Bridge communication/NLP Centar Novi Sad, septembar 2016. godine, u Kompjuterskom kampu, analiza rada za sve tri smene

1. Dragana Ć orić
Primena NLP tehnika u
obrazovanju i radu sa
decom i mladima
Bridge communication/NLP Centar
Novi Sad, septembar 2016. godine

2. 1. Uvodne napomene
„ Danas, na ispitu, studentkinja, posle minut dva sedenja kaže: odustajem.
Pošto sam nekonvencionalni profesor i ispitivač , kažem: ne može.
Ona se sirota zgrane, i brzo povuč e one kartice sa pitanjima nazad k sebi. Prepala sam je,
valjda, šta li.
Kažem joj, razmislite zaista. Ž elite li da odustanete? Ispunite mi želju, ostanite da razmišljate
još dok ne ispitam još nekog.
Ostala je, na sreć u.
Prvo pitanje, onako.
Drugo, bolje.
Trece, bolje.
Proverim, barata li sa faktima iz tih oblasti, ili su je samo odredjena pitanja pogodila. I
znate šta je bilo na kraju prič e?Dobila je osam. To nije bio nikakav poklon, vec realna ocena
njenog znanja. Koju je ona zbog par momenata svoje nesigurnosti htela da odbaci i neizmerno
mi je drago što to nije uradila. Zbog nje, ne zbog mene.
Druga studentkinja je savladala sve svoje strahove, posebno strah od velike pauze
izmedju dva ispita. Borbu sa sobom je imala tokom celog polaganja. Sa strahom, sa svim onim
sto je, kako je ona zamislila, č eka nakon što završi polaganje. Pomirena sa rezultatom koji je
ona unapred odredila, bila je jednako iznenadjena kada je položila. Kao da nije bila spremna za
tu moguć nost.
A treć a, upravo mi je napisala mail. Ona je odustala od polaganja ispita, ali smo dugo
razgovarale i nakon završetka ispita. O motivaciji za nastavak studija i pored teških emotivnih
lomova koje doživljava. Imala je priliku da preda mnom isprič a svoj san i da sa njom kroz
razgovor , je dovedem do toga da još više uč vrsti ne samo svoj san, nego i put do ostvarenja sna.
U mailu mi je upravo opisala kako je, prema mojim sugestijama, razradila plan, akcione korake
koje ć e preduzimati u narednih godinu dana, da stigne do onog što ona želi. I kako je imala
veliku borbu, sa sobom, svojim uverenjem da ona ne može ništa od toga da uradi, posebno ne
sama. A te borbe su, znam, veoma teške.
Sve tri su u stvari danas položile ispite, one koje im je Ž ivot namenio. I č ini se, da sam i
ja sa njima položila, isti ispit.“
Da, ovo je nekonvencionalni uvod u rad kojim želim da prikažem primenu NLP tehnika
u obrazovanju i radu sa decom i mladima. U njemu su navedena tri primera, koja su se odigrala

3. u toku istog ispitnog dana, a u kojima sam imala prilike da primenim neke NLP tehnike , i da
poboljšam, obnovim i usmerim dalje neč iji drugi život, ne samo svoj.
2. Primena NLP Tehnika u radu sa mladima ( 18-23 g.)
Posao univerzitetskog profesora se ne svodi samo na predavanja u amfiteatru ili na
ispitivanje studenata u ispitnim rokovima. Nauč ni deo ove profesije i zahtevi u pogledu radova
koji se moraju objaviti u određ enim č asopisima, u određ enom č esto veoma kratkom preiodu
izmeđ u dva izborna perioda, č ine profesiju unekoliko zahtevnijom, težom, ali i svojevrsnom
avanturom. Tu je i treć i deo, zanemaren od strane mnogih kolega i koleginica, upravo usred
nedovoljno dobrog upravljanja vremenom za obavljanje prethodna dva zahteva profesorskog
poziva. Taj treć i segment jeste pedagoški, individualni i donekle motivacioni rad sa studentima.
Kolege ga uglavnom svode na puko odgovaranje na postavljena pitanja studenata koja su
tehnič ke prirode, ili u vezi sa materijom koja se predaje. Kod mene je drugač ije.

