luna

2. Urednik:
Aleksandar Drami}amin

3. Dragan M. Filipovi]
DOSIJE
"LUNA"
Novela inspirisana sudbinama
bezimenih aktera jednog
izgubqenog rata
METAFIZIKA
Beograd
2009

5. „Kada si gladan hleba beloga
mr`wom se nahrani.
Kada si `edan vina rujnoga
mr`wom se napoji.
Samo te mr`wa mo`e odr`ati.“
Tadeu{ Ko{}u{ko (1746–1817)
– Poslanica ratne podr{ke Srbima

7. 7
I
DOSIJE "LUNA"
Na osnovu pismenog naloga direktora Bezbe­
dnosno informativne agencije Republike Srbi­
je (st. pov. br. 04477 od 08. aprila 2007. godine)
i zakqu~aka kolegijuma na~elstva Bezbednosno
informativne agencije (st. pov. br. 04439 od 08.
aprila 2007. godine), a u skladu sa stavom vanre­
dnog zasedawa Odbora za bezbednost Narodne
skup{tine Republike Srbije (iz aprila teku}e
godine), formiran je stru~ni analiti~ki tim
zadu`en da u najkra}em mogu}em roku sa~ini
operativni dosije zaveden pod radnim nazivom
„LUNA“.
Naime, prema najnovijim, neproverenim, ope­
rativno-tehni~kimsaznawimaAgencije,postoje
osnovi sumwe da je do{lo do nekontrolisanog
reaktivirawa jednog starog obave{tajnog zahva­
ta zaostalog iz komunisti~kog perioda, ~ime je
izazvana ozbiqna pretwa kako po politi~ke in­
terese demokratskih vlasti Republike Srbije
tako i po vitalne interese na{ih strate{kih
partnera iz zapadnog sveta.

8. 8
Dragan M. Filipovi}
S tim u vezi, od strane zvani~nog koordi­
natora ameri~ke obave{tajne slu`be CIA za
Bal­kan, pri Ambasadi SAD u Beogradu, ~ija je
institucija blagovremeno informisana o na­
{im operativnim saznawima po ovom konkre­
tnom slu~aju, stigla su alarmantna upozorewa
da se, po wihovim ocenama, gotovo sigurno radi
o pripremi brutalnog teroristi~kog akta koji
bitno ugro`ava najosetqivije teku}e aktivnosti
Me|unarodne zajednice, sa mogu}im masovnim voj­
nim i civilnim `rtvama kako na ameri~koj stra­
ni tako i na strani wenih saveznika. Stoga se
insistira da se na{a Agencija, po pitawu spre­
~avawa tog ~ina i razra~unavawa sa identifi­
kovanim akterima, anga`uje svim raspolo`ivim
kapacitetima, {to }e svakako biti visoko vre­
dnovano kao validan dokaz zrelosti novog srpskog
dru{tva na planu usagla{avawa sa demokratskim
vrednostima naprednog ~ove~anstva i strate{ki
zacrtanih evroatlantskih inte­gracija u pravcu
pribli`avawa EU i NATO.
Pred analiti~ki kontraobave{tajni tim, ad
hoc sastavqen samo za ovu priliku, postavqen je
te`ak i nezahvalan zadatak da obradom osku­dne
dokumentacije Slu`be dr`avne bezbednosti koja
je zate~ena od prethodnog re`ima, poku{a da iz­
vr{i operativnu rekonstrukciju jednog proble­
mati~nog, ranije sprovedenog tajnog obave{tajnog
zahvata, polaze}i od minimalnog re­levantnog pa­
rametra, to jest konspirativne oznake agenta re­
gistrovanog pod kodnim nazi­vom „Luna“, sa ciqem

9. DOSIJE "LUNA"
9
otkrivawa kreatora i u~esnika neidentifiko­
vane obave{tajne mre`e i presecawa wihovog
neprijateqskog delovawa sa pozicija me|unaro­
dnog terorizma.

10. 10
II
PROBLEMATI^NI
KADROVSKI FOND
UVODNI KOMENTAR
ANALITI^ARA:
Geneza slu~aja zavedenog pod radnim nazivom
„Luna“ zasnovana je na jednom od karakteristi­
~nih primera kadrovskih propusta srpskog oba­
ve{tajno-bezbednosnog aparata u vreme trajawa
posledweg balkanskog gra|anskog rata. Potpuni
raspad dr`avnog sistema prethodne Jugoslavije,
ekstremno politi~ko i nacionalno pregrupisa­
vawe u svim sredinama, kao i totalno nepovere­
we stanovni{tva u institucije vlasti, posebno
su se odrazili kroz ograni~ewa po pitawu ka­
drovskog popuwavawa najosetqivijih radnih me­
sta u bezbednosnim aparatima, {to nije moglo
mimoi}i ni SDB Republike Srpske Krajine.1
1 Radi se o Slu`bi dr`avne bezbednosti biv{e Repu­
blike Srpske Krajine koja je formirana u vreme ra­
spada jugoslovenske dr`ave na teritoriji nastawenoj
srpskim stanovni{tvom u isto~nom delu Republike

11. DOSIJE "LUNA"
11
Naime, tokom 1991–1995. godine, wihovi stru~ni
kadrovi zate~eni iz prethodnog perioda ili su
bili hrvatske nacionalnosti i u me|uvremenu
prebegli na stranu svojih sunarodnika, ili mu­
slimani koji su otvoreno izra`avali mr`wu
prema doju~era{wim kolegama i sunarodnicima
pa im u Slu`bi nije bilo mesta, ili su pak bili
politi~ki kompromitovani Srbi, u ~iju se lo­
jalnost s razlogom sumwalo. Tako je kadrovsko
jezgro, silom prilika, sa~iweno od grupe na br­
zinu osposobqenih ratnih veterana, nekolicine
iskusnih penzionisanih kontraobave{tajaca,
zatim in`ewera, novinara i lokalnih intele­
ktualaca, i povrh svega srpskih nacionalista
iz redova dobrovoqaca kojima je uglavnom po­
puwavan rezervni sastav Specijalnih snaga
kra­ji{ke DB. Povedeni patriotskim zanosom,
funkcionisali su besprekorno, ~ak uz upu{ta­
we u veoma komplikovane obave{tajne zahvate.
Povremeni propusti, po pravilu proistekli iz
prekora~ewa slu`benih ovla{}ewa ili krimi­
nalizacije pojedinaca, uspe{no su presecani i
zata{kavani.
Kako je novostvorena zapadna srpska dr`a­
va sazrevala tako je stasavala i wena Slu`ba,
Hrvatske pre nego {to je Hrvatskoj od strane Me|u­
narodne zajednice priznata samostalnost. Pomenuta
republika funkcionisala je u periodu 1991–1995. go­
dine, u sastavu preostalog dela SR Jugoslavije, sa svim
atributima dr`avnosti i adekvatnim ministarstvima
i slu`bama, me|u kojima se po zna~aju posebno izdva­
jala wihova Slu`ba dr`avne bezbednosti.

12. 12
Dragan M. Filipovi}
prerastaju}i u ozbiqan kontraobave{tajno-oba­
ve{tajni sistem. Politi~ki i bezbednosni za­
htevi u permanentnim ratnim uslovima gomilali
su se iz dana u dan, posebno od 1992. godine, kada
su na teren u {irem okru`ewu po~eli da pri­
sti`u konvoji sa stranim, po pravilu (kako su
tvrdili nacionalisti) neprijateqski nastro­
jenim, vojnim trupama zaklowenim iza zastave
mirotvora~kih snaga UN, {to je iziskivalo
neminovnu kadrovsku popunu na svim nivoima.
Me|utim, dok je `estokih ratnih dobrovoqaca
za popuwavawe Specijalnog rezervnog sastava
bilo na pretek, i dok se sa popunom operativnog
i operativno-tehni~kog kadra nekako izlazilo
na kraj, potreba za prevodiocima u prislu{no-
-izvi|a~kim punktovima pokazala se kao nepre­
mostiv problem. Stanovni{tvo u toj oblasti
ina~e nije mnogo marilo za obrazovawe te vr­
ste, a ono malo pojedinaca {to je bar natucalo
po neki od zapadnih jezika, ve} se, za pristojan
honorar, udomilo u nekoj od mirotvora~kih hu­
manitarnih, vojnih i posmatra~kih misija. Slu­
`ba je tako suo~ena sa vrlo problemati~nim
potencijalnim kadrovskim fondom i iznu|enim
katastrofalnim kadrovskim re{ewima, {to se
da videti, izme|u ostalog, i na osnovu po~etnog
materijala iz dosijea „Luna“ – Slu`bena zabe­
le{ka o kadrovskim mogu}nostima za popuwa­
vawe prislu{no-prevodila~kog tima – SDB
Republike Srpske Krajine, iz aprila 1993. go­
dine (izvod):

13. DOSIJE "LUNA"
13
Kadrovski predlog redni br. 9 – pseudonim
„Luna“: Ro|ena aprila 1967. godine u Zadru, SR
Hrvatska, od oca Ratomira i majke Smiqe (dev.
Pe{ut). Po nacionalnosti Srpkiwa. Kvali­
fikovani prevodilac za nema~ki, engleski i
francuski jezik, bez stalnog zaposlewa. Poli­
ti~ki nedeklarisana. Prolazi kroz lokalne
policijske kartoteke kao maloletnica zbog
prekr{ajnog dela reme}ewa javnog reda i mira.
U operativnim evidencijama SDB ona, kao i ~la­
novi wene u`e porodice, nisu evidentirani.
Poti~e iz nestabilne porodice. Wena maj­
ka napustila je bra~nu zajednicu kada je „Luni“
bilo nepune ~etiri godine i oti{la u tada­
{wu Zapadnu Nema~ku, gde je i danas stalno
nastawena. Wen otac, ina~e poznati lokalni
nasilnik, poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i dok je
upravqao motornim vozilom u pijanom stawu
negde u periodu dok je „Luna“ poha|ala osnovnu
{kolu, pa je potpunu brigu o wenom vaspitawu
preuzeo stric Vladeta.
Od najranije mladosti „Luna“ je va`ila za
lokalnu lepoticu sklonu nemoralnom pona{a­
wu. Mada je bila odli~an |ak (osnovnu {kolu
zavr{ila je kao nosilac „Vukove diplome“2
)
wena mladost obilovala je qubavnim aferama
i incidentima. Posle jednog incidenta, u kome
je smrtno stradao „Lunin“ verenik, stric je
2 Presti`na nagrada koja je dodeqivana najboqim u~e­
nicima {irom biv{e Jugoslavije.

14. 14
Dragan M. Filipovi}
odlu~io da je po{aqe kod majke u Nema~ku, gde
je nastavila {kolovawe na Frankfurtskom
filolo{kom fakultetu.
Na na{ teren vratila se 1992. godine, pod
nerazja{wenim okolnostima, i privremeno se
stavila na raspolagawe kao ratni dobrovoqac
Zonskom {tabu Teritorijalne odbrane za Liku,
Baniju i Kordun. Imaju}i u vidu wene stru~ne
kvalifikacije smatramo da se mo`e anga`ova­
ti po zadacima Slu`be, uz ogradu da se ipak
radi o labilnoj li~nosti koja po svojim moral­
nim kvalitetima nije podobna za eventualni
prijem u stalni radni odnos u bezbednosnim in­
stitucijama.
PROPRATNI KOMENTAR
ANALITI^ARA:
^iwenica je da je rukovodstvo SDB RS Kra­
jine pomno vodilo ra~una da nesmotrenim pri­
jemom potencijalnih kandidata ne ugrozi i ne
iskompromituje Slu`bu, zbog ~ega „Lunu“ i jo{
nekoliko problemati~nih kadrovskih predloga
ne zati~emo u wihovoj dokumentaciji naredne
dve godie. Situacija je drasti~no promewena sre­
dinom 1994. godine, kada su nagomilani zahtevi
prislu{nog radio-izvi|a~kog Punkta „Potkro­
vqe“ nametnuli potrebu za sni`avawem krite­
rijuma kod popune radnih mesta prevodilaca.

15. DOSIJE "LUNA"
15
Naime, prislu{ni Punkt „Potkrovqe“ sta­
vqen je u funkciju 1991. godine, kada su Spe­
cijalne snage SDB Republike Srpske Krajine
zauzele TV repetitor na vrhu planine Pqe{e­
vica, op{tina Titova Korenica. Za Slu`bu je
bilo veliko otkri}e da je u prostorijama po­
menutog repetitora sme{tena me|unarodna lin­
kovska telefonska centrala, {to je do tada od
javnosti skrivano kao najstro`e ~uvana dr`avna
tajna, nepoznata ~ak i novouspostavqenom kra­
ji{kom rukovodstvu. U po~etku, prioritetno je
prislu{kivan telefonski saobra}aj u Hrvat­
skoj i muslimanskom delu Bosne, {to su ope­
rateri, imaju}i u vidu da se radilo iskqu~ivo o
razgovorima na srpskom jeziku, pokrivali
samostalno. ^ak i u periodu 1992. i 1993. godine,
kada je dolaskom me|unarodnih misija broj ra­
zgovora na stranim jezicima drasti~no pora­
stao, trake za koje je procewivano da mogu biti
bezbednosno interesantne upu}ivane su na obra­
du u Obave{tajne centrale u Kninu, Bawaluci
i Beogradu. Od nekoliko poku{aja upu}ivawa
profesionalnih prevodila~kih timova na ne­
posredni rad u prislu{nom Punktu brzo se odu­
stalo zbog izuzetno lo{ih higijenskih i drugih
uslova za `ivot kojima su prevodioci, pre svega
`enski deo koji je ~inio okosnicu tima, bili
izlo`eni.
Me|utim, 1994. godina, kako je i kasniji re­
dosled doga|aja potvrdio, procewivala se kao
presudna za to podru~je. Te godine, ameri~ka

16. 16
Dragan M. Filipovi}
vojna obave{tajna slu`ba DIA3
direktno se ume­
{ala na planu osposobqavawa hrvatskih oru­
`anih snaga za ofanzivu na Republiku Srpsku
Krajinu, dok je istovremeno NATO alijansa,
predvo|ena Amerikancima i Britancima, kon­
tinuirano sprovodila vojne i obave{tajno-sub­
verzivne akcije prema Republici Srpskoj4
, uz
davawe pune logisti~ke podr{ke ekstremnim
muslimanskim paravojnim formacijama. Wiho­
ve komande komunicirale su sa uba~enim i pri­
krivenim grupama podr{ke radio prijemnicima
i, za to vreme, novouvedenim satelitskim tele­
fonima koje je, sa aspekta srpskih odbrambenih
potreba, bili neophodno redovno pratiti. Pqe­
{evi~ki prislu{ni Punkt, zbog lokacije i
tehni~kih kapaciteta, zadobio je strate{ki
zna~aj, {to je doprinelo da nad kompletnom
koordinacijom wegovog rada daqu kontrolu pre­
uzmu visokoosposobqeni profesionalni obave­
{tajci tajno upu}eni iz Beograda. Sve to je
dodatno diktiralo i potrebe za kori{}ewem
svih raspolo`ivih prevodila~kih kadrovskih
potencijala, a {to se da zakqu~iti i iz: Slu­
`bene zabele{ke o radnom dogovoru izme|u
Obave{tajne uprave RDB Republike Srbije i
3 Defense Intelligence Agency (DIA) – obave{tajna slu`ba
ameri~kog Ministarstva odbrane.
4 Republika Srpska uspostavqena je u vreme raspada
Jugoslavije, 1992. godine, na delu Bosne nastawenim
srpskim `ivqem. Kao dr`avna tvorevina, u ne{to iz­
mewenom obliku, funkcioni{e i danas.

