2. Uvodna reč
Među pronalascima 20. veka svakako su
internet, mobilna telefonija, video
konferencija... Te lako zaključujemo da
je 20.vek bio velika preokretnica u
našim životima. Nove, tek nastale
tehnologije su zamenile naš život u
svemu.
4. Uvodna reč
Tokom velikog vremenskog intervala
razvijen je širok spektar alata i stvorene
su mašine slične današnjem računaru.
Jedan od poznatijih mehaničkih alata za
računanje jeste Abacus.
6. Uvodna reč
Na evoluciju savremenog računara presudno su
uticale velike tehnološke promene koje su zadesile
našu Zemlju.
Osnovni cilj razvoja i primene savremenih sistema
informaciono komunikacionih tehnologija (IKT)2 u
poslovnim sistemima je unaprediti poslove i što
efikasnije i prikladnije odgovoriti na zahteve
partnera, potrošača i bilo koga kome želimo dati
kvalitetnu uslugu.
10. Rani razvoj računarskih alata
Abacus(koji je ujedno i najstariji,
pronađen je oko 4 000 godine p.n.e u
Vavilonu), mehanički alat za računanje,
nije svima služio za prostu matematiku,
azijski narodi koristili su ga za
aritmetičke operacije. Reč Abacus datira
još iz 1387, a u prevodu znači
računanje na peščanoj podlozi.
12. Rani razvoj računarskih alata
Prvi abacusi izrađivani su od glinenih ili
kamenih pločica koje su pomerane u
pesku na drvenoj, kamenoj ili metalnoj
podlozi. Danas se Abacus dizajnira
isključivo u drvenom okviru sa po 10
kuglica, nanizanih na 10 redova
paralelno postavljenih žica. Danas ga
koriste trgovci u Japanu, Africi, Indiji...
14. Džon fon Nojman
Još kao dete pokazivao je izvanrednu
inteligenciju. Sa šest godina je napamet delio
osmocifrene brojeve. Pamtio je stranice
teksta na prvi pogled. Smatraju ga jednim od
najbriljantnijih ljudi dvadesetog veka, pa je
tako poznati ekonomista Nikolas Kardor za
Nojmana rekao: 'Nepobitno, on je bio biće
najbliže geniju koje sam ikada sreo'.
16. Džon fon Nojman
Sa 23 godine diplomirao je matematiku na
Univerzitetu u Budimpešti . Istovremeno je
stekao diplomu iz hemijske tehnologije po nalogu
svog oca koji je želeo da njegov sin uloži vreme i trud
u nešto što se materijalno više isplati od matematike.
Između 1926. i 1930. bio je privatni predavač u
Berlinu. Sa 25 godina objavio je 10 radova, a sa 30
godina blizu 36. Fon Nojman je bio pozvan u Prinston
u Nju Džersi 1930, i bio je jedan od četvorice ljudi
odabranih za prvi nastavni kadar Institute For
Advanced Study, gde je bio profesor matematike od
osnivanja Instituta do svoje smrti. Veoma je doprineo
razvoju računara.
18. Rani razvoj računarskih alata
Blaise Pascal (1623‐1662), bio je
francuski matematičar, fizičar i religijski
filozof, on je konstruisao kalkulator koji
radi sa osmocifrenim brojevima. Bio je
primarno izvanredan matematičar,
posebno se zalagao u odbrani naučnog
metoda. Kalkulator je konstruisao u 18
godini života, koji dobija naziv Paskalin
koji je mogao i sabirati i oduzimati.
19. Rani razvoj računarskih alata
Charles Babbage(1791-1871), britanski
matematičar i pronalazač, kojeg sa
pravom smatraju “ocem računara”, dao
je fundamentalno rešenje osnova
savremenih digitalnih računara. Kao
profesor matematike na Univerzitetu u
Kembridžu, dizajnirao je i izgradio
mehaničke računarske mašine na
principima prihvaćenihm u modernim
računarima.
20. Rani razvoj računarskih alata
U toku 1820‐ih počeo je razvoj
Diferencne mašine, Difference
Engine‐ mehaničkog uređaja koji
može izvršavati matematičke
operacije, ali je nije završio (1823),
zbog nedostatka finansijskih
sredstava.
24. Rani razvoj računara
Međutim, 1991 godine britanski naučnici su rekonstruisali
diferencnu mašinu, sledeći Babbage-ove detaljne crteže i
specifikacije. Mašina je radila bez zastoja, automatski
računajući isključivo sabiranje brojeva sa tačnošću do 31
cifre, što je dokazalo kvalitet Babbage‐ovog dizajna.
