4. Настанак модерне
Јавља се осамдесетих година 19. века
и траје до почетка Првог светског рата.
Настаје у Француској, у Паризу.
Француски писци Бодлер, Верлен,
Маларме и Рембо били су претече
свих европских модерниста.
5. Поетика модерне
Модернистичка поетика негирала је реалистичко
приказивање света.
Предмет интересовања јој је унутрашњи свет
појединца.
Поезија је била дотеривана ради постизања
савршене форме.
Музикалност је била битнија од тематско-
-мотивског садржаја.
ларпурлартизам: Поезија није имала практичну
сврху, а њен крајњи циљ је било постојање ради
ње саме, ради саме уметности (l,art pour l,art).
6. Песници модернисте
презрени,одбачени и прогањани од
малограђана, изопштени из
малограђанског друштва
позивају на преврат
ругају се малограђанском моралу
не подилазе малограђанском укусу
не идеализују човека
човека виде као смртно биће
песимистички мотиви
скандалозан живот
“уклети песници”
9. Узори
Српски писци модернистичке оријентације
угледали су се на француске модернисте.
Школовали су се у Француској и отуда су
донели нове књижевне тенденције.
Познавали су одлично француски језик и
читали су француске песнике у оригиналу.
11. Родољубиво-активистичка струја
родољубива тематика
став да поезија треба да активира
родољубиво осећање пред ратове
(Балканске и први светски рат)
утицај традиционалног српског
реализма
представници: Вељко Петровић, Алекса
Шантић, Петар Кочић и критичар Јован
Скерлић.
12. Парнасовско-симболистичка струја
неговали су ларпурлартизам
песимистички поглед на свет
приметан утицај француских модерниста
представници: Јован Дучић, Милан
Ракић, Сима Пандуровић и Владислав
Петковић Дис и критичар Богдан
Поповић.
14. Песници модерне беже из сурове
стварности у снове, халуцинације, смрт,
али и лудило.
Све је боље од реалности у којој су
принуђени да живе.
Поред тема које су прихватили и остали
модернисти, српски песници певали су о
смрти, безнађу, пролазности живота, али и
о лепоти пејзажа и жене, о патриотизну и
Богу.
Српска модерна, ма колико била
подражавалачка, била је највиталнија
поетска струја још од романтизма.
Основне одлике српске модерне
15. Истраживачки задаци – први корак
Истраживачки задаци су потребни ради пројекта
ученичке размене са гимназијалцима из немачког
града Аузбурга.
Истражити животе српских писаца модерне(Ракић,
Дучић, Дис, Пандуровић и Шантић) и живот
сликарке Надежде Петровић.
Шта о себи кажу ...(Ракић, Шантић, Дис,
Пандуровић, Дучић) – написати краће монологе у 1.
лицу.
Истраживачке задатке раде сви ученици у групама
од по 6 ученика.
16. Истраживачки задаци – други корак
Радови најбоље групе биће драматизовани и
представљени у пројекту размене.
Радове најбоље групе превести, у сарадњи са
професоркама немачког и енглеског језика, на
немачки и енглески језик.
Ученици праве презентацију у ptt формату која
ће пратити у позадини монологе.
Ученици уче монологе напамет.
Ученици се представљају својим вршњацима
из Немачке у аутентичним костимима из
времена с почетка 20. века.
18. Јован Дучић
Дучић у униформи амбасадора
свестрано образован
песник стилске
савршености
“кнез” међу песницима
елитистичко и
аристократско схватање
поезије
дескриптивна, љубавна
и мисаона поезија
20. Сима Пандуровић
филозоф
одлике његовог песничког
стила:
рационалност
интелектуалност
логика
јасноћа
трезвен и хладан
без нејасности
без ирационалних трептаја и
тежњи
љубав је у његовим песмама
увек повезана са смрћу
21. Владислав Петковић Дис
ствара просторе сна и
сновиђења
ствара поезију бодлеровских
делиричних стања
поезија извире из његовог
личног удеса
затворен у свој субјективни
свет
аутентичан и по звуку и по
односу према животу
22. Алекса Шантић
ослањао се на
традицију и фолклор
преплитање личног и
колективног
патријархалан морал и
побожност
наглашен патриотизам
љубав обојена
мотивима самоће, чежње,
меланхолије
елегичност