17. DOSIJE "LUNA"
17
rukovodstva SDB Republike Srpske Krajine po
pitawu preuzimawa kontrole nad prislu{no-iz­
vi|a~kim Punktom na Pqe{evici – od februa­
ra 1994. godine (izvod), kao i iz Ratnog dnevnika
jednog od nadle`nih rukovodilaca SDB Repu­
blike Srpske Krajine – vo|enim pod kodnim na­
zivom „Sova“.
Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru u vezi
unapre|ewa rada prislu{nog Punkta na plani­
ni Pqe{evica – od 04. februara 1994. godine –
strana 3./ta~ka 5:
Imaju}i u vidu utvr|ene ciqeve i zadatke
kojima }e se ubudu}e prioritetno baviti oba­
ve{tajno-prislu{ni Punkt „Potkrovqe“ na
Pqe{evici, prevodila~ki kadrovi za englesko
govorno podru~je pod hitno moraju biti utro­
stru~eni, uz anga`ovawe svih raspolo`ivih
prevodila~kih resursa sa {ireg terena. S tim
u vezi napomiwemo da je ukupan posao osmi{qen
kao Operativna akcija ograni~enog trajawa sa
ciqem dotoka informacija u realnom vremenu,
pa se, sa aspekta bezbednosti, izboru rezervnih
kadrova za popunu mo`e pristupiti znatno
fleksibilnije. Naime, prislu{ni Punkt je lo­
ciran na nepristupa~nom terenu sa strogo
zatvorenim sistemom komunikacija prema spo­
qa{wem svetu, {to zna~i da ne postoji mogu}

18. 18
Dragan M. Filipovi}
nost za eventualni nekontrolisani odliv in­
formacija. Pored toga, kqu~ne informacije za
koje je Slu`ba ovoga puta zainteresovana, po
svom karakteru imaju kratkoro~nu operativnu
upotrebnu vrednost kao obave{tajna saznawa
koja }e se prosle|ivati jedinicama na terenu
anga`ovanim na konkretnim zadacima, pa ni
kasnija eventualna „provala“ prislu{nih po­
slova ne}e imati bezbednosno ugro`avaju}u te­
`inu. Me|utim, bez obzira na izneto, prema
budu}im anga`ovanim prevodila~kim kadrovi­
ma u svojstvu rezervnog sastava SDB za potre­
be prislu{nog Punkta „Potkrovqe“, obavezno
treba primeniti slede}e preventivne kontra­
obave{tajne mere: a) obavqawe upozoravaju}ih
razgovora sa svakim kandidatom pojedina~no,
uz predo~avawe zna~aja doslednog pridr`avawa
pravila konspirativnosti; b) uzimawe pojedi­
na~nih pismenih obaveza o ~uvawu dr`avne i
vojne tajne, uz predo~avawe zakonskih konse­
kvenci koje }e neizostavno uslediti ukoliko
potpisana obaveza do kraja ne bude bila ispo­
{tovana; v) upozoravawe kandidata da povedu
ra~una o svom pona{awu jer }e permanentno
biti pokrivani kontraobave{tajnim merama
i radwama Slu`be; g) prioritetno anga`ova­
we nadle`nih centara SDB Republike Srpske
Krajine, po mestu stanovawa i zaposlewa po­
tencijalnih kandidata, na izradi detaqnih ope­
rativnih bezbednosnih provera.

19. DOSIJE "LUNA"
19
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 211. – 04. fe­
bruar 1994. godine – drugi i tre}i pasus:
Po ko zna koji put zaredom dolazim u situ­
aciju da me beogradski „obave{tajni manekeni“
prisiqavaju da na sebe preuzmem obaveze koje je
objektivno nemogu}e ispuniti, uz rizik da svi
operativni propusti, sa nepredvidivim posle­
dicama, unapred budu pripisani meni i mojim
qudima ([to bi rekli Li~ani: „Lako je tu|im
kurcem glogiwe mlatiti“).
Na radnom dogovoru po pitawu unapre|ewa
rada prislu{nog Punkta „Potkrovqe“ nije ni
uzeta u razmatrawe moja konstatacija da je na
obradi preko 300 sati presretnutih razgovora
na engleskom jeziku dnevno anga`ovano ukupno
dva prevodioca, koja bez smena rade neprekidno
ve} nekoliko meseci. Posebno me iritira to
{to se „prave ludi“ kao da nemaju pojma o ka­
tastrofalno lo{im higijenskim, sme{tajnim
i drugim uslovima `ivota i rada na repeti­
toru, toliko lo{im da wihove koleginice iz
Beograda, koje su nam pro{le godine poslate na
ispomo}, nisu izdr`ale ni nedequ dana. Sada
insistiraju na popuni prevodilaca. Sa kim? Sa
nekoliko `ena koje {to zbog bolesti i pood­
makle starosti, {to zbog problemati~ne men­
talne strukture (smatramo da „Sova“ ovde
eksplicitno misli na „Lunu“) do sada nije hteo
da zaposli niko? ]utke sam pre{ao preko blen­
tavog komentara beogradskog kolege da se u

20. 20
Dragan M. Filipovi}
ovim uslovima ne mo`emo baviti psiholo{kim
procenama qudi koje anga`ujemo. ^iwenicu da
preko polovine kvalitetnih obave{tajnih in­
formacija ne sti`emo ni da obradimo ni da
prosledimo, nisam smeo ni da spomenem. Najtra­
gi~nije je {to nas ista situacija, mo`da jo{
gora, ~eka i ubudu}e, ovoga puta uz neposrednu
koordinaciju kolega iz Beograda i obavezno pre­
bacivawe odgovornosti na lokalni operativni
sastav.

21. 21
III
NEGATIVNA PROVERA
UVODNI KOMENTAR
ANALITI^ARA:
Uvidom u raspolo`ivu dokumentaciju SDB
Republike Srpske Krajine lako se mo`e zakqu­
~iti da prevodila~ki tim prislu{nog Punkta
na Pqe{evici nije obnavqan i popuwavan go­
tovo ~etiri naredna meseca. Mada su uslovi za
odabir kadrova svedeni na minimum bezbedno­
snih zahteva, pokazalo se da jedna od kandida­
tkiwa, izvesna konobarica iz Knina, nije ni
znala engleski jezik u meri koja bi se mogla
smatrati upotrebqivom, penzionisana profe­
sorka engleskog jezika iz Korenice koja se sama
stavila na raspolagawe u me|uvremenu je umrla
od starosti, druga profesorka, tako|e penzio­
nerka, zbog zdravstvenih problema povu~ena je
iz Punkta posle dan-dva, dok se tri kandida­
tkiwe iz Bawaluke, preporu~ene od strane SDB
Republike Srpske, nisu ni pojavile na radnom

22. 22
Dragan M. Filipovi}
dogovoru. Na raspolagawu je ostala samo „Luna“
na koju se prakti~no nije ni ra~unalo, {to ne
treba da ~udi ako se uzmu u obzir saznawa do ko­
jih se u me|uvremenu do{lo kroz wenu operati­
vnu proveru, koju prezentiramo u celosti.
SDB Republike Srpske Krajine – Operati­
vna provera za lice zavedeno pod pseudonimom
„Luna“ od 30. aprila 1994. godine (sa prilozima):
„Luna“ je ro|ena 28. aprila 1967. godine u
Zadru, SR Hrvatska, od oca Ratomira i majke
Smiqe (dev. Pe{ut). Po nacionalnosti Srpki­
wa – dr`avqanka SFR Jugoslavije. Po zanimawu
prevodilac za nema~ki, engleski i francuski
jezik, bez stalnog zaposlewa. Po idejnom opre­
deqewu srpski nacionalista. Ne pripada nije­
dnoj politi~koj organizaciji.
Wen deda po ocu, Jovan, bio je Narodni heroj
iz Drugog svetskog rata, nosilac Partizanske
spomenice 1941. godine, istaknuti politi~ki
aktivista, jedno vreme ~lan Centralnog komi­
teta Komunisti~ke partije Hrvatske. Umro
je po~etkom {ezdesetih godina. Wena baba Sto­
ja, poginula je 1944. godine u zavr{nim borbama
protiv nema~kih fa{isti~kih okupatora kao
pripadnik proslavqene partizanske [este li­
~ke divizije, ostaviv{i iza sebe dva maloletna
sina. O dedi i babi sa maj~ine strane nema bli`ih

23. DOSIJE "LUNA"
23
podataka osim da su bili zemqoradnici, srpske
nacionalnosti, stradali tokom Drugog svet­
skog rata u zloglasnom usta{kom koncentra­
cionom logoru „Jasenovac“, ostaviv{i iza sebe
~etvoro dece koja su odrasla kao ratna siro~ad.
„Lunin“ otac Ratomir, ro|en je 17. decem­
bra 1936. godine u Hrvatskoj Kostajnici. Zaje­
dno sa dve godine starijim bratom Vladetom
odrastao je u Vojni}u, SR Hrvatska, u seoskom
doma}instvu svoje rodbine po majci. Kao sino­
vi Narodnog heroja, on i wegov brat su imali
privilegovani status u novostvorenoj komuni­
sti~koj Jugoslaviji, pa su na insistirawe oca,
po zavr{enoj osnovnoj {koli, upisali Sredwu
vazduhoplovnu vojnu {kolu u Zadru. Me|utim,
dok je wegovom bratu Vladeti {kolovawe uspe­
{no i{lo od ruke (posle sredwe zavr{io je Vi­
soku vojnu akademiju i postao oficir JNA,
pilot Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva)
Ratomir se nije sna{ao u toj sredini, zbog ~ega
je ve} posle prve godine napustio sredwu {kolu
i upisao se na automehani~arski zanat.
Ratomir je proveo mladost u senci slavnog
oca i uspe{nog starijeg brata, pod stalnim
pritiskom da mora izna}i na~in na koji }e se
li~no dokazati. Mo`e se slobodno re}i da je u
tome, sticajem okolnosti, i uspeo. Naime, ve}
na samom po~etku poha|awa automehani~arskog
zanata pokazivao je veliku qubav prema moto­
ciklima, {to ga je opredelilo da se potpu-
no posveti moto-trkama. Tako je {ezdesetih

24. 24
Dragan M. Filipovi}
godina postao neprikosnoveni mototrka~ki
as i internacionalni {ampion slavqen {irom
zemqe.
Sredinom {ezdesetih godina, na vrhuncu mo­
tociklisti~ke karijere, upoznao je svoju budu}
u suprugu Smiqu. Ta, u to vreme vrlo atra­
ktivna devojka, detiwstvo i ranu mladost
provela je potucaju}i se po domovima za nezbri­
nutu decu i starateqskim porodicama, dok
nije zavr{ila Sredwu ugostiteqsku {kolu i
skrasila se u Zadru, gde se zaposlila kao kono­
barica u jednom elitnom hotelu. Zbog izuzetne
lepote i prirodnog {arma, imala je vi{e pro­
blema nego koristi jer su je saletali svi odre­
da, od neposrednih {efova i kolega, do lokalnih
politi~kih mo}nika i raznoraznih ostra{}enih
tipova. Jednom prilikom, kada je bila izlo`e­
na brutalnom nasrtaju grupe pijanih ofi­cira
iz zadarskog garnizona, ina~e stalnih gostiju
hotelskog restorana u kome je radila, ume{ao
se Ratomir i sa namerom da je za{titi pretu­
kao wihovog stare{inu, kapetana prve klase.
U incidentu je intervenisala i vojna i civilna
policija a o tom nemilom doga|aju na­klapalo
se nekoliko narednih nedeqa. Ratomir bi po
svoj prilici zaglavio debelu robiju da ga nije
spasla sportska reputacija i zalagawe brata
koji je u me|uvremenu zauzeo visoko me­sto u voj­
noj hijerarhiji. Smiqa je pre{la da `ivi kod
Ratomira. Ven~ali su se posle neko­liko meseci
uz pompeznu svadbu kojoj je prisu­stvovalo vi-

25. DOSIJE "LUNA"
25
{e stotina zvanica, ukqu~uju}i najvi|enije
qude tog regiona. Ubrzo, rodila im se k}erka
„Luna“.
Porodi~na idila iznenada je prekinuta 1969.
godine, kada je Ratomir u jednoj sportskoj nesre-
}i ostao do`ivotni invalid. Naime, pripre­
maju}i se za veliku internacionalnu nagradu
motociklisti~ke staze „Grobnik“ kod Rijeke,
Ratomir je pri brzini od preko 180 kilometa­
ra na ~as izleteo iz krivine, probio za{titnu
ogradu i survao se niz liticu. Pri padu, hava­
risani motocikl je svom te`inom pao preko
wega, prouzrokuju}i te`ak prelom kuka i smr­
skavawe leve potkolenice. Jedva je izvukao `i-
vu glavu, ali je motociklisti~ka karijera za
wega zauvek bila zavr{ena. Oporavak je trajao
skoro godinu dana, ali i posle toga te{ko se
kretao uz pomo} ortopedskih {taka. Po~eo je
neumereno da pije, {to se pretvorilo u pravu
agoniju za wegovu porodicu i najbli`u okolinu.
Posle jednog incidenta, kada je u sumanutom
alkoholisanom stawu izazvao po`ar prilikom
kojeg je izgorela stambena zgrada u kojoj je `i-
veo, morali su da napuste Zadar. Preselili su
se u Vojni}, gde mu je brat stavio na raspola­
gawe svoju luksuznu vikendicu. Tu su uz bratov­
qevu pomo} i ne{to u{te|enog novca koji im
je preostao otvorili kafanu koju je uglavnom
vodila Smiqa.
Ali nesre}i nije bilo kraja. Ratomir je nasta­
vio da se napija i u izlivima nekontrolisanog

26. 26
Dragan M. Filipovi}
nasiqa gotovo svakodnevno premla}uje sve oko
sebe, s tim {to su ga ugled koji je u`ivao wegov
pokojni otac i autoritet funkcije koju je
imao wegov brat spa{avali od zakonske repre­
sije. Naj~e{}a `rtva bila je Smiqa, koju je neo­
pravdano sumwi~io za bra~no neverstvo. Posle
jedne od bezbroj porodi~nih sva|a, kada je Smi­
qu premlatio tako da joj je naprsla lobawa,
morali su da je prebace hitnom pomo}i u bolni­
cu. Po{to je bila neophodna hirur{ka inter­
vencija, Ratomirov brat je sredio da je prime u
Vojnu bolnicu u Zadru, gde je le`ala par nedeqa.
Me|utim, po izlasku iz zadarske bolnice,
Smiqa se nije vratila ku}i. Do danas je ostala
nepoznanica {ta se de{avalo u du{i te nesre-
}ne `ene, uglavnom, prema nepotvr|enim pri~a­
ma, preko jedne od koleginica iz hotela u kome
je nekada radila, dobila je ponudu za zaposlewe
kod nekog privatnog ugostiteqa, jugosloven­
skog gastarbajtera u tada{woj Zapadnoj Nema­
~koj, {to je bez razmi{qawa prihvatila. Iza
sebe nije ostavila ~ak ni opro{tajnu poruku.
Ratomira je odlazak supruge definitivno
slomio. Sebe je ubedio da mu je `ena „pobegla sa
{valerom“ {to je bio novi razlog za kontinu­
irano napijawe. ^ak je u pijanom magnovewu bu­
laznio da je otac wegovog deteta neki wihov
porodi~ni prijateq na koga „Luna“ navodno
vi{e li~i. Vo|ewe kafane preuzela je rodbina,
a i o vaspitawu „Lune“, kojoj su ispri~ali da
joj je majka“umrla“, iskqu~ivo su se brinuli ro­

