋ Стојана МИЛОРАД
636. ВЕЛИЧКОВИЋ Сокола МИОДРАГ
637. ВЕЛИЧКОВИЋ Војислава ТОМИСЛАВ
638. ВЕЉАНОВ Цандов ТРАЈАН
639. ВЕЉКОВИЋ Владимира ШОЛАЈА
640. ВЕМИЋ Илије ВУКСАН
641. ВЕСЕЛИНОВСКИ Симче РИСТО
642. ВЕЗЕНКОВСКИ Јована ДИМИТАР
643. ВИЋЕНТИЋ Милована ЗДРАВКО
644. ВИДАНОВИЋ Александра ПРЕДРАГ
645. ВИДАНОВИЋ Арсе СЛОБОДАН

31. 31/ 175
646. ВИДОШЕВИЋ Марка АНЂЕЛКО,
647. ВИЛОТИЈЕВИЋ Симе МИЋО,
648. ВЛАЧИЋ Драге ДУШАН,
649. ВЛАЈКОВИЋ Воимира МИЛОВАН,
650. ВУЧИНИЋ Благоја МИЛОВАН,
651. ВУЧКОВ Стојка ГОРГИ,
652. ВУЧКОВИЋ Мирка НОВАК,
653. ВУЧКОВИЋ Радомира ПРЕДРАГ,
654. ВУЧКОВИЋ Радомира МИРОСЛАВ,
655. ВУЧКОВИЋ Љубана ПРЕДРАГ,
656. ВУЈИЋ Илије ЧЕДО,
657. ВУКИЋ Стојана ГАВРО,
658. ВУКМИРОВИЋ Ђуре ВАСО,
659. ВУКОНИЋ Миливоја МАТИЈА,
660. ВУКОВИЋ Петра МИЛАН,
661. ЗАГИЋ Халила ШЕРИФ,
662. ЗАГОРАЦ Бранка РАДЕ,
663. ЗАКЛАН Милана ДУШАН,
664. ЗАРИЋ Милисава МИЛОСАВ,
665. ЗДРАВКОВИЋ Светолика ДРАГОЉУБ,
666. ЗЕЦ Гојка МОМИР,
667. ЗЕНДЕЛОВСКИ Лазара НИКОЛА,
668. ЗИВЛАК Душана БРАНИСЛАВ,
669. ЗОГОВИЋ Спасоја РАДОВАН,
670. ЗОРИЋ Владислава ВЛАТКО,
671. ЗОРЛАК Хусе РАШИД,
672. ЗОРНИЋ Узеира ЕНВЕР,
673. ЗРИЛИЋ Томе МИЛЕНКО,
674. ЗРНИЋ Душана ВАСИЛИЈЕ,
675. ЗРНИЋ Илије НИКОЛА,
676. ЖАГАР Фрање ФРАЊО,
677. ЖЕМВА Франца ИВАН,
678. ЖИГИЋ Миодрага РАНИСЛАВ,
679. ЖИВАНОВИЋ Милутина СЛОБОДАН,
680. ЖИВКОВИЋ Божидара ДРАГОЉУБ,
681. ЖИВКОВИЋ Божидара МИЛАН,
682. ЖИВКОВИЋ Јована ВЕРОЉУБ,
683. ЖИВКОВИЋ Милана МИРКО,
684. ЖИВКОВИЋ Обрена ЖИВОЈИН,
685. ЖИВКОВИЋ Станоја ЧАСЛАВ,
686. ЖИВКОВИЋ Слободана МИОДРАГ,
687. ЖИВКОВИЋ Живојина ЗАРИЈА,
688. ЖУПАНИЋ Шимуна ИВАН.

32. 32/ 175
2.4. ОРГАНИЗОВАЊЕ ЖИВОТА, РАДА И РЕДА У ВОЈНОЈ АКАДЕМИЈИ
Смештај, исхрана, одевање, уџбеници за наставу, уз скромну питомачку месечну новчану
надокнаду, обезбеђивала је Војна академија, односно Министарство одбране.
