опис обичаја при добијању и коришћењу хлеба у влашком крају

1. ХЛЕБ У ТРАДИЦИЈИ МОГА КРАЈА

2. О ХЛЕБУ Проналазак хлеба заузима веома значајно место у историји исхране човечанста. Сматра се да је хлеб са квасцем био познат старим Египћанима, који су ту вештину пренели Грцима у VIII веку пре нове ере. У наредним епохама хлеб са квасцем је представљао привилегију само највишим слојевима. Од праисториских времена приликом верских свечаности вишим силама је као жртва приношен хкеб.Хришћанство није успело да избрише укорењене ритуале и обичаје, већ их је прихватило и прилагодило свом учењу, дајући своју интерпретацију. У прошлости је обредни хлеб био персонификован и поштован као само божанство.Он је представљао супституцију за жито, које се приноси као жртва вишим силама, односно божанству жита.Обредни хлебови користе се искључиво у ритуалне сврхе, преко ритуала усимболичкој форми преносе основне информације о друштвеном животу и друштвеним односима, одсликавају их у неким аспектима изражајније и једноставније него што се то може уочити у обичном, свакодневном животу.

3. У сеоским срединам у околини Бора живи влашко и српско становништво.И једни и други су до данашњег дана задржали бројне архаичне обичаје везане за култ обредног хлеба,традицију, веровања и обичаје.Свако на другачији начин. Покушаћемо да вам пренесемо део обичаја везаних за Божићно-Васкршњи циклус, из села Доња Бела Река у коме живи српско становништво и из села Лука у коме живи влашко становништво.

4. БОЖИЋНО-ВАСКРШЊИ ЦИКЛУСВлашко-Српских обичаја Света Варвара-Барбура, односно Вариндан празнује се 4.децембра по старом Јулијанском а 17. децембра по новом Георгијанском календару. У сеоским срединама у околини Бора влашко становништво је до данашњег дана одржало бројне архаичне обичаје везане за култ плодности. Уочи Свете Варваре месе се три погаче од пшеничног брашна, без квасца-турте, једна већа и две мање. Пре изласка сунца домаћица стаје на праг држећи у једној руци посуду са хладном водом, а у другој већу погачу, изговарајући: “Добро јутро Варваро, ја теби нудим врелу погачу и хладну воду а ти мене даруј пилићима, јајима, стоком, пшеницом,луком,кромпиром, здрављем мојих укућана.” Вода,симбол женског божанства плодности карактеристичан за земљорадничке религије, просипа се испред куће, а погачу домаћица уноси и припрема софру.На софри се унутар обруча од вуне поставе три турте, а на њима се ређа кукуруз,пасуљ, семе од тикве...Оне се намењују трима Варварама.На основу архаичних елемената обредне праксе може се претпоставити да је хришћанска светица Варвара наследник неког паганског женског божанства плодности земље.

5. На Свету Варвару очекује се долазак положајника – клоце кога домаћица посипа житом а он седи на поду, круни кукуруз и зове пилиће, кокошке, јагњад...У појединим селима њему мажу стопала медом да би пилићи били меки и слатки као мед. Овим магијским радњама положајник је индетификован са квочком, а његова улога је да кући у коју улази донесе срећу и напредак на почетку године. За разлику од влашког становништва, Срби у Доњој Белој Реци на Вариндан не месе хлеб већ кувају жито које им је асоцијација за хлеб .У жито додају од сваког семена које сеју.Мистична снага Варице преноси се на укућане, јер сви обавезно морају да пробају,оно што преостане не баца се већ се даје живини. барбуре