27. DOSIJE "LUNA"
27
|aci. Narednih meseci Ratomirovo nasilni~ko
pona{awe prevr{ilo je sve granice lokalne
tolerancije tako da je posle `estoke tu~e, u
kojoj je sekirom nasrnuo na patrolu milicije,
te{ko povrediv{i jednog od milicionera, osu­
|en na trogodi{wu kaznu zatvora. Ka`u da se
za sve to vreme „Luni“ nije javio ~ak ni ~esti­
tkom za ro|endan ili Novu godinu, a kade se po
isteku kazne vratio u Vojni}, navodno je nije
ni pogledao. Nastavio je da se svakodnevno opi­
ja, sve dok se kobnog avgustovskog popodneva
1978. godine, nije dokopao motocikla koji je
pripadao nekom od gostiju kafane i pri punoj
brzini udario u zid nekoliko ulica daqe. Pogi­
nuo je na licu mesta. Mada se u policijskom uvi­
|aju navodi konstatacija da je nesre}u izazvao
upravqaju}i motornim vozilom u pijanom sta­
wu, nadle`ni istra`ni sudija ostavio je mogu}
nost da se eventualno radilo i o samoubistvu.
Zakonsko starateqstvo nad „Lunom“, koja je
tada zavr{ila ~etvrti razred osnovne {kole,
formalno je preuzeo wen stric Vladeta.
„Lunin“ stric Vladeta, pukovnik JNA, bio
je na visokoj funkciji na~elnika Obave{tajne
uprave vojnog vazduhoplovnog garnizona Zadar.
Slu`beno, ~ovek blistave karijere, sa perspe­
ktivom napredovawa do generalskog ~ina i naj­
vi{eg vrha Jugoslovenskih oru`anih snaga.
Privatno, okoreli ne`ewa i poznati zadarski
`enskaro{, sklon rasko{nom `ivotu i no}nim
provodima. Od kada je preuzeo starateqstvo

28. 28
Dragan M. Filipovi}
nad „Lunom“ u~inio je sve da joj koliko-toliko
ulep{a detiwstvo. Mada je boravio podaqe od
Vojni}a, nije propu{tao priliku da je poseti
uvek kada bi bio u prolazu, da joj {aqe poklone,
i rodbini kod koje je „Luna“ ve} godinama `i-
vela daje znatna sredstva za weno {kolovawe i
izdr`avawe. Svaki {kolski raspust provodila
je kod wega u Zadru obasuta brigom i pa`wom.
Sa druge strane, „Luna“ je uzvra}ala time {to
je bila besprekorno dete i najboqi |ak genera­
cije, potiskuju}i tako u drugi plan ose}aj sa­
`aqewa koji je okolina prema woj pokazivala
pri svakom kontaktu. Sigurno je da je porodi­
~na tragedija ostavila neizbrisive tragove u
wenoj psihi, ali se to ni na koji na~in nije mo­
glo zakqu~iti iz wenog pona{awa. Vremenom,
stric joj je ispri~ao istinu o majci i obe}ao da
}e je jednoga dana sigurno prona}i i povezati ih.
Ukupna situacija po pitawu „Luninog“ stri­
ca se donekle izmenila oko 1981. godine, kada se
Vladeta na{ao na politi~kom udaru hrvat­
skih komunisti~kih partijskih funkcionera,
~ija se inicijativa za potiskivawem srpskih
kadrova iz tada{we Jugoslovenske Narodne Ar­
mije prelomila preko grupe visokih vojnih sta­
re{ina, neosnovano optu`enih da nagiwu ka
srpskom nacionalizmu. Vladeta je bio komuni­
sta bez mrqe u vojnoj karijeri, {to ga je osi­
lilo da u|e u otvoreni sukob sa tada{wim
hrvatskim republi~kim rukovodstvom i time

29. DOSIJE "LUNA"
29
prakti~no do kraja pogor{a sopstvenu pozici­
ju. Poku{avaju}i da doka`e da su upravo aktuel­
ni lokalni politi~ari, motivisani hrvatskim
nacionalizmom, ti koji `ele da ~istkama de­
stabilizuju armiju, na{ao se u politi~kom pro­
cepu, {to je rezultiralo wegovim smewivawem
i penzionisawem po ubrzanom postupku. Kao od­
raz li~nog revolta, mada zagri`eni komunista
projugoslovenske opcije, zaista se u nekoliko
navrata neoprezno eksponirao srpskim nacio­
nalisti~kim istupima, {to je doprinelo da
ga doju~era{we kolege iz Vojne bezbednosti
uzmu pod obradu. Nagli gubitak pozicije koju je
u`ivao u svojoj sredini, uz etiketu nacionali­
sti~kog „dr`avnog neprijateqa“, doprine}e
da i najbli`i drugovi postepeno po~nu da ga iz­
begavaju, pa je veoma brzo odlu~io da za sva vre­
mena napusti Zadar.
Do kraja godine prodao je stan u Zadru i vra­
tio se u Vojni}. U toj ~isto srpskoj sredini,
koja je pomno pratila politi~ka previrawa u
Hrvatskoj, do~ekan je kao nacionalni junak. Ma-
da je do daqeg ostao ~lan Komunisti~ke par­
tije, ubrzo, sasvim spontano, izbija na ~elo
tada jo{ uvek ilegalno organizovanih srpskih
nacionalista za ~itav region. U me|uvremenu
potpuno preuzima bratovqevu zapu{tenu kafa­
nu, renovira je i utrostru~uje wene kapacitete,
{to }e ga narednih godina transformisati u
neprikosnovenog lokalnog ekonomskog i poli­
ti~kog mo}nika.

30. 30
Dragan M. Filipovi}
„Luni“, u to vreme petnaestogodi{woj gi­
mnazijalki, imponovala je stri~eva popularnost.
Uz to, o „nadaleko poznatom `enskaro{u“ se i
te kako afirmativno raspravqalo i me|u we­
nim profesorkama a i me|u stasalim u~enica­
ma. Naravno, i Vladeti je godila ~iwenica da
wegova {ti}enica izrasta u lepoticu koja ve}
pleni skrivene poglede mu{karaca, a pri tome
u`iva tretman najboqeg |aka svoje generacije,
na ponos i wemu i ~itavoj wihovoj rodbini ~iji
je ugled poprili~no bio ukaqan ispadima pokoj­
nog „Luninog“ oca.
Ta harmonija je naru{ena jednim nemilim do­
ga|ajem o kome se u Vojni}u i danas nerado govori.
Prema nepotvr|enim operativnim saznawima,
nekoliko dana pred „Lunin“ {esnaesti ro|en­
dan, ~ula se vriska i zapomagawe iz wene sobe
na spratu iznad kafane. Po tvr|ewu nekoliko
izvora, izme|u ostalih i dva gosta koja su u to
vreme sedela u kafani, Vladeta je, u pijanom
stawu, pretukao i silovao „Lunu“, zapretiv{i
joj da }e je ubiti ako to ikada ikome ispri~a.
^iwenica je da se „Luna“ nije ogla{avala neko­
liko dana, ~ak ni za svoj ro|endan, ~iju je pro­
slavu najavqivala par meseci unapred. Po gradu
se prepri~avalo i naga|alo sva{ta ali se niko
nije usu|ivao da Vladetu upita bilo {ta na
tu temu. Jedini relevantan trag mogao se pro­
na}i u „Luninom“ {kolskom kartonu, to jest
u zabele{ci koju su mesec dana kasnije zajedno

31. DOSIJE "LUNA"
31
sastavili wen razredni stare{ina i {kolski
psiholog, gde se eksplicitno navode detaqi
„Lunine“ tvrdwe o silovawu i fizi~kom zlo­
stavqawu, ali je i pomenuti dokument, na ne­
poznat na~in nestao iz {kolske arhive. Tim
povodom, kolaju pri~e da su wenog razrednog
stare{inu i {kolskog psihologa par puta za
redom posetili inspektori lokalne stanice
milicije, ina~e Vladetini bliski prijateqi,
da ih upozore „da se ne petqaju previ{e tamo
gde im nije mesto“. Sve u svemu, „Luna“ se posle
desetak dana pojavila u {koli, bez vidqivih
tragova fizi~kog maltretirawa, pona{aju}i
se kao da se ni{ta nije ni desilo. Operativni
izvori koje smo kontaktirali (izme|u ostalih
„Lunin“ razredni stare{ina i {kolski psi­
holog iz tog vremena) tvrde da se, za tu sredinu
nezapam}eni nemoralni ~in wenog strica, eks­
tremno negativno odrazio na razvoj „Lunine“
li~nosti, koja je od tada postala „opsednuta
osvetom prema mu{kom svetu“, {to obja{wava
pozadinu niza incidentnih doga|aja koji }e u
„Luninoj“ sredini uslediti u narednom periodu.
Sa {esnaest godina „Luna“ se transformi­
sala u atraktivnu, lascivnu zavodnicu koja }e
mnoge „zaviti u crno“. Prva `rtva bio je mla­
di lokalni pravoslavni sve{tenik. Skandal je
izbio kada je na ikonostasu crkve u centru gra­
da, u kojoj je taj nesre}nik slu`bovao, uz ostale
ikone svetaca i svetica, osvanula i zlatom

32. 32
Dragan M. Filipovi}
opto~ena „Lunina“ fotografija u bikiniju.
Te{ko je re}i ko je vi{e bio iritiran, vernici
ili mlada popadija, koja je bez re~i pokupila
wihovo dvoje male dece i napustila ga za sva
vremena. Pri tome, pop se pona{ao kao malo­
umnik kod koga su se neizmeni~no smewivali
histeri~an smeh i neartikulisano ridawe sa
padawem na kolena uz glasne molbe za oprost
Bogu i okupqenim vernicima. Wegov stariji
kolega koji je preuzeo parohiju, koga smo ina~e
kontaktirali kao jedan od operativnih izvo­
ra, ispri~ao nam je neverovatnu pri~u o tom
doga|aju. Naime, on je bio zadu`en da ispovedi
mla­dog popa, pa, mada ispovest predstavqa
nedodirqivu svetu tajnu, odlu~io je da nam sa­
op­{ti neke detaqe sa ciqem da spre~i mogu-
}nost da i drugi dobri qudi postanu `rtve
te „|avoqe spodobe“.
Mladi pop, jo{ uvek pod {okom od svega {to
mu se desilo, poverio mu je da je „Luna“ napra­
sno po~ela da pose}uje crkvu, insistiraju}i da
se sastanu nasamo da bi mogao da je ispovedi.
Mada nedovoqno iskusan, zakqu~io je da se tom
dete­tu de{ava neko zlo i da joj svakako mora
pomo}i. Videli su se nekoliko puta, kada mu je
ona ispri~ala da je bila napastvovana, ne na­
vode}i ime ~oveka koji ju je silovao, uz pitawe
da li je to normalno i da li Bog pra{ta i ta­
kve grehe. Kada je poku{ao da joj objasni da ne
mo`e s mr­`wom `iveti ~itavog `ivota i da
mora oprostiti, kao {to i dobri Bog sve

33. DOSIJE "LUNA"
33
pra{ta zemaqskim gre{nicima, odgovorila mu
je da takav Bog ne zaslu`uje molitvu i da }e
mu ona pokazati pravog Boga. Zatim je skinu­
la ga}ice, ra{irila noge i pokazala mu „onu
stvar“ uz „|avoqi“ nalog: „Gledaj svog novog
Boga i moli mu se“. Mladi pop priznaje da se
na­{ao u ~udu i sasvim nekontrolisano po~eo
da se moli pred wom i wenom „|avoqom rabo­
tom“, {to se ponovilo jo{ nekoliko narednih
dana. Tek posle takvog bogohulnog ~ina dopu­
{tala mu je da je obqubi i to, Bo`e me prosti,
na sred crkve, pa je jadnik ostatak vremena
pro­vodio u iskajavawu i samoka`wavawu. Svo­
ju nemoralnu sliku na ikonostas je postavila
„Luna“, ali je zlatni ram naknadno dodao on
pod uticajem opakog satanskog nagona kome
nije mogao da se odupre. Tog, u du{i ~istog i
vaqanog mladog brata, poslali su na le~ewe u
Beograd kod wihovog internog psihijatra u Pa­
trijar{iji, jer je mu~enik do{ao na pomisao
da napusti crkvu, ~ak i od bruke da po~ini naj­
ve}e svetogr|e, na sebe da digne ruku. Bogu hva­
la, povratio se na jedvite jade, te sada okajava
grehe kao monah u jednom od manastira na jugu
Srbije.
Druga `rtva bio je pomo}nik komandira lo­
kalne stanice milicije, sredwove~ni o`eweni
~ovek, otac troje dece, ina~e blizak prijateq
wenog strica. Naime, jednom prilikom, negde
oko pono}i, „Luna“ je si{la iz svoje sobe i

34. 34
Dragan M. Filipovi}
prikqu~ila se veselom dru{tvu koje je okupio
wen stric. Na zajedqivu opasku da je kasno i da
je boqe, ako joj se ve} ne spava, da ne{to u~i ne­
go da smeta ozbiqnim qudima, odgovorila je da
je doma}i zadatak upravo napisala i da se ba{
namu~ila. Na pitawe {ta je to tako te{ko
imala, odgovorila je da je pisala esej iz isto­
rije umetnosti o slikaru Van Gogu, nagla{a­
vaju}i da je taj slikar ostao zapam}en i po
tome {to je `eni u koju je bio zaqubqen kao
znak neizmerne ali neuzvra}ene qubavi poslao
svoje odse~eno uvo. Svi su se u glas nasmejali a
pomo}nik komandira je prokomentarisao da bi
takvu budalu bilo te{ko sresti me|u Srbima.
„Luna“ mu se koketno nasmejala i odgovorila
da joj se ~ini da je srela jednog koji }e sebi odse-
}i obadva uveta.
Nikada niko nije saznao kako je „Luna“ zalu­
dela pomo}nika komandira stanice milicije,
uglavnom, banula je jedne no}i kada se okupilo
isto to dru{tvo, sa krvavim zave`qajem u ru­
kama, sve~ano saop{tavaju}i: „Onaj va{ kreten
je sebi odsekao u{i, neka neko ode da mu pomogne
da ne iskrvari“. Na plasti~noj hirurgiji u Ba­
waluci, lekari su uspeli da mu u{i nekako na­
kaleme ali je ostao vidno unaka`en. Prvi put
kada je posle toga sreo, potegao je pi{toq sa
pretwom da }e je ubiti, na{ta mu je „Luna“
bez dvoumqewa odgovorila „da bi mu ba{ bila
veoma zahvalna na takvoj usluzi“ i udaqila se
ne pogledav{i ga. Od bruke i podsmeha kojima je

35. DOSIJE "LUNA"
35
kasnije bio izlo`en tra`io je i dobio preme­
{taj iz Vojni}a.
U me|uvremenu, „Luna“ je pravila sitne is­
pade, bar jednom mese~no, koji su se po pravilu
svodili na to da „napali“ nekog momka, a onda
mu obe}a da }e i}i sa wim u krevet ako premla­
ti svog konkurenta za susednim stolom. Oni
pametniji nisu nasedali, ali zbog poprili~nog
broja lakomislenih, fizi~ki obra~uni zbog „Lu­
ne“ postali su uobi~ajena pojava. Jednom prili­
kom, kada se obra~un „Luninih“ obo`avalaca
pretvorio u masovnu tu~u, u koju se ume{ala
milicija, privedena je i ona, o ~emu svedo~i wen
iskaz koji se i danas nalazi u arhivi SUP-a Voj­
ni}, u kome je slagala da ne zna razloge zbog
kojih je ta tu~a izbila, niti su joj akteri in­
cidenta od ranije poznati.
Ubedqivo najkrvaviji doga|aj, koji je inici­
rala „Luna“, desio se 1986. godine, pred zavr{e­
tak wenog {kolovawa u vojni}koj gimnaziji.
„Luna“ se istovremeno verila za dva momka iz
podru~nih rivalskih gradova, koji su o~igledno
u wu bili zaqubqeni „do u{iju“, obe}avaju}i
im da }e se ven~ati odmah po zavr{etku {kole.
Kada je momak iz Vojni}a napravio veliku gozbu
da bi proslavili veridbu, „Luna“ se pojavila za
dvojicom nepoznatih qudi i uz izviwewe saop­
{tila prisutnima da se predomislila i da
upravo odlazi u obli`wu varo{ Sluw, gde joj je