Početkom 1830-e Babbage je počeo razvoj svoje Analitičke
mašine, koja je dizajnirana da vrši mnoge komplikovanije
proračune.Ovaj uređaj bio je namenjen za izvođenje bilo kog
računa sa tačnošću do 20 cifara, ali ovaj uređaj nikada nije
ugledao svetlo dana.Na slikama: Charles Babbage i
Ledi Lovelace
26. Rani razvoj računara
Nakon ove mašine dolazilo je do
smenjivanja mnogih drugih mašina koji
su pomalo podsećali na savremene
računare. Na slikama se nalaze neki od
pronalazača i Welchamanova bomba.
28. Evolucija digitalnih
računarskih sistema
Hardver digitalnih računara razvijan je brzo posle
ovih ranih dana računarskih sistema. Istoričari
razvoja računara su
definisali 6 generacija u evoluciji računara.
Elektronske cevi koje su korišćene u
prvim računarima dovele su do ubrzanja evolucije
digitalnih računara. Tranzistori zamenjuju
elekstronske cevi,
zatim tranzistori i štampane veze, od tog doba
računari se koriste masovnije na Univerzitetima.
30. Hronologija
Institut Mihajlo Pupin izbacuje CER-22- "računar za bankarske poslove"
1971
Institut Mihajlo Pupin izbacuje hibridni računarski sistem HRS-100
1983
Institut Mihajlo Pupin izbacuje računarski sistem za generisanje slika u
realnom vremenu
Iskra Delta izbacuje Partner računar baziran na Z80Amikro procesoru
U časopisu “Računari u vašoj” kući objavljena kompletna uputstva za
samogradnju računara Galaksija, koji je kreirao Voja Antonić 1984
31. Hronologija
Iskra Delta izbacuje model 800 baziran naPDP-11/34
PEL Varaždin izbacuje računar Galeb koji će kasnije biti
zamenjen računarom Orao 1985
Institut Mihajlo Pupin izbacuje mikro procesorski računar za
pošteTIM-100
PEL Varaždin izbacuje računar Oraoza upotrebu u školama
Pojavljuje se poboljšana Galaksija Plus
32. Hronologija
Elektronska Industrija izbacuje Pecom 32andPecom 64za
upotrebu u školama
Institut Ivo Lola Ribar najavljuje računar Lola 8za ovu godinu
(1985.).
1988.
Institut Mihajlo Pupin izbacuje 32-bitni računarski
sistemTIM-600
Institut Mihajlo Pupin izbacuje računar TIM-011 baziran na
HD64180 mikro procesoru (kompatibilnom saZ80), za nastavnu
upotrebu...
Hronologija vezana za naše predele.
33. Računari prve generacije
Računari 1.G. Razvijani tokom 50-ih
godina prošlog veka, izgrađeni su na
bazi vakumskih elektronskih cevi.
Tipičan predstavnik je UNIVAC I,
poznatiji su:EDSAC, SEAC, BINAC
i mnogi drugi.
34. Računari prve generacije
Računari 1.G su koristili mašinski jezik
za programiranje. Podaci i instrukcije su
unošeni preko bušenih kartica, a dužina
reči do 40 bita. Imali su spore izlaze i
ulaze. Koristili su mnoštvo memorija i
na kraju razvoja su koristili magnetnu
primarnu memoriju sa feritnim jezgrom.
35. Računari druge generacije
Funkcionalna zamena elektronskih
vakumskih cevi sa tranzistorom,
razvijenim 1948, omogućila je razvoj
računara 2.G. Tranzistor je mogao
izvršiti sve funkcije kao vakumske cevi,
transformišući električni naboj kroz
tanki poloprovodnički sloj.
37. Računari treće generacije
Uspeh sovjetskog satelitskog programa
1950-ih, inicirao je ubrzan razvoj jož
manjih i bržih računara u SAD. Do
sredine 1960-ih, računari zasnovani na
tranzistorima, zamenjeni su sa manjim,
moćnijim mašinama 3.G.(1963-1972),
izgrađenim na bazi IC. Ubrzo IC kola su
zamenila rane tranzistore.
39. Računari četvrte generacije
Nakon što je odslužio svoje, računar 3.G
odlazi u Istoriju, a na njegovo mesto
dolazi savremeni 4.G. Prvi mikro
procesor razvijen 71. u Intelu označava
i početak razvoja ovih računara.
Mikroprocesori su izazvali radikalnu
promenu u izgledu, kapacitetu
i dostupnosti računara.