6. БАДЊИ ДАН На Бадњи дан у Доњој Белој Реци домаћица рано изјутра донесе воду,коју користи за обредне хлебове.Домаћин у рукавицу стави жито, кукуруз и од сваког семена које сеје, па однесе на извор. Кукуруз се у црепуљи угреје на жару и то се даје кокошкама. Домаћин закоље прасе, крв помеша са трицама и тиме се храни стока. Затим одлази у шуму по бадњак- церово дрво, које сече са источне стране трудећи се да дрво не падне на земљу. Увече у рукавицама узима бадњак, улази у кућу говорећи Добро вече и срећно Бадње вече Срећан вам бадњак. Домаћица му одговараБог ти помогао и хвала, посипајући га житом. Бадњак се стави на ватру,, а у кућу се уноси слама и вечера се поставља на земљу.Поред посних јела ту се налазе и обредни хлебови кућа, лутка, виноград, срп, месец, сунце, буре, свиња. У сеоским срединама настањеним влашким становништвом на Бадњи дан иду обредне поворке-кољиндреци. То је група маскираних младића кои носе штапове од леске нашаране спиралним орнаментима. Они обилазе куће, џарају ватру у огњишту и лупају штаповима терајући на тај начин зле демоне. Укућани их дарују обредним хлепчићима, орасима, месом, новцем... У науци постоји мишљење да обредне поворке представљају душе предака. Изнуђивање поклона и њихова моћ да као уздарје дарују плоднос, карактериши их као демоне кои симболично долазе да узму жртву.

7. Обредни хлеб лутка домаћица припрема од пшеничног брашна са квасцем доњи део је правугаоног облика у виду сукње, а горњи је са рукама и главом на којој су издвојене очи направљене од зрна пасуља.Дужина 20цм ширина 10нм. И код Влашког становништва на Бадњи дан праве се исти обредни хлебови. Сунце Буре Лутка Виноград Кућа Срп

8. БОЖИЋ Дан Христовог рођења – Божић, српско и влашко становништво у околини Бора слави га три дана.Први дан се издваја богадством обичајне праксе. За Божић се влашко становништво у појединим селима причешћивало на кућном прагу.За ту прилику меси се погача “са оградом” унутар које је борондеу-ритуално јело од свињског меса, које се искључиво спрема за Божић.Поред погаче за причешће меси се и чесница за божићни ручак од пшеничног брашна са квасцем украшена крстом од теста. Код Српског становништва у Доњој Белој Реци обичај је да домаћин у свитање наложи ватру на којој ће пећи прасе. Домаћица донесе воду и помеша са вином и пупољцима дрена, што представља причешће, уз веровање да ће укућани бити здрави као дрен и румени као вино. Долазак положајника се очекује са великим нестрпљењем и радошћу, домаћица га посипа житом и намешта му јастук да седне, повезује га вуном, како би квочке седеле на јајима. При одласку положакника дарују. Волови Мушки колач Божићни колач

9. Чесница се спрема од пројиног брашна,а у њу стављају разна знамења:новчић, семе од тикве- због свиња,лоза- због вина,тулуска- због крава,слама- због коња,зрно кукурза – због кокошака,парченце прага- за кућу и босиљак – за срећу. Поред чеснице спремају се и обредни хлепчићи својеврсне симболике:лутка,мушки колач,гргутка и волови(кои се чувају до православне Нове године). По сведочењима античких писаца, хришћански Божић је установљен да би истиснуо паганску светковину рађања новог Сунца. Скуп обичаја и ритуалних радњи несумњиво указује на његово паганско порекло.

10. СВ.Василије- Нова година У очи Св. Василија у Доњој Белој Реци је обичај да се у близини реке или извора крије босиљак. За Св.Василја српско становништво спрема чорбу од костију и једе са обредним хлеб “волови”који се чува од Божића. Децу родитељи воде куму, кои их подиже, држећи у другој руци погачу, говорећи “Оволики да порастеш ове године и да будеш здрав и срећан” У обичајној пракси влашког становништва Св.Василије је празник који се везује за бабици-муошу,жену која је у прошлости била задужена да пресече врпцу детету по рођењу. На дан Св.Василија она обилази дете и изводи ритуал испод кућне греде – гринђеј, држећи у десној руци дете , ( у народним ритуалима десна страна је увек имала предност, сматрало се да је то срећна страна), а у левој обредни хлеб колк ђ' муоша. Подижући увис дете говори ”Порасти и буди жив и здрав, нека се греда по-ломи, а ти је обнови”. Поменути хлеб спрема муоша и он остаје детету. Волови Колк ђ' муоша