У првој и другој години школовања обезбеђен нам је смештај у касарни Бањица по наставним
групама – водовима, четама и батаљонима. Сваком питомачком воду била је одређена по једна
просторија-спаваоница са војничким креветима на спрат. У другој и трећој години школовања
услови смештаја су побољшани, тако да су једну просторију за спавање користила четворица,
изузетно двојица питомаца.
Целокупан живот, ред и рад организовани су по принципу трупе. Изјутра у исто време, зими сат
касније, а лети сат раније будила нас је музика и дежурни питомачке чете. Продужено спавање смо
имали у нерадне дане и празником. Након намештања кревета изводили смо обавезну јутарњу
фискултуру у трајању од 20 минута, до појаса голи, а уколико је време било хладно у кошуљи,
џемперу, ретко у блузи. Умивање прање зуба и бријање, у заједничком умиоваонику, обављали смо
обавезно до појаса голи. Обедовање је било организовано у питомачком ресторану у коме су нам
била одређена места за столовима, а послуживале су нас сервирке. Исхрана је била сасвим солидна,
појачана у односу на војничку, по таблици број четири. Увек је међу нама било појединаца
незадовољних количином хране, тако да смо им давали надимке, као Благоју кога смо прозвали
Порција. На њихов рачун настале су многе анегдоте које и дан – данас препричавамо на нашим
сусретима.
Јутарња смотра је била обавезна, а после смотре одлазили смо на преподневну наставу (шест до
седам наставних часова са паузама од десет минута између часова). Сваког дана после наставе
чистили смо лично наоружање. После ручка следио је одмор (активни или пасивни) у трајању до
два сата, а потом обавезно учење у водним-наставним учионицама, кабинетима, часови пливања за
непливаче, или редовни тренизи у спортским секцијама. У слободно време суботом, недељом и
празницима бавили смо се спортским и културним делатностима, излазили у шетњу у град,
биоскопе, позоришта и омладинске забаве, учили или се одмарали.
За време логоровања живот смо организовали у бивацима на логорској просторији и по узору на
трупу. Нису изостајале ни планиране радње и поступци током борбене узбуне, излазак и
организовање свих мера борбеног обезбеђења на месту за узбуну.
Најтеже нам је падало редарство у спаваоници, учионици, посебно у санитарним чворовима, ноћно
дежурство и пожарство, чишћење круга и уклањање снега.
Правилом о војним униформама оружаних снага СФРЈ било је
прописано да питомци војних школа КоВ носе службену и
празничну униформу. Службрну униформу носили смо
свакодневно у строју, на редовним часовима наставе и
поподневним наставним и слободним активностима.
Униформа је била прилагођена годишњем добу, летња за
топле дане, и зимска за хладни период.
Празничну униформу носили смо у строју за државне и војне
празнике, за све врсте распуста од семестралних и на одсуства
током државних и војних празника, за изласке у град, при
полагању испита, дежурства у Војној академији у улози
помоћника дежурног официра Академије и другим свечаним
приликама.

33. 33/ 175
Зимска униформа, Зимско-летња униформа, Зимско-летња униформа,
шињелом са мантилом са кабаницом
Зимско-летња униформа, Летња униформа, Зимско-летња униформа,
са блузом са кошуљом са блузом
У комплету празничне летње униформе припадала је и летња блуза и шапка голубије боје.
Питомци Б. Ђукић и В. Николић Питомци М.Челекетић, Б. Ђукић
и Н. Бабић, Београд, 05.06.1968.
Правилом је нама питомцима било забрањено држати и носити цивилну одећу у ВА и при
изласцима ван круга касарне. Пред крај школовања у последњем семестру Правило је измењено и
дозвољено нам је држање и ношење цивилне одеће при изласцима ван круга школских центара.