36. 36
Dragan M. Filipovi}
zakazana druga, za wu mnogo primamqivija ve­
ridba. Osramo}eni verenik, zajedno sa ocem,
stri~evima i grupom prijateqa, naoru`ani
lova~kim pu{kama, iz istih stopa su se upu­
tili u Sluw i tamo stigli pre we. Raspitali
su se u centru grada za mesto gde se priprema
veridbena sve~anost a onda bez upozorewa upa­
li u tu kafanu i izre{etali prisutne. Ne­
su|eni „Lunin“ verenik iz Sluwa izdahnuo je u
bolnici, dok je nekoliko qudi iz wegove okoli­
ne pro{lo sa ozbiqnim ranama. Nesu|eni vere­
nik iz Vojni}a i jedan od wegovih stri~eva
kasnije su osu|eni zbog krivi~nog dela ubistva
na vi{egodi{we kazne zatvora. „Luna“ je pro­
cesu prisustvovala kao svedok, izjavquju}i da
pojma nema {ta se sa tim qudima de{avalo i
da ~ak nije ni bila prisutna obra~unu.
Interesantno da je za sve to vreme, mada je
uveliko zadobila etiketu nemoralne devojke,
„Luna“ i daqe bila najboqi |ak u svojoj gimna­
ziji. Povrh svega, svoj grad i svoju {kolu prosla­
vila je osvajawem nekoliko uzastopnih nagrada
iz literarnih sastava na republi~kom nivou.
Da apsurd bude ve}i, tema wenih sastava ugla­
vnom se odnosila na „{irewe qubavi me|u
qudima“.
Nedugo posle incidenta sa smrtnim ishodom
koji se desio u Sluwu, „Lunin“ stric Vladeta,
shvativ{i da je nad {ti}enicom izgubio svaku
kontrolu, a pribojavaju}i se na {ta sve mo`e

37. DOSIJE "LUNA"
37
iza}i wena „bolesna narav“, donosi neopozivu
odluku da je po{aqe kod majke, {to je „Luna“ sa
odu{evqewem prihvatila. Koliko se zna, oko
locirawa mesta gde se petnaest godina ranije
nastanila Smiqa i pronala`ewa podataka gde
trenutno boravi, Vladeti je pomogao wegov
stari kolega iz Vojne bezbednosti, koji je bio
raspore|en na du`nost jugoslovenskog vojnog
ata{ea u Nema~koj. Smiqa, koja je od ranije
imala saznawa o problemima u Vojni}u, poru­
~ila je da je veoma sre}na zbog mogu}nosti da se
ponovo sretne sa svojom jedinicom, imaju}i u
vidu da se u me|uvremenu, mada je `ivela u zaje­
dnici sa jednim Nemcem, nije udavala niti ra­
|ala drugu decu. Po~etkom leta, nedugo posle
maturske ceremonije, „Luna“ je otputovala za
Frankfurt.
Podaci iz vremena „Luninog“ boravka u Ne­
ma~koj vrlo su oskudni i neprecizni. Sa majkom
se dobro slagala. Od prvog susreta do`ivela ju
je i kao roditeqa i kao novu prijateqicu. Sa
wenim neven~anim suprugom imala je lo{ije od­
nose, maksimalno do nivoa obostrane tole­
rancije. Navodno je imala afere sa nekoliko
nema~kih bogata{a, izme|u ostalih i sa jednim
starijim biznismenom koji joj je u elitnom kra­
ju Frankfurta kupio stan. Po Vojni}u se na­
veliko pri~alo da je napravila karijeru kao
porno-zvezda, a gradom je kru`ilo mno{tvo
primeraka nema~kog izdawa erotskog ~asopisa

38. 38
Dragan M. Filipovi}
„Penthaus“ sa fotografijama obna`ene iza­
zovne plavu{e za koju se tvrdilo da je ba{ to
„Luna“. Me|utim, potpuno je sigurno i pro­
vereno da je u me|uvremenu zavr{ila presti`ni
nema~ki filolo{ki fakultet i da se zaposli­
la kao profesor engleskog jezika na jednom pri­
vatnom internacionalnom kolexu, po osnovu
~ega je dugoro~no regulisala nema~ku radnu vizu
i boravak u toj zemqi.
Na na{ teren vratila se po~etkom 1992.
godine zbog re{avawa imovinsko-pravnih odno­
sa po pitawu nasledstva. Naime, wen stric
Vladeta, koji se me|u prvima ukqu~io u orga­
nizovawe oru`anog otpora hrvatskom usta­
{kom re`imu poginuo je leta 1991. godine pri
poku{aju da se sa svojom formacijom dobrovo­
qaca probije do kasarne u Gospi}u da bi pomo­
gao tamo{wim srpskim oficirima da se izvuku
iz vi{emese~ne opsade. Kao jedinom pravnom na­
sledniku i po ocu i po stricu, „Luni“ je pri­
palo pozama{no bogatstvo u nekretninama.
Nameravala je da se zadr`i kratko, koliko je
potrebno da zavr{i zakonske formalnosti, ali
joj je u op{tinskoj pravnoj slu`bi re~eno da
zbog haosa koji je nastao izbijawem gra|anskog
rata i raspada dr`avne teritorije, nijedan
posao te vrste ne mo`e da se uradi bez peri­
petija koje mogu potrajati i mesecima.
„Luna“ je jo{ za boravka u Nema~koj pratila
razvoj politi~ke situacije u zavi~aju, mada joj je,

39. DOSIJE "LUNA"
39
kako sama ka`e, tek kada je do{la u zemqu posta­
lo potpuno jasno o kakvim proble­mima se radi.
U svakom slu~aju odlu~ila je da ostane i da se sta­
vi na raspolagawe kao dobro­voqac op­{tinskom
ogranku Zonskog {taba za Liku, Ba­niju i Kor­
dun. Privremeno je raspore­|ena kao prevodilac
za engleski, nema~ki i fran­cuski je­zik u Odeqe­
wu za informisawe Vojske Republike Srpske
Kra­jine, sa zadu`ewem pra}ewa stranih medija.
U operativnim evidencijama Slu`be javne
bezbednosti evidentiran je wen otac Ratomir
zbog krivi~nog dela poku{aja ubistva, dok „Lu­
na“ prolazi kroz lokalne policijske karto­
teke kao maloletnica zbog prekr{ajnog dela
reme}ewa javnog reda i mira. U operativnim
evidencijama Slu`be dr`avne bezbednosti ona,
kao i ~lanovi wene u`e porodice, nisu evidenti­
rani. Postoje saznawa da je wen stric Vlade­
ta bio pod vi{egodi{wim tretmanom Slu`be
vojne bezbednosti ali uvid u wegov dosije nismo
mogli da ostvarimo jer je arhiviran u Zagrebu,
tj. nedostupan.
DOPUNA PROVERE – Prilog br. 1: Izve­
{taj tajnog osmatra~kog punkta „Kowanik“ – iz
marta 1993. godine:
Tajnim osmatrawem objekta „Kowanik“, kao
ustanovqenog steci{ta pripadnika stranih

40. 40
Dragan M. Filipovi}
oru`anih formacija stacioniranih na na{em
terenu u okviru mirotvora~ke misije UN, kao
i brojnih srpskih oficira i policajaca koji se
pojavquju kao redovni gosti pomenutog objekta,
na dan 22. marta 1993. godine nije uo~eno ni{ta
zna~ajno osim incidenta koji je konstatovala
tre}a osmatra~ka smena, oko 23.00 ~asa.
Do incidenta je do{lo kada je potporu~nik
Radojko M. iz Kninskog korpusa Vojske RS Kra­
jine, u pijanom stawu, slu`benim pi{toqem
marke TT–7,62, pripucao prema grupi gostiju za
susednim stolom, nanev{i te{ku telesnu po­
vredu Tomi J., rezervnom pripadniku Milicije
Krajine. U istom incidentu, lak{e je povre|en
i jedan neidentifikovani podoficir Vojske RS
Krajine, koji je slu~ajno zaka~en u rame zrnom
koje je riko{etiralo od zida. Rezervista Mi­
licije Krajine Tomo J., sa prostrelnom ranom u
predelu stomaka, hitno je preba~en u vojnu bol­
nicu u Bawaluci, dok je lak{e raweni neiden­
tifikovani podoficir zbrinut u lokalnoj
ambulanti. Potporu~nik koji je izazvao inci­
dent sam se predao de`urnoj patroli vojne po­
licije koja je u me|uvremenu pristigla.
Mada incident ne zaslu`uje pa`wu sa kon­
traobave{tajnog aspekta, izdvajamo ga zbog to­
ga {to je uo~eno da je uzrok sva|e izme|u aktera
doga|aja bila jedna `enska osoba koja je svesno i
namerno isprovocirala intrigu, {to je dovelo
do krvavog sukoba, a za koju je proverom ustano­
vqeno da se radi o izvesnoj „Luni“, za koju Slu­

41. DOSIJE "LUNA"
41
`ba dr`avne bezbednosti RS Krajine pokazuje
posebno interesovawe, te stoga izve{taj do­
stavqamo u daqu nadle`nost.
DOPUNA PROVERE – Prilog br. 2: Slu­
`bena zabele{ka o razgovoru sa potpukovnikom
Vojske Republike Srpske Krajine Stevom O. –
od aprila 1994. godine:
Dana 02. aprila 1994. godine, u okviru dopune
operativne provere za „Lunu“, obavqen je ra­
zgovor sa potpukovnikom Stevom O., rukovodi­
ocem Odeqewa za informisawe Zonskog {taba
Vojske Republike Srpske Krajine, sa ~ije je stra­
ne „Luna“ privremeno anga`ovana u svojstvu
prevodioca.
Tokom razgovora potpukovnik je izneo da se
za proteklih godinu dana povremenog anga`ova­
wa po zadacima Zonskog {taba „Luna“ pokazala
kao izuzetno vredan i koristan radnik wegovog
Odeqewa. Mada je weno anga`ovawe tretirano
kao privremeno, u statusu dobrovoqca, zbog izu­
zetno dobrog poznavawa engleskog jezika neko­
liko puta je ukqu~ivana i u slo`enije akcije
bezbednosnog karaktera, gde je iskazala maksi­
malnu radnu pouzdanost i bezrezervnu privr`e­
nost patriotskoj nacionalnoj opciji.
Potpukovnik nagla{ava da mu je poznata
okolnost da je „Luna“ predvi|ena za stupawe u

42. 42
Dragan M. Filipovi}
sastav Slu`be dr`avne bezbednosti RS Krajine,
{to je bio osnovni razlog wenog privremenog
radnog statusa u Odeqewu kojim on rukovodi,
kao i to, da je ~ak u dva navrata, iz pomenutog
razloga na kolegijumima Zonskog {taba spre­
~ena wegova li~na inicijativa da joj se, zbog
izuzetnih radnih kvaliteta, ponudi stalno
anga`ovawe i unapre|ewe.
Iako prema mi{qewu potpukovnika, ne po­
stoji ni jedna kontraobave{tajna prepreka za
„Lunino“ anga`ovawe na poverqivim poslovi­
ma, imaju}i pri tome u vidu i ~iwenicu da je u
bliskom srodstvu sa nadaleko znanim, pokojnim
pukovnikom Vladetom koji je herojski poginuo
po~etkom gra|anskog rata, ono {to bi se ipak
moglo apostrofirati kao bezbednosno proble­
mati~no je wen iritiraju}e „pogan“ odnos pre­
ma mu{karcima. Koliko je u profesionalnim
kontaktima korektna i besprekorno disci­
plinovana, toliko je zla i podla prema svakome
ko bi poku{ao da joj nametne privatni mu{ko-
-`enski odnos. Primera radi, u wegovom ode­
qewu pokretano je nekoliko disciplinskih
postupaka zbog sva|a i fizi~kih obra~una iz­
me|u „Luninih“ udvara~a, ra~unaju}i i ozbiqne
porodi~ne probleme bar dvojice wemu bliskih
visokih vojnih stare{ina koji su dospeli pred
razvod braka zbog privatnog dru`ewa sa „Lunom“.

43. DOSIJE "LUNA"
43
Napomene, ocene i predlozi operativnog ra­
dnika koji je izvr{io proveru:
Provera za „Lunu“ ra|ena je po nalogu na~el­
nika Slu`be dr`avne bezbednosti RS Krajine
u ciqu wenog izu~avawa kao potencijalnog ka­
dra za prijem na rad na strogo zatvorenim pover­
qivim poslovima. Mada sa kontraobave{tajnog
aspekta ne postoji ni jedna prepreka za wen
prijem u Slu`bu, a imaju}i u vidu i preporuku
na~elstva da se zbog deficita prevodilaca
proceni wihove podobnosti mo`e pristupiti
znatno fleksibilnije u odnosu na kriterijume
koji se praktikuju u mirnodopskim uslovima,
ostaje neosporna ~iwenica da je wen psiholo­
{ki profil, koji karakteri{e patolo{ka mr­
`wa prema mu{karcima, ~ini nepodobnom ~ak
i opasnom po okolinu. Stoga smatram da se we­
na provera podobnosti za prijem na rad u bezbe­
dnosnim institucijama mora tretirati kao
NEGATIVNA.

44. 44
IV
LUDILO U
PRISLU[NOM PUNKTU
UVODNI KOMENTAR
ANALITI^ARA:
Od maja 1994. godine „Luna“ je formalno stu­
pila u redove kraji{ke Slu`be. Iz oskudnih
raspolo`ivih dokumenata mo`e se zakqu~iti
da je od strane neposrednih rukovodilaca pri­
hva}ena oprezno, ~ak nerado, kao iznu|eno re­
{ewe. Primqena je u statusu rezerviste, bez
slu`benih ovla{}ewa, {to je objektivno oduda­
ralo od poslova koji su joj bili nameweni ima­
ju}i u vidu da je raspore|ena na mesto koje po
pravilu obavqaju iskqu~ivo ovla{}ena slu`be­
na lica. O wenim prvim radnim kontaktima sa
Slu`bom upe~atqivo svedo~e neformalni po­
daci zabele`eni u Ratnom dnevniku „Sova“ –
strana 331, 335, 339 i 340.