41. Računari šeste generacije
Nakon četvrte generacije, došla je na red i
peta generacija, a zatim i šesta. Računari
polako ali sigurno dolaze do sadašnjeg nama
poznatog izgleda. Računari 6.G. Su razvijani
tokom 1990-ih pa do današnjih dana. U ovom
periodu računara tehnologija računara je
tesno povezana sa paralelnim procesiranjem,
ali i sa boljim razumevanjem algoritma.
43. Savremeni računari
Savremeni računar je višenamensko,
prilagodljivo sredstvo sa gotovo
neograničenim namenama: vrši brojne
matematičke operacije, lansira
interkontinentalne
upravlja mašinama, atomskom
centralom....
46. U nastavku...
Poštovani,
Polako privodimo kraju našu prezentaciju
u nastavku saznajte:
-Upotreba računara danas
-Šta su računari, a šta je programiranje?
-Bezbednost na internetu....
48. Savremeni računari
Svaki računar se u osnovi može posmatrati
kao jedan sistem sa ulaznim veličinama,
procesima koji transformišu ulazne veličine u
izlazne i izlazne u izlaznim veličinama. Kako
informacije mogu imati različite i brojne
forme, računar postaje neverovatno
raznovrstan alat. Zavisno od ulaznih podataka
isti računar se može upotrebiti za bezbroj
različitih zadataka.
50. Savremeni računari
Hadver računarskog sistema
Hadver računarskog sistema čine svi fizički
opipljive komponente kao što su čvrsti
diskovi, jedinice za napajanje, kućište
računara, monitor, štampač i Slika Hadver
računara obuhvata interne i periferijske
komponente uključujući i CPU, matičnu ploču,
posebne kartice(zvučna, video,
memorijska...).
52. Ukratko o razvoju programa
Operativni sistem upravlja resursima
računara i obezbeđuje korisnicima
interfejs za pristup ovim resursima.
Procesira sistemske podatke i ulazne
podatke koje unosi korisnik i odgovara
tako što alocira i upravlja zadacima i
internim resursima kao neki servis
korisnicima i programima sistema.
53. Microsoft Windows-ukratko
Microsoft Windows je ime
za nekoliko porodica
operativnih sistema.
Microsoft je prvi put uveo
operativni sistem pod
imenom Windows u
novembru 1985.
Na slikama se nalazi Ekran
Windows Vista i Secyrity
Center Windows.
54. Linux-ukratko
Linux OS, je najpozatiji primer
besplatnih OS sa otvorenim izvornim
kodom, koji se slobodno može
modifikovati, koristiti i redistribuirati.
Ime potiče od Linux kernel, kojeg je
razvio Linus Torvalds. Linux OS je pre
svega poznat po upotrebi na serverima.
Podržavaju ga kompanije kao što su:
Dell, Noveli, Red Hat i druge.
57. Aplikativni programi-ukratko
Nasuprot sistemskim, koriste kapacitete
računara direktno i potpuno za zadatak
koji korisnik želi da izvrši.Termin
aplikativni odnosi se na sam program i
njegovu implementaciju. Primeri
aplikativnih programa su: tekst
procesori, pregledne tabele, medija
plejeri...
58. Aplikativni programi-ukratko
Više aplikativnih programa se često
vezuju u jednu celinu i nazivaju se
Aplikativni paketi. Primeri za
napomenute pakete su: Microsoft Office
i Open Office, koji povezuje tekst
procesor, spreadsheet i nekoliko drugih
zasebnih aplikacija. Često sve aplikacije
u paketu imaju zajedničke funkcije.
60. Informatika i Računarstvo
Informatika i računarstvo su naučne
discipline, koje izučavaju proces
čuvanja, prenosa i obrade podataka.
Računar je mašina za automatsku
obradu podataka. Da bi se neki zadatak
rešio pomoću računara prethodno mora
biti sastavljen program po kome će
računar obavljati operacije.
62. Ukratko o strukturi računara
Računar je složen sistem koji
prihvata podatke i prema
definisanim upustvima prevodi
U odgovarajuče rezultate.
63. Kratak rezime prvog dela
U današnje vreme, kada računari ili
kalkulatori stoje na gotovo svakom stolu
i kada se novi modeli objavljuju gotovo
svaki dan, svima je poznato da je u
razvoju svakog novog modela
učestvovao ogroman tim i da je svako u
tom timu svojim idejama doprineo
uspešnosti (ili neuspešnosti) novog
modela.
