Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Spektar elektromagnetnih talasa, Fizika, Ksenija Tomić, III-4, Vladimir Milićević, Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"

1. ВРСТЕ ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИХ
ТАЛАСА
ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИ СПЕКТАР
Прва нишка гимназија “Стеван Сремац”
Ксенија Томић ¾
Професор Владимир Милићевић

2. Електромагнетни спектар
Увод
Опсег таласних дужина свих до данас упознатих
електромагнетних таласа је од 10-17m до 108m, коjима
одговарају фреквенце од 1025Hz до 1Hz.
Наше чуило вида опажа електромагнетне таласе таласних
дужина приближно између 4*10-7 m и 7 ∙10 -7 m.
Електромагнетни таласи тих таласних дужина су светлост.
Светлост одређене таласне дужине, то јест боје, назива се
монохроматска светлост.

3. Електромагнетни спектар
Светлост
Сунчева светлост као и cветлост вештачких
извора садржи све боје дуге и таква светлост
се често назива бела светлост.
Дуга је спектар беле светлости.
Област физике у којој се проучава светлост
назива се ОПТИКА.
Скуп свих врста електромагнетног
зрачења поређаних по таласној дужини
или фреквенци представља спектар
електромагнетних таласа.

4. Електромагнетни спектар

5. Електромагнетни спектар
Подручја спектра:
3. Радио таласи
4. Микроталаси
5. Инфрацрвена светлост
6. Видљива светлост
7. Ултраљубичаста светлост
8. Рендгенско зрачење
9. Гама зрачење

6. Електромагнетни спектар
Радиоталаси
То су таласи који се добијају помоћу осцилаторних кола.
Имају ниску фреквенцу и израчeна енергија је најчешће
занемарљиво мала.
Радио таласи постају значајни при фреквенци од око104Hz,
која се често узима за почетак опсега радиоталаса у
ужем смислу.
Они служе за телекомуникације(пренос звука, слике, и
других информација на велике даљине са релативно
малим губицима енергије).
Због великих таласних дужина дуги и средњи радиоталаси
обавијају Земљину површину и доспевају до објеката
који су заклоњени препрекама.

7. Електромагнетни спектар
Радиоталаси
Јоносфера (слој етмосфере)делује као огледало које
одбија радиоталасе векликих таласних дужина.
Ултракратки таласи који се користе за пренос
телевизијских сигнала који имају много краћу таласну
дужину, не одбијају се од јоносфере, већ углавном
пролазе кроз њу.
Не могу да обавију препреке на Земљиној површини, па је
њихов домет ограничен на простор у оквиру хоризонта
предајне ентене.
Ефективан начин преноса радиосигнала остварује се
помоћу телекомуникационих сателита.

8. Електромагнетни спектар
Микроталаси
Користе се у радарској техници за откривање и праћење
објеката.
Видљива светлост
Представља област електромагнетних таласа који се
опажају чулом вида. Таласне дужине су у опсегу 380nm
до 760nm.
Настаје у процесима који се одвијајуу атомима и јинима.

9. Електромагнетни спектар
Инфрацрвено зрачење
Емитују га загрејана тела.
Добро их апсорбује већина супстанци што се испољава
порастом температуре.
Има многе практичне примене, посебно у физикалној
терапији и медицини.

10. Електромагнетни спектар
Ефекат стаклене баште
Са инфрацрвеним зрачењем повезан је један од највећих
еколошких проблема данашњице – ефекат стаклене
баште.
Земљина атмосфера је прозирна за видљиву аветлост, тако
да светлост Сунца пада директно на површину Земље.
Енергија те светлости делом се претвара у унутрашњу
енергију наше планете. Загрејана Земљина површина
спонтано емитује инфрацрвену светлост која пролази
кроз атмосферу и одлази у космички простор. На тај
начин се одржава енергетска равнотежа.
Међутим, неки састојци атмосфере, као што је угљен-
диоксид апсорбују инфрацрвено зрачење и тако
отежавају хлађење Земље. Угљен –диоксид је прозиран
за сунчеву светлости пропушта је до њене
површине.Тиме се нарушава енергетска равнотежа.
Ефекат таквог деловања угљен-диоксида назива се ефекат
стаклене баште.

11. Електромагнетни спектар
Ефекат стаклене баште
Проценат угљен-диоксида све више
расте у атмосфери,, што је
последица употребе фосилних
горива као енергетских извора
(угаљ, нафта, гас).
Питање могућих последица ефекта
стаклене баште постаје све
актуелније.
Многи стручњаци сматрају да је
пораст температуре и могуће
великке климатске промене
највећа еколошка опасност 21.
века.
Проблем је веома сложен и у току
су опсежна научна истарживања
која ће одговорити на питање
до када и до ког нивоа се могу
користити фосилна горива.

12. Електромагнетни спектар
Ултраљубичасто зрачење
Сунчева површина осим видљивог емитује и
ултраљубичасто зрачење.
Већи део тог зрачења се апсорбује у горњим слојевима
атмосфере. Ово је изузетно важно јер ово зрачење има
изузетно штетне биолошке ефекте, опасно је по човека,
посебно када се апсорбује у већој мери.
Опасност од смањења озонског омотача око земље
повезана је се ултраљубичастим зрачењем.

13. Електромагнетни спектар
Ултраљубичасто зрачење
Познато је да се у горnjiм слојевима атмосфере налази
озон, који настаје као резултат реакције кисеоника са
ултраљубичастим зрачењем.
Тај озонски омотач упија опасно ултраљубичасто зрачење
при чему се повећава његова унутрашња енергија.
Међутим, неке хемијске супстанце које људи користе у
спрејевима,хладљацима, постепено се подижу до
горњих слојева атмосфере и хемијски разграђују озон.
Тако настају “рупе” у озонском омотачу које постају
“прозор” за ултраљубичасто зрачење, koje доспева до
површине Земље угрожавајући човеково здравље.
Појачано ултаљубичасто зрачење могло би у блиској
будућности да буде озбиљна опасност за човеков
опстанак.

14. Електромагнетни спектар
Рендгенско зрачење
Ово зрачење се добија у посебним рендгенским цевима у
којима се веома бврзи електрони нагло заустављају
налетањем на металну електроду. Тада настаје нагла
промена брзине наелектрисане честице што прати
емисија рендгенског (икс зрачења), велике енергије,
мале таласне дужине.
Користи се у медицинској дијагностици.При проласку кроз
људско тело, ткива веће густине боље апсорбују
рендгенско зрачење. Зато се на филму, на који
рендгенски зраци падају након проласка кроз тело,
добија слика унутрашњих органа.
Познато је и да рендгенско зрачење врши јонизацију
молекула наших ћелија и тиме разорно делује на жива
ткива.
Рендгенски зраци користе се при проучавању кристалне
структуре супстанци.

15. Електромагнетни спектар
Гама зрачење
То су електромагнетни таласи чије су таласне дужине мање
од10-10m.
Настају у процесима који се дешавају у атомским језгрима.
Имају веома велику енергију, продорни су и веома опасни
по живи свет.

16. Литература
 уџбеник “Физика” за трећи разред
гимназије
 Википедија