45. DOSIJE "LUNA"
45
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 331. – od 11.
maja 1994. godine:
Obavio sam interni radni dogovor sa pukov­
nikom „Druidom“, koji }e ispred srbijanske Slu­
`be narednih meseci rukovoditi Isturenom
obave{tajnom Komandom „Pauk“, u ~ijoj je di­
rektnoj operativnoj nadle`nosti prislu{ni
Punkt „Potkrovqe“. „Druid“ je moj stari ra­
tni drug prema kome nemam rezervi pa sam mu
otvoreno saop{tio da sam do{ao samo zato da
bismo podelili odgovornost oko nekih budu-
}ih problema koje objektivno o~ekujem. U star­
tu je pogodio da se radi o „Luni“ koju {aqemo
u izolovani punkt gde }e biti jedina `enska
osoba me|u 14 mu{karaca, {to, imaju}i u vidu
podatke iz wene provere, nikako ne sluti na
dobro. Po{to je ranije imao prilike da je vidi
kako izgleda, kao mu{karac u zrelim godinama
prokomentarisao je da bi cura wenih atributa
neuporedivo boqu karijeru napravila u porno-
-industriji nego u Slu`bi, ali {ta nam je – tu
nam je.
Pitao sam ga {ta nam je ~initi. Iskusni
rukovodilac odgovorio je da u odnosu na wu mora­
mo uspostaviti strogu hijerarhijsku nadre|e­
nost, baziranu na strahopo{tovawu i distanci
sa crtom koju nikako ne sme da pre|e. Tu instru­
kciju treba ultimativno preneti i ni`em
rukovode}em sastavu u „Potkrovqu“, bez upozna­
vawa sa podacima iz wene provere. Dogovorili

46. 46
Dragan M. Filipovi}
smo se da prvi oficijelni razgovor sa wom oba­
vi on, a da je ja kasnije upoznam sa radnim zada­
cima i uzmem od we obavezu o ~uvawu dr`avne i
vojne tajne. Predlo`io sam da u prvi kontakt
ukqu~imo i kapetana „Divqe pile“, jer ga bije
glas najve}eg qubavnika u ovom delu dr`ave, sa
uro|enim instinktom za „manipulaciju `en­
skim srcima“. Taj }e sigurno na}i na~in da iza­
|e na kraj sa „Luninim“ ~arima, mada, kada smo
je sreli pre par dana, i on se u wu zablenuo „kao
ma~e u `i`ak“. Slo`io se uz {aqivu ali ta~nu
konstataciju da je ona ipak moja slu`benica a
ne wegova.
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 335. – od 14.
maja 1994. godine:
Pozvao sam na dogovor kapetana „Divqe pi­
le“ i saop{tio mu da }e biti ukqu~en u akti­
vnosti oko uvo|ewa „Lune“ u posao, kao i to
da }e u wegovu nadle`nost spadati da je po po­
trebi „dovede u red“. Shvatio je ozbiqno. Re­
kao je da se u me|uvremenu o „Luni“ dodatno
raspitao preko nekih prijateqa i `ena koje su
se sa wom dru`ile i zakqu~io da je „zlo ne­
vi|eno“. Po{to poti~emo iz istog kraja (kao
uostalom i „Luna“) promrsio je, onako, vi{e
za sebe, da su kraji{ke `ene generalno ~udne na­
ravi i da po pravilu „najboqe rade na batine“,

47. DOSIJE "LUNA"
47
{to se izgleda na „Lunu“ posebno odnosi. Za­
molio je da „Druidu“ sugeri{em da mu da odre­
{ene ruke u postupawu, ako treba i da po
sopstvenoj proceni ponekad bude grub, tek to­
liko da se zna ko je gazda.
^uo sam se sa „Druidom“ telefonom. Nije
imao vremena da detaqnije popri~amo ali se
apriorno saglasio sa svakom procenom koju mi
donesemo, a on }e se lako prilagoditi. Ofici­
jelni sastanak sa „Lunom“ u Komandi „Pauk“
zakazali smo mu za sutradan uve~e.
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 339. – od 15.
maja 1994. godine:
Odmah po razgovoru koji je „Druid“ obavio
sa „Lunom“ kapetan „Divqe pile“ je do{ao da
mi podnese raport i saop{ti svoje utiske. Is­
pri~ao mi je da je zeznuo „Lunu“ jer joj je sugeri­
sao da se obu~e {to atraktivnije „zato {to
komandant mnogo voli mlade zgodne cice“, pa
se ova nakin|urila kao droca. ^im su kro~ili u
kancelariju Komande, „Druid“ je pobesneo i dre­
knuo na oboje: „Na{ta vam ja, bre, li~im, na
makroa ili na komandanta, mater vam jebem
seqa~ku!“ Dok je „Divqe pile“ stajao u stavu
mirno kao ukopan, „Luna“ je zbuweno oti{la
do foteqe i sela prekrstiv{i noge, {to je
„Druida“ jo{ vi{e razqutilo. Wu je samo upitno

48. 48
Dragan M. Filipovi}
pogledao a kapetana zajedqivo zapitao: „Da li
si joj ti dozvolio da sedne?“ Pripalio je ci­
garetu i iza{ao iz svoje kancelarije. ^im su
ostali sami „Divqe pile“ joj je pri{ao i uda­
rio joj {amar od koga je pala na pod, optu`uju-
}i je da }e mu svojim kurvinskim pona{awem
upropastiti karijeru. Kroz par minuta u{la
je „Druidova“ sekretarica i kapetanu slu`be­
nim glasom saop{tila da ima sat vrenema da
mladu koleginicu odveze ku}i da se upristoji,
posle ~ega }e nastaviti razgovor.
Dok je vozio prema zgradi u kojoj je imala iz­
najmqenu sobu „Luna“ je }utala a „Divqe pile“
se pravdao da je o~ekivao potpuno drugog ko­
mandanta a ne ovog „zaguqenog“ Srbijanca koga
prvi put vidi. Kada su se vratili, sastanak je
protekao tako {to su kapetan i „Luna“, ovo­ga
puta do grla zakop~ana u maskirnoj unifor­mi
bez oznaka, vi{e od ~etrdeset minuta stajali
u stavu mirno dok je „Druid“ za radnim stolom
prelistavao slu`benu po{tu. U neko doba re­
kao im je da mogu da idu, odsutno se obra}aju}i
„Luni“ da }e sutra imati radni dogovor sa we­
nim neposrednim stare{inom koji }e je uputi­
ti u konkretne poslove koji je o~ekuju.
Raduje me je takav ishod sastanka. Ako „Lu­
na“ nikada ni u kome nije prepoznala autori­
tet, te ve~eri ga je po svoj prilici dobila.

49. DOSIJE "LUNA"
49
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 340. – od 16.
maja 1994. godine:
Obavio sam prijemni razgovor sa „Lunom“.
Sastanak sa „Druidom“ o~igledno je postigao
efekat jer je u moju kancelariju umar{irala kao
„pruski podoficir“. Jedva sam je ubedio, boqe
re}i naredio joj, da sedne. U komunikaciji je bi­
la besprekorna. Dotakao sam temu problema
rada sa vi{e~lanom mu{kom ekipom, ne aludi­
raju}i na wenu pri{lost, u vezi ~ega je kratko
konstatovala da }e se sna}i. Kada sam joj nago­
vestio da }e se baviti prislu{kivawem tele­
fonskih razgovora, odgovorila je da je u par
navrata za potrebe Zonskog {taba prevodila
takve razgovore sa magnetofonskih traka, {to
joj uop{te nije bilo te{ko. Otvoreno sam joj
rekao da kuburimo sa prevodiocima i da od we
o~ekujemo mo`da i vi{e nego {to mo`e da po­
stigne. Obe}ala je da }e dati sve od sebe. Brzo
smo zavr{ili papirolo{ki deo koji se odnosio
na potpisivawe obaveza. Po{to je svoje stvari
ve} bila spakovala, odmah po razgovoru „Divqe
pile“ je xipom odvezao do vrha Pqe{evice. Sti­
gli su kasno uve~e. Na povratku, „Divqe pile“
je sa sobom doneo galon viskija – poklon Pun­
kta „Potkrovqe“ pukovniku „Druidu“ {to im
je na ispomo} poslao neprogla{enu „Mis Krajine“.

50. 50
Dragan M. Filipovi}
PROPRATNI KOMENTAR
ANALITI^ARA:
Pra}ewe daqe aktivnosti „Lune“ relativno
se lako mo`e rekonstruisati kroz raspolo`ivu
dokumentaciju obave{tajno-prislu{nog Punkta
„Potkrovqe“. Prema mese~nim izve{tajima o
radu koje je podnosio rukovodilac Punkta, uo­
~qivo je da je od sredine maja, kada je „Luna“
pristigla, pa do kraja 1994. godine, kvantitet
informacija po osnovu presretnutih i preve­
denih razgovora sa engleskog jezika sko~io za
pet puta. Za tih sedam meseci, terenskim orga­
nizacionim jedinicama prosle|eno je preko
Komande „Pauk“ ukupno 3126 obave{tajnih iz­
ve{taja obra|enih i potpisanih pseudonimom
„Luna“, {to pokriva dve tre}ine ukupne pro­
dukcije Punkta „Potkrovqe“ za navedeni pe­
riod. Kakav je bio operativni kvalitet tih
informacija nemogu}e je proceniti s obzirom
na to da je arhiva navedenog Punkta bila loci­
rana na sasvim drugom mestu pa ostaje otvoreno
pitawe da li su doti~ni materijali uni{teni
ili su jo{ uvek negde sakriveni, van doma{aja
bezbednosnih institucija sada{wih demokrat­
skih vlasti.
Pored toga u zborniku materijala Ministar­
stva unutra{wih poslova RS Krajine, iz 1994.
godine, na spisku pripadnika slu`bi bezbedno­
sti koji su nagra|eni povodom dr`avnog pra­
znika SR Jugoslavije, „29. Novembar“, nalazi se

51. DOSIJE "LUNA"
51
i „Lunino“ ime, {to neosporno potvr|uje da su
weni rezultati rada adekvatno vrednovani na
najvi{em nivou.
Ne postoje saznawa koja bi ukazivala da li
je na Punktu „Potkrovqe“ u me|uvremenu bilo
trzavica i disciplinskih problema koji su zata­
{kani ili ne, uglavnom, negativna crta „Luni­
ne“ li~nosti, ~ega se ina~e slu`beno rukovodstvo
najvi{e pribojavalo, kad-tad je morala izbiti
na povr{inu. Incident se dogodio za do~ek No­
ve 1995. godine i bio je takvog obima da je doti­
~ni obave{tajno-izvi|a~ki Punkt privremeno
izba~en iz funkcije, o ~emu, pored dve stranice
iz Ratnog dnevnika „Sova“, svedo~i jo{ neko­
liko pisanih slu`benih izvora, kao {to su: Iz­
java o incidentu na Punktu „Potkrovqe“ koju je
sa~inio operativac SDB RS Krajine zadu`en
za kontraobave{tajno pokrivawe tog objekta i
Izjava rukovodioca tehni~kog tima na Punktu
„Potkrovqe“ na okolnosti novogodi{weg in­
cidenta – iz januara 1995. godine.
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 644. – od 02.
januara 1995. godine:
Tokom prepodneva pozvao me je de`urni iz
ope­rativnog Centra da hitno do|em u pro­
storije Slu`be jer imam va`an poziv preko

52. 52
Dragan M. Filipovi}
skremblovane specijalne telefonske veze. Ni­
sam ni slutio o ~emu se radi. Kada sam ~uo glas
mog operativca zadu`enog za kontraobave­
{tajnu za{titu „Potkrovqa“ sko~io mi je
pritisak. Kratko je referisao da je na Punktu
do{lo do oru`ane pobune i potpunog haosa. Re­
kao sam mu da ne pani~i i da do daqeg nikoga vi­
{e o tome ne izve{tava.
Pozvao sam „Druida“ i saop{tio mu „rado­
sne vesti“. I on je konstatovao da ne treba
pani~iti uz napomenu da podaci na te okol­
nosti nikako ne smeju procuriti ma {ta da se
gore desilo. Dogovorili smo se da ja i kapetan
„Divqe pile“ odmah krenemo tamo sa vodom spe­
cijalaca i preuzmemo kontrolu nad objektom, a
da }e on, ~im obezbedimo uslove, sti}i heliko­
pterom.
Izjava o incidentu na obave{tajno-izvi|a­
~kom Punktu „Potkrovqe“ – od 03. januara 1995.
godine, napisana od strane operativca SDB RS
Krajine, zadu`enog za kontraobave{tajnu za­
{titu navedenog objekta:
Posle vi{emese~ne, besprekorno kontroli­
sane bezbednosne situacije na objektu „Pot­
krovqe“, zbog haosa i kolektivnog ludila koje
je zahvatilo sve prisutne tokom no}i 01. ja­
nuara ove godine, toliko smo uzdrmani da je

53. DOSIJE "LUNA"
53
pitawe da li }emo uop{te mo}i da, u ovakvom
sastavu, nastavimo sa izvr{avawem poverenih
radnih zadataka.
Sve je po~elo kao bezazlena skromna interna
novogodi{wa zabava. Oko 02.00 ~asa posle po­
no}i, deo specijalaca iz obezbe|ewa, koji nisu
bili u smeni, oti{li su na spavawe, de`urni
operateri sedeli su za ure|ajima, a u sali za
ru~avawe, gde smo dotle svi zajedno pijuckali i
gledali novogodi{wi TV program, ostali smo
samo ja, mladi operativac srbijanske Slu`be
koji nam je poslat kao ispomo}, {ef operativ­
no-tehni~kog tima „Dileja“, glavni operater
za elektronsko izvi|awe i radio-ometawe „Var­
teks“, komandir specijalnog voda za obezbe|ewe
objekta „Prikan“ i na{a koleginica prevodi­
lac „Luna“. Sasvim spontano, opu{teni pod
uticajem pi}a koje smo popili, po~eli smo da
se {alimo na temu „jedne prelepe devojke okru­
`ene mno{tvom mu{karaca“, {to je i „Luna“
prihvatila zbijaju}i {ale prete`no na svoj
ra~un. Slede}a tema je bila ko koga mo`e boqe
da zabavqa, mi wu ili ona nas? Tvrdila je da je
tu u apsolutnoj prednosti, jer ako ni{ta dru­
go, `ena mo`e da izvede striptiz i tako za­
bavi gomilu mu{karaca istovremeno. Kao po
komandi svi smo u {ali po~eli da skandiramo –
striptiz-striptiz, na{ta je „Luna“ odgovo­
rila – „nema problema ali samo ako me lepo
zamolite“. I mi smo je, naravno, svi u glas, ne­
koliko puta lepo zamolili, ni ne sawaju}i

54. 54
Dragan M. Filipovi}
{ta }e se desiti. Iza{la je iz prostorije te­
atralno izjavquju}i da „mora da se pripremi
za nastup“ i da se malo strpimo jer zaista ho-
}e da nam priredi zabavu koju nikada ne}emo za­
boraviti.
Vratila se posle par minuta u maskirnom
borbenom kombinezonu sa automatskom pu{kom
„Kala{wikov“ u ruci. Primetili smo da je bi­
la bosa pa smo nastavili da se {alimo na temu
da li je skidawe ~izama podrazumeva pod stri­
ptizom. Bez re~i je oti{la u }o{ak sale za
ru~avawe, raskr~ila prostor ispred sebe, os­
taviv{i samo jednu stolicu. Repetirala je
automatsku pu{ku uz komentar da i ona mora
da bude spremna da „lupi metak“ ako se neko od
nas ozbiqnije napali. Dugo smo se smejali toj
wenoj {ali. Zamolila je „Dileju“ da odabere mu­
ziku a onda iz bo~nog xepa izvadila vibrator.
Tu smo se ve} na{li zate~eni. Niko nije izu­
stio ni re~. Uzgred, tvrdim da niko od nas do
tada nije imao priliku da vidi kako ta „stvar­
~ica“ izgleda izbliza.
Po~ela je polako da se izvija u ritmu mu­
zike. I daqe nismo verovali da }e se skinuti,
mada nam je wen vibrator ozbiqno raspalio
ma{tu. Nekontrolisano smo ispijali pi}e na
„eks“, „Prikan“ po tri ~a{e za redom. Uz igru
i izvijawe tela seksepilno je po~ela da otko­
p~ava rajsfer{luse na kombinezonu. Izbezu­
mili smo se kada smo konstatovali da ispod
borbenog kombinezona nema ni{ta. Ne mogu da

55. DOSIJE "LUNA"
55
procenim koliko je trajala seansa skidawa kom­
binezona, uglavnom ubrzo je bila sasvim gola.
Nekoliko minuta se mazila po grudima a onda
~u~nula i po~ela da masturbira. Stari „Var­
teks“, sr~ani bolesnik od preko {ezdeset go­
dina, samo {to nije kolabirao. Mu~io se da
otvori kutiju sa nitroglicerinom. Nismo ga
konstatovali, izbegavali smo ~ak i da razme­
nimo poglede izme|u sebe. Prvi je `ivce izgubio
„Prikan“. Po{to je ve} poprili~no popio, za­
krvavio je o~ima, skinuo pantalone i krenuo
prema „Luni“. U trenu, „Luna“ je zgrabila „Ka­
la{wikov“ i ispucala mu rafal iznad glave uz
opomenu – „Mo`e{ da gleda{ ne mo`e{ da pi­
pa{.“ „Prikan“ je ostao zamrznut kao da se
{logirao. „Luna“ je nastavila seansu tamo gde
je stala. Ozbiqno se napalila, o nama i da ne
govorim. Kada je sela na stolicu i uzela vibra­
tor u vazduhu se osetilo ludilo. Svr{ila je za
desetak minuta. Nikada je ne}u zaboraviti.
Obukla je borbeni kombinezon, vratila vi­
brator u bo~ni xep i sela za na{ sto kao da se
ni{ta nije desilo. Zamolila je „Dileju“ da uti­
{a muziku, {to je ovaj izvr{io kao robot. Na­
sula je pi}e. Pitala nas je da li nam se svidelo.
Nismo bili u stawu da odgovorimo. „Varteksu“
je ozbiqno pozlilo pa ga je „Dileja“ odveo do
sobe. Tek tada sam primetio da se mladi beo­
gradski operativac trese od pla~a. ^udan neki
~ovek. „Prikan“, jo{ uvek sa svu~enim panta­
lonama, na momenat je do{ao k sebi. Zapretio

