3. 1. UVOD
U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat
neke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat
preduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih
jedinica kao opšteg svodnog merila.
Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Zbog
primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje
se razlikuju prema formi i sadržini. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi
su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja.
Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao
zaključak knjigovodstvenih računa. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima -razlikuju se
dva računa:
1) račun izravnanja (bilans stanja) i
2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha).
Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja, razlikuju se:
1) poslovni (izveštajni) i
2) poreski bilans.
U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko
stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Izveštajni bilansi sastavljaju se, ne samo kao godišnji bilansi,
već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi.
Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija
koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog
preduzeća, odnosno preduzetnika.
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan
sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.
Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u
kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.p
4. LITERATURA STANJA
2. BILANS
1. D. Stojanović, Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja,
Finansijsko računovodstvo II, Beograd, 1998
Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan
2. Cvetković N, , 2004, Analiza poslovanja preduzeća, Megatrend univerzitet,
sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih
Beograd
izvora na određeni dan, izražen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava preduzeća sa dva
3. Dr Bogdan Mrdović, Menadžment računovodstva, Čačak 2006,
aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori
4. Zakon o računovodstvu i reviziji
sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu. 1
5. www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls
Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a
6. www.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf
na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih sredstava. Glavne
7. http://sr.wikipedia.org/sr-el/AKTHBa
kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja,
osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe, kratkoročna potraživanja i kratkoročni
finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i
neraspoređeni višak prihoda - dobitak), dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i
kratkoročne).
Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i
izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa
stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani
iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi,
odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:
aktiva = pasiva,
što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa.
Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko finansijski
rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između
aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje
se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive
prema pasivi.
U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog računa, pri čemu se levo
prikazuje aktiva a desno pasiva, ili u vidu jednostranog računa, pri čemu se prvo prikazuje aktiva
a ispod nje pasiva kao što je prikazano na primeru Bilansa stanja trgovinskog preduzeća
„Tehnooprema". Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za
1
http://sr.wikipedia.org/sr-el/AKTHBa
OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD
MOŽETE PREUZETI NA SAJTU 4