64. Kratak rezime prvog dela
Da bi se došlo do današnjih računara, moralo je da
prođe i više od hiljadu godina. Taj put je bio trnovit
jer razvoj mnogih ideja i koncepcija na kojima su
zasnovani sadašnji računari nije mogao da bude
realizovan jer tehnologija toga vremena to nije
omogućavala. Naravno, pošto su se stvari vremenski
preklapale, postoje razna mišljenja i o redosledu i o
autorima pojedinih pronalazaka, tako da je moguće u
drugoj literaturi naići i na malo drugačiji opis
događaja.
65. Kratak rezime prvog dela
Razvoju računara značajna su četiri
momenta:
1.Pamćenje razultata,
2.Mehanizacija procesa računanja,
3.Odvajanje unošenja podataka i
automatizacija procesa računanja,
4.Opštije korišćenje mašine primenom
programa.
67. Uvod
U nastavku naše prezentacije možete
videti dodatak koji smo vam pripremili
a to je BEZBEDNOST NA INTERNETU.
68. Internet
Imali smo tu slobodu i dodali jedan mali
dodatak o bezbednosti na internetu. Svi
znamo koliko je internet dobar, ali i
koliko je loš. Na narednim slajdovima
biće reči o zaštiti i nasilju na internetu.
69. Internet i Online odnosi
Postoji mogućnost da ne znaš istinu o
onome koga si upoznao putem
Interneta
Mogu da te slažu i da te iznevere
Vreme koje provedeš četujući s nekim
ne može da bude isto što i poverenje i
poznavanje određene osobe
71. Znaci upozorenja.
Kada neko pokuša da te izoluje od
tvojih roditelja i prijatelja
Okrenu te protiv roditelja
Nateraju te da čuvaš tajne
Šalju neprikladni materijal ili pričaju
otvoreno o tebi neprijatnim temama
Prete ti
72. Bezbednost prilikom upotrebe
računara i interneta
Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo
dobili beskonačne mogućnosti za komunikaciju, informisanje,
učenje, zabavu... U poslednje vreme za sve više stvari se
oslanjamo na internet. Plaćamo račune, kupujemo, planiramo,
ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom
kraju sveta. Imati pristup internetu znači imati pristup svetu.
Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotične lepote
skoro svih krajeva sveta, možete obići piramide, Ajfelov toranj i
to sve za nekoliko minuta. Iako je to teško zamisliti dok sedimo
za radnim stolom, „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama
nepoznatog mesta, gde se nikada ne zna šta vam se sve može
dogoditi, podjednako i dobro, ali i loše. U tom smislu, biti
odgovoran korisnik Interneta znači sprečiti niz negativnih
situacija u kojima se možemo naći.
73. Zaštita na internetu
Zaštitite se. Svaki računar koji
koristite za surfovanje i slične aktivnosti
mora da poseduje program za
prepoznavanje i uništavanje virusa koji
bi mogli biti destruktivni za vaš računar
i podatke koje na njemu čuvate. Sada
postoje razni programi koji vam to
omogućavaju i koji su veoma
pristupačni (veliki broj je i besplatan).
74.
75. Zaštitite se!
Tipovi programa koji mogu da zaštite vaš kompjuter od „upada"
drugih računara su „firewall-ovi" i oni će sprečiti da neko
drugi (sa svog računara) pristupi vašem računaru i potencijalno
napravi neku štetu.
Antivirus programi će zaštititi vaš računar od opasnih
(zaraženih virusom) programa koji mogu da budu na vašem
računaru. Pri izboru antivirus programa, treba biti pažljiv.
Postoje paketi antivirus programa koji se mogu kupiti (Nod32,
Kaspersky…) i onih koje možete besplatno da skinete sa
interneta (AVG, avast), pri čemu treba biti pažljiv jer nije sve
antivirus pa čak iako se tako zove. Trebalo bi prvo da istražite
kredibilitet tog programa, da vidite koliko je pouzdan i bezbedan
i tek tada da ga skinete.
76. Zaštitite se!
Strategija istraživanja potreba korisnika interneta se
u nekim slučajevima radi preko „Spyware-a",
programa za praćenje načina na koji koristite vaš
kompjuter kako bi ti podaci mogli biti iskorišteni u
komercijalne svrhe. Ovi programi ne usporavaju rad
na računaru, ne brišu ili menjaju podatke koje
posedujete ali vas špijuniraju, što u svakom slučaju
nije poželjno. Antivirus obično ne može da posluži za
eliminisanje „spyware-a" (već virusa), za tu svrhu se
koriste antispyware programi kao što su adaware,
Spybot Search & Destroy.