56. 56
Dragan M. Filipovi}
je „Luni“ da }e je zaklati kao ku~ku. Odgovo­
rila mu je kratko – „Probaj.“ „Kala{wikov“
joj se i daqe nalazio na dohvat ruke. „Dileja“
koji se upravo vratio, smireno je rekao „Pri­
kanu“ da ide na spavawe da ne bi do{lo do nekog
„srawa“. Poslu{ao je. Nazdravio sam „Luni“ i
zahvalio joj se na predstavi u ime svih nas. Po­
nudio sam joj da je otpratim do sobe, zbog
„Prikana“, {to je s osmehom }utke odbila, po­
kazuju}i na automat. U prostoriji smo ostali
samo „Dileja“ i ja. Do ujutru nismo progovori­
li ni re~i.
Po svitawu objekat je li~io na ludnicu.
Svi su bili obave{teni kako se no}as zavr{ila
proslava. „Prikan“ i wegovi specijalci para­
dirali su nadmeno po prostorijama pod punom
ratnom opremom sa pu{kama u rukama. Kad sam
ga pitao ~emu to, odgovorio je da „Luna“ mora
da ponovi svoju predstavu za ostatak ekipe
ili }e nas sve pobiti.
U{ao sam u restriktivni prislu{ni deo.
„Luna“ je bila na svom radnom mestu sa slu{a­
licama na u{ima. Pozvao sam wu i „Dileju“.
Rekao sam im da je specijala „odlepila“ i da
„Luna“ do daqeg mora da ostane tu gde jeste,
zamoliv{i „Dileju“ da zakqu~a metalna vrata
po mom izlasku. Dan je proticao kao na iglama.
Obi{ao sam „Varteksa“. I daqe je bio lo{e
ali nije hteo da alarmiramo sanitet. Te{i­
lo me je {to je vreme vedro pa ako se kod wega
is­komplikuje helikopter saniteta mo`e da ga

57. DOSIJE "LUNA"
57
zbrine za tridesetak minuta. Posetio sam
beo­gradskog operativca. I on je na~isto „pro­
lu­pao“ ali je bar bio miran. Specijala se ne­
{to qutito domun|avala izme|u sebe. Znao
sam da im sutra sti`e smena i nadao se da }e se
wiho­vim odlaskom situacija stabilizovati.
Upra­vo iz tog razloga nisam alarmirao Cen­
tralu.
Do no}i, grupa specijalaca je u nekoliko na­
vrata po~ela da lupa na vrata restriktivnog
dela, insistiraju}i da im se otvori. Sa druge
strane niko se nije ogla{avao. Pretili su nam
svima, dok se nisu zamorili i zakuwali gde se
ko zatekao.
Najzad je svanulo. Po dogovoru, specijalci
iz naredne smene treba da pristignu za mawe
od sat vremena. Zabrinulo me je to {to sam
primetio da se „Prikanova“ grupa ne priprema
za odlazak. Procenio sam da }e sa wima biti
jo{ problema. I bilo je. Kada je grupa za smenu
pristigla, si{ao je „Prikan“ i naredio im da
se vrate ku}i jer on i wegovi ostaju do daqeg.
Neko je na brzinu ispri~ao novoj grupi speci­
jalaca {ta se de{avalo zbog ~ega mi je pri{ao
wihov komandir, jo{ nadmeniji od „Prikana“,
da mi ka`e da zna da smo ovde „otvorili jebar­
nik“ te ho}e i oni da se malo „omrse“. Ne ko­
mentari{u}i wegovu opasku, rekao sam mu da
izvr{i smenu u skladu sa nare|ewima koja ima i
da }emo posle o svemu porazgovarati.

58. 58
Dragan M. Filipovi}
„Prikan“ me|utim nije hteo ni da ~uje za
povratak. Ubrzo je izme|u wega i komandira
nove grupe do{lo do sva|e jer je ovaj odbio da
preuzme kqu~eve od „Pincgauera“ kojim je sa
svojim qudima trebalo da se spusti do pod­
no`ja planine. Na momenat se u}utao kao da
razmi{qa {ta }e, a onda otr~ao do parkinga i
bacio dve defanzivne ru~ne bombe na terensko
vozilo Specijalne jedinice. Kada se vratio sa­
mo je procedio – „Eto sada ostajemo i mi i vi“.
Od ja~ine eksplozije o{te}ena su i dva civilna
automobila RTV Knin, zate~ena na parkingu.
Vozilo jedinice potpuno je uni{teno. U su­
sednom, civilnom delu repetitora, qudi su
primetili da se ne{to de{ava pa me je wihov
direktor pozvao telefonom da vidi {ta je.
Slagao sam ga da je slu~ajno do{lo do samoakti­
virawa granate u na{em vozilu ali da nema
`rtava i da je sve pod kontrolom.
Nemaju}i drugog izbora, alarmirao sam Cen­
tralu. Jedan od na{ih na~elnika stigao je
kasno uve~e i sa vodom specijale kojoj je koman­
dovao „Divqe pile“ preuzeo objekt bez ikakvih
problema. Uskoro je stigao i helikopter pu­
kovnika „Druida“ iz isturene obave{tajne
Komande „Pauk“, po ~ijem sam nare|ewu sasta­
vio svojeru~nu pismenu izjavu na pomenute okol­
nosti koju dostavqam u prilogu.

59. DOSIJE "LUNA"
59
Izjava na okolnosti novogodi{weg inci­
denta u Punktu „Potkrovqe“ – od 03. januara
1995. godine – sa~iwena od strana {efa opera­
tivno-tehni~kog tima „Dileje“:
Ovu izjavu dajem na sopstvenu inicijativu
sa ciqem skretawa pa`we na mno{tvo nega­
tivnih okolnosti koje prate rad na{eg obave­
{tajno-izvi|a~kog Punkta, {to je, izme|u
ostalog, rezultiralo incidentom koji se de­
sio u no}i do~eka 1995. godine. Moram da nagla­
sim da svi prate}i, ovde prisutni, bezbednosni
faktori, od kontraobave{tajaca, analiti~a­
ra, prevodilaca i specijalaca, kroz na{ Punkt
do|u i pro|u, a da mi – operativno-tehni~ko
osobqe, u Punktu „Potkrovqe“ boravimo per­
manentno. Iz tog razloga, u svojstvu ruko­
vodioca te stalne postave, sebe smatram
najkompetentnijim i najmerodavnijim za izno­
{ewe ocene stawa na Punktu, na kome, uzgred,
boravim od osnivawa, sredinom 1991. godine.
Prvi problem je sukob subordinacije koor­
dinatora, uz otvoreni rivalitet izme|u de­
ta{iranih pripadnika srbijanske Slu`be i
lokalnih kontraobave{tajaca SDB RS Kraji­
ne. Ne ulaze}i u ocenu operativnih priori­
teta, {to prevazilazi moje ingerencije, taj
rivalitet nas dovodi do situacije da smo
stalno izlo`eni pritisku da obavqamo dve
grupe poslova istovremeno a {to je zbog ogra­
ni~enih tehni~kih i kadrovskih kapaciteta

60. 60
Dragan M. Filipovi}
neizvodqivo. Zato se ve}ina na{ih izvi|a~ko-
tehni~kih zahvata realizuje polovi~no. To
{to su obe Slu`be navodno zadovoqne na{im
rezultatima je samo kompromis zasnovan na ne­
poznavawu pravog stawa stvari.
Drugi problem je pona{awe pripadnika Spe­
cijalnih snaga SDB RS Krajine, koji nas vi{e
maltretiraju nego {to nas obezbe|uju. Po­
znajem ve}inu kraji{ke specijale i tvrdim da je
ono {to nam {aqete najgore od najgoreg. Ra­
zumem da su vam kvalitetni specijalci potre­
bni za ozbiqnije akcije ali podse}am vas da je u
fazi formirawa Punkta bilo predvi|eno da
tu specijalu koristimo i kao reproduktere za
srpsko jezi~ko podru~je, {to je kao praksa za­
po~eto i davno prekinuto jer ili nam {aqete
polupismene qude nesposobne da udovoqe zahte­
vima, ili lewe, koji odbijaju svaku asistenciju
te vrste.
Tre}i, nama svima dobro znani problem su
prevodioci za engleski jezik. Gospodo rukovo­
dioci, ako taj problem niste u stawu da re­
{ite, nemojte nas ni optere}ivati zahtevima
te vrste. Pa ve}inu kqu~nih informacija en­
gleskog jezi~kog podru~ja koje su vam stizale
proteklih godina prevodili smo mi – tehni~ko
osobqe, jer sticajem okolnosti vladamo tim
jezikom. Neretko smo dolazili u situaciju da
vi{e vremena dnevno provodimo u prevo|ewu ne­
go na svojim redovnim poslovima. Od profesio­
nalnih prevodilaca koje ste nam slali jedina

61. DOSIJE "LUNA"
61
korist je bila ta {to smo povremeno mogli da
iskoristimo slobodnu nedequ ili vikend, ima­
ju}i u vidu da su se oni u punktu zadr`avali
maksimalno po nedequ dana.
Sa tim u vezi dolazimo na glavnu temu ove
izjave – jedini kvalitetan i odgovoran prevo­
dilac koga ste nam poslali od po~etka rata
bila je „Luna“. Od wenog dolaska nivo kvali­
teta poslova je sko~io za tri ~etvrtine, {to
je zna~ajno jer se radi o vremenu prelomnih bez­
bednosnih doga|aja za ovaj kraj zemqe. Izme|u
ostalih, zahvaquju}i i woj imate blagovremenu
punu informaciju o ameri~kim anga`ovawima
na rekonstrukciji hrvatske armije i wihovim
zajedni~kim pripremama za invaziju na Repu­
bliku Srpsku Krajinu. Me|utim, wen dolazak
primqen je profesionalno samo od strane ope­
rativno-tehni~kog osobqa jer smo mi od ranije
navikli da radimo sa `enama i bez problema
smo je prihvatili iskqu~ivo kao koleginicu.
Problem su napravili prate}i bezbednosni fa­
ktori koji su u woj videli pre svega atrakti­
vnu po`eqnu plavu{u.
Mada svojim pona{awem svesno nije iriti­
rala okolinu, moram da priznam da niko, ukqu­
~uju}i i mene li~no, nije ostao imun na weno
prisustvo. Ali problema nije bilo ~ak ni u na­
znaci. Na primer, starog „Varteksa“ je spopao
zakasneli klimaks do te mere da je jo{ u avgu­
stu prodao svoj automobil da bi „Luni“ kupio

62. 62
Dragan M. Filipovi}
bundu, ali je to krio od svih. Ne bismo ni sa­
znali da nam sam nije ispri~ao kako je „Luna“
qubazno odbila wegov skupi poklon, pa je bundu
poslao svojoj sestri da je preproda ako mo`e.
Za deta{iranog kontraobave{tajca iz Srbije
svi smo znali da se u „Lunu“ zaqubio toliko da
joj je pisao 24 pesme dnevno. Mo`ete se i sami
uveriti jer su hodnici objekta od poda do pla­
fona oblepqeni sa pesmama koje joj je posvetio.
Vreme je prete`no provodio zure}i u wu uz po­
tpuno zapostavqawe svojih radnih obaveza,
{to nije bitno jer od wega ni do tada nije bi­
lo neke posebne vajde. Probleme su mogli da
naprave samo kraji{ki kontraobave{tajci i
specijalci ali i to je prevazila`eno tako
{to „Luna“ prakti~no nije ni izlazila iz re­
striktivnog radnog dela pa sa wima nije ni
imala kontakt. Naime, „Luna“ je pokazala ve­
liko interesovawe za operativnu tehniku,
zbog ~ega je u periodima „praznog hoda“, kada
nije bilo mnogo posla, provodila sate i sate
sa „Varteksom“, u~e}i od wega finese radio-iz­
vi|awa, telegrafije, kratkotalasne radio ko­
munikacije, {ifrovawa i sl.
[to se ti~e doga|aja u spornoj novogodi­
{woj no}i, sve bi pro{lo bez problema da u
prostoriji nije bio prisutan retardirani
„Prikan“. Pa mi smo je zamolili da nam ulep{a
zabavu i ona je to vrhunski odradila. Mene li­
~no, wen nastup je zaista impresionirao ali

63. DOSIJE "LUNA"
63
me nije „izbacio iz koloseka“. Mladost sam
proveo kao pomorac i sve pare {to sam zaradio
dao sam na kurve i barove po svetskim lukama,
tako da mi erotske zabave te vrste nisu stra­
ne. „Lunin“ performans bio je specifi~an i
nezaboravan samo zato {to za razliku od pro­
fesionalnih barskih igra~ica tom prilikom
nije zabavqala samo nas, ve} pre svega sebe. Sta­
ri „Varteks“ koji zamalo nije izdahnuo, tako|e
je „pro{ao `ivot“ i ka`e da mu uop{te ne bi
bilo `ao da mu je ta no} bila sudwa. Mladi
beogradski operativac na svoj na~in je do`iveo
erotski susret sa obo`avanom `enom a da li je
wegova li~nost, tom prilikom, na pre~ac sa­
zrela ili se raspala pokaza}e vreme. Jedino
istinsko ludilo ispoqili su „Prikan“, a za­
tim i wegovi specijalci, ali oni su bili ludi
od ranije. To je izgleda „Luna“ spoznala davno
pre svih nas budu}i da je blagovremeno pripre­
mila „Kala{wikov“ kao garanciju da }e zabava
pro}i bez silovawa.
Kod razre{avawa ove situacije postupite
kako ho}ete ali bi}e velika nepravda ako svu
odgovornost svalite na tu devojku. [to se ti-
~e daqeg funkcionisawa obave{tajno-prislu­
{nog Punkta „Potkrovqe“ nemojte smetnuti
s uma da bez za{tite specijalaca mo`emo, ali
bez „Lune“ – ne.

64. 64
Dragan M. Filipovi}
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 647. – od 05.
januara 1995. godine:
Ve} tri dana se zezamo sa „Potkrovqem“.
Glavni problem je kako sve zata{kati. „Lunu“
smo do daqeg povukli iz Punkta, {to }e se bi­
tno odraziti na kvalitet obave{tajnih in­
formacija. Obavio sam sa wom upozoravaju}i
razgovor. Najvi{e je brine kako }e reagovati
„Druid“, jer je odbio da je primi na raport. Pi­
tao sam je {to joj je sve to trebalo. Ka`e –
„htela sam da ih razveselim i zabavim“. Kada
sam joj spomenuo da stari „Varteks“ samo {to
nije umro, kratko je odgovorila – „to je wegov
problem, mogao je da ne gleda, a mogao je i mawe
da pije, zdravqe mu je naru{io alkohol a ne ja“.
Rekao sam joj da ne znam {ta }e biti sa wenim
statusom. Do daqeg je pod suspenzijom a kona­
~nu odluku done}e „Druid“.
Uvalio sam kapetanu „Divqe pile“ da napi­
{e zabele{ku o wenoj suspenziji u kojoj }e na­
vesti da je glavni razlog disciplinski prestup
bez spomiwawa detaqa. Po{to nikada nije
voleo da se bak}e sa pisawem izve{taja uveren
sam da bele{ku ne}e zavr{iti do kraja rata.
Ina~e, „Divqe pile“ mi je najvi{e pomogao oko
zata{kavawa. Havarisani „Pincgauer“ Speci­
jalne jedinice je negde od{lepovao i u me|uvre­
menu ukrao jedan isti takav iz vojne baze
poqskog kontingenta UN na koga je prika~io
na{e tablice. Brojevi na motoru i {asiji se

65. DOSIJE "LUNA"
65
ne sla`u ali to niko ne proverava. Tako|e je
sanirao tro{kove oko o{te}ewa na automo­
bilima RTV Knin, nisam ga ni pitao kako.
Za sada je mir i ti{ina {to izgleda svi­
ma odgovara. Sa gledi{ta Slu`be sve }e se
prelo­miti na „Luninoj“ suspenziji, sa wenog
gledi­{ta imam utisak da su „Prikanu“ dani
odbrojani. Ne}u se me{ati.