34. 34/ 175
Глава трећа
3. ШКОЛОВАЊЕ ПИТОМАЦА 24. КЛАСЕ У ВА КоВ
. . .Најзачајнији период у развоју Војне академије почиње 1966. године. У тој етапи ВА прераста у
високо школску установу ЈНА. На школовање се примају ђаци (свршени матуранти) из гимназија и
одговарајућих других средњих и стручних школа. Преласком са трогодишњег на четворогодишње
школовање 1966. године, на основу одлуке ДСНО о допуни система школовања у ЈНА, Упутства за
организацију и формацију војних школа, утврђених годишњих потреба (броја питомаца) и
капацитета ВА КоВ, промена НПП и повећаног броја питомаца, дошло је до формацијских
промена . . . Овим променама први пут је повољно решено питање питомачких класа, које су
формиране по принципима трупе: вод, чета, батаљон (класа).
Извод из књиге Војна академија копнене војске 1944-1984.
3. 1. ШКОЛОВАЊЕ НА 1. И 2. ГОДИНИ
24. класа ВА је друга класа која је школована по наставном плану и програму у трајању од четири
године. Уз веома солидну инфраструктуру за реализовање наставног плана и програма отпочели
смо са школовањем на прве две године ВА.
Наставни план и програм обезбеђивао нам је: (1) високо војно образовање и оспособљеност за
основне официрске дужности у трупи; (2) општа знања неопходна за даље школовање и
усавршавање.
Евидентно је да је по структури и броју предмета НПП ВА био опширан и да се од нас захтевала
потпуна ангажованост.
Предмети које смо изучавали се могу разврстати у следеће групе:
ОПШТЕВОЈНИ ПРЕДМЕТИ,
ПРЕДМЕТИ ОПШТЕГ ОБРАЗОВАЊА,
ПРЕДМЕТИ ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА,
ТЕЛЕСНО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ.

35. 35/ 175
У НПП за нашу класу тежишно место су заузимали општевојни предмети:
ТАКТИКА
ТАКТИЧКА ОБУКА
ПЕШАДИЈСКО НАОРУЖАЊЕ СА НАСТАВОМ ГАЂАЊА
СТРОЈЕВА ОБУКА
ОПШТЕВОЈНИ ПРОПИСИ
ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА
ВОЈНА ИСТОРИЈА
Изучавањем ових предмета стицали смо општа и појмовна знања из ратне вештине и увођени смо у
војну струку и професију. За нас питомце, велику погодност, помоћ и очигледност наставних
садржаја обезбеђивали су бројни уређени и опремљени КАБИНЕТИ: тактике, пешадијског
наоружања са наставом гађања, фортификације, инжињерије, балистике, артиљерије (наоружање,
муниција, инструмени и опрема), АБХО, везе, саобрађајне службе, физике, хемије, војне историје и
страних језика.
Сви кабинети били су уређени и опремљени богатом колекцијом макета, модела, експоната,
оригинала и пресека, инструмената, уређаја, шема и фотографија.
Примењена и практична обука из ТАКТИЧКЕ ОБУКЕ и НАОРУЖАЊА СА НАСТАВОМ
ГАЂАЊА извођене су на Бањици (данашњи Спортски центар „Бањица“), Бањичком вису (месту
где је данас ВМА) и Гољином брду. Гађања из пешадијског наоружања извођена су на
стрелиштима у Јајинцима и Бубањ-потоку, а у време летњих логоровања на полигону у Набрђу
(код Ђакова).
Тактичке вежбе и тактичка увежбавања извођена су у теренским условима, на логоровању, на
полигону у Набрђу у трајању од 45 дана.
Основне теме из тактичке обуке биле су: напад, одбрана и друге теме из тактике. Све тактичке
вежбе и увежбавања извођени су у условима „што приближније ратним“ (тако се најчешће
истицало), уз потпуну методику и примену наставних средстава (маневарске муниције, димних и
осветљавајућих средстава, инжињеријских школских средстава), уз израду свих врста
фортификацијских објеката за заштиту и дејство. У другој години на логорској просторији у
Набрђу, доживели смо и прву примену имитације НУКЛЕАРНЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ. У овом периоду су
на тактичким вежбама употребљавани тенкови, оклопни транспортери и друга борбена средства.