4. N.S (21)
Tehnika: generator novog ponašanja
-Ne znam šta da radim. Uč im, razbijem se od uč enja, i onda me spopadne trema, panika, šta li,
i sve kao zaboravim.
-To Vam se Vaše ponašanje ne sviđ a? Ž elite li da ga promenite, umanjite njegov efekat na Vaše
polaganje ispita?
-Mislim da sam skroz ploudela. Da , hoć u.
-Uradić emo nešto, ako set saglasni sa tim. Prvo mi opišite, detaljno, kako izgleda to Vaše
ponašanje . Sada ste na ispitu, ja vas ispitujem i...
-Dok još prilazim stolu, poč injem da se tresem, onako, ne puno, ali tresem se. To mi se dešava i
dok vidim pitanja, uzimam ih sa gomile, okreć em i onda se sve više i više tresem, toliko da ne
mogu da č itam. Smeta mi to moje drhtanje ali ne znam kako da ga promenim.
-Je li to možda strah da niste dobro nauč ili? (tj. da nije na nivou uverenja)
-Ne, znam da sam dobro nauč ila i da sve znam. Nervira me to drhtanje, nema potrebe, ali uvek
mi se to desi.
-Č ujete li nekoga dok sedite i gledate ta pitanje, vidite li išta? Kad bi ocenili svoje stanje na
skali od 10 do – 10, koliko bi bilo?
-Vidim pitanja ali zamagljeno, kao da su mi oč i pune suza i ono, kao da se magli pred i treperi
pred oč ima. Ništa ne č ujem, samo glas ispitivač a kao u daljini, ali slabo. Uuu, ovo je -5, recimo,
možda i jač e, ali neka bude -5.
-OK, sada pređ ite na moje mesto, sad ste Vi kao ispitivač i posmatrate osobu pred Vama. Šta
vidite, kako Vam sve to izgleda? Šta biste rekli toj osobi, kako da možda promeni ponašanje?
-Vidim devojku koja se trese, ne može da drži kartice, vrpolji se na stolici i sva je uznemirena.
Mislim da ništa ne zna ili da ima tremu. Rekla bih joj da, ono, udahne duboko više puta,
otpeva neku veselu pesmicu u sebi i smiri se. Ovako neć e ništa moć i da uradi.
- Vratite se na svoje mesto. Druga osoba Vam je sugerisala da udahnete par puta duboko,
smirite svoje pokrete, možda u sebi otpevate neku veselu pesmicu. Hoć ete to da probate? I da
opišete kako se sada oseć ate?
-Bolje je, recimo da je sada 0 ( nula).
- Sad ć u Vas zamoliti da stanete kod prozora i prvo pogledate onu osobu koja se tresla, nije
videla ništa skoro, kao da su joj oč i pune suza... i tamo, ovu drugu osobu, koja upravo udiše
duoboko vazduh, vrti glavu tamo vamo, i mirnija je. Koja od njih deluje bolje?.
-Ova druga, naravno. Može u stvari i bolje, recimo da se zagleda u neku tač ku i gleda tamo par
sekundi i tako se koncentriše.
To je ponovljeno i navela je da se sada oseć aji pomeraju na skali do +2, što je prilič an napredak.

5. Nakon toga, navela sam je da razmišlja o pesmi, koju bi mgla da otpeva u sebi, kao smirenju.
Nije mi reč eno koja je to pesma, ali je usidrila tu pesmu za svoju smirenost na ispitu ( pošto
inač e nema problem u drugoj vrsti komunikacije, č ak joj se to ne javlja ni na svim ispitima). U
naredna dva ispitna roka, ponašanje je bilo promenjeno, onako kako je zamislila.
M.T. (24)
Duga pauza u studiranju , od skoro tri godine , u kombinaciji sa prva dva neuspala izlaska na
ispit je poljuljala njeno samopouzdanje za polaganje ispita. Tehnika: kreiranje buduć e
prošlosti.
-Uradić emo, nešto sada, ako ste saglasni sa time.
-Sve samo da više jednom položim ispit.Ne mogu ja ovo više.
-Kreirać emo idealni scenario događ aja, Vašeg buduć eg polaganja ispita, koji tek treba da se
desi, ali ć emo ga kreirati tako kao da se već desio, može? Ishod mora biti pozitivno zamišljen.
Koncentrišite se i opišite mi šta vidite, gde se nalazite, šta č ujete, oseć ate...
-Pa u uč ionici sam, ne vidim baš tač no kojoj, uvek su beli stolovi u svim uč ionicama (drugač iji
raspored stolova je uvek asocijacja i na broj uč ionice kod studenata). Profesor me proziva.
Prilazim stolu, i pre nego sednem, izvlač im pitanja sa tri gomile. Sve tri gomile su bele, bele su
kartice, samo profesor govori s leva na desno, odakle je prvo, drugo i treć e pitanje.U uč ionici je
tišina, č uje se samo prevrtanje listova knjiga i sveski onih koji č ekaju na polaganje, ili kuckanje
olovki ovih što pišu koncept. Sednem, otvorim papir koji sam ponela, ne ne znam koje je papir,
znam samo da je veliki format, poređ am pitanja, pitam profesora, mora li redom, jer već vidim
jedno koje slabije znam. Profesor odgovara da ne mora. Pišem koncept. Kada je došao red na
mene, odgovaram, pomalo i zamuckujem, ali mi profesor traži indeks i upisuje nešto. Položila
sam, to je to.
-U kom momentu ste znali da ć e se ispit dobro završiti po vas?
-Kada sam poređ ala pitanja onako kako ih znam. Tako sam smanjila sebi pritisak da ć u možda
pasti na prvom pitanju, koje sam slabije znala.
-Ok, sad ć emo sve to proć i još jednom, ali mi isprič ajte sa više detalja ceo događ aj.
U drugoj verziji prič e je kao rezultat videla ocenu šest a momenat u kome je znala da ć e
ispit dobro završiti po nju je bio isti: kada je dobila dozvolu do profesora da poređ a pitanja po
redosledu kojim ona hoć e i kada je zapravo i fizič ki poređ ala te kartice na stolu. Pojač ani su
putem vizuelnih submodaliteta, vizija uč ionice (znala je da je to 16 ili 18, koje su identič ne,
samo sa različ itih strana hodnika), troje kolega koji sede pored nje za vreme polaganja ispita,
koje ne zna, ali zna da su dve ženske i jedna muška osoba, i da je sve vreme oseć ala sunce na
levoj ruci ( kroz prozor dopire).