66. 66
V
OBAVE[TAJNA OPERATIVNA
KOMBINACIJA
UVODNI KOMENTAR
ANALITI^ARA:
„Lunin“ status u Slu`bi dr`avne bezbedno­
sti RS Krajine ostao je nerazja{wen, u svakom
slu~aju weno ime nije brisano sa platnog spiska
do kraja postojawa te institucije. Sa tim u vezi
ostala su naga|awa da iz Slu`be nije sklowena
zato {to je u wenu za{titu stao neko od mo}ni­
ka iz bezbednosnih struktura a kao potenci­
jalni za{titnici spomiwu se „Druid“, „Sova“,
pa ~ak i kraji{ki lider Milan Marti}. U pri­
log potvrdi o za{titi koju je u`ivala navodi
se i to da nikada nije pokrenuta istraga o okol­
nostima pogibije pripadnika Specijalnih snaga
identifikovanog kao „Prikan“, ~ije je be`ivo­
tno telo prona|eno krajem januara 1995. godine
u jarku pored autoputa na prilazu Titovoj Ko­
renici.

67. DOSIJE "LUNA"
67
Wenu daqu aktivnost analiti~ki mo`emo
rekonstruisati uglavnom na osnovu uvida u do­
sije Operativne kombinacije „Klint“, po bri­
tanskoj obave{tajnoj slu`bi, koju je SDB RS
Krajine zavela u februaru 1995. godine, kao i
na osnovu drugih dostupnih slu`benih i neslu­
`benih pisanih tragova iz tog vremena. Kako je
uop{te do{lo do zavo|ewa pomenute Operativ­
ne kombinacije i kakvu je ulogu u tome imala
„Luna“ jasno se vidi iz slede}ih prilo`enih
materijala:
Izve{taj tajnog osmatra~kog Punkta „Kowa­
nik“ – SDB RS Krajine – 19. januar 1995. godine:
Tajnim osmatrawem objekta „Kowanik“, kao
ustanovqenog steci{ta pripadnika stranih
oru`anih formacija stacioniranih na na{em
terenu u okviru mirotvora~ke misije UN, do­
{li smo do slede}ih rezultata:
Tokom ve~eri, navedenog dana, oko 21.00 ~asa,
druga osmatra~ka smena konstatovala je dola­
zak dru{tva od {est britanskih oficira, me|u
kojima je bio i objekat „Klint“ – priorite­
tna obrada na{e Slu`be po BOS-u5
. Po obi~aju,
5 BOS – oficijelna skra}enica koja se u srpskoj bezbe­
dnosnoj dokumentaciji koristi za britansku obave­
{tajnu slu`bu.

68. 68
Dragan M. Filipovi}
do{li su na ve~eru. Pola sata kasnije, u „Ko­
wanik“ je u{la `enska osoba, identifikovana
kao „Luna“, ina~e pripadnik na{eg rezervnog
sastava. Bila je obu~ena u maskirnu uniformu
bez oznaka.
^lan osmatra~ke ekipe, neposredno ugra|en
u objekt pod legendom kelnera, izve{tava da je
„Luna“ poru~ila turu pi}a za Britance i od
kafanske muzike zatra`ila da samo za wih od­
sviraju poznatu pesmu od „Bitlsa“ – „Jester­
dej“. „Klint“, kome nije bilo jasno {ta se
de{ava, mada vidno prijatno iznena|en, namera­
vao je da zatra`i obja{wewe od osobqa, ali ga
je predu­hitrila „Luna“ osloviv{i ga na bespre­
kornom engleskom jeziku uz izviwewe i obja­
{wewe da `eli samo da stranim prijateqima
poka`e kako izgleda pravo srpsko gostoprim­
stvo. Uz xentlmenski naklon britanski ofi­
cir je pozvao da sedne za wihov sto, {to je
„Luna“ prihvatila. Nema podataka o ~emu se
za wihovim stolom pri~alo ali je evidentno
da ih je „Lunino“ prisustvo oraspolo`ilo.
Ostali su do kasno u no}, tako da ih je u rad
preuzela tre}a osmatra~ka smena. Oko 03.00
~asa posle pono}i iza{li su iz lokala. Pri iz­
lasku „Luna“ se po`alila „Klintu“ da je malo
zabolela glava od dima i umora pa se ovaj ponu­
dio da je odveze do ku}e. Kada su stigli do par­
kinga „Klint“ je otpustio svog li~nog voza~a
i obezbe|ewe, i odvezao se sa „Lunom“ u nepozna­
tom pravcu.

69. DOSIJE "LUNA"
69
Izve{taj tajnog osmatra~kog Punkta „Kowa­
nik“ – SDB RS Krajine – 25. januar 1995. godine:
Tajnim osmatrawem objekta „Kowanik“, kao
ustanovqenog steci{ta pripadnika stranih
oru`anih formacija stacioniranih na na{em
terenu u okviru mirotvora~ke misije UN, do­
{li smo do slede}ih rezultata:
Navedenog dana, oko 20.00 ~asova, druga osma­
tra~ka smena je uo~ila dolazak xipa britan­
skog sastava UN. Xipom je upravqao objekat
„Klint“, na{a prioritetna obrada po BOS-u.
Sa wim je iz vozila iza{la `enska osoba iden­
tifikovana kao „Luna“, pripadnik rezervnog
sastava kraji{ke Slu`be. Na sebi je imala dugu
tamnu ve~erwu haqinu i cipele sa visokim pot­
peticama. Seli su za jedan od stolova u separeu
koji upravnik kafane ostavqa u rezervi za spe­
cijalne goste. „Klint“ je poru~io ve~eru za
dvoje i najskupqi „{ampawac“.
Hitno smo alarmirali de`urnu ekipu za po­
stavqawe ad hoc prislu{nih ure|aja zbog pro­
cene da bi wihov razgovor eventualno mogao
biti interesantan sa aspekta Slu`be, tako
da im je u narednih 20 minuta potureno adapti­
rano prislu{no sredstvo.
U objektu su ostali do 23.00 ~asa posle ~ega
su se odvezli „Klintovim“ xipom u nepoznatom
pravcu.

70. 70
Dragan M. Filipovi}
Izve{taj o rezultatima primene ad hoc pri­
slu{nog sredstva prema objektu „Klint“ – SDB
RS Krajine – 26. januar 1995. godine.
Primenom ad hoc OT mere PS6
prema objektu
„Klint“, dana 25. januara 1995. godine, do{li
smo do slede}ih rezultata:
Objekat „Klint“ se toga dana sastao u re­
storanu „Kowanik“ sa pripadnicom rezervnog
sastava SDB RS Krajine koju u slu`benoj evi­
denciji vodimo pod kodnim nazivom „Luna“. Wi­
hov sastanak i razgovor bili su privatnog
karaktera a sve okolnosti ukazuju da se radi o
licima izme|u kojih najverovatnije postoji
emotivna veza.
Tokom ve~ere, „Luna“ mu je ispri~ala da po­
ti~e iz ovih krajeva, da joj je otac bio moto­
ciklisti~ki as koji je poginuo u saobra}ajnoj
nesre}i dok je ona bila dete. Zatim, da je od­
rasla sa stricem koji je bio pukovnik JNA,
obave{tajac, kod koga je `ivela do kraja sredwe
{kole. Da se posle toga preselila kod majke u
Nema~ku, gde je zavr{ila Filolo{ki fakultet
i zaposlila se kao profesor engleskog jezika u
Frankfurtu. Da se u Jugoslaviju vratila zbog
regulisawa nasledstva jer joj je stric u me|u­
6 OT mera PS – oficijelna skra}enica koja se u srpskoj
bezbednosnoj dokumentaciji koristi za pojam „opera­
tivno tehni~ka mera prislu{nog sredstva“.

71. DOSIJE "LUNA"
71
vremenu poginuo u ratu, ali da po tom pitawu
nije zavr{ila ni{ta zbog haosa u dr`avnoj ad­
ministraciji. Da je iz patriotskih razloga
odlu~ila da tu ostane do daqeg da bi pomogla
svom narodu u gra|anskom ratu kao dobrovoqac,
prvo u vojnom a kasnije u policijskom rezervnom
sastavu. I da je sve i{lo dobro dok jedan ludak
nije poku{ao da je siluje pa je napravila skandal
zbog koga je suspendovana.
„Klint“ je tako|e pri~ao o svojoj pro­
{losti. Da je ro|en pre 49 godina u porodici
sa dugom vojni~kom tradicijom, {to je i wega
opredelilo da zavr{i Britansku kraqevsku
vojnu akademiju. Da je kao mlad oficir karijeru
zapo~eo u Severnoj Irskoj, gde se iskazao, pa je
brzo napredovao. Da je kasnije zavr{io najvi{e
ameri~ke vojne {kole posle ~ega je karijeru na­
stavio u NATO-u, na Sredwem istoku, Cen­
tralnoj Americi i kojekuda, stigav{i do ~ina
pukovnika. Da je napravio veliku glupost kada
se spetqao i sklopio brak sa `enom aristo­
kratskog porekla, {to mu je mnogo pomoglo u
karijeri ali mu je upropastilo privatni `i-
vot. Da mu je `ena postala toliko odvratna
da samo gleda na~in kako da {to daqe bude od
ku}e, a da ne mo`e da se razvede zbog strogih
britanskih zakona jer bi u tom slu~aju sva imo­
vina – ku}a, automobili, veliko imawe u unu­
tra{wosti i u{te|evina, pripali woj.
Tokom razgovora razmenili su mno{tvo
ne`nosti i komplimenata uz „Klintovu“

72. 72
Dragan M. Filipovi}
konstataciju da se ne se}a kada je posledwi put
u `ivotu bio sre}an kao sada.
NAPOMENA PREVODIOCA: Sve ukazuje
da se „Klint“ ozbiqno zaqubio u svoju dvade­
setak godina mla|u sagovornicu, koja ve{to
manipuli{e wegovim ose}awima.
Izve{taj tajnog osmatra~kog Punkta „Kowa­
nik“ – SDB SR Krajine – 01. februar 1995. godine.
Tajnim osmatrawem objekta „Kowanik“, kao
ustanovqenog steci{ta pripadnika stranih
oru`anih formacija stacioniranih na na{em
terenu u okviru mirotvora~ke misije UN, do­
{li smo do slede}ih rezultata:
Navedenog dana, oko 21.00 ~asa, druga osma­
tra~ka smena je konstatovala dolazak ve}e
grupe britanskih oficira na ~elu sa objektom
„Klint“. Imaju}i u vidu da je rezervacija sto­
lova za 12 osoba bila najavqena unapred, blago­
vremeno smo se pripremili da osim osmatrawa
izvr{imo fono i TV dokumentovawe wihovog
skupa.
Kao posebno zna~ajan podatak izdvajamo to
da je u ~elu stola, pored „Klinta“, sedela „Lu­
na“, pripadnica rezervnog sastava SDB RS Kra­
jine, u sve~anoj ve~erwoj haqini, koja je prema

73. DOSIJE "LUNA"
73
na{im saznawima, u me|uvremenu stupila sa
„Klintom“ u emotivnu vezu. Svi prisutni ofi­
ciri tretirali su je sa velikim po{tovawem
i uva`avawem. U stvari, radilo se o internoj
proslavi vojne jedinice kojoj je komandovao
„Klint“ a „Luna“ je pozvana u statusu po~a­
snog gosta.
Tokom ve~eri, „Klint“, vidno ponosan na
svoju atraktivnu qubavnicu, u vi{e navrata
je poru~ivao pi}e za celu kafanu, dok su prisu­
tni oficiri, neizmeni~no ispijali zdravice u
weno ime. Za nepuna dva sata „Klint“ se to­
liko napio da je izgubio kontrolu nad svojim
pona{awem, pa je jedan od oficira, pla{e}i se
skandala, zamolio „Lunu“ da ga ubedi da se vra­
te u bazu. Ube|ivawe je trajalo narednih tri­
desetak minuta. Za to vreme „Klint“ je
eufori~no qubio po celom telu, mole}i je da
mu sedne u krilo, {to je izgledalo veoma neu­
kusno imaju}i u vidu da je bio obu~en u paradnu
uniformu.
Najzad je pristao da krenu. Kada su iza{li
na parking, uo~ena je veoma interesantna sce­
na. Dok su dva oficira pridr`avala „Klinta“
koji se teturao, „Luna“ je vrlo autoritativ­
no, povi{enim tonom, izdavala nare|ewa wego­
vom voza~u i obezbe|ewu {ta da rade, a ovi su,
disciplinovano salutiraju}i u stavu mirno,
to izvr{avali. Zatim se smestila u xip pored
„Klinta“ i konvoj se uputio prema bazi.

74. 74
Dragan M. Filipovi}
NAPOMENA: Tim za tajno pra}ewe, anga­
`ovan za ovu priliku, konstatovao je da je i
„Luna“ oti{la u britansku vojnu bazu, gde je
provela no}.
SDB RS Krajine – Slu`bena zabele{ka o ko­
mentarima pripadnika „[kotske garde“ – od 06.
februara 1995. godine:
Iz neformalnog, prijateqskog kontakta sa
dvojicom podoficira „[kotske garde“ iz sa­
stava britanskog kontingenta UN, do{li smo
do slede}ih saznawa:
Me|u pripadnicima „[kotske garde“, koji
ina~e od ranije imaju odbojan stav prema ob­
jektu „Klint“, naveliko se pri~a kako je tom
glupavom Englezu neka srpska kurva „popila
mozak“, pa ih je sve sramota {to imaju takvog
komandanta. Od pre nekoliko dana, kada je pre­
{la da `ivi kod wega, u ku}i iznajmqenoj od
strane UN za potrebe oficirskog kadra, vi{e
se ne zna ko komanduje britanskim kontingen­
tom. „Klint“ je naredio da mu se promeni
kompletan name{taj, tepete, zavese, a svojoj mla­
doj qubavnici stavio je na stalno raspolagawe
slu`beno vozilo, sa voza~em i obezbe|ewem.
NAPOMENA: Od ranije raspola`emo sazna­
wima da je „Klintova“ qubavnica, o kojoj je

75. DOSIJE "LUNA"
75
re~, u stvari pripadnica rezervnog sastava
SDB RS Krajine koju u dokumentaciji vodimo
pod kodnim imenom „Luna“. Tako|e smo upozna­
ti sa okolno{}u da je pomenuta pre{la da `i-
vi u objekt iznajmqen za potrebe britanskog
kontingenta UN. Podatke dobijene od prija­
teqskih veza iz „[kotske garde“ treba treti­
rati sa rezervom, kao maliciozne i preuveli~ane,
zbog wihove velike netrpeqivosti prema En­
glezima a posebno prema „Klintu“.
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 669. – od 10.
februara 1995. godine:
„Lunina“ veza sa „Klintom“ toliko je uz­
burkala duhove u Slu`bi da sam li~no morao da
prese~em situaciju. Jedan od iskompleksiranih
lokalnih {efova deta{mana dao je sebi za pra­
vo da bez konsultacija i preciznih nare|ewa sa
wom obavi informativni razgovor i ova ga je
naravno otka~ila, {to mu je poslu`ilo kao os­
nov da je proglasi za izdajnika i neprijateqa.
Tim povodom nekoliko puta sam se sastao sa
„Druidom“. Slo`ili smo se u stavu da se „Lu­
na“ najverovatnije upustila u „obave{tajno
nabacivawe“ na svoju ruku, jer da je za tako ne­
{to tra`ila saglasnost, od nas je sigurno ne
bi dobila. Sa tim u vezi „Druid“ je nekoliko

