Дивна прича о љубави

1. Како је Време спасило Љубав
Било једном једнo острво,
на којем су живели сви осећаји и људске вредности:
Срећа, Туга, Знање и, међу осталима, и Љубав.
Једног су дана схватили да ће њихово острво потонути,
те су припремили своје бродове како би га напустили.
Једино је Љубав жељела остати до последњег тренутка.
Када је острво било на трен до потонућа,
Љубав је одлучила потражити помоћ.
Богатство је пролазило у близини и Љубав је упитала:
“Богатство, можеш ли ме повести са собом?”
“Не могу, много је злата и сребра на мом броду, немам
места.”
Љубав тада одлучи питати Понос који је пролазио на
величанственом броду.
“Поносе, преклињем те, можеш ли ме повести са собом?”
“Не могу ти помоћи, Љубави”, одговори Понос.
“Овде је све тако савршено, могла би ми уништити брод.”
Тада Љубав угледа Тугу како пролази крај острвоа те је
замоли:“Туго, молим те поведи ме са собом.”
“Ох, Љубави”, одговори Туга, “тако сам тужна,
да не могу.”
Када је Срећа пролазила крај острва,
толико је била задовољна да није нити чула
Љубав како је дозива.
Тада Љубав зачује неки глас: “Дођи, Љубави, ја ћу те
повести са собом.” Био је то старац у маленом чамцу.
Када су стигли до копна , Љубав се искрца, а старац оде.
Љубав је била толико сретна да је заборавила питати
старца за име.
Љубав схвати колико му дугује, те упита Знање:
“Знање, ти сигурно знаш ко ме је спасио?”
“То је било Време”, одговорило је Знање. “Време?”
упитала је Љубав. “Па зашто би ме Време спасило?”
Знање одговори: “Зато што је само Време способно
проценити колико је Љубав важна у животу.”