11. МЛАДЕНЦИ Празник Младенци, хришћанска црква је посветила сећању на четрдесеторицу војника из кападокијског краја, кои су побијени 9. марта 320. у јерменској Севастији Због исповедања хришћанства.Обичаји и веровања становништава у околини Бора,везани за овај дан имали су мало додирних тачака са црквеном установљеном вером. Српско и Влашко становништво спремало је Младенчиће-пресне колачиће од пшеничног брашна, који су премазивани медом. У влашким селима месило се четрдесет четири колачића, а код срба четрдесет један. Орнаментика се изводила цевчицом за ткаље у виду кружића. Већина обичаја етнички хетереогеног становноштва била је усмерена заштити од змија,које у том периоду напуштају своја склоништа и излазе на површину земље. Ватра у овим обичајима има веома важну улогу.Влашко становништво је палило крпе којима је опрано посуђе на Марца Василор (први уторак васкршњег поста-Тодорова недеља), верујући да се змије неће појављивати током лета. У Доњој Белој реци вече пре Младенаца деца ударају у ватраљ и три пута обилазе око куће говорећи: “Беж'те змије и гуштери”. Жене пале крпе и бацају око куће и стаје.Младенци су један од највеселијих празника.Девојке и младици су окићени прућем од врбе,обилазили око цркве и спремали заједнички ручак.Новија обичајна пракса је да се овог дана обилазе Младенци-тојест лица која су те године ступила у брак и да им се носе дарови. Младенчићи

12. ВАСКРС Према схватању цркве Васкрс је највећи хришћански празник кои се светкује у част Христовог васкрснућа.Припада групи покретних слави 22.март по старом, а 4.април по новом календару, а најкасније 25.априла по старом , односно 8.маја по новом календару. Власи и Срби у околини Бора јаја фарбају на Велики петак.У прошлости је за бојење јаја коришћено разно биље:црвена боја добијала се бојењем у рују,бурјану,трешњевој и шљивовој кори; жута боја од млеча,луковине,коприве,сламе; плава од дивљег зумбула... Јаја се у појединим влашким селима украшавају воском (батик техника) или туткалом (мраморна јаја). Влашко становништво Васкрс зову Пашће. Ритуално причешће се обавља на прагу куће пред сам излазак сунца.Укућани стану на праг, узму причест направљену од дрена,коприве,издробљеног васкршњег јајета и хлеба помешаног у посуди, окерену се три пута и прекрсте, затим скоче напред, што даље према истоку и излазећем сунцу. У Доњој Белој Реци, ритуално причешће се изводи на кућном прагу,хлебом вином и јајетом. По веровању месо се не узима пре ручка да током године “не би били тегобни”. Срби и Власи на овај дан спремају Васкршњи хлеб, који подсећа на славски, украшен крстом од теста и бојеним јајима. Сва три дана васкрса народ се окупља пред црквом или у школском дворишту где се игра,пева и весели. Васкршњи хлебчићи Васкршњи хлеб

13. Прављење васкрсшњих хлебчића

16. Ђурђевдан Велики хришћански празник Ђурђевдан празнује се 23.априла по старом, а 6.маја по новом календару. Испуњен је низом обичаја и ритуала у коима се препознају пагански елементи.Српско становништво у Доњој Белој Реци око бакрача у кои ће помусти прву овцу, поред венца од цвећа, ставља бели лук, црвени конац и иглу.У бакрач се спушта шупљи хлеб. Поред овог спремају се ђурђевчићи, колачићи који се носе с парчетом сира на реку и пуштају низ воду. После прве муже сви уплетени венчићи се покупе, сем кућног, као и ражањ на коме се пекло јагње и баце се низ реку. Код влашког становништва у склопу припреме за прву мужу, прави се смеса од белог лука, тамјана, лоја и леошћана и њоме се маже виме прве овце која ће се помусти. Спрема се шупљи хлеб у који се ставља новчић. Хлеб се спрема без квасца да овцама неби отицало виме. Када се овце помузу и напуни ведро, укућани подижу хлеб, врте у круг и три пута домаћин изговара: “ Куку”, а укућани одговарају: “Рес куку “. Затим се хлеб ломи и кмо пронађе новчић, верује се да ће га у наредном периоду преатити срећа. Овчарица Ђурђевчић Ђурђевдански хлеб

17. Ликовни радови