76. 76
Dragan M. Filipovi}
no}i detaqno izu~avao sve materijale koji su
od juna pro{le godine stigli iz „Potkrovqa“
sa „Luninim“ potpisom i konstatovao da ima
preko stotinu izve{taja prese~enih telefon­
skih razgovora na kojima se pojavquje „Klint“.
Ra~unaju}i da je „Klintovih“ privatnih raz­
govora koji nisu imali operativnu te`inu, pa
nisu ni obra|ivani, bilo bar duplo vi{e, „Dru­
id“ je zakqu~io da je „Luna“ toliko dobro izu­
~ila Engleza da sa wim mo`e da manipuli{e
kako ho}e.
Dogovorili smo se da izna|em na~in da se sa
wom sastanemo pod maksimalno konspirativ­
nim uslovima, po mogu}stvu izvan opservativ­
nog nadzora na{e Slu`be.
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 672. – od 14.
februara 1995. godine:
Obavili smo sastanak sa „Lunom“ pod ma­
ksimalno bezbednim uslovima. Bilo je mnogo
lak{e za realizaciju nego {to sam o~ekivao.
Vrebao sam je jedno pre podne i zatekao kada je
sama u{la u prodavnicu me{ovite robe. Pri­
{ao sam joj s le|a i diskretno joj {apnuo da je
~ekamo narednog dana, u 14.00 ~asova, kod spome­
nika wenom ocu u Vojni}u. Samo je klimnula
glavom. Za svaki slu~aj, anga`ovao sam komple­
tan lokalni prate}i aparat Slu`be da se ba-

77. DOSIJE "LUNA"
77
k}e nekim poslom u Republici Srpskoj da nas ne
bi dekonspirisali.
Stigla je u zakazano vreme sa buketom cve}a.
Dovezao je slu`benim xipom UN jedan mladi
britanski kaplar koji joj je stavqen na ra­
spolagawe kao li~ni voza~. Ostao je u vozilu
ispred ulaza u grobqe. Rekao sam joj da otpusti
voza~a pod izgovorom da }e dan provesti kod
rodbine i da }e mu javiti telefonom kada da se
vrati po wu. Pre{li smo u moj automobil i
odvezli se tridesetak kilometara daqe u jedan
planinski dom gde nas je ~ekao „Druid“. Poka­
zala je vidnu tremu kada sam joj saop{tio da }e
on voditi sastanak.
Mali restoran u kome nas je „Druid“ do~ekao
bio je potpuno prazan sa navu~enim zave­sama. Se­
deo je udobno zavaqen u foteqi, u tamnom ode­
lu sa kravatom, {to je sastanku davalo visoku
dozu ozbiqnosti. Za nas je po­ru~io ru~ak a za
sebe duplu kafu. Pohvalio je „Lunu“ za samoini­
cijativu i skrenuo joj pa`wu da ulazimo u veo­
ma rizi~an posao sa nepredvi­divim ishodom.
Pitao je {ta misli o tome i dokle je spremna
da ide.
Odgovorila je da je kontakt sa nama o~eki­
vala ranije. Poprili~no se upla{ila kada je
onaj glupan iz DB-a Velika Kladu{a pozvao na
razgovor ali je u momentu shvatila da to nema
veze sa nama. Kazala je da je ona odluku o daqem
anga`ovawu za potrebe Slu`be donela i da od nas
o~ekuje da joj naredimo {ta }e i kako }e daqe.

78. 78
Dragan M. Filipovi}
„Druid“ joj je odgovorio da je trenutno gla­
vi ciq da maksimalno u~vrsti svoju poziciju
kod Britanaca, po mogu}nosti da se zaposli u
komandi kod „Klinta“. Podaci za koje smo pri­
oritetno zainteresovani u principu su isti
kao informacije kojima se bavila u prislu{nom
Punktu „Potkrovqe“, s tim, {to }e joj mogu-
}nosti sada biti neuporedivo ve}e.
Najva`nije je sa~uvati konspirativnost
kontakta {to zna~i da se nadaqe sa nama ne
mo`e li~no vi|ati. Do detaqa smo utvrdili
glavne, pomo}ne i alternativne na~ine komu­
nikacije i to:
1) dvosmerna „mrtva javka“7
iza spomenika
wenom ocu u Vojni}u – {ifra „Granit“.
2) dvosmerna „mrtva javka“ u {upqini me­
talnog nosa~a vitrine sa ~asopisima u
samoposluzi blizu „Klintove“ ku}e – {i-
fra „Gvo`|e“.
3) dvosmerna „mrtva javka“ iza ogledala u
`enskom toaletu u kafani „Kowanik“ –
{ifra „Staklo“.
4) dvosmerna veza za ostavqawe i primawe
poruka preko telefona `enskog frizer­
7 Mrtva javka – u bezbednosnoj terminologiji ozna~ava
unapred utvr|eno konspirativno mesto za primopre­
daju obave{tajnih izve{taja i drugih materijala.

79. DOSIJE "LUNA"
79
skog salona u Sanskom Mostu – {ifra
„Spomenka“.
5) jednosmerna veza za slawe poruka prema
nama preko telefona privatne parfime­
rije u Beogradu sa stalno ukqu~enom te­
lefonskom sekretaricom – {ifra „Miris“.
6) jednosmerna veza za slawe poruka prema
woj preko emisije „@eqe slu{alaca“ lo­
kalne radio-stanice, prijemno vreme 09.00
– rezervno vreme 23.00 ~asa – {ifra „Ta­
mbura“.
Kod posebno delikatnih saop{tewa, kada
su u pitawu imena, prepoznatqivi pojmovi i
sli~no, koristiti skremblovani tekst po ko­
du koji se nalazi u postavi futrole nao~ara za
sunce ({to smo joj predali tom prilikom) a po
metodu {ifrovawa koji je nau~ila u „Potkro­
vqu“ od „Varteksa“.
Sve joj je bilo savr{eno jasno. Imao sam
utisak da je mnogo ponosna {to je tretiramo
kao ozbiqnog agenta. „Druid“ je zabrinuto uz­
dahnuo, pogledao nas i oti{ao bez pozdrava,
nalo`iv{i nam samo da lokal napustimo pola
sata posle wega. U tih tridesetak minuta
dok smo sedeli sami, izvukla je {ifarski doku­
ment iz futrole za nao~are i pomno ga izu~a­
vala. Pitala me je ne{to na tu temu ali sam

80. 80
Dragan M. Filipovi}
samo slegnuo ramenima uz konstataciju da ona
to verovatno boqe zna nego ja. Svidelo joj se
{to se nisam pravio pametan. Izgleda da je
oko we bilo previ{e qudi koji su se mnogo pra­
vili pametni. Odvezao sam je do ku}e wene te­
tke u Vojni}u. Iza{la je iz kola bez pozdrava.
Po~ela je da se pona{a kao „Druid“.
Ratni dnevnik „Sova“ – strana 677. – od 15.
februara 1995. godine:
Sastao sam se sa „Druidom“ da vidim kako
papirolo{ki da pokrijemo posao sa „Lunom“.
Taj nivo poslova nikada nisam radio. Rekao mi
je da ovoga puta ja moram da preuzmem rizik za
obojicu jer srpska Slu`ba sa tim ne sme imati
nikakve veze, mada }e ceo posao voditi on. Dru­
gi problem je {to na svaki na~in moramo za­
obi}i Armiju. Sa jedne strane, po pravilima
Slu`be du`ni smo da ih informi{emo kada ula­
zimo u zahvate prema stranim visokim vojnim
zvani~nicima, a sa druge, moramo da ih izbegne­
mo jer kakvi su nesposobni, provali}e nas za me­
sec dana.
Smislio je da formalni predlog za zavo|ewe
Operativne kombinacije „Klint“ antidati­
ramo i potpi{emo operativnim brojem jednog
na{eg slu`benika koji je pre dva dana poginuo u
akciji kod Biha}a, a zatim da ja li~no to od­

81. DOSIJE "LUNA"
81
nesem na ruke Glavnom na~elniku na potpis, po
mogu}nosti bez mnogo detaqisawa. Po pravi­
lu, primerak i kopija se analiti~ki zavode i
ostaju kod mene. U predlogu, „Klinta“ kara­
kteri{emo kao britanskog obave{tajca pri
misiji UN, bez spomiwawa da je u pitawu vojno
lice. Tako }emo formalno pokriti i sebe kod
primene budu}ih mera i radwi jer se saglasnost
za to spu{ta na moj nivo, izbe}i }emo upli­
tawe na{e vojne Slu`be jer }e svi izve{taji
i}i samo pod pseudonimom bez precizne naznake
o sredini u koju je operativni prodor izvr{en,
a pokri}emo i „Lunu“ da je jednoga dana neka
budala ne bi streqala kao izdajnika. U slu~aju
da stvari po|u ekstremno „nizbrdo“, uni{ta­
vamo oba primerka predloga, svu odgovornost
prebacujemo na pokojnog kolegu pod ~ijim je bro­
jem kombinacija zavedena i pravimo se da ne zna­
mo o ~emu se radi.
Predlog smo koncipirali i otkucali zaje­
dno. Situacija nam je i{la na ruku jer kada sam
najavio Glavnom na~elniku da }u do}i u Knin da
mi ne{to potpi{e, rekao je da je zauzet i da sve
{to treba ja potpi{em umesto wega. Zvao sam
specijalom analitiku da mi prokwi`i „je­dan
predlog“ i izdiktirao im parametre: Opera­
tivna kombinacija „Klint“. Datum zavo|ewa
predloga 11. februar 1995. godine. Ciq kombina­
cije – obave{tajni prodor u strukture bezbe­
dnosno interesantnih britanskih zvani~nika
pri misiji UN. Mre`a anga`ovana na kombinaciji

82. 82
Dragan M. Filipovi}
– saradnik/rezervista „Luna“. Podnosilac pre­
dloga – operativni radnik 91–314. Dobio sam
delovodni broj i pocepao predlog. Pokriveni
smo, mo`emo na posao. Sutra }u sastaviti pro­
branu ekipu.
SDB RS Krajine – OK „Klint“ – Agenturni
izve{taj – izvor: „Luna“ – 24. februar 1995.
godine:
„Klint“ pokazuje veliko nezadovoqstvo zbog
nastupa Amerikanaca u ovom delu Balkana. To
je otvoreno konstatovao u razgovoru sa neko­
licinom britanskih visokih oficira koje smo
pre par dana pozvali na ve~eru. Glavni razlog je
nekontrolisana podr{ka koju daju ekstremnim
muslimanima u Bosni. Prisutni oficiri su se
generalno sa tim saglasili, osim jednog {to se
nije deklarisao.
Wegov kolega, stacioniran u Republici Sr­
pskoj, prokomentarisao je da od slede}eg meseca
nailazi pakleni period, jer kre}e serija vazdu­
{nih NATO napada na tu Republiku, pa se pi­
ta kako da objasni svojim qudima da }e morati
da odigraju ulogu „glinenih golubova“ ako se
lokalne srpske snage odlu~e na odmazdu. Mada je
planirano da bombardovawe bude selektivno,
usmereno prema strate{kim ciqevima kao {to
su repetitori, mostovi, saobra}ajni ~vorovi

83. DOSIJE "LUNA"
83
i raketni i artiqerijski polo`aji Vojske Re­
publike Srpske, on li~no izra`ava skepsu da }e
biti ba{ tako.
Po{to mu je „Klint“ ponudio pomo} uko­
liko bude bilo potrebe da se wegovi qudi pri­
vremeno dislociraju prema ovamo, dogovorili
su se da se vide ponovo. Sastanak su odr`ali
ju~e, u Bawaluci. Tom prilikom „Klintu“ je
data kopija strogo poverqivog materijala sa
preciznim lokacijama koje }e u Republici Sr­
pskoj biti bombardovane.
Pomenutu kopiju umno`ila sam na faks-ma­
{ini. Mada primerci koje sam napravila ni­
su idealno bistri verujem da }e poslu`iti.
Pla­sti~nu fasciklu sa dokumentima osta­
vila sam na javci „Granit“ jer na „Gvo`|u“,
gde ste za­tekli ovaj izve{taj, nije bilo do­
voqno mesta.
SDB RS Krajine – OK „Klint“ – Agenturni
izve{taj – izvor: „Luna“ – 01. mart 1995. godine:
Ceo ju~era{wi dan „Klint“ je bio vidno iz­
nerviran zbog sastanka koji je tog prepodneva
imao u komandi sa dvojicom terenskih opera­
tivaca ameri~ke obave{tajne slu`be CIA.
Mnogo ga je povredila wihova arogancija i ne­
po{tovawe koje su iskazali prema britanskoj
armiji jer su se prema wemu poneli kao prema

84. 84
Dragan M. Filipovi}
pot~iwenom iako je po rangu za dva ~ina vi{i
od wih.
Razlog wihovog dolaska bio je zahtev da im
se jedna od „Klintovih“ jedinica stavi na ra­
spolagawe za pru`awe logisti~ke pomo}i oko
prebacivawa oru`ja i municije snagama Petog
korpusa muslimanske armije koje brane Biha}.
Tovar }e biti zakamufliran kao humanitarna
pomo} a preko teritorije koju kontroli{u
srpske snage pre}i }e uz oru`anu pratwu „Kli­
ntovih“ qudi. Konvoj od dva kamiona i dva
oklopna borbena vozila kre}e sutra oko 18.00
~asova iz pravca Dvora na Uni preko Velike
Kladu{e.
Napomena: Primila sam i razumela zahtev
koji mi je upu}en preko „Tambure“. Svakako }u se
anga`ovati na tome, ali mi treba malo vre­
mena.
SDB RS Krajine – OK „Klint“ – Izve{taj o
rezultatima primene mere tajne kontrole tele­
fonskih razgovora – 04. mart 1995. godine:
Primenom OT mere TKTR 8
prema objektu
„Klint“ do{li smo do slede}ih saznawa:
8 OT mera TKTR – oficijelna skra}enica koja se u sr­
pskoj bezbednosnoj dokumentaciji koristi za pojam
„operativno tehni~ka mera tajne kontrole telefon­
skih razgovora“.

85. DOSIJE "LUNA"
85
Dana 03. marta teku}e godine, „Klinta“ je
pozvala supruga iz Engleske. Bila je mnogo qu­
ta i vi{e je urlala u telefonsku slu{alicu
nego {to je govorila. Rekla mu je da je preko
supruge jednog wegovog kolege stacioniranog u
Bosni saznala da „Klint“ `ivi u istom stanu
sa nekom `enom mnogo mla|om od we, {to je
poni`ava i vre|a. Tako|e mu je rekla da ne po­
ku{ava da je sla`e kako to nije istina jer joj
se u dva navrata na wegov telefon u stanu ja­
vila nepoznata `enska osoba. „Klint“ nije od­
govorio ni{ta ve} je samo spustio slu{alicu.
Napomena: Smatramo da na ove okolnosti
moramo upozoriti „Lunu“ sa instrukcijom da
se ubudu}e ili ne javqa na telefon ili da se
predstavqa kao „Klintova“ sekretarica. Uz­
gred, ovo mo`e biti dobar povod da je „Klint“
zaista zaposli kao sekretaricu jer bi supruzi
mogao da legendira da mu se u istoj ku}i nalazi
i stan i slu`beni prostor.
SDB RS Krajine – OK „Klint“ – Agenturni
izve{taj – izvor: „Luna“ – 10. mart 1995. godine:
„Klint“ je gro svoje slu`bene dokumenta­
cije prebacio iz kabineta u radnu sobu u stanu
u kome boravimo. Probe radi, rekla sam mu da
mi je dosadno i da bih mu rado pomogla oko