Поред ВОЈНИХ ПРОПИСА, интензивно је извођена и настава из СТРОЈЕВЕ ОБУКЕ, која је
програмски обухватала јединачну, одељенску и водну обуку, а изводили су је командири водова и
командири питомачких чета.
Посебно освежење из општевојних предмета била је ВОЈНА ТОПОГРАФИЈА, коју смо изучавали
у учионицама и на терену у рејонима Кумодража, Бубањ-потока, Авале и Ресника. Уз помоћ
наставника брзо смо научили топографске знаке и овладали читањем карата, па су и вежбе
„кретање по азимуту и карти“ на терену доживљаване као рекреација.
Изучавање ВОЈНЕ ИСТОРИЈЕ у Војној академији била је новост у односу на гимназијску
историју. Ратна дејства и хронологија историјских битака, бојева и операција у старовековним и
нововековним ратовима са посебним освртом на НОБ 1941-1945., био је за нас, „војнички
неизграђене“, озбиљан напор на чијем савлађивању смо се предано ангажовали, посебно у фази

36. 36/ 175
припреме за испит. Научили смо да је познавање војне историје важан сегмент структуре војног
образовања сваког официра, а посебно општевојног.
Група ОПШТЕОБРАЗОВНИХ ПРЕДМЕТА обухватала је: математику, физику, хемију и страни
језик. Добро конципирани садржаји ових предмета и врло квалитетно припремљена и изведена
теоријска настава и лабораторијске вежбе обезбеђивали су питомцима довољно знања из ових
области, тако да су могли да се определе за специјализацију и успешно прате наставу током даљег
школовања. Програм из страних језика био је тежишно оријентисан на стручну – војну област и
пружио је питомцима такав степен знања да су могли да прате страну литературу.
Групу ИДЕОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИХ ПРЕДМЕТА чинили су филозофија и социологија,
политичка економија и економика СФРЈ и историја СКЈ. Ова група предмета омогућавала је
питомцима да схвате основне законитости филозофије, социологије и политичке економије. Део
садржаја је био посвећен обради социјализма као светског система и процеса.
Циљ и значај изучавања ТЕЛЕСНОГ ВАСПИТАЊА у наставном процесу био је да се код
питомаца постигне развој психофизичких (снага, брзина, издржљивост) и моралних (храброст,
борбеност, истрајност, самопоуздање) особина потребних за ефикасније савладавање борбене
обуке у миру и борбених дејстава у рату. Настава је била комплексна – обухватала је све спортске
дисциплине, од атлетике до скијања. Извођена је квалитетно у Спортском центру Војне академије,
који је био нов (отворен 1964. године), савремено уређен и опремљен, с игралиштима, стазама,
пешадијским препрекама и атлетским стазама.
Посебно запамћена је обука у смучању, на Јахорини. Прво смо савладавали елементе скијања, а
онда то примењивали у брзом и економичном савладавању снежних површина ради извршења
борбених задатака. На крају, за најобученије питомце у смучању, организовано је полагање
стручног испита, пред комисијом СОФКЕ
Јахорина,1969. година, 2.
питомачки батаљон, 5. чета
У току школо вања у I и II години, кр оз изузетно методоло шки организо ван процес наставе,
обезбеђено је јединство теорије и праксе, посебно у групи опште војних предмета. Тако смо се
добро упознали са савременим наоружањем и борбеним системима свих родова КоВ, са већим
бројем обучили у руковању, употреби и одржавању, од пешадијског, артиљеријског и тенковског,
минско експлозивних средстава, средстава за утврђивање, запречавање, рушење, за савлађивање