6. Kada smo treć i put ponovile prič u, pojač ala je putem kinetič kog submodaliteta oseć aj
sreć e u stomaku, u momentu kada ređ a kartice, jer zna da ć e položiti, i kao pozitivan ishod se
pojavila sedmica. Kao metaforu je odabrala Storm, ženski lik iz franšize „X-Men“.
Kroz nekoliko dana, ušla je, tač nije, uletela na moj ispit: „Profesorice! Jao vi ostali
izvinite ali ja moram da vas zagrlim (nisam se ni snašla, to je uradila), položila sam, dobila sam
šesticu, ma bile su i njih dve sa leve strane, nema veze što mi je i sa desne strane sedela neka
devojka, ali uspeli ste!
-Vi ste uspeli, ne ja. Samo sam vam pokazala put.“
Ove dve tehnike su primenjene , od maja meseca 2016. godine, kada smo ih na
modulima prvi put radili, do momenta pisanja rada, bar deset puta svaka posebno. U već ini
sluč ajeva bilo je uspeha u primeni, tj . studenti (kao klijenti) su poštovali sve urađ eno u
tehnikama i postupali prema onim planovima kako su ih sami postavili. U barem još 20
sluč ajeva je urađ eno samo sidrenje - obič no oseć aja samopouzdanja pred ispit. Studenti su se
mahom odluč ivali za auditivno sidro (neku pesmu), a u manjem broju sluč ajeva za kinestetič ko
sidro (dodirivanje priveska, brojanice na ruci, ogrlice ili uvrtanje pramena kose).
3. Primena NLP tehnika u radu sa decom (6-18 g.)
Kompjuterski kamp za decu je jedini takav ove vrste u Republici Srbiji i u regionu.
Moto osnivač a kampa je: „Nemojte samo igrati igrice, nauč ite da ih pravite“. Za devet godina
svog postojanja, u Kompkampu je svoje prve kompjuterske, programerske i gejmerske korake
napravilo nekoliko hiljada dece iz zemlje i inostranstva, a iz redova polaznika ovog letenjeg
kampa već godinama izlaze deca-predavač i novim polaznicima. Deca, polaznici kampa, pored
određ enog režima rada i života u kampu, imaju i glavni zadatak: za vreme trajanja smene,

7. treba da naprave jednu igricu, koja ć e poslednje kamperske več eri biti u izboru za tri najbolje
igrice u kampu.
Deca koja pohađ aju kamp su različ itog starosnog uzrasta, ali i različ itog iskustvenog
nivoa rada sa kompjuterima. Buduć i da najveć i deo njih se opredeljuje već u ovim godinama da
se bavi kreiranjem video igara, u č emu ih podržava njihovo okruženje, ali i mentori i predavač i
iz poznatih gejmerskih kuć a (kao što su „Mad Head“, „Eipix“), odluč ila sam da im predstavim
Diznijevu strategiju kreativnosti, kao najpogodniju upravo za rad na kreiranju igrica. Posebno
znač ajno je bilo uvesti im i objasniti ulogu Kritič ara – koja je u gejmerskoj industriji poznata
kao uloga Testera igrice.
Uz pomoć kolege (koji je već ranije završio kurs NLP Komunikatora), predstavljena je
ova NLP tehnika u tri grupe polaznika Kompkampa, koji se ove godine održavao u hotelu
NORCEV, na Fruškoj Gori. Sa tehnikom je upoznato više od 60 dece, gde je najmlađ i polaznik
imao 6 godina a najstariji 18 godina.
U toku priprema za svaku prezentaciju Diznijeve strategije kreativnosti, smo
primenjivali dva glavna kriterijuma: uzrast dece i njihovo kompjutersko znanje, i iskustvo u
pravljenju igrica. Kao pomoć ne kriterijume smo koristili broj dolazaka dece u kamp (jer je to
znač ilo već u socijalizaciju dece i viši stepen prihvać enosti drugih autoriteta i drugač ijeg režima
dana) ili se nalaze prvi put u kampu. Takođ e, posebnu pažnju smo obrać ali i na broj devojč ica
u svakoj grupi, jer su inač e ženske osobe, č ak i u odraslom dobu, retke u gejmerskoj industriji1
.
Iskustva iz prethodnih godina su pokazala da su se devojč ice u Kompkampu ponekad oseć ale
izolovano u odnosu na veliku već inu deč aka u smeni2
.
1
Na osnovu iskustva i istraživanja sprovedenog u kompanijama sa kojima Komkamp sarađ uje godinama.
Ovde se misli na poslove koje su van administrativnih, poslovi developera, veb administartora, after effects
mastera i slič no.
2
Primera radi, u smeni od 22 dece bude najviše do 4 devojč ice, a u treć oj grupi u kojoj smo imali radionicu, od
18 dece bila je samo jedna devojč ica.

8. U svakoj smeni je radionica započ etaigrom upoznavanja, gde je svako od polaznika,
pored uobič ajenog predstavljanja (ime, prezime, škola iz koje dolazi, zašto je došao u kamp i
eventualno koliko puta) za sebe određ ivao jednu osobinu, i ako je moguć e da to bude osobina
koja poč inje poč etnim slovom njihovog imena. Na taj nač in sudeca sama određ ivala svoj
glavni resurs, a i nama su pomagali da ih kasnije lakše rasporedimo u odgovarajuć e grupe spram
osobine, odnosno resursa koji su sami iskazali.
U prvoj smeni smo decu upoznali sa Strategijom, prvo teorijski, a potom im detaljnije
pojasnili uloge Sanjara, Planera i Kritič ara putem odabranih klipova iz crtanog filma „Mala
sirena“3
i „Automobili 2“ („Cars 2“). Tom prilikom je izvršeno sidrenje ovih uloga
poistoveć ivanjem dece sa crtanim likovima koji su im poznati.
Sva deca su dalje podeljena u tri grupe pri č emu je svaka, da bi bila što neutralnija u
radu, menjala uloge. Sanjari su bili na terasi, pa su svoj san, ideju za franšizu filmova i igrica,
novog junaka predali na planiranje Planerima koji su se nalazili u Sali, da bi isti plan kasnije
bio predat treć oj grupi. Nakon upuć enih sugestija za poboljšanje planova, prvobitni planovi su
vrać ani grupiPlanera da isti popravi, i nakon toga, planovi su predoč avani tvorcima ideja - da
li je to ono što su oni želeli da ostvare. Tokom ove radionice, tri grupe su naizmenič no izmenile
tri različ ita koncepta. iliti ideje, i svi su se našli u ulozi i Sanjara, i Planera i Kritič ara.
Radionica je trajala puna dva sata.
U drugoj grupi je promenjen pristup, jer je i grupa bila brojnija. Pored već tri grupe,
određ ena je i grupaNeutralaca, č iji zadatak je bio da od svih ispisanih ideja Sanjara izaberu
jednu koja ć e biti dalje razrađ ivana, kao i da kontrolišu tok same vežbe.Sanjari su imali jednu
ideju, sa više različ itih podideja, gde bi razrade svake oduzela puno vremena. Nakon toga,
Planeri su dobili zadatak da razrade plan ostvarenja izabrane ideje. Kritič arisu dali svoje
sugestije za poboljšanje plana, koje su Planeri prihvatili. Sanjari su za to vreme bili na terasi,
odvojeni od ostalih, i saopštena im je tek finalna verzija plana za realizaciju jednog dela
njihove ideje.
Buduć i da je u ovoj grupi bilo više dece starije od 12 godina, to je sidrenje izvršeno
putem odlomaka iz filma „Hobit“:
-Sanjari su patuljci u Bilbovoj kuć i, kada pored ognjišta pevaju pesmu o svom snu da
dođ u do svojih planina, starog doma i zlata koje je tamo sakriveno;
-U sceni bekstva patuljaka iz zatvora vilenjaka, Bilbo ima ulogu Planera, dok su
patuljci Kritič ari;
3
Struktura dece u svakoj grupi je bila drugač ija.Ovde smo imali više dece starosti do 12 godina, te su zato
odabrani crtani filmovi.

9. -u sceni bestva u buradima, patuljci se pokazuju kao veštoi Planeri napada i odbrane,
ali ulogu Planera imaju i vilenjaci koji ih brane tokom bekstva, kao i Zorg, veliki Ork, vođ a
vojske koja ih napada.
Ova radionica je trajala dva i po sata.
U treć oj grupi, zbog manjeg broja dece, ali i već eg broja dece koja se prvi put nalaze u
kampu, promenjen je ponovo pristup. Teorijsko objašnjenje tehnike i sidrenje su obavljeni opet
putem video klipova iz filma „Hobit“, ali su svi ostali jedna grupa. Ovoj grupi je posebno
usidren oseć ajSanjara, jer su prema svojim resursima koje su naveli u igri upoznavanja mahom
prikazali takve sklonosti.
I ova radionica je trajala dva sata.
Detaljniji opis samih radionica, kao i foto prikazi istih su navedeni u posebnoj Power
Point prezentaciji, koja je sastavni deo ovog rada.
Feedback, iako usmeni, koji smo dobili od direktorke kampa, je pokazao da je tehnika
dobro usvojena i da je dala efekte i to na dva nivoa:.
Prvi nivo efekta je da je velika već ina polaznika tražila anonimnu superviziju svoje
igrice (testiranje putem Kritič ara) pre finalne več eri i takmič enja za najbolje igrice.Ceo dan,
nakon tog testiranja su provodili u ispravljanju bagova u igricama, poboljšanju grafič kih
performansi i odgovaranju na sugestije upuć ene im od anonimnog testera. Polaznici koji se tako
postupali su uglavnom bili medju tri najbolje ocenjene igrice u svojoj grupi, pri č emu je jedna
(tač nije, jedina) od njih i bila- devojč ica.
Drugi nivo efekta (što možemo smatrati i pozitivnom posledicom primene tehnike u
pravcu ostvarenja glavnog cilja) – direktorka kampa je donela odluku da se ideja do koje se
došlo na tre

10. oj radionici -„luk i strela“, kao i kompletan plan sa akcionim koracima za njeno
sprovođ enje i kritike koje se odnose na taj plan, usvoji kao jedna od inovacija i uvrsti u redovan
program obuke polaznika Kompkampa. Plan i akcioni koraci Planera za sprovođ enje navedene
ideje koju su iznedrili Sanjari svojom mladalač kom kreativnošć u, kao i kritike malih ali zato
izuzetno mudrih i oštroumnih Kritič ara predanih svom poslu pronalaženja nedostataka u
planu, predstavljaju za direktorku kampa potpuno realan put za ostvarenje navedene ideje tim
pre što plan sadrži i akcione korake koji obuhvataju i zakonsku regulativu kako bi se takav vid
obuke/treninga mogao sprovoditi, kao i mere obezbeđ enja polaznika.
Smatram da su nam ovi različ iti pristupi izvođ enja iste tehnike, sa polaznicima u
velikom uzrasnom rasponu dali uvid u to koliko je sama strategija uspešna, prihvatljiva i
prilagodljiva uslovima u kojima se izvodi. Stoga je smatram, lič no, najuspešnijom NLP
tehnikom koju sam do sada izvodila.
4. Na kraju
Dobro postavljeni cilj, koji je SMART, može biti uspešno realizovan, uz pomoć
odgovarajuć ih NLP tehnika, koje posebno osvešć uju akcione korake koji ć e biti preduzeti na
tom putu do realizacije, veštine, sposobnosti - resurse koji su nam potrebni, kao i nač ine na koje
možemo prikupiti te resurse iz prethodnih iskustava. Na raspolaganju nam stoje uspešne
strategije nas samih, ali i drugih ljudi, kao i prilič no jednostavni nač ini da spoznamo uspešnost
neč ijih strategija koje oni primenjuju u svom radu, da ih možemo i mi primeniti.
Sledeć i princip da svako ima sve potrebne resurse za sve što mu je potrebno (samo su oni
ponekad skriveni u nekom nesvesnom delu nas), te da sve što neko zna neko drugi putem
prenosa strategija može da nauč i, zaključ ujem da NLP tehnike upravo omoguć avaju sve
gorenavedeno.
Zato je lako započ eti novo